Блог

Шта је Гранада без бикова

О шпанском Косову, Алхамбри, Телетовићу, али пре свега о Њеном величанству: кориди.

Оно што се десило на Косову 1389, сто година касније збило се у Гранади: само обрнуто. Године 1492. у великој бици пала је и престона Гранада, последње маварско упориште на Пиринејима и Реконкиста је завршена. После седам векова велика маварска држава је сломљена; католички краљеви су 31. децембра 1492. ушли у Гранаду и тако означили потпуни нестанак ислама са простора Западне Европе.

Одолевала је Гранада и једино Гранада пуних 150 година након што је велика маварска држава која је Шпанију свела на "шпанску марку", пограничну област уз данашњу Француску, сасвим и пропала.

Протерани су сви муслимани из Гранаде, с њима и Јевреји Сефарди, али су остали докази моћи једног давног царства. Када сам пре неколико година први пут био у Гранади, заправо цео боравак посветио сам обиласку Алхамбре, тог фасцинантног комплекса палата, башта и хамама, јединог преосталог сведока величине и моћи маварске државе.

Гранада је жив град био и тада, када се у њему није одржавало Светско првенство у кошарци, а поготово је сада када је домаћин групе у којој поред Србије игра и њихова Шпанија.

Некада смо ми у кошарци били Шпанија; у Андалузији очигледно желе и да остану Шпанија, у Гранади се вијоре искључиво шпанске заставе; у Гранади нема, за разлику од нпр. Валенсијане вишејезичних табли на улицама и у хотелима: прво на шпанском па на валенсијанском а онда и на каталанском. При чему су разлике између шпанског и каталонског мале а између валенсијанског и каталонског скоро да и не постоје.

Гранада ми се свидела јер је била тако "шпанска".

И зато сам овога пута у Гранади морао да потражим и оно што Шпанију, поред свега осталог али и пре свега осталог, чини Шпанијом: кориду.

"Плазу де Торос" у Гранади прво сам гледао из локалне чуротерије, места где локалци пију кафу и једу чуросе, неку врсту уштипака који су најбољи кад се умачу у топлу чоколаду. После сам схватио да се са спољне стране тог великог стадиона за кориду у Гранади налазе и одлични ресторани али и "Меџик", један од најбољих ноћних клубова у Андалузији.

Али мене је више занимала магија кориде. Занимала ме је унутрашњост "Плазе де Торос". Како у оволико "шпанској" Гранади не могу да гледам кориду?

Напослетку, након три дана и два неуспела покушаја, улазим. Захваљујући Хосеу Мануелу Пуенту и „Ћаћу" Мартинесу из Туристичке организације Гранаде. Кроз мали пролаз, на наравно црвеним вратима, уводе ме у арену. Гледам око себе, замишљам свих 12.000 људи на трибинама, замишљам пикадоре на коњима, а осећај након хука "оле" кад се разјарени бик очеше о тореадора немогуће је и замислити.

Зашто у Гранади сад нема кориде, више протестујем него што питам. Ћаћо се смеје, "мораћеш да дођеш крајем маја или у јуну". Корида је традиција, она се у Гранади одржава само неколико пута годишње, за верске празнике. У Банату би се рекло: за "славу села".

Али, гледао сам кориду у Малаги у августу, у Валенсији је била у јулу, нису били никакви верски празници? "Корида јесте спектакл али није само спектакл. Корида је духовна ствар; она је само за посебне тренутке."

Да би ми објаснио да је корида спиритуална ствар, Ћаћо ме води у "Цркву". У централном делу великог стадиона, тамо где се на фудбалским стадионима налазе ложе, на „Плази де Торос" је капела. Ту се, пре сваке борбе, одржавају молитве.

Корида у Гранади први пут је одржана у 17. веку; 1668. је изграђен први стадион специјално за борбе са биковима, а пошто је изгорео у пожару саграђена су два нова који су међусобно били конкуренција.

Данашњи гранадски „Плаза де Торос" отворен је 1928. и један је од највећих у Шпанији. Ћаћо ме из "Цркве" води даље. У болницу. И све то у оквиру стадиона. Две сале са операционим столовима, болничка соба, чекаоница. Са модерним медицинским апаратима. Ако нешто крене по злу.

А у Гранади се то, на срећу, не дешава често. Хосе Мануел и Ћаћо не знају ни за један смртни случај, мада је пре неколико година један тореадор добио рог у плућа. Доктори су брзо реаговали и преживео је. Следеће године поново је са црвеним плаштом био у арени.

Корида није окрутно убијање животиња, то је уметност и наш начин живота, прича ми Ћаћо. И зато у Гранади, за разлику од Севиље, не постоји на пример музеј кориде, нити борбе са биковима за туристе.

„Једини начин да видиш кориду јесте да дођеш за наш празник у Гранаду. Тек тада ћеш разумети Гранаду", каже ми.

Ћаћа веома занима и Србија и наш регион, али и Русија. "Зато што је то Европа, а другачији сте од Европе", каже. Његови родитељи долазили су у Дубровник и, погађате, у Међугорје.

Гледа првенство у кошарци, мисли да Србија овај пут нема тако добар тим да дође до завршнице првенства. И пита ме што за Србију не игра Телетовић. Овај Херцеговац, звезда Бруклин Нетса, не да би добродошао овој репрезентацији већ бисмо с њим сигурно играли у полуфиналу. Али, смејем се етимологији; Ћаћу преводим значење презимена Телетовић изнад мрачних штала "Булринга" у Гранади.

Узгред, надимак Ћаћо дао сам мом водичу јер ме је, иако му је брада краћа, подсећао на плеја шпанске репрезентације: Серхија Родригеза. Кога у Шпанији сви зову Ћаћо.

"Видимо се у Гранади, у јуну, за време наших празника", рекао ми је.

"Видимо се прво у полуфиналу, у Мадриду", одговорих, иако немамо Телетовића.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(четвртак, 11. сеп 2014, 22:10) - Ivan [нерегистровани]

Prelepa Granada

Granada je nestvarno lep grad. Lepa je i Malaga i Sevilja, Ronda i Kordoba, ali srce Andaluzije kuca u Granadi. Svakom, naj-najtoplije preporucujem da poseti ovaj prelep grad. Za one koji prvo idu do Malage (sto je najcesce slucaj, zbog mnostva letova), savetujem da idu donjim putem uz obalu, da bi onda kada stignu u liniju tacno ispod Granade (a jos uvek na obali) uzmu put pravac Granade. Priroda je grandiozna!!

(недеља, 07. сеп 2014, 10:45) - Nebojsa [нерегистровани]

Andaluzija

me zove i ceka,posle ovog jos jednog prelepog teksta g-dina Papica.Bio sam ove godine na odmoru u Spaniji i kao pre tri godine uzivao u lepoti ove zemnlje.Devojka, koja kao vodic radi u Spaniji dugo godina,nam je tada rekla, lepo je ovde,gde jeste raj na zemlji,ali tek kad bi obisli Granadu,Sevilju,Malagu odusevili bi ste se.To mi je cilj za iducu godinu,spojiti lepo i korisno i iz Almerije obici navedena mesta.Sto se tice kosarke zelja nam je ista polufinale sa Spanijom...verujmo svi u to,zelje se ne retko ostvaruju i kad izgledaju neostvarljive.

(субота, 06. сеп 2014, 22:34) - anonymous [нерегистровани]

andaluzija

Imao sam prilike da posetim andaluziju i mogu vam reci,sunce koje przi,pesak na plazi,miris ribe i belog luka,fenomenalni ljudi koji nepricaju nijedan drugi jezik osim spanskog,i svi su odlicno raspolozeni.preporucujem.

(субота, 06. сеп 2014, 19:39) - Правница [нерегистровани]

Красота

Опет то дивно повлачење паралела. Једноставна прича испричана на магичан начин, и то тако да пожелим да читању нема краја.

(субота, 06. сеп 2014, 15:45) - anonymous [нерегистровани]

Don Stipan

Granada bez bikova je isto što i muškarac bez brkova.:-)Šta reći o tektsu, osim - savršeno!