недеља, 11. јул 2010, 23:20 -> 23:40
Добра вест
Серију текстова, а овај је-ако сам добро избројао 33. - почео сам насловом "Лоша вест". На срећу, није било отребе да се тај наслов понавља јер је шампионат протекао без већих проблема, за многе - па и за мене - много боље од очекиваног, и то је, без сумње, добра вест.
Мундиал у Јужној Африви неће ући у историју као најбоље организован,али с обзиром да је први пут одржан у Африци и у земљи која је до пре две деценије била симбол расне дискриминације, ваља честита и Јужној Африци и људима из ФИФА који су исправно проценили да је ова земља способна за овакав испит и није чудо што се најављује кандидатура за Олимпијаду 2020.
Честитке, наравно, и репрезентацији Шпаније. Њен тријумф је такодје добра вест за фудбал. Финале није донело очекивани спектакл, изостали су голови, али не и узбудјења јер су оба тима играла преопрезн. Није без разлога одавно речено да "финале не треба играти него добити".
Шпанија је, према очекивању, имала контролу на средини терена, али су прву велику шансу шансе имали Холандјани који су добро испланирали игру: појачана одбрана без "бункера" и контра-напади на бази Робенове брзине. Само је "Сан Икер" (Касиљас) у два наврата спаио Шпанце, али су и они имали две шансе, прво Виље а потом Рамос у акцији која је била копија Пујоловог гола (после корнера Ћавија) против Немачке.
Улазак Хесуса Наваса освежио је напад Шпанаца, неколико његових продора десном страном донело је неколико изгледних ситуација, али Шпанаце, генерално, на овом првенству кошта да дају гол. У првом наставку су имали једну идеалну и две лепе шансе, потпуно су преузели контролу и гол је висио у ваздуху. И стигао је три минута пре краја.У чињеwници да га је дао Андрес Иниеста било је више од правде и више од дивног геста јер испод дреса носио мајицу са поруком за Харкеа, трагично преминулог фудбалера Еспањола.
Шеси пут у историји финала играно је додатних пола сата. У три прва случаја победник је одлучен у тих додатних пола сата: 1934. Италија-Чехословачка 2-1 (1-1), 1966. Енглеска-Немачка 4-2 (2-2), 1978.
Аргентина-Холандија 3-1 (1-1). У два последња случаја,
1994. Бразил Италија и 2006 Италија-Француска одлучивали су пенали.
Док ово пишем у кварту Барселоне у коме живим трешти од петарди, само 24 сата после манифестација које су имале добру дозу сепаратизма са 1,1 милион учесника, славила се победа Шпаније која је ујединила титуле првака Европе и света у кошарци и фудбалу !
Заслужено време славља шпанског фудбала и шпанског спорта.
На крају, желим да захвалим РТС за прилику да током светског првенства износим своја запажања, размишљања и сећања. Такодје желим да се захвалим свим читаоцима који су слали своје коментаре, било да су се слагали са мојим констатацијама било да су их оспоравали. За мене је то била врло корисна размена мишљења.Такодје, захваљујем оним читаоцима који ме у неколико наврата исправили када сам, због брзине или недовољне пажње, правио неке грешке.
Поздрав свима до неке нове прилике за дружење.
