Век олимпизма у Србији

Српски олимпијски клуб је основан 1910. године у редакцији „Новог времена" на четвртом спрату хотела "Москва" у Београду. "Отац" српског олимпизма био је тадашњи капетан Светомир Ђукић. Прве Олимпијске игре на којима је учествовала Србија биле су у Стокхолму 1912. године.

Оснивањем Српског олимпијског клуба 23. фебруара 1910. године (10. фебруара по старом календару) зачет је олимпизам у Србији.

Српски олимпијски клуб је основан на иницијативу младих официра, махом школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао капетан Светомир С. Ђукић уз активну улогу Владислава Влајка Савића, директора листа Ново време".

Српски олимпијски клуб је основан у редакцији „Новог времена" на четвртом спрату хотела "Москва" у Београду као прва званична олимпијска организација Јужних Словена.

За директора је изабран капетан Светомир С. Ђукић, за секретаре потпоручник Милош Илић и студент Александар Боди, за благајнике дрогериста Милосав Јовановић и капетан Милорад Петровић, а за почасног председника генерал у пензији Никодије Стевановић.

Први донатори или велики добротвори, Српског олимпијског клуба били су "Ново време" и Трамвајско друштво, који су приложили по 4.000 динара.

Према „статутима" Српски олимпијски клуб је основан:

а) да олакшава оснивање витешких друштава и спортских клубова, као и морално и материјално, делом и саветом, помаже витешка друштва и клубове који постоје;

б) да приређује земаљске и светске олимпијске утакмице и игре,

в) да приређује путовања и пешачења разних група по отаџбини и ван ње,

г) да предузима мере за буђење и подстрекавање витешког духа у народу.

"Статути" Српског олимпијског клуба сведоче да он није основан да био постао део међународног олимпијског покрета јер се за њега није ни знало. Тек поткрај 1911. године, чак годину дана по оснивању, Светомир Ђукић бележи: "У времену највеће активности сазнало се да постоји и Међународни олимпијски комитет" и тек тада је, по Ђукићу са њим "ухваћена веза" и покренута акција за учешће српских спортиста на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. и пријем у Међународни олимпијски комитет.

Српски олимпијски клуб је поред Средишње управе имао и окружне, среске, месне, па чак и сеоске одборе (или олимпијске клубове) који су ницали широм Србије.

Они су самостално или у сарадњи са Средишњом управом организовали „олимпијске утакмице" - Ускршње, Видовданске, Петровданске, Михољске... Такмичило се у лоптању или „фусбалу", одржавана су коњичка такмичења, „пешачке утакмице", „веслачко-пливачке утакмице", извођен је и „пентатлон" (рвање, скок увис, бацање камена, трчање и гађање из пушке), бацали су се „синџирлија", копље и камен, скакало увис с мотком од бамбусове трске и без ње, возили су се велосипеди...

Српски олимпијски клуб односно Олимпијски комитет Србије, је оснивањем нове државе 1919. године постао Југословенски олимпијски одбор, а затим Југословенски олимпијски комитет и под тим именом наши спортисти учествовали су на свим олимпијским играма до 2000. године. У Атини 2004. учествовала је мисија Олимпијског комитета Србије и Црне Горе (име промењено 3. априла 2003).

Од 8. јуна 2006. Олимпијски комитет Србије је после 94 година поново постао представник олимпијског покрета и спорта државе Србије, настављајући континуитет чланства у МОК, који је започео Олимпијски комитет Србије 1912. године.

број коментара 0 Пошаљи коментар