уторак, 18. мај 2010, 01:24 -> 18:39
Освета на баварски начин
Прошле године догурали су до финала, предвођени најбољим тандемом крилних играча на свету, Арјеном Робеном и Франком Риберијем. После многобројних повреда, екипа се консолидовала, али и значајно подмладила. Ван Гал и његови момци полако хватају залет, али их у осмини финала очекује репреза прошлогодишњег меча за титулу, против миланског Интера. Баварци очекују пету титулу првака Европе у историји клуба
Фудбалски гигант из Минхена учествовао је прошле године Лиге шампиона, а ове ће, у осмини финала, покушати да се реванширају Интеру за боланпораз у Мадриду. Предвођени Лујем Ван Галом, баварска машина ће покушати да преброди тешког ривала и крене у поход на пету титулу шампиона Европе.
Почетак сезоне, међутим, није обећавао много. Екипа је била несигруна у Лиги шампиона, али је наставила такмичење. У националном шампионату, Дортмунд је далеко одмакао, Баварци кренули у потеру, али је пораз у Келну, у великој мери, пољуљао самопоуздање Ван Галових момака.
ИсторијатБајерн је најпознатији клуб у Немачкој и има више од 147.000 чланова. Некада је своје утакмице играо на Олимпијском стадиону, али се 2005. године преселио на нови стадион по имену Алианс Арена, капацитета од 69.900 места.
Чак 21 пут Бајерн је био првак државе, а кад се томе придода 14 титула победника купа, јасно је да је минхенски клуб неприкосновен у Немачкој.
Бајерн је, такође, један од четири клуба, која су освојили сва три велика европска трофеја, што га сврстава у сам врх најбољих светских клубова, упркос томе што већ одавно не успева да се носи са богатим тимовима водећих европских лига у довођењу играча.
Баварци су четири пута били прваци Европе, по један пут успели су да освоје Куп уефа и Куп победника купова, а два пута били су најбољи на свету.
Клуб је основан је 1900. године, а у првих четврт века, такмичећи се углавном у локалним лигама, није имао запаженије успехе. У другој половини Вајмарске Републике освоијили су два шампионата јужне Немачке и прву титулу националног првака 1932. године.
Следеће године, из њиховог града на власт у земњи стигли су нацисти и потписали смртну пресуду за клуб. Председник и тренер клуба у то доба били су Јевреји који су напустили земљу да би спасили живот. И многи други у тиму, који је означен као јеврејски, били су жртве чистке.
Клуб је после Другог светског рата играо у локалној Оберлиги (једној од пет у Немачкој) и чак једном испао из ње, пре него што ће 1957. освојити први трофеј у Купу.
Златна ера
Лоши резултати нису препоручили Бајерн за место у уводној Бундеслиги 1963. година, па су Баварци у највиши лигашки ранг стигли тек у трећој сезони. Међутим, већ тада су поставњене основе јакок клуба - југословенски тренер Златко Чајковски организовао је млади тим, предвођен Францом Бекенбауером, Гердом Милером и Сепом Мајером, који су дуже од деценије са клубом постизали највеће успехе у његовој историји.
Бајерн је убрзо почео да ређа трофеје, а Чајковски тиму доноси и први европски трофеј, Куп победника купова, 1967. године. Златна ера је могла да почне.
Још један југословенски тренер, Бранко Зебец, преузима тим и уместо офанзивног стила игре, уводи нови, тврђи стил са више дисциплине, који ће врло брзо почети да даје резултате.
Седамдесете године почеле су успешно, а Бајерн је трофеје освајао у низу, што показује да клуб није бележио падове, већ је константно напредовао као врху.
А врх је достигнут са три узастопне европске титуле (1974., 1975. и 1976.). Редом су у финалима падали Атлетико Мадрид, енглески Лидс и француски Сент Етјен, а Бајерн је засео и на кров света победом над бразилским Крузеиром. Овај трофеј био је последњи интернационални у златној ери клуба из Минхена.
Примат у Бундеслиги
Осамдесете године биле су резервисане за домаће трофеје, а серију успеха у Немачкој започео је тим предвођен легендарним тандемом Пол Брајтнер и Карл Хајнц Румениге, по којем је клуб добио надимак "ФЦ Брајтниге".
Крајем осамдесетих (освајањем десете титуле) Бајерн је од Нирнберга преузео титулу "Рекордмајстера", а мало затим, Келн је свргнут са првог места вечне табеле Бундеслиге.
Франц Бекенбауер се поново појавио у клубу 1994. године, после неколико неуспешних сезона тима из Минхена, и као тренер, већ у првој сезони, постао првак државе. После тога, именован је за председника клуба. Његови наследници на клупи нису наставили са добрим резултатима, а играчи клуба су се на насловним странама штампе налазили, више због трачева и скандала изван терена, него због спортских успеха. Због тога, клуб је добио нови надимак- "ФЦ Холивуд".
То је приморало Бекенбауера, да се пред крај сезоне 1995-96. врати на клупу и покаже како се води клуб. Овог пута освојен је Куп уефа.
Повратак у европски врх
Од 1998. до 2004. године Бајерн преузима Отмар Хицвилд, који осваја три титуле првака Немачке за редом. Ипак, оно што је битније, Хицвилд је вратио Бајерн међу најбоље клубове европе, после више од 20 година поста.
Али тај повратак почео је трагично, јер су Баварци изгубили финале Лиге шампиона, у једном од најневероватнијих преокрета у историји такмичења. Наиме, Бајерн је водио против Манчестер јунајтеда од шестог минута, поготком Марија Баслера, а кад је све деловало да ће освојити титулу, у заоставном времену, Шерингем и Солскјер дали су голове и однели пехар на Олд Трафорд.
Грешка је исправљена две године касније, када Баварци после бољег извођења једанаестераца од Валенсије постају прваци Европе.
Током протеклих десетак година, из сезоне у сезону у срце Баварске стижу најбољи фудбалери главних ривала у лиги, што има лош утицај на само такмичење, али ствара доминацију Бајерна.
Насупрот томе, Бајерн има велике проблеме да одржи корак са ривалима из богатијих лига у Енглеској, Шпанији и Италији, а доба када су његови играчи, пет пута у 12 година били бирани за најбоље на континенту, давна је прошлост.
Током сезоне 2007-2008. Бајерн је направио драастичне промене у тиму са намером да поново суверено влада немачким али и европским фудбалом.
Ипак, играчи попут Луке Тонија, Мирослава Клосеа, Франка Риберија и других нису испунили очекивања, тим се неколико пута прописно обрукао, а титула је завршила у Волзбургу.
