среда, 09. сеп 2009, 15:49 -> 19:42
Нови покушај Челсија
У екипи Челсија верују да ће коначно ове сезоне успети да освоје толико жељени трофеј Лиге шампиона. Велики део своје 104 годишње историје провели су у највишем рангу такмичења у Енглеском фудбалу. Након што је руски милијардер Роман Абрамович постао власник клуба, Челзи је постао један од водећих клубова на европској сцени.
Након неколико узастопних сезона у најјачем европском такмичењу, у екипи Челсија се надају да је ова управо та сезона, када ће први пут у клупској историји пехар Лиге шампиона отићи у Лондон, на Стамфорд бриџ.
Стамфорд бриџ је званично отворен 28. априла 1877. године, а у првих 28 година постојања користили су га атлетичари, док се фудбал на њему уопште није играо.
Стадион је прво понуђен фудбалском клубу Фулам, али су челници клуба одбили да напусте свој досадашњи терен и преселе се на Стамфорд бриџ. Као последица тога, власници стадиона одлучили су да оснују свој клуб, како би "унели живот" на нови терен.
Већина фудбалских клубова основано је пре стадиона, али је Челси један од ретких, можда и једини који је створен због Стамфорд бриџа.
У финалу 2008. године у Москви, били су му најближи, али нису имали довољно концентрације, а ни среће за такав подвиг.
У нову сезону улазе са истим амбицијама, са тимом који је скоро исти као и претходне сезоне, што значи да играчи дуго играју заједно, и да им искуство неће недостајати.
Роман Абрамович озбиљно рачуна на освајање Лиге шампиона, пошто је у зимском прелазном року утрошио 70 милиона фунти на довођење појачања. Нови чланови "плаваца" постали су Фернандо Торес и Давид Луиз, а ако их заобиђу повреде, звезде са Стамфорд бриџа имају велике шансе да поново дођу до завршнице елитног такмичења.
Остаје да се види да ли су "Плавци" научили лекцију из 2008. године, и да ли ће успети коначно да донесу толико жељени трофеј најбољег клуба у Европи свом богатом газди Роману Абрамовичу.
Почетак
Челси је основан 1905. године, у пабу "The Rising Sun", преко пута главног улаза стадиона на Фулам роуду.
Како је фудбалски клуб Фулам већ постојао у суседству, оснивачи су одлучили да се клуб назове по суседном кварту Челсију, уједно одбацујући предлоге Кенсингтон, Стамфорд бриџ и Лондон.
Недуго након оснивања, Челзи је заиграо у Енглеској фудбалској лиги.
У првим годинама постојања, клуб је наступао са мало успеха, а најближи трофеју били су 1915. године, када су стигли до финала ФА купа, где су поражени од Шефилд јунајтеда.
На трибинама Стамфорд бриџа, у то време, била је више "позоришна публика", него ватрени навијачи, али су редовно долазили на утакмице и пунили стадион.
У октобру 1935. године, утакмици између Челсија и Арсенала присуствовало је 82,905 гледалаца, што је званичан рекорд стадиона, и највећа посета утакмице у енглеском лигашком фудбалу.
"Пензионери" отишли у пензију
Бивши нападач Енглеске, и Арсенала, Тед Дрејк постао је менаџер клуба 1952. године, и успео да модернизује клуб.
Уклонио је са грба декицу , по коме су добили надимак "пензионери", унапредио млади тим и режим тренинга, и водио Челзи до првог трофеја, освојена је титула у шампионату 1955. године.
Наредних година талентовани тим Челзија, под вођством Томија Доертија, био је главни кандидат за трофеје, али су им они неколико пута измицали из руку.
Били су на добром путу да освоје триплу круну 1965, освојивши Лига куп, али су у последњим утакмицама сезоне "испустили" ФА куп и титулу шампиона у лиги.
Почетком 1970-их година освојили су ФА куп и свој први трофеј у европским такмичењима, Куп победника купова. У поновљеном мечу победили су Реал Мадрид у Атини.
Иако је освајање трофеја наговештавало лепшу будућност, почетком осамдесетих година Челси су задесили проблеми.
Амбициозно реновирање Стамфорд бриџа угрозило је финансијску стабилност клуба. Звезде клуба и најбољи играчи су продати, а тим је пао у нижи ранг такмичења. Осим финансијских и проблема на терену, било их је и ван њега. Појава "хулигана" представљала је огроман проблем клубу више од десет година.
Поред свих невоља, клуб је испадао из најјаче лиге Енглеске, и враћао се врло брзо, а игра Челсија у новоформираној Премијер лиги није деловала убедљиво, иако су стигли до финала ФА купа 1994. године.
Напредак у игри није се примећивао све до доласка Руда Гулита на место играча-менаџера 1996. године.
Гулит је довео је неколико врхунских играча и клуб је освојио ФА куп 1997. године.
Успешног Холанђанина наследио је Италијан Ђанлука Вијали, који је водио тим до победе у Лига купу, освајен је и Куп победника купова 1998. године, и ФА куп 2000. године.
Без пара нема успеха
Прекретница за лондонски тим био је јун 2003. године. Клуб је продат руском милијардеру Роману Абрамовичу за 140 милиона фунти, што је уједно и највећа сума за коју је продат неки енглески клуб.
Долазак богатог власника, који је био спреман да уложи велики новац за појачања, обећавао је успех. Више од сто милиона евра потрошено је на појачања, али како менаџер Клаудио Ранијери није успео да донесе треофеје на Стамфорд бриџ, замењен је Португалцем Жозеом Мурињом.
Као и његов претходник, и Мурињо није штедео Абрамовичев новац, а у летњем прелазном року 2006. године доведен је Андреј Шевченко из Милана, за клупски рекорд - 46 милиона евра.
Дуго очекиване трофеје успео је да донесе Мурињо. Под његовим вођством Челси је освојио две титуле шампиона Енглеске, и освојио ФА куп и два Лига купа.
У Лиги шампиона Челси је солидно наступао, а често је испадао у четвртини финала и полуфиналу.
Последњих година створио се велики ривалитет са Ливерпулом након неколико сусрета у куповима, нарочито после изјава Жозеа Муриња због "сумњивог" гола Луиса Гарсије, који је избацио Челси из полуфинала Лиге шампиона.
Како није успео да понови успехе, и није успео да освоји Лигу шампиона, која је руском власнику била приоритет, Мурињо је напустио клупу, а на његово место је доведен Аврам Грант.
Грант је наставио тамо где је стао Мурињо, и водио је клуб до првог финала Лиге шампиона, у ком су поражени, након извођења пенала, од Манчестер јунајтеда, у Москви. Финале ће посебно запамтити капитен Челсија Џон Тери, чији је промашај са беле тачке означио победника.
Након Гранта дошао је прослављени Луис Фелипе Сколари, али ни он се није дуго задржао у клубу.
На молбу Романа Абрамовича, на место тренера дошао је селектор Русије, Гус Хидинк, али само на пола сезоне.
Иако се врло кратко задржао, Хидинк је са клубом успео да освоји ФА куп, победом над Евертоном од 2-1.
Након обављеног посла у Челзију, Хидинк се вратио обавезама у руском националном тиму, а за новог тренера именован је Карло Анчелоти, досадашњи тренер Милана.
