Kruna pod teretom vere

Stefanov brak sa Anom Dandolo doneo je veće okretanje Srbije katoličkoj crkvi.

Dok je na teritoriji današnje Raške, kojom su vladali Nemanjići, dominantan bio uticaj pravoslavne crkve, to se ne bi moglo reći za mnoge oblasti koje će u nekom trenutku potpasti pod vlast Nemanjića.

To je posebno očigledno u slučaju Zete, koja je bila pod izrazitim uticajem pape i katoličanstva, te je samim tim i stanovništvo koje je naseljavalo oblast između današnjeg Kotora i reke Bojane bilo katoličke veroispovesti.

Srbija je u to vreme sa više strana bila okružena zemljama pod jakim katoličkim uticajem, što je umnogome uticalo na njeno funkcionisanje, a pre svega na političke odluke koje su se ticale vladara i preimućstva na presto.

Više je primera da su se vladari prvobitno krštavali u jednoj, a zatim primali drugu veru. Interesantno je da je i sam Stefan Nemanja, začetnik loze Nemanjića i vladar koji se borio za nezavisnost Srbije i njene crkve, po rođenju krstio prema rimokatoličkim običajima.

Razlog je mesto njegovog rođenja. Stefan Nemanja je, kako se pretpostavlja, rođen u Ribnici kod današnje Podgorice, te iako je njegov otac Zavida bio pravoslavne vere, Stefan Nemanja je kršten kao katolik jer u toj oblasti u to vreme nije bilo pravoslavnih sveštenika koji bi izvršili obred krštenja.

Kako se u Raškoj nije mogao zauzeti nijedan iole značajniji položaj bez blagoslova pravoslavne crkve, Stefan Nemanja je pokršten u pravoslavnu veru po preseljenju svoje porodice, koja je i te kako imala vladarskih ambicija. Krstio se u manastiru Svetog Petra i Pavla u blizini današnjeg Novog Pazara, a ovaj hram ostavio je izuzetno jak utisak na njega, što će se kasnije odraziti na njegova brojna ktitorstva i pomoć pravoslavnoj crkvi.

Drugi razlog za pokrštavanje Stefana Nemanje ležao je u činjenici da je Raška bila pod uticajem Vizantije, za razliku od Zete, koja je bila pod većim uticajem Rima, a kako bi mogao da ostvari svoje planove i još više se približi Carigradu, Stefan Nemanja je morao da promeni veru.

Kako se kasnije menjala geopolitička situacija, tako su se i neki od potomaka Stefana Nemanja više ili manje priklanjali papskoj kruni. Jedna takva situacija, gde se Srbija našla na vetrometini između bugarskog cara Borila, latinskog cara Henrika Flandrijskog, epirskog vladara Mihaila Prvog Anđela, koji je sanjao o obnovi Vizantije, i ugarskog kralja Andrije i čija je zamisao bila da osvoje Carigrad i formiraju veliko Latinsko carstvo naterala je, Stefana da savezništvo potraži u Veneciji i papi.

Ovo je dovelo do njegovog braka sa Anom Dandolo, unukom dužda Erika Dandola, i taj brak je doneo veće okretanje Srbije katoličkoj crkvi. Nešto kasnije, Stefan je od pape Honorija Trećeg tražio kraljevsku krunu, uz obećanje da će svoju državu potčiniti u crkvenom jurisdikcionom pogledu Rimu. Papa je prihvatio Stefanove predloge, poslao mu je legate sa kraljevskom krunom i on je svečano krunisan 1217. godine.

Prema nekim izvorima, Stefan Nemanjić je morao i da primi katoličanstvo kako bi bio krunisan, a ovakav bratovljev potez naterao je tada već arhimandrita Savu da napusti Srbiju i vrati se na Svetu Goru. Međutim, ovo neslaganje braće kao i jaka opozicija katoličkoj crkvi u Srbiji dovela je do toga da se Stefan Prvovenčani ponovo približi Vizantiji i bratu Savi.

Pomirenje braće značilo je i nastavak Savine misije da trajno osamostali srpku pravoslavnu crkvu, što je i uspeo i to upravo kroz bratovljevu podršku i politički angažman. Za prvog autokefalnog arhiepiskopa svečano je hirotonisan u Nikeji 1219. godine. Tada kreće ozbiljnija reformacija srpske crkve i prestaju bojazni od uticaja papske vere.

Sve ovo pokazuje da je religija, barem donekle među vladarima, bila fluidan pojam, te da je imala funkciju usko povezanu sa političkom situacijom. Kada je u pitanju običan narod i dalje se dosta paganskih običaja držalo na snazi, a mnogi od njih su se, uprkos prohujalim vekovima, zadržali i do danas.

broj komentara 4 pošalji komentar
(nedelja, 29. apr 2018, 08:22)
бтј [neregistrovani]

Продаја вере за вечеру

Владари и племство су увек склони да промене веру ради опстанка на власти. Ја мислим да је у Косовској битки скоро сва властела погинула да не би имао ко да мења веру и да је зато тај догађај толико значајан за наш народ.

(četvrtak, 26. apr 2018, 13:27)
anonymous [neregistrovani]

Gorka istina.

Veoma gorka.

(četvrtak, 26. apr 2018, 13:26)
anonymous [neregistrovani]

I ja sam neprijatno iznendjen.

Kod nas se uci da su Srbi kroz vekove bili cvrsti u veri i da je veza sa papom i katolickom crkvom izmisljena od strane neprijatelja srpstva. A sada ovo? Potvrda da nije nista bila laz, vec da smo kao i drugi narod koje volimo da ismejavamo uzimali veru onih kako bi opstali.
I sada mi recite, u sta da verujem? Kod nas je previse istorije, kao sto je Cercil rekao svojevremeno o Balkanu i moramo jednom za sva vremena raskrtiti sa mitovima! Mitovi nisu istorija!

(utorak, 24. apr 2018, 13:00)
anonymous [neregistrovani]

Ne mogu da verujem sta citam!

Prosto sam utucen i ne znam sta da mislim! Nemanjici bili katolici, pa uzeli pravoslavlje zbog toga sto je Vizantija upravljala raskom, a Zeta ostala pod Rimom...
Prosto mi dodje od muke da se ispisem iz crkve i postanem ateist! Stvarno smo prevrtljivi! Mislio sam da je pravoslavlje bilo cvrsto ukorenjeno u srpskom coveku, a ono..."prodavali veru za veceru"! Sada gledam potpuno drugacije na dolazak islama i poturcivanje u BiH!!! Nikad vise necu ni reci da kazem u vezi ovog dela nase istorije! Otvorili ste mi oci!