Нови ударци, друга нарав, "Озлоглашени" поново бије

Након 15 месеци, напокон је свет љубитеља борилачких вештина доживео да се име Конор Макгрегор не помиње у погрешном контексту, у виду скандала, већ на прави начин, поводом спектакуларне победе у рингу.

Ударање старије особе у пабу због чаше вискија, напад на аутобус пун колега бораца, сукоб са првим човеком УФЦ-а, налози и потернице за хапшење, само су неки од испада Ирца у протеклих годину и по дана због којих је постао омражен, чак и у својој земљи.

Ипак, све то пада у воду и постаје заборављено, када тај исти Ирац одлучи да се врати ономе по чему је мало препознатљивији - нокаутирању ривала у првим минутима борбе.

Иако се није радило о најбољем борцу на свету, неком архинепријатељу или непремостивој препреци, Конор се на велика врата и сјајан начин вратио у УФЦ.

Жртва повратка био је Доналд Серони, благо речено легенда овог спорта.

"Каубој" је власник бројних рекорда, а они највреднији помена јесу свакако они да је Американац борац са највише победа у УФЦ-у (22), као и то да је борац са највише мечева који нису стигли до бодовања (16).

Сам одабир Серонија за противника и све у вези са тим двобојем, показало је ново лице Макгрегора.

За разлику од готово сваке борбе у каријери до сада, Конор је показао велику дозу зрелости, мирноће и искуства, почевши од промоције, па све до самог нокаута.

Свестан ситуације у којој се налазио, лоше репутације која га је пратила и изазовом који је пред њим, Конор је савршено дозирао своју "лудост" пре, после и током меча, балансирао између младог и гладног борца жељног доказивања и ветерана који зна како се побеђује.

Већ у одабиру ривала, могло се наслутити да је Конор мудрији него што је то био раније.

За разлику од времена када је ривале бирао на основу тога ко је најспремнији да му запрети, прозивки упућених на његов рачун или оних који би донели највећу зараду, Макгрегор је сада био лукав. 

Ирац је одабрао легенду спорта, борца са великом репутацијом, чије име још увек носи огромну дозу поштовања, али опет борца који полако улази у последњу етапу каријере. Конор је био свестан да је тренутно јачи, спремнији и бољи борац од "Каубоја", а опет свестан је био и да ће победа над Серонијем натерати људи да не мисле о том односу снага.

Промоција борбе је нешто по чему ММА свет највише памти и обожава Макгрегора. Толику дозу креативности у прозивању противника, псовкама, начину на који прикупља навијаче и чини борбу већом него што то можда јесте, свет борилачких вештина дуго није видео.

Овога пута, то је било другачије. Није било надмених конференција у којима је обећавао нокаут у првом минуту (иако се то догодило), није било поменутих прозивки, псовки, двоструких порука... Конор је мечу приступио веома искусно, пажљиво, свестан труда који је у себе уложио и приче која ће бити причана након, а не пре меча.

Одмерене изјаве одавале су поштовање противнику, величале га, давале му шансу на папиру, а кретња у рингу, ударци и завршница, говориле су другу причу и учинили да историја буде исписана.

Што се саме борбе тиче, иако нема превише узорка и материјала да се анализира, али се пар новина могло приметити.

Иако је "Каубој" свестрани борац, првенствено се сматра кик-боксером, односно борцем који је каријеру изградио углавном директним ударцима, управо у таквом расплету није имао шансе.

Конор је од прве секунде дао противнику до знања да меч неће дуго потрајати. Почетног одмеравања снага није ни било, јер је Конор након пар момената кренуо у нападе. Поменуте новине односе се на борбу у клинчу, у којој је ударцима раменом уздрмао Серонија. 

Патентирани ударац левом руком послужио је да "прочачка" браду и натера ривала на посебну, а касније ће се установити, претерану пажњу на тај ударац и ту руку. Спектакуларним "хај-киком" ногом, који је протеклих година увежбавао, Макгрогер је потпуно избацио противника из свести, што је резултовало губљењем става и позиције у којој би могао да настави меч.

До краја сусрета, односно наредних неколико секунди, Конор је задавао исцрпљујуће али значајне ударце у противникову главу, па је судија морао да прекине меч и Ирца прогласи победником.

Просечна особа, што укључује аутора овог текста и већи део оних који га читају, потенцијалног противника рукама и ногама могу ударати у највише 20 различитих начина и углова. Много упућеније колеге са И-Ес-Пи-Ена у сегменту званом "спортска наука", простудирали су да Макгрегор ривале удара из више од 100 углова и начина, а када на све то, он дода ударце раменом, унапреди борбу у клинчу и почне да шаље "летећа колена" и ударце ногама из окрета који подсећају на капуеру, његов арсенал удараца постаје готово савршен.

УФЦ 246 и Лас Вегас били су део исписивања историје. Макгрегор је после појаса у лакој и полулакој категорији, дошао до титуле у велтер категорији и тако постао једини борац који је истовремено био првак у две, а укупно у три категорије.

Изузетно лепо је било видети га поново у рингу, гладног победе, жељног задавања удараца, али и видети његово другачије лице и приступ.

Чини се да је напокон сазрео и нашао начин да укроти сам себе. Пред њим су неке веома изазовне године и остаје да се види, да ли је довољно ментално и физички спреман за потпуни повратак на врх.

УФЦ свет сада навија за реванш са Хабибом и нада се да на њега неће превише чекати. Први човек организације Дена Вајт изјавио је да је то следећи корак и да се спрема највећи спектакл у историји овог спорта.

Нека се Нурмагомедов спреми, неки нови Конор га изазива...