"Казните Динамо, али само јер се предао. То није у духу фудбала", рекао је Франц Бекенбауер, комантаришући утакмицу која већ данима пуни странице, што због сумњи да је намештена, што због чињенице да су "модри" без претерано јасног разлога, у једном тренутку, једноставно престали да играју.

Дејли мејл је гнев са Динама преусмерио на Мишела Платинија, оптужујући га да је крив за стварање система који екипама као што је Динамо омогућује да се појави у Лиги шампиона.

Еуроспорт, пак, сматра да је главни играч ове утакмице био Здравко Мамић.

У тексту названом "Комедија у Загребу", Еуроспорт наводи генерално високу стопу корупције у Хрватској, чињеницу да Динамо послује као удружење грађана, да Мамић апсолутно контролише Хрватски ногометни савез и да клуб финансира Загреб, а да породица Мамић узима огромне провизије од трансфера.

И на крају, нападач Лиона Бафетимби Гомис је рекао да намигивање Домагоја Виде нема везе са оптужбама да је утакмица намештена.

После петог гола Лиона, од укупно седам у мрежи Динама, Вида је узео лопту из гола и намигнуо Гомису док му је давао лопту. Холанђани, чији је Ајакс страдао због ватромета на Максимиру, су полудели од беса.

"Само смо се насмејали на терену... Фудбал није рат", рекао је Гомис.

Да не буде никакве дилеме, утакмица између Динама и Лиона није под лупом истраге УЕФА јер није било сумњивих уплата на кладионицама, али ће коначна одлука бити донета тек када буду сложене све коцкице.

Лион је одмах стао у заштиту Динама, оптужујући Ајакс и Холанђане да кривицу за неуспех желе да свале не неког другог.

Популарни "модри", који су синоћ у Мадриду доживели дебакл изгубивши са 6:2 од мадридског Реала, најбрже су примили четири погодака у историји елитног такмичења. Или, Реал је екипа која је најбрже постигла четири година на једној утакмици у овом такмичењу.

Са које год стране да се погледа тај резултат, представа Динама на Сантјаго Бернабеу разочарала је све навијаче овог клуба.

Голман Келава је до 20. минута четири пута лопту вадио из мреже (прва три гола примио до осмог минута), што је пет минута брже од Монака, који је у сезони 2000/01. овог такмичења, четири гола Галатасарају дао до 25. минута.

Ипак, ту можда и неће бити крај неславним рекордима. Уколико у последњем колу, на свом терену изгуби, Динамо ће постати једна од три најгоре екипе која је учествовала у овом такмичењу.

Навијачи можда јесу разочарани катастрофом своје екипе, али не и први човек клуба Здравко Мамић, који је даље верује у своју екипу.

"Победио нас је најбољи тим на свету, који ће постати и Европски шампион... Реал не може пуно боље од овога, а Динамо може боље. Ја сам сигуран да можемо бити 50 одсто бољи од овога што смо ове сезоне показали у Лиги шампиона. Мене то као фудбалског функционера и извршног председника Динама веома весели", навео је задовољни Мамић.

Није само први човек овог клуба раздраган после мадридске катастрофе. Један од најбољих играча Динама, Самир, на свом Твитер профилу оставио је поруку у којој је написао да је на Сантјаго Бернабеу испунио свој сан.

"Сан ми је испуњен... Истрчао сам на Бернабеу, гурао кроз ноге на Бернабеу, и почео акцију за први гол", поручио је Самир.

И док појединци у Динамовом табору овај резултат виде малтене као победу свог тима, медији у Шпанији наслађују се високом победом своје екипе, уз коментаре да је загребачки тим још добро прошао.

А шта навијачи мисле о представи својих љубимаца најбоље говоре вицеви који су на Фејсбуку и разним форумима почели да круже одмах по завршетку утакмице:

Буди жена Јурчића (тренера Динама) након пораза у Мадриду: "Устај, већ је седам", а он одговара: 'Није ваљда опет Бензема".

Где је даљински? Тек је десети минут, нисам ваљда ништа пропустио.

Која је разлика између Карловачког пива и Динама? Карловачко се пуни у Карловцу, а Динамо у Мадриду.

Питају Келаву (голмана Динама): "Где је лопта?" Он одговара: "Већ сам вам шест пута рекао, у голу.

Сад Мамић напокон може да каже да је "пун к'о брод".

И на крају, само да подсетимо на обећање Динамоваца, које су дали пред почетак групне фазе такмичења. "Модри" су најавили да неће проћи као Партизан прошле године у елити. Обећање су одржали и, за разлику од Партизана, они су ушли у књигу негативних рекорда Лиге шампиона.

"Надам се да нам овај судија (Свен Моен из Норвешке) више неће судити. Срамота је како је дозволио грубу игру нашем ривалу", изјавио је Роналдо, који је неколико пута био мета жестоких стартова Загрепчана.

Португалац је потпуно "полудео" када му је после једног дуела са Јерком Леком средином другог полувремена нога била потпуно крвава, а да судија није свирао ни фаул.

"Невероватно, то је срамота. А после само неколико минута Марсело добије црвени картон за обичан старт. Ипак, најважније је да смо победили", додао је Роналдо.

Он је прокоментарисао и скандирање навијача: "Меси, Меси".

"Очигледно су неки љубоморни што сам леп, богат и фантастичан фудбалер", поручио је "скромни" Роналдо.

Клуб је основан под именом Винтерслаг и два пута је мењао име. У данашњем облику га познајемо од 1988. године, када је Расинг Генк настао фузијом Винтерслага и Ватерсхеија, који остаје запамћен по скандалу око намештања шампионата из 1982. године. У мају те године Стандард је потплатио играче Ватерсхеија да "се не труде", како би клуб из Лијежа освојио шампионат.

Сви велики успеси Партизановог противника везани су за период од 1998. године, када је клуб и освојио први трофеј, тачније белгијски Куп. Прва титула стигла је у Генк 1999. године, а главни играч у том периоду био натурализовани Белгијанац, пореклом Хрват, Бранко Струпар. Момци у плаво-белом поново су освојили титулу у сезони 2001/02, али и у прошлој такмичарској години. Прошлу сезону Генк је завршио на првој позицији, са истим бројем бодова као и Стандард, али је клуб из Лијежа остао без пехара због лошије позиције у делу првенства пред плеј-оф.

Белгијски клуб играо је у Лиги шампиона у сезони 2002/03, пошто је на путу до групне фазе био бољи од Цириха, Вердера и прашке Спарте. Предвођен Веслијем Сонком, у групи са Ромом, Реал Мадридом и АЕК-ом, Генк је освојио четири бода (четири ремија и два пораза) и такмичење завршио на последњем месту. Један су од пет клубова из Белгије који је успео да уђе у групу Лиге шампиона, поред Лирса, Клуб Брижа, Стандарда и Андерлехта.

После неколико неуспешних година у домаћем шампионату, Генк је у сезони 2010/11 дошао до четвртог кола квалификација за Лигу Европе, где их је зауставио будући шампион Порто.

У четвртак, 21. јула 2011. године, Генк је по први пут освојио Суперкуп Белгије. Једини стрелац на мечу био је Данијел Тозер у 45. минуту, иако је противник Партизана играо са играчем мање од средине првог полувремена, када је искључен Јеле Восен, по многима најбољи играч плаво-белих.

Успех Генка везан је и за тренера Франсоу Веркаутерена (51), бившег репрезентативца Белгије, који је у тим уврстио неколико локалних момака, од којих се, сигурно, највише истиче 20-годишњи Кевин Де Браине. За његове услуге интересовање је већ показао лондонски Челси. Де Браине је остао, али се 19-годишњи голман Тибо Куртоа преселио на Стамфорд Бриџ, што је Романа Абрамовича коштало девет милиона евра.

Када су трансфери у питању, Генк се појачао двојицом играча. У клуб су стигли дефанзивац Надсон из Шерифа и млади нападач Тимбе Масика, који је прикључен првом тиму из омладинског погона клуба. Са позајмица су се вратили Јебоа, Тот, Верхулст и Хајсехемс, док су екипу, поред поменутог Куртое, напустили голман Кастелс, дефанзивци Атуку и Деселиер, као и нападач Аквино.

Највећа претња по гол црно-белих биће 22-годишњи нападач Јеле Восен, који је у регуларном делу прошле сезоне белгијског шампионата био најбољи стрелац, са 16 постигнутих голова. На средини терена највероватније ћемо видети пет играча, и то Тозера, Пудела, Хуберта, Де Браинеа и искусног офанзивног везисту Томаса Буфела, који често може да одигра и улогу нападача.

Партизан није имао успеха у пређашњим сусретима са белгијским представницима. Тачније, ни једном није забележио победу. У сезони 2008/09, црно-бели су у групи Лиге Европе дочекали Стандард и изгубили са 1:0. Сезона 2009/10 донела је, у оквиру истог такмичења, дуеле са Брижом, када су шампиони Србије код куће поражени са 4:2, а у Белгији са 2:0. У прошлогодишњим квалификацијама за Лигу шампиона, београдски клуб два пута је одиграо 2:2 са Андерлехтом и након бољег извођења једанаестераца стигао до групне фазе елитног такмичења.

Директор клуба Дирк Дегрен након жреба рекао је следеће: "Партизан јесте тежак противник, али не и најтежи ког смо могли да добијемо. Биће то дуели на ивици оштрице".

Победник двомеча српског и белгијског шампиона доћи ће на корак од Лиге шампиона. Први сусрет заказан је за 26. јул и играће се у Генку, док ће се реванш одиграти 3. августа на стадиону Партизана.

Генк - Партизан

Просек година:  24,1 -  24,6

Број странаца: 14 -  7

Вредност екипе: 41 милион -  25 милиона

Број освојених трофеја: 7 -  35

Позиција на УЕФА листи: 173 -  114

"Припреме настављамо у Аустрији, где остајемо неколико дана пре одласка за Београд. Одиграћемо две утакмице, укључујући меч са чешким Плзеном", рекао је директор Шкендије Бесир Шаћири.

Шаћири очекује да ће његов тим на терен стадиона Партизана 12. јула истрчати у пуном саставу, иако су тренутно повређени капитен Ардијан Цуцули и Неби Мустафи.

"Довели смо три појачања, Генца Хусеина и двојицу играча Тетекса Мишковског и Ненада Јовановског. Очекујемо да ћемо наредних дана окончати преговоре и са Лиридоном Кукајем", рекао је Бећири.

Бећири је, такође, рекао да не очекује проблеме да играчи са Косова уђу у Србију, јер је, претходно, неколико играча Тетекса без икаквих проблема играло пријатељске утакмице у Србији.

"За сваки случај, тражићемо посебну дозволу од УЕФА и српске амбасаде у Скопљу", рекао је Бећири.

"Балисти" долазе у Београд

Навијачи Шкедије, познати као "Балисти", најавили су да ће организовати експедицију од око 700 људи за прву утакмицу у Београду, као и да ће реванш у Скопљу бити прилика за спектакл. Претходно, они су јасно истицали да током ове две утакмице неће бити инцидената.

И поред најава о фер навијању и позивању навијача Партизана да се исто понашају, последњу реч о доласку присталица Шкендије у Београд ће дати УЕФА.

"Балисти" су већ почели припреме за утакмице, рекао је један од вођа ове навијачке групе Валдрин Асани, који је рекао да су две утакмице са Партизаном најважнији догађаји у историји клуба, због чега очекује подршку навијача из Албаније и са Косова.

"Позивамо све навијаче и навијачке групе из свих албанских земаља да подрже наш клуб, посебно на другој утакмици која се игра у Скопљу. Ово је прва утакмица српског и албанског клуба после рата и прилика за све Албанце да покажу како умеју да навијају", рекао је Асани.

Асани је, такође, рекао да ће "Балисти" у Београд путовати у 14 аутобуса.

Највећи ривали "Балиста" у Македонији, навијачи скопског Вардара "Комити" су најавили да ће подржати Партизан. Међутим, наглашено је да навијачи ПАОК-а, као и заставе Грчке неће бити толерисане на стадиону Вардара. Уз то, упозорили су навијаче тима из Тетова да нису добродошли у Скопљу.

"Њихове изјаве ме не интересују. Скопље је и албански град и више од 90 одсто навијача на стадиону ће навијати за Шкендију", рекао је Асани.

Спонзор Лиге шампиона "Хајнекен", који је продужио уговор са Уефом до 2015. године спровео је анкету међу фудбалским навијачима са питањем: "Шта би урадили у случају да у време одигравања меча могу изађу са Адрианом Лимом?

Чак 52% навијача би највероватније одбило, а 37% фудбалских заљубљеника би без размишљања одустало од заједничког изласка са бразилском манекенком.

Неки су спремни да издвоје гомилу новца да би гледали меч. Прича се да је јуче на црном тржишту продата карта за 9.200 евра. У то је тешко поверовати јер је претходних година улазница међу препродавцима коштала око 2.000 евра.

Наводно је један Норвежанин дан пре меча ухапшен на једном од лондонских аеродрома са чак 60 улазница.

На интернет адресама оне су коштале и до 30.000 евра (пар) за најексклузивнија места где је у понуди ручак, поклони за госте, посебан сто са погледом на терен...

Десет ствари које би мушкарци пропустили због гледања Лиге шампиона:

Кућна забава коју организује пријатељ 62%

Излазак са девојком или супругом 58%

Први састанак са њеним родитељима 55%

Вазан састанак са шефом 48%

Мајчин рођендан 44%

Кумство 44%

Годишњица брака 44%

Рођендан девојке 44%

Уручивање дипломе на факултету 43%

Важан преглед код лекара

Признајем да не бих видео ни пола оних ствари на које ми је пажњу скренуо Бора Милутиновић у разговору од Вемблија до станице Бејкер стрит. Можда има симболике што смо се растали на месту које је синоним за Шерлока Холмса и Харија Потера.

Стотине новинара тискало се у импорвизованој сали за конференције у коју се може ући само ако сте посебно акредитовани за тај догађај. Толика је навала.

Има 30 ТВ екипа више него прошле године у Мадриду. Када сам питао једног од најпознатијих Уефиних људи за однос са медијима одговорио је: "Ово је Лондон."

То објашњење, ма колико је требало да буде јасно, мени на први поглед није. А онда сам видео хрпу новина на столу у медија центру. Двадесетак дневних локалних новина. Две локалне телевизије имају право да преносе утакмице Лиге шампиона. Још неке на преглед. Уосталом, права за ово такмичење најскупље се продају у Уједињеном Краљевству. Прочитао сам негде - 480 милиона евра за три године.

Уосталом, радници који су постављали каблове су имали уређај за мерење пређених километара током десет дана колико су радили на стадиону. Сваки од њих је прешао укупно 100 километара само на Вемблију током тих недељу и по дана.

Ово ће вероватно бити најгледаније финале Лиге шампиона свих времена. Подаци још нису званично објављени, а биће у суботу током дана.

Играчи ће се у том тренутку одмарати и припремати за финале два најбоља тима данашњице. На последњем, отвореном тренингу, екипе су имале сличне, али не потпуно исте вежбе.

Тренинзи и Манчестер Јунајтеда и Барселоне трајали су по 60 минута. Манчестер је вежбао прво одбрану после центаршутева, што је мало неоубичајено, јер Барселона није позната као тим који се одликује том врстом напада.

Затим су играчи додавали лопту у пару један другом. Видић је радио са Фердинандом. А онда су играли на два гола на скраћеном делу терена.

Ни један ни други тренер нису реч рекли током тренинга. Посматрали су рад своје екипе, а пред крај Фергусон је разговарао са власницима, у Манчестеру омраженом браћом Глејзер.

"Прихватам да је Барселона фаворит, али то ме ни мало не забрињава", рекао је на конференцији тренер енглеског клуба.

Овде се уопште не прича како игра Барселона, већ како ће играти Манчестер.

"Чујте, Алехандро", шалио се док је причао Бора Милутиновић, "Који је највећи проблем светског фудбала? Барселона. Сви хоће да играју као они, а не могу. Нико не игра пресинг као они."

И заиста, током тренинга били су опседнути одузимањем лопте. Уклизавања, скокови, јак темпо... Тренинг је водио Тито Виљанова, Гвардиолин помоћник.

Фестивал Лиге шампиона одржава се у Хајд парку још од прошле суботе али права ствар је оно што ће се у наредним сатима дешавати на Вемблију. Навијачи и љубитељи овог догађаја који не могу да приђу месту одгиравања меча посећују камп који се састоји од фудбалских терена, продавница, рекламних сатора и импровизованог музеја и биоскопа где свако може да пронађе нешто занимљиво. Да види или да купи.

Званична лопта којом ће се играти финале кошта 9.300 динара. Мајице, дресови, привесци...све је у понуди а цене у поређењу са Мадридом прошле године су исте, али у фунтама, што значи да је реално гледано овде скупље.

Око Вемблија има све више људи. Свако покушава да приђе стадиону или да можда чак уђе. То је практично немогуће. Акредитације за финале су кодиране а бележи се сваки улазак али и излазак.

Наравно да се тражи карта. Од када сам крочио на аеродром у 5 ујутро до изласка са аеродрома Лутон могао сам да продам осам карата. И док су Срби нудили новац, службеник на пасошкој контроли је понудио да ми носи ствари по Лондону где год идем. Наравно, то је била шала. Али у свакој има пола збиље.

Медији се, наравно, опширно баве финалом. Ко ђе играти, каква је историја, тактика, где су смештени...колико новца ће зарадити.

Интересантно је да је влада Уједињеног краљевства одлучила да не опорезује добит гостујућег тима па су новинари закључили да би за земљу боље било да су у финалу играла два енглеска тима што би донело већи приход од пореза!

У сваком случају домачини ће зарадити. Само од улазница ће домачинима остати нешто мање од 2,5 милиона евра а укупан приход од карата је око 11 милиона евра. У вези са малопрепоменутим понудама, Марко, који је из Београда кренуо са девојком Аном у посету Лондону на интернету е насао карту вредну 650 евра, а иако није рекао, имао сам утисак да је спреман да плати приближно толико. Из опреза због фалсификата и због високе цене придружиће се бројним навијачима Манчестер јунајтеда који ће утамицу гледати у неком од локала. 

На улици још нема препродаваца али ђе се ускоро појавити. Као и купци са натписима "Купујем карту за финале".

Прошле године је улазница на црном тржисту достигла око 150.000 динара. За овај меч у полуслободној продаји коштале су од 17.000 до 34.000 динара, више него икада пре.

Ко год буде гледао меч видеће два најбоља тима на свету у овом тренутку. Обе екипе полажу много на припрему која укључује и најситније детаље. Барселона ће на данашњу конференцију довести два иста играча која су била пред новинарима као и 2006. и 2009. Када су освојили претходне две титуле. Србија ће имати значајно учешће на овом мечу јер ће Немања Видић бити четврти Србин капитен у финалним утакмицама, после Милутина ШоШкића, Велибора Васовића и Стевана Стојановића.

Више о осталим догађајима касније током дана на интернет адреси и информативним емисијама РТС.

"Покушавао сам да добијем диплому, али су ми понудили место другог голмана. Помислио сам, зашто да не. Само неколико година касније био сам у ситуацији о којој многи сањају, да браним у финалу Лиге шампиона. Морате да схватите да сам имао много да надокнадим, јер су Патрик Клајверт и Едгар Давидс били у клубу од седме, осме године..."

Холанђанин се не сећа добро тог финалног меча. Заправо, у сећању су му само завршни минути утакмице. Није имао много посла током утакмице против фаворизованог Милана.

„Дали смо гол у 87. минуту, а потом смо се бранили. Схваташ да си тако близу трофеја, а онда судијски звиждук. Било је феноменално. Хеј, победио си Милан!"

Када је постао члан Јувентуса, 1999. године, постао је први инострани голман у историји торинског клуба. Само две године провео је међу црно-белима који су јасно ставили до знања да долазак Ђанлуиђија Буфона значи да ће бити други голман.

Надао се позиву звучнијег клуба, али стигла је само понуда Фулама. Мада су му пријатељи и породица говорили да је најбољи голман на свету, њему је била потребна још нека потврда. Стигла је касније него што је очекивао.

„Алекс Фергусон ми је током преговора рекао да му је жао што ме раније није позвао. И мени је."

Није размишљао колико ће бити на Олд Трафорду, али шест година није мало. Импресија постаје још јача, ако се дода податак да је освојио десет трофеја, укључујући титулу првака Енглеске и титулу првака Европе.

„Мислио сам да ће мање времена проћи од када сам освојио прву до наредне титуле првака Европе. Питате се како је време брзо прошло и где сте били, шта сте радили..."

Али Ван дер Сар је заиста и „био" и „радио". За трофеје је потребно много простора, али неки лични рекорди говоре можда још више: Играч са највише наступа у историји репрезентације Холандије, најстарији играч који је освојио Премијер лигу Енглеске, први голман који је одиграо 50 утакмица у Лиги шампиона без примљеног гола, рекорд од 1311 минута без примљеног гола у Премијер лиги...

Премишљао се неколико пута да ли да престане активно да игра фудбал или не. Чак је пре две седмице Фергусону саопштио да још није одлучио.

„Рекао сам му да размисли што пре, јер смо у завршним преговорима са једним голманом. Неколико дана касније, вратио се и казао да остаје при првобитној одлуци. Мислим да је ово прави тренутак. Али када видите некога ко има 40 година, и ко се сваки дан баца по терену, ко са толиким професионалнизмом ради свој посао, онда то морате да цените. Он је био апсолутно фантастичан."

Едвин ван дер Сар је свестан да последњи меч може да буде антиклимакс, као у случају Ђованија ван Бронкхорста, који је изгубио финале Светског првенства прошле године са Холандијом, или разочарање попут Зидановог када је несрећно окончао каријеру на СП 2006, али верује да ће његово искуство бити попут Франка Рајкарда који се вратио у Ајакс 1995. и освојио титулу првака Европе у последњој утакмици коју је играо.

„Дошао сам до нивоа када нисам сигуран да могу да напредујем, када чак нисам сигуран ни да могу да останем овако добар. Нисам веровао да ћу трајати оволико дуго и надам се да ћу успешно завршити каријеру у суботу."

Ван дер Сар је уписао тренерску школу у Холандији, а нада се да ће коначно имати пуно времена за уживање са породицом и пријатељима.

„Хоћу да радим обичне ствари. Да путујем, посећујем пријатеље, будем са породицом... Нисам то често радио у животу."

До одласка у пензију остало је још мање од 48 сати. Како би само било занимљиво знати о чему размишља у тренуцима пред крај каријере.

И сада је извесно да ће трофеј освојити један од клубова који су претходних година већ освајали ово такмичење, односно, ни ове године нико ван популарног "клуба 21" (број клубова који су освајали титулу), неће освојити трофеј.

Обоје финалиста боре се за воју четврту европску титулу, а екипа која освоји трофеј изједначиће се на трећем месту са Бајерном и Ајаксом.

И даље прво место по броју освојених трофеја и финала припада мадридском Реалу, који је девет пута покорио Европу, док је седам пута та част припала Милану.

Најгоре наступе у финалним мечевима забележили су Јувентус и Бенфика. Ова два клуба имају по две титуле европског првака, али они су по пет пута губили у финалима овог такмичења, што их чини највећим губитницима.

Поред њих треба истаћи и Милан и Ајакс, који су по четири пута губили у финалима, Реал и Барса су изгубили по три меча, док су по два финала губили Ливерпул, Ајакс и Интер.

Од клубова који никада нису освајали ово такмичење истичу се Валенсија и Ремс, који су по два пута поражени у најважнијој утакмици, а међу 16 клубова који су само једном дошли до финала и изгубили, налази се и екипа Партизана.

Знимљиво је да Мадрид више није град који из којег су клубови освајали титулу. Реал јесте ово такмичење освајао девет пута, али њихов градски ривал Атлетико, у финалу против Бајерна 1974. године, остао је кратких рукав. Занимљиво је да то био једини пут када су се у финалу такмичања играле две утакмице.

Са друге стране, када је прошле године Интер освојио своју трећу титулу, он је донео Милану ту част да носи титулу града у чијим се "ризницама" налази највише трофеја европског шампиона. Три Интерове и седам Миланових титула, укупно десет, престигли су рекорд Мадрида, у којем је само Реал такмичење освајао девет пута.

Занимљиво је да је Милано једини град који је до сада дао два европска шампиона. На листи градова који су били близу тог успеха налази се и Београд, који је осим Европског првака, Црвене звезде, имао и једног финалисту, Партизана.

Слична ствар десила се и у Мадриду, где је Реал једини освајач, док је Атлетико био финалиста такмичења.

До сада је само девет клубова ово такмичење освајало а да није доживело ни један пораз. Још занимљивије је да су последња два клуба који су ово урадили управо овогодишњи финалисти, Барслона и Манчестер. Каталонцима је то успело у сезони 2005/06. док је "ђаволима" успело у сезони 2007/08.

Иначе у групи клубова који су без пораза освојили такмичење налази се и Црвена звезда, која је 1991. године са пет победа и четири нерешена меча постала европски шампион.

Остали који су остварили сличан успех су Интер у сезони 1963/64, Ајакс 1994/95, Нотингем Форест у сезони 1978/79. Манчестер јунајтеду је успео два пута да освоји без пораза у сезони 1998/99 и 2007/08, Ајаксу је слично пошло за руком у сезони 1971/72 и 1994/95, Ливерпулу1980/81, и 1983/84, и Милану 1988/89. и 1993/94.

Уколико Манчестер освоји титулу, они ће бити први клуб који ће ово такмичење освојити три пута без пораза. На другој страни, Барслеона је ове године имала један пораз, на гостовању у Лондону против Арсенала, тако да Каталонци, и случају да постану шампиони Европе, неће ући у ово престижно друштво.

Један од рекорда који ова два клуба, а вероватно ни многи после њих неће оборити, јесте освајање Лиге шампиона без страних играча. Овај успех, који се у данашње време граничи са фантастиком, успело је да изведе само пет екипа.

Тим Стеауе из 1986. године био је састављен само од румунских фудбалера. Енглески клубови, Нотингем Форест (1979. и 1980), Ливерпул (1981) и Астон Вила (1982) постајали су европски шампиони са играчима рођеним у Британији. Посебно признање треба одати Селтику. Шкотски тим из 1967. године, када је постао европски првак, у свом тиму није имао играче који су рођени даље од 50 километара од стадиона "Селтик парк".

И екипа Реала из 1966. године у свом тиму је имала Шпанце, али Мадриђани не могу да уђу у ову престижну групу клубова јер су "галактикоси" у својим редовима тада имали Пушкаша који је тек 1962. године узео шпански пасош и заиграо за њихову репрезентацију. Слично је било и са Уругвајцем Хозеом Сантамаријом, који је исте године кад и Пушкаш, почео да игра за "фурију".

"Вембли" ће бити шести пут домаћин финала, што је највише у историји овог такмичења. Иако је један од највећих стадиона у Европи, највећа посета ипак није забележена на "Вемблију". Највећи број гледалаца у финалу Лиге шампиона присуствовао је 1960. године на "Хампден парку" у Глазгову, када је у финалу Реал савладао Ајнтрахт из Франкфурта. На трибинама је тада било невероватних 135.000 гледалаца.

Друга највећа посета забележена је 1957. године у Мадриду, када је се на "Сантјаго Бернабеу" окпупило 120.000 људи у финалу између Реала и Фјорентине. Трећа рекордна посета била је на "Камп Ноу" 1989. године, када је Милан, пред 97.000 људи савладао Стеауу. Част да заузме четврто место има Звездина "Маракана" на којој се 1973. године, у финалу између Ајакса и Јувентуса на трибинама скупило 93.500 људи. Тек иза ових рекорда долази најбоља посета на "Вемблију", где је 1968. године, Манчестер пред 92.250 гледалаца савладао Бенфику.

Са друге стране, најмање посећено финале било је 1961. године, када се у финалу између Бенфике и Барселоне на "Ванкдорф" стадиону у Берну, на којем је присуствовало само 33.000 људи. Само пет хиљада више било је на првом финалном мечу овог такмичења на "Парку принчева" у Паризу, када је првог европског првака, Реал, пратило само 38.000 гледалаца.

На крају, мало о играчима који су у финалима овог такмичења оставили неизбрисив траг. И овде је место резервисано за предводнике златне Реалове генерације Ференца Пушкаша и Алфреда Ди Стефана.

Пушкаш је једини фудбалер који је постигао четири гола у финалу, док је Ди Стефано једини коме је пошло за руком да забележи хет-трик у финалном мечу. Занимљиво је да су ови рекорди постављени на истој утакмици 1960. године, када је Реал са 7:3 у финалу савладао Франкфурт.

Њима треба додати и тренерске успехе. Једини тренери који су са различитим клубовима освајали ово такмичење су Ернст Хапел, који је то успео са Фејнордом и Хамбургом, Отмар Хицфилд, који је шампион постао са Борусијом из Дортмунда и Бајерном, док је Мурињо то пошло за руком са Портом и Интером.