среда, 25. мај 2011, 09:00 -> 12:28
Манчестер жели освету
Јунајтед у мечу са Барселоном не игра само за трофеј, већ и за одбрану идеологије коју овај тим отелотворује толико дуго. Тим који доминира модерном историјом енглеског фудбала умео је то и да пренесе на европски ниво, али противник је сада јачи него иакда. У утакмици која представља савршену кулминацију сезоне Алекс Фергусон се неће задовољити само победом над Барселоном, него ће и покушати немогуће, да надигра каталонског гиганта.
Као и сваке године, Манчестер јунајтед улази у сезону као један од главних фаворита за освајање трофеја намењеног прваку Европе. Иако, наизглед, у слабијем саставу него преходних година, "ђаволи" одлично гурају и у Лиги шампиона и у националном шампионату.

Поред фудбалског умећа, Били Меридит је био познат и по чачкалици коју је имао у устима током игре, јер је сматрао да му поправља концентрацију.
У почетку је користио дуван за жвакање, али када су особе задужене за прање дресова одбили да чисте мрље са његовог дреса, морао је да "пређе" на чачкалицу.
Клуб који у својим редовима има велики број ветерана, који знају како се освајају трофеји, ове године имају и младе снаге, од којих се тек очекује да пруже свој максимум. У тим су доведени Мексиканац Ернандез и Крис Смолинг, који ће, уз постојеће снаге, покушати да понове успех из 2008. године, када су "ђаволи" последњи пут били прваци Европе.
Стари фудбалски вук сер Алекс Фергусон има на располагању сјајну екипу. Одбраном командује Немања Видић, који са капитенском траком на руци представља оличење снаге и постојаности, који красе цео тим.
После великих проблема са повредама на почетку сезоне, у форму се враћа и Вејн Руни, прва звезда екипе. Када су поред њега Димитар Бербатов и Нани, јасно је да је реч о озбиљној нападачкој екипи, која, без проблема, може да постигне и по пет-шест голова по мечу.

Противник Јунајтеду у осмини финала биће француски Марсељ, екипа која не би требало да представља већи проблем за наоштрене "ђаволе".
Оснивање

Фудбалски клуб основан је далеке 1878. године, од стране радника железничких стоваришта, под именом Њутн Хит.
Десет година касније, када је основана Фудбалска лига, у клубу су сматрали да нису довољно добри да би били међу оснивачима, па су се појавили у новоформираној лиги четири године након њеног оснивања.
Прве године постојања нису биле најбоље за клуб, а на почетку XX века били су близу банкрота, али је власник локалне пиваре Џон Хенри Дејвис спасао клуб од гашења, инвестирајући у њега велику суму новца.
Како би се означио нови почетак, клуб је променио боје и име. Пошто су одбијени предлози Манчестер централ и Манчестер селтик, избор је пао на име Манчестер jунајтед, а изабрана је црвена боја као основна боја опреме.
"Покупили" су неколико најбољих играча Манчестер ситија, у време када је 18 играча "грађана" (надимак Манчестер ситија) кажњено доживотном забраном играња за клуб због давања мита противничким играчима.
Предвођени придошлицама из градског ривала, Јунајтед је освојио прву титулу 1908. године.
Две године након освајања прве титуле, Јунајтед се преселио на нов стадион - Олд Трафорд. Прву утакмицу на овом стадиону одиграли су против Ливерпула, пред 80 хиљада људи. Тај деби на новом стадиону прошао је неславно, изгубили су резултатом 3:4, иако су водили са 3:0.

Ратне године
Почетком Првог светског рата, Фудбалска Лига је суспендована, а клубови су приморани да се такмиче у регионалним лигама.
Одлазак најбољег играча Билија Меридита из клуба, смрт Сендија Турнбула, још једног битног фудбалера, и велике промене у играчком кадру допринели су лошим резултатима Јунајтеда након поновног активирања лиге. Поред лоше игре, клубу је поново претио банкрот.
Спас им овај пут донео Џејмс Гибсон, произвођач војничких униформи. Уложио је 30 хиљада фунти у клуб и вратио га у живот.
Иако су се финансијски стабилизовали, наставили су са лошом игром, а у једном тренутку били су на прагу испадања у Трећу дивизију, али су опстанак обезбедили у последњем колу.
Лига је поново била суспендована због почетка рата 1938.
Стадион Олд Трафорд, 11. марта 1941. године засуле су бомбе Луфтвафеа. Разрушене су трибине, свлачионице и службене просторије.
Иако је рат нанео тежак ударац клубу, оптимизам се појавио доласком новог менаџера Мета Базбија.

"Базбијеве бебе"
Бивши играч највећих Јунајтедових ривала Манчестер ситија и Ливерпула, Мет Базби усвојио је политику увођења играча из подмлатка, а одатле и надимак "Безбијеве бебе".
Резултати су били бољи, а освојен је и ФА Куп. Прва титула у шампионату, као плод Базбијевог рада, освојена је 1952. године.
У наредним годинама освојили су две титуле, и постали први енглески тим који се такмичио у Купу шампиона.
Блиставу будућност Базбијевог тима покварила је трагедија коју навијачи Јунајтеда никада неће заборавити.
Авион, који је враћао кући „Базбијеве бебе" после утакмице са Црвеном звездом у Београду, срушио се 6. фебруара 1958. године, у Минхену.
У трагедији су погинуле 22 особе, a Јунајтед је остао без осам играча, и три члана стручног штаба.
Са привременим тимом, и под вођством Џимија Марфија, који је мењао Базбија, Јунајтед је смогао снаге за наставак, упркос гласинама да ће клуб напустити сва такмичења.
Мет Базби се вратио на радно место након опоравка, а у наредним годинама тим је освојио ФА куп, били су шампиони два пута, и освојили су Куп шампиона 1968. године, и тако постали први енглески клуб који је освојио то такмичење.
Након одласка Мета Базбија са места менаџера, тим је испао у другу лигу, отишли су им најбољи играчи, а клуб је наступао без много успеха.

Иако је напустио место менаџера, Базби је остао на позицији директора у клубу.
Ипак, све лошија игра и све лошији резултати приморали су Базбија да се врати на клупу, и помогне клубу да се врати на пут старе славе.
Резултати су се побољшали, али је Базби коначно напустио клуб у лето 1971. године.
Томи Доерти успео је да спасе Јунајтед испадања из лиге 1972. године, али није успео две године касније, када је тим испао у нижи ранг.
Најбољи играчи Џорџ Бест, Лов и Боби Чарлтон напустили су клуб.
Денис Лов је прешао у Манчестер сити, и постигао гол против Јунајтеда, за који се сматра да је послао његов доскорашњи тим у другу лигу.
Доерти је врло брзо вратио клуб у прву лигу, и допринео побољшању игре и резултата тима.
Међутим, упркос успеху и популарности, Доерти је смењен када се сазнало да је имао аферу са женом тимског физиотерапеута.
Дејв Секстон заменио је Доертија на месту тренера у лето 1977. године, и увео је дефанзивни приступ у стил игре Јунајтеда. Дефанзива се није допала навијачима, навикнутим на нападачки фудбал, који су наметнули Базби и Доерти.
Услед недостатка трофеја, Секстон је отпуштен 1981, иако је водио тим до победе у последњих седам утакмица, а њега је наследио харизматични Рон Аткинсон.
Одмах је оборио дотадашњи рекорд у висини трансфера у британском фудбалу, када је довео Брајана Робсона из свог бившег клуба Вест Бромвича.
Аткинсон није пуно донео тиму, а у једном тренутку Јунајтед је био на ивици опстанка у елити.
Аткинсон је оптуштен у новембру 1986. године.

Ера Алекса Фергусона
На место менаџера, уместо Аткинсона, дошао је Алекс Фергусон, из шкотског Абердина. Ангажовање Фергусона показало се као пун погодак, иако је Шкот био на ивици отказа 1990. године, због лоших резултата.
Након лошег почетка, видело се побољшање у игри тима, а резултати су били све бољи. Тим је освојио први трофеј Купа победника купова, а освајање трофеја омогућило им је да се такмиче у Супер купу, у коме су победили Црвену звезду на Олд трафорду.
Иако врло успешни у европским такмичењима, у клубу су прижељкивали успех и у Енглеској лиги. Долазак Ерика Кантоне из Лидса, за 12 милиона фунти, био је пресудан у "освајању Енглеске", јер је Француз био један од кључних играча у освајању прве титуле још од 1967. године.
Фергусон није штедео новац у намери да састави тим коме нико не би могао да парира. Може се рећи да је новац био добро потрошен, јер је након довођења Роја Кина Јунајтед освојио прву дуплу круну у историји клуба. Изостанку трећег пехара те године допринела је и осмомесечна суспензија Кантоне, због напада на навијача.
"Неуспех" Јунајтеда натерао је Фергусона на велике промене у тиму, а то се односило на продају најискуснијих играча, а у први тим уврштени су играчи из подмлатка, укључујући Дејвида Бекама, браћу Невил, Пола Сколса...
Предвођени Кантоном, коме је истекла суспензија, одбранили су дуплу круну наредне сезоне, и тако постали први енглески клуб који је успео да одбрани оба трофеја освојена претходне године.

Сезона 1998/1999. била је најуспешнија у историји енглеског фудбала, јер је Јунајтед постао први тим који је освојио "триплу" круну, освојивши Премијер лигу, ФА куп и Лигу шампиона.
Томе су додали и пехар Интерконтиненталног купа.
2000 - данас
Од најуспешније сезоне у историји, па до данас, освојили су укупно 15 титула, а клуб је и један од оснивача Г-14 групе водећих клубова Европе.
Претходне сезоне осигурали су титулу у Премијер лиги нерешеним резултатом са Арсеналом, чиме су се изједначили по броју освојених титула у шампионату са великим ривалом, Ливерпулом.
Рачунајући само најбитније трофеје, Манчестер јунајтед је укупно освојио 18 титула Премијер лиге, Куп УЕФА, и три трофеја Купа шампиона, односно Лиге шампиона.

