Uspon Nemanjića

Kako je veliki župan Nemanja ujedinio Rašku i Zetu i utro put stvaranju prve srpske kraljevine.

Dugo očekivana prva epizoda serije "Nemanjići - rađanje kraljevine" večeras se prikazuje na RTS-u. Početak radnje ove serije vraća nas u drugu polovinu 12. veka, u vreme sticanja moći Nemanjića, najvažnije srpske srednjovekovne dinastije čiji je rodonačelnik bio Stefan Nemanja.

Nemanja je upamćen kao utemeljivač srpske države, potom i crkve, zajedno sa sinom Savom. Dugom i energičnom vladavinom on je uspeo da uspostavi jaku državu u kojoj je ojačao ugled vlasti.

Ujedinio je Rašku i Zetu koje su se dotad pola veka borile za prevlast i otvorio je put za stvaranje još šire nacionalne države.

Stefan Nemanja – rani život 

Stefan Nemanja rođen je oko 1113. godine u Ribnici (današnja Podgorica), kao četvrti i najmlađi sin vlastelina Zavide.

Zavida je progan iz Raške tokom sukoba oko vlasti među članovima porodice Vukomanović. Neki istoričari tumače da je Zavida bio veliki župan koga su srodnici uklonili s vlasti. Sklonio se u Duklju u kojoj je rođen i tamo je dobio najmlađeg sina Nemanju.

Zbog toga je Nemanja prvo bio kršten po rimokatoličkom obredu koji je preovladavao u Dukljo. Kasnije, kada se njegov otac vratio u Rašku, kršten je po grčkom obredu u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla.

Kada je odrastao dobio je na upravu oblasti oko Toplice, Ibra, Rasine i Puste Reke.

Vizantijski car Manojlo I Komnin 1162. godine dodeljuje i županiju Dubočicu (oko današnjeg Leskovca) Stefanu Nemanji, čime on postaje direktan carev vazal, a samim tim se poboljšava i njegov položaj u borbi za titulu velikog župana.

Dolazak na vlast

Neposredno nakon dobijanja županije, Stefan Nemanja kreće sa podizanjem dva manastira, čime dobija podršku plemstva i crkve.

U Nišu, 1165. godine, na poklonjenje vizantijskom caru Manojlu Komninu dolaze Stefan Nemanja i njegova tri brata, Tihomir, Stracimir i Miroslav.

Manojlo Komnin daje najveće povlastice Nemanji, što će izazvati nezadovoljstvo kod njegove braće. Jedan od razloga za carev odnos prema Stefanu Nemanji je bio taj što je on vladao oblastima koje su se naslanjale na Moravsku dolinu i zbog toga je bio u položaju da odseče odstupnicu Vizantincima u borbama s Mađarima.

Nemanjina supruga Ana se plašila da će to da izazove ljubomoru kod njegove braće. Nemanja je razuverava jer ima veliko poverenje u njih i na njihov poziv odlazi u Ras.

Međutim, na velikom skupu raške vlastele, braća su ga zarobila i zajedno sa delom njegovih pristalica zatvorila u pećinu.

Njegovo zarobljeništvo je trajalo relativno kratko jer su ga pristalice ubrzo oslobodile i Nemanja je tada od naroda zatražio, i dobio, pristanak za početak borbe za spas i slobodu svih porobljenih srpskih zemalja.

Godine 1166. zbacio je s vlasti najstarijeg brata Tihomira i sa ostalom braćom, Stacimirom i Miroslavom, progoni ga iz zemlje.

U jesen 1168. godine car Manojlo šalje vojsku proteranoj braći kako bi skinuli sa vlasti Stefana Nemanju, ali u bici kod Pantina, nedaleko od Zvečana, Stefan Nemanja pobeđuje i zvanično biva prihvaćen kao veliki župan Raške i Vizantijski vazal.

Vladavina i osvajanja

Tokom perioda vladavine, od 1168. do 1196. godine, Stefan Nemanja je zajedno sa kraljevinom Ugarskom, Mletačkom republikom i Svetim rimskim carstvom ratovao protiv Vizantije i time proširio svoju teritoriju na Zetu i Neretvu.

Nakon smrti ugrskog kralja Ištvana III i nakon epidemije koja je zahvatila mletačku vojsku, Raška je ostala sama u borbi protiv Vizantije. Car Manojlo je iskoristio trenutak i sam se na čelu vojske uputio ka Raškoj. Stefan Nemanja se prvo povukao u planine a zatim se predao.

Nemanjino zatočeništvo u Carigradu završilo se njegovim poklonjenjem caru Manojlu i obnovom vazalnih obaveza i zadržavanjem titule velikog župana.

Nakon povratka u Rašku Stefan Nemanja vojno pomaže Vizantiju, sve do Manojlove smrti 1180. godine kada se okreće papstvu.

Oslabljena Vizantija Nemanji daje mogućnost proširenja tako da on tokom 1180-ih osvaja, između ostalog, Beograd, Niš, Kosovo i Metohiju i dolazi sve do današnje Sofije.

Tokom krstaških ratova, 1189. godine, Stefan Nemanja i Fridrih Barbarosa, koji je predvodio krstašku vojsku, sreli su se u Nišu. Krstaška vojska je nastavila pohod i nakon osvajanja Hadrijanopolja, 1190. godine car Isak II sklapa mir sa Barbarosom, što mu omogućava da napadne Nemanju.

Bitka se odigrala iste godine oko Južne Morave a vizantijska vojska je odnela pobedu nakon čega je pustošila Rašku a stradao je i Nemanjin dvorac nedaleko od Kuršumlije.

Nemanja se povukao i sa Vizantijom je zaključio mir nakon čega je vratio neke ranije osvojene oblasti ali je Vizantija priznala nezavisnost Raške.  

Zadužbine i smrt

Stefan Nemanja se smatra jednim od rodonačelnika Srpske pravoslavne crkve i jednim od najvećih boraca protiv bogumilskih učenja.

Bio je ktitor velikog broja manastira i crkava a među najpoznatijima su Studenica, Hilandar, Đurđevi Stupovi. Danas su očuvani i Manastir Bogorodice i Manastir Svetog Nikole kod Kuršumlije.

Zbog zasluga u zadužbinarstvu i zbog osnivanja dinastije Nemanjića, srpska crkva ga je proglasila za sveca.

Prema legendi, Stefan Nemanja je Đurđeve Stupove izgradio u znak zahvalnosti svetom Đorđu kome se molio tokom svog zatočeništva u pećini Ras, obećavši da će, ako ga izbavi iz tamnice, podići manastir u njegovu čast na vrhu brda koje je jedino mogao da vidi iz pećine. 

Na velikom državnom saboru 25. marta 1196. godine predaje vlast svom srednjem sinu Stefanu Nemanjiću, koji je 1217. postao prvi srpski kralj.

Stefan Nemanja se zajedno sa svojom suprugom Anom zamonašuje u manastiru Studenici, gde dobijaju monaška imena Simeon i Anastasija. 

Zajedno sa sinom Savom odlazi na Svetu goru 1198. godine da obnove manastir Hilandar gde i umire 13. februara 1199. godine.

Naredne godine je kanonizovan kao Sveti Simeon Mirotočivi, a njegove mošti Sava je doneo u Studenicu, da bi nad njima izmirio zavađenu braću Stefana i Vukana, gde se i danas nalaze.

Biografiju Stefana Nemanje pisala su dva njegova sina: Sveti Sava oko 1210. godine i Stefan Prvovenčani 1216. Treću biografiju napisao je svetogorski monah Domentijan 1264. godine.

broj komentara 20 pošalji komentar
(četvrtak, 11. jan 2018, 22:57)
markobwt [neregistrovani]

Nemanjici

Pohvale i samo pohvale!!!! Hocemo drugu epizodu!!

(utorak, 09. jan 2018, 14:50)
goran [neregistrovani]

nemanjici

kada ce biti prikazana druga epizoda nemanjica jedva cekam

(nedelja, 07. jan 2018, 21:04)
Svaka cast [neregistrovani]

Nemanjici

Sjajan projekat, svaka cast svima koji su ucestvovali u realizaciji ove serije! Sve pohvale!

(četvrtak, 04. jan 2018, 10:55)
anonymous [neregistrovani]

dobro

Odgledao sam, sasvim dobra serija. Najvaznije je sto su u centru paznje ljudi, dijalozi i stvarnost, a ne mitomanija, molitve i mahanja kandilima.

(sreda, 03. jan 2018, 18:44)
anonymous [neregistrovani]

Komentar

Veoma se radujem što ćemo gledati ovu seriju. Odlično je to što je ova tema ekranizovana. Sigurno je tačno da je veliki trudi rad uložen u ovaj posao. Ova generacija koja sada živi i radi preuzela je na sebe veliku odgovornost da obradi ovaj veoma značajan deo naše istorije.

(ponedeljak, 01. jan 2018, 08:37)
Saveta [neregistrovani]

Profecionalci

Meni je ovo jako, jako dobro! Sve pohvale za kostime, savrseno svetlo, verodostojnu scenografiju i fotografiju. Glumci su odlični, a režija na momente poetska. Sve jasno i razgovetno. Vidi se da u pozadini svega stoji ogroman rad, talenat i entuzijazam mnogo ljudi, a to u našim uslovima uvek daje rezultat vredan divljenja.

(ponedeljak, 01. jan 2018, 08:01)
Sale [neregistrovani]

serija

Serija je odlicna-odlicno odabrana tema,slika perfektna, kostimografija i koreografija odlicni-vidi se da je ulozen ozbiljan trud,glumci vrhunski a radnja svo vreme drzi paznju.Zaista ovaj projekat napokon popunjuje ogromnu tematsku prazninu u nasoj kinematografiji.

(ponedeljak, 01. jan 2018, 07:33)
Петар Јараковић [neregistrovani]

odlicno

Одличан почетак! Добро је да Гордан Михић и Марко Маринковић нису упали у замку квази историчара. Историју није могуће реконструисати у детаљима. Шта је рђаво у томе, ако је по нешто и улепшано, поготову у кинематографији. Важнија је психолошка анализа времена и актера, него сувопарне чињенице. Неоспорно је да су Немањићи створили државу за углед за сва времена. Личне слабости су особине сваког човека, само је важно колико ћемо труда уложити у борби против њих.

(ponedeljak, 01. jan 2018, 03:20)
mirjana [neregistrovani]

novogodisnji program

Bravo,bravo za novogodisnji program,lep,zanimiljiv,kulturan.,.Potpuno je neverovatno kakva je to produkcija i koliko je truda ulozeno,odusevljena sam!

(ponedeljak, 01. jan 2018, 02:16)
anonymous [neregistrovani]

vladimir

spektakularno..mozemo biti ponosni na ovaj projekat..a i nasi glumci su zakon..na mogu da docekam drugu epizodu