Стрељачки клуб Партизан обележава 50 година рада

Том приликом представиће се и књига „Борци за торфеје - пола века СК Партизан 1959 - 2009." др Љубомира Петровића, историчара Института за савремену историју, која представља драгоцени прилог за историју српског стрељаштва и спорта уопште, прави бисер у оскудној спортској публцистици у овој области.

У рецензији, др Бојан Димитријевић, виши научни сарадник у Институ за савремену историју је, између осталог, истакао:

„ Оно што привлачи пажњу и што ову књигу одваја од других је вишеслојност токова којима аутор „покрива" историју овог спортског клуба. Са друге стране, иако материјал врви од имена и података, Петровић значалки води кроз информације и читалац стиче комплетну слику о страљачким активностима Партизана... „

Књига је подељна на неколико области: „Почетак традиције", „Доминација на домаћим стрелиштима", „Стрељачке легенде", „Успеси младих стрелаца", „Светски резултати" и „Живот у клубу". Свака од њих осветљава, уз обиље документације и  приказе резултата и успеха у прегледним табелама, један посебан део историје клуба. Од заворава је отргнуто, на пример, да је први председник клуба био  Иван Турчиновић, а за поколења остављен је податак да је у години јубилеја председник био Дражен Пожар...

Записано је и да су први трофеји клуба на такмичењима у Београду, који је 1959. прилом оснивања имао 173 члана, а већ 1960. 473 члана, везани за Славишу Дринчића и Тому Бајића, а да је 1968, када се у клубу окупило 18 мајстора стрељаког спорта, година за коју се вежу први велики домаћи и међународни успеси: Слободан Пауновић је био 11. на ОИ у Сијудад Мексику1968, Слободан Гаврић је 1966. и 1967. освојио државне титуле,  а у на победничким постољима на шампионатима били су и Ладислав Соро, Владимир Пејчев, Мија Живановић, Славиша Дринчић, Владимир Јевтић... Посебно је у том периоду била трофејна женска селекција у који су биле Мирјана Машић, Олга Јовановић - Ђорђевић, Вера Келеб, Весна Вељановић, Персида Рабреновић, Снежана Андрејевић, Драгослава Марковић... Персида Ребреновић, Драгослава Марковић и Снежана Андрејевић су освојиле државно првенство МК пушком олимпијски меч 1968. а резултат Снежане Андрејевић од 597 кругова био је државни рекорд и незваничи светски рекорд! Даме Партизана су те године освојиле екипне титуле стандардном МК пушком олимпијски меч ваздушном пушком и серијском МК пушком!

У поглављу о најистакнутијим стрелцима, поменуто је и још десетак великих имена, уз најбољег стрелца у историји клуба Горана Максимовића олимпијског шампиона из Сеула 1988. власника два екипна сребра и две бронза са СП, освајача три појединачна европска злата, једног среба и бронзе и по једног екипног злата, србра и бронзе са ЕШ, власника три кристална глобуса ИССФ за победе у финалу Светског купа и стрелца године у свету за 1988. и: Мирјана Машић Јововић (власница три екипна светска злата и три светска рекорда, три сребра две бронзе, 16 пута шампионка државе), Слободан Гаврић (40 пута шампион државе, 17 поједначних титула), Славиша Дринчић (један од ретких стрелаца који је био шампион државе и пушком и пиштољем), Немања Марковић (освајач 25 државних титула), Рајко Сератлић (државни шампион и рекордер МК пушком 3 пута 20 метака, први стрелац у Југославији који је постигао резултат преко 500 кругова), Олга Јовановић Ђорђевић (власница сребра и бронзе са ЕШ, вишеструка државна шамионка), Ружица Росић, Владимир Јевтић (првак државе, касније сјајни тренер), Гордана Јојић Николић (вишеструка балканска и државна шампионка, касније успешан тренер), Радмила Воркапић - Марић, Малиша Марковић, Драгољуб Петковић, Миодраг Јанковић, Благоје Маринковић (власник појединачне бронзе са ЕШ 1981. у Титограду), Мирибана Акифовић, Иван Квасневски, Родољуб Хаџи Ценић (јуниорски и сениорски државни шамион, власник јуниорског екипног европског сребра 1980.), Тина Петровић, Данијела Сарановић, Марија Шкундрић, Бојана Пејовић, Драган Марковић, Василије Гилић, Игор Мартиновић, Горан Микец, Дејан Ћеранић, Вук Миленковић, Никола Андонов, Дејан Иванковић, Василије Гилић, Борис Маринковић, Марија и Ксенија Смољанић... али и Јелене Бановић, Андрее Арсовић, Татјане Радивојевић - Савић... Набројани су  млади пред којима су нови изазови: Стефан Тошић, Јелена Зељајић, Игор Бучић, Ана Вранеш...

Како др Петровић наглашава, успеха не би било да Партизан није од постанка неговао своју стрељачку школу. Међу најистакнутијим тренерима су Бранко Јововић, дуго година генерални секретар ССЈ и савезни селектор  који је радио у Партизану од 1965. до 1987, као и Рајко Поповић, Ладислав Соро, Живорад Нешић, Михајло Јекић, Бранко Ђурић, Владимир Јевтић, Божидар Матовић, Србољуб Јаковљевић, Родољуб Хаџи Ценић, Благоје Маринковић, Мирјана Машић - Јововић, Гордана Јојић - Николић, Срећко Пејовић, Мирибана Акифовић -  Максимовић, Ратомир Перендија, Јанош Јухас, Татјана Радивојевић - Савић, Вељко Јовановић и Драган Доневић који је сада први тренер црно белих...

Посебно место је у књизи је добила Андреа Арсовић која је најбољи активни стрелац сениорског погона СК „Партизан" у периоду од 2000. до 2009. Потиче из „Партизанове" школе стрељаштва. Била је првак Европе за јуниорке 2005..у Београду у МК пушком 60 лежећи - екипно. Освојила је бронзану медаљу на Светском првенству за јуниорке 2006.. у Загребу у дисциплини МК пушка, тростав 3x20 метака. На Медитеранским играма у Пескари у Италији 2009. освојила је злато у појединачној конкуренцији. Са резултатом од 398 кругова у основном делу и са 104 кругова у финалу оборила је два рекорда Игара.

На свом првом сениорском такмичењеу била је 10. појединачно на Европском првенству ваздушним оружјем 2008. у Швајцарској са 396 кругова. На наредном Европском првенству ваздушним оружјем у Прагу 2009. освојила је четврто место. Била је вишеструки првак државе за јуниорке ваздушном и МК пушком. На европској ранг листи налази се на деветом месту и једна је од намлађих такмичарки међу првих двадесет. Стрељачки  савез Србије проглашавао је за најбољу јуниорку Србије за 2006. и 2007. ЈСД „Партизан" је прогласило за најбољу јуниорку у 2007. Била је члан најбоље сениорске екипе ЈСД „Партизан" за 2006, 2007. и 2008.

Педантни хроничар збивања у пет деценија живота и рада у Партизану др Љубомир Петровић закључује у књизи, „"Борци за торфеје - пола века СК Партизан 1959- 2009.":

„Ако се успеси СК „Партизан" искажу језиком бројева стиче се увид у низ резултата који га сврставају међу најтрофејније клубове на просторима бивше Југославије. До 2005. сениори су екипно били 26 пута прваци, а сениорке 19 пута. Стрелци „Партизана" оправдали су позиве у југословенску и српску репрезентацију, освајајући 29 одличја на европским првенствима (12 златних, 9 сребрних и 8 бронзаних ) и седам медаља, од чега 2 златне, 2 сребрне и 3 бронзане на светским првенствима. Сениори и сениорке  освојили су осам домаћих купова, 172 пута били су појединачни државни прваци и поставили су 36 државних рекорда... По важности трофеја издвајају се: злато Горана Максимовића на Олимпијским играма у Сеулу 1988. са олимпијским рекордом, затим 3 златне, 3 сребрне и 4 бронзане медаље освојене на Првенствима света, на којима су „Партизанови" стрелци поставили четири светска рекорда, па 16 златних, 11 сребрних и 8 бронзаних медаља са Првенстава Европе. Следе 52 златне, 52 сребрне и 50 бронзаних медаља са Балканских шампионата, уз 14 рекорда Балкана.. У гађању глинених голубова - трап Партизан има 11 екипних шампионских титула и шест победа у Купу од 1994. а Дејан Михајловић је освојио пет, Милан Шотра четири појединачне државне титуле."