Aurelio Zen je cinični detektiv-antijunak, umoran od života. Po kazni biva premešten u Kataniju, na Siciliju, kako bi obavljao nezahvalan posao špijuniranja potencijalnih nepodobnih u policijskim redovima.

Serija iz tri dela je puna misterija, nameštaljki, suptilnih i manje suptilnih poruka koje mafijaške porodice, kao i predstavnici drugih organizacija, šalju jedni drugima - poruke koje dovode do mnogo krvi, i ne štede nikoga.

Likovi su zanimljivi; povremeno se oseća da tu ima mnogo više o njima, da imaju svoju istoriju.. Tu je i analiza stanja u Italiji, političkog i društvenog, u kome je neretko nejasno ko su "dobri" i "loši" momci, kao i kako se uopšte snaći u svemu tome i preživeti.

Već 11. februara biće emitovan prvi film Zen: Krvna osveta (Zen: Vendetta). Detektiv Zen odlazi u udaljeno selo da ponovo istraži ubistvo, što preti da izazove politički skandal.

Zen je pod pritiskom političara i načelnika policije, i radije bira da provodi vreme sa Taniom, lepom pomoćnicom načelnika... U međuvremenu, gangsteri počinju da ga progone, tražeći osvetu.

Režija: Džon Aleksander

Naredne subote, 18. februara, biće emitovan drugi film Zen: Kabal (Zen: Cabal). Smrt poznatog aristokrate, Umberta Ruspantija, dovodi detektiva Zena u senoviti svet "Kabal-organizacije" moćnije i mračnije od mafije.

Ministarstvo želi brzu presudu, i insistira da se u izveštaju njegova smrt obrazloži kao samoubistvo, ali Zen počinje sve više da sumnja i upliće se u mrežu intriga...

Režija: Kristofer Menul

Zatim sledi treći i poslednji deo Zen: Kralj pacova (Zen: Ratking), koji će biti emitovan 25. februara. Detektiv Zen radi danonoćno, kako bi rešio otmicu bogatog industrijalca sa političkim vezama.

Međutim, stvari počinju da izmiču kontroli, onog trenutka kada manipulativna porodica industrijalca počne da se meša u slučaj...

Režija: Džon Džons

Kada mladi albanski par posle mnogo peripetija stigne u italijansku luku Bari, nastaju nepredvidivi problemi. Nešto slično se događa i sa srpskim parom, kada dođe na mađarsku granicu.

Iako nemaju nikakve veze s ubistvom dvojice italijanskih vojnika KFOR-a na Kosovu, i jedan i drugi par biće zaustavljeni na granici i osumnjičeni usled izvesnih nesrećnih okolnosti.

To će ih sprečiti da, barem trenutno, ostvare svoje snove, kao što na balkanskim prostorima to često biva da mladi plaćaju ceh za grehe prethodnih generacija.

Glavne uloge tumače: Nebojša Milovanović, Jelena Trkulja, Jozef Shiroka, Lazar Ristovski, Petar Božović, Mira Banjac, Vlasta Velisavljević.

Ostvarenje Medeni mesec, koje je režirao Goran Paskaljević, biće emitovano 06. februara na Drugom programu u 23.00 časa.

Ko je Miloš Branković- Ovo je priča o zločinu, kazni i pravdi. Miloš Branković je običan mlad čovek, koji samo želi da bude uspešan arhitekta i da voli Aleksandru. Bez razloga postaje predmet maltretiranja ulične bande i žrtva prevare.

Život mu se pretvara u noćnu moru. Pokušavajući da uzvrati, ubija nekoliko ljudi. Da li je ubica ili borac za pravdu? Ko je Miloš Branković? Teška priča o zlim vremenima u Srbiji s početka 21. veka.

Glavne uloge tumače: Miloš Vlalukin, Jovana Stipić, Nada Šargin, Nebojša Milovanović, Andrej Šepetkovski, Petar Božović, Boris Komnenić, Teodora Stanković, Lena Bogdanović, Tanasije Uzunović.

Po žanru triler, film Ko je Miloš Branković, rađen je u crno-beloj tehnici i predstavlja debitantsko ostvarenje Nebojše Radosavljevića. Biće emitovan 13. februara na Drugom programu u 23.00 časa.

Tilva Roš- U borskom rudniku bakra u toku su radnički protesti zbog privatizacije. Devetnaestogodišnjake Toda i Stefana tranzicija ne interesuje. Oni su nerazdvojni prijatelji skejteri, i sa svojim društvom provode svoje prvo leto posle srednje škole.

Tumaraju gradom i po napuštenim površinskim kopovima; inspirisani TV serijom Jackass, snimaju video klipove u kojima izvode razne vratolomije. Stefan na jesen odlazi u Beograd na studije.

Njih dvojica vreme provode s Dunjom, drugaricom koja se preselila u Francusku, ali svaki letnji raspust provodi sa starim društvom u Boru. Toda i Stefan ulaze u prećutno nadmetanje za njenu pažnju snimajući sve luđe video klipove. U tom čudnom odnosu bezuslovnog prijateljstva i nadmetanja pokušavaju da nadmaše jedan drugog.

Glavne uloge tumače: Marko Todorović, Stefan Đorđević, Dunja Kovačević, Marko Milenković, Nenad Stanisavljević, Nenad Ivanović, Filip Maksimović.

Ostvarenje Tilva Roš Nikole Ležaića, biće emitovano 20. februara na Drugom programu u 22.00 časa.

Ranjeni čovek u crkvi, zakopano blago, fatalni pad s konja, leš i krojački metar, devojka kojoj je smeštena krađa, osumnjičeni sa bodežom... Svi slučajevi u kojima će zapanjujuća gospođica Marpl uživati.

Za razliku od Poaroa, koji je bio svetski čovek, gospođica Marpl nikuda nije mrdnula iz svog idiličnog seoceta Sent Meri Mid.

Džejn Marpl je drugi lik po značaju u romanima slavne spisateljice Agate Kristi, odmah posle Herkula Poaroa.

Ciklus, u okviru kojeg će biti prikazano 20 filmova, uključujući poslednji serijal sniman 2010. godine, započinje filmom Leš u biblioteci koji je Agata Kristi napisala 1942. godine.

U ranim jutarnjim satima u biblioteci porodične kuće pronađen je leš mlade devojke koju niko ne poznaje.

Otkud ona tu, kako je došla u biblioteku i ko, uopšte, u toj kući želi njenu smrt, samo su neka od pitanja koja muče članove porodice.

Činjenice se, naizgled, ne daju povezati... bar dok se ne pojavi Džejn Marpl (Džeraldin Mekjuan) čije sumnje dovode do neočekivanih obrta.

Džejn Marpl je inače glavna junakinja u dvanaest romana i brojnim pripovetkama Agate Kristi.

Avanture gospođice Marpl nastavljaju se filmom Ubistvo u Vikarijatu. Film snimljen prema istoimenom romanu "kraljice krimića" Agate Kristi iz 1930. godine u kojoj je prvi put predstavila svoju junakinju Džejn Marpl.

U malom mestu Sveti Meri Mid niko nije bio omraženiji od lokalnog generala.

Čak je i mesni vikar, čija je reč bila zapovest, jednom prilikom rekao da bi njegova smrt dobro došla svim stanovnicima tog mesta.

I zločin kao da su prizvali. Beživotno telo generala pronalaze u radnoj sobi istog tog vikara.

Dve osobe priznaju zločin. Međutim, njihove priče se međusobno bitno razlikuju. Šta je motiv i kako su počinili zločin, ostaje misterija.

Pošto istražitelji ne mogu da rasvetle ubistvo, stara usedelica, gospođica Marpl, u tome vidi priliku da pokaže šta zna.

Gospođica Marpl nastavlja da rešava kontroverzne zločine i u trećem nastavku prve sezone U 4.50 sa stanice Pedington.

Voz u 4.50 sa londonske stanice Pedington najviše je odgovarao starijoj gospođi Mekgilikadi.

Međutim, ono što je videla sa prozora svog vagona pretvorilo se u pravu moru.

Naime, u vozu koji je išao uporedo sa onim u kome se ona vozila dogodilo se ubistvo. Muškarac koji je bio njoj okrenut leđima davio je jednu ženu koja je potom umrla.

I dok gospođi Mekgilikadi niko nije verovao, jer leš nije pronađen, a policija bila ubeđena da je spavala, sanjala ili umislila, jedino je njena prijateljica, gospođica Marpl bespogovorno poverovala u priču i započela rešavanje zločina.

Film je snimljen prema istoimenom romanu spisateljice Agate Kristi koji je objavljen 1957. godine.

Kum (The Godfather: Part I) – Film je dobio nagrade Američke filmske akademije za najbolji film, najboljeg glumca i najbolji adaptirani scenario. Američki filmski institut proglasio je film Kum drugim najboljim filmom u istoriji američke kinematografije.

Prvi deo trilogije Kum (1972), koji je na programu u subotu, 4. februara (RTS 1, 21.05), počinje na venčanju ćerke Don Vita Korleona (Marlon Brando).

Koni (Talija Šajer) se udaje za Karla. Među gostima je i slavni pevač Džoni Fontejn, Korleoneov kum koji dolazi pravo iz Holivuda, sa molbom da mu namesti ulogu u filmu koji će mu promeniti karijeru.

Paralelno sa tom pričom, Korleonev najmlađi sin Majk (Al Paćino) vraća se iz Drugog svetskog rata kao odlikovani junak i priča svojoj devojci anegdote o kriminalnom životu svog oca, uveravajući je da on nije krenuo istim putem.

Glavna tema u filmu je, zapravo, porodica. Za Don Vita Korleona ništa nije toliko važno kao porodica. On je vrhovni vođa mafije, ali reči "mafija" i "gangsteri" se nikada ne izgovaraju.

On ne zahteva novac za svoje usluge, samo lojalnost i prijateljstvo. Oni koji su mu lojalni su deo njegove porodice. Karlo se u uvodu filma ženi Don Vitovom ćerkom Koni, ali, ipak, ne postaje deo porodice.

Tom Hagen (Robert Duval) je usvojeni sin i nije krvno povezan sa Don Vitom, ali je, ipak, deo porodice. Čak i ako se bave nelegalnim poslovima, za njih uvek postoje neke etičke granice, poput one u sceni u kojoj on odbija da finansira prodaju heroina, jer se protivi drogi.

Iako se je Majkl dugo opirao mafijaškim poslovima svoje porodice, odbijajući determinirani način života koji se od njega očekuje, na kraju, ipak, nije pobegao od svoje sudbine. Postao je naslednik svog oca i njegovih poslova.

Kum II (The Godfather: Part II ) – Američki film snimljen 1974. godine u režiji Fransisa Forda Kopole. To je nastavak filma Kum iz 1972. godine.

Kopola nas u priču uvodi u pedesete godine prošlog veka. Na čelu mafijaške porodice Korleone je Majkl (Al Paćino), koji se trudi da legalizuje poslove. Hajman Rot (Li Strazberg) i Frenki Pentandželo (Majkl V. Gaco) njegovi su suparnici i kolege u kockarskom biznisu.

Njihovi odnosi će zahladneti posle neuspelog pokušaja atentata na Majkla koji, nakon neugodnog događaja, kreće u potragu za izdajnikom. Reč je o osobi od poverenja, članu porodice.

Uporedno sa Majklovom pričom, pratimo i priču njegovog oca, Don Vita Korleonea (Robert Deniro), koji kao siroče odrasta na Siciliji i koji kao dečak odlazi u SAD. Svoj prvi posao dobija u malom dućanu nakon čega sledi nezaustavljiv put prema bogatstvu i moći.

U filmu se ističu Al Paćino, koji reprizira ulogu Majkla iz prvog dela, kao i Robert de Niro, koji nakon Marlona Branda tumači lik Vita Korleonea. De Niro je za ovu ulogu nagrađen i Oskarom. Ostvarenje će biti emitovano 11. februara (RTS 1, 21.05).

Kum 3 (The Godfather: Part III) – U poslednjem delu trilogije Kum (1990) pratimo ostarelog Majkla Korleonea (Al Paćino) koji pokušava da legalizuje porodični biznis, ali ga u tome sprečavaju mlade snage.

Godina je 1979. i bogatstvo porodice Korleone meri se ogromnim sumama. Podatak o 100 miliona dolara donacije crkvi i humanitarnim organizacijama na Siciliji dovoljno govore o razmerama njihove moći.

Međutim, Korleone će ubrzo shvatiti da oproštaj ne može kupiti novcem. Majkl je već umoran od života sa suprotne strane zakona.

Svoj posao poverio je mlađim snagama – dileru čiji je način poslovanja krajnje uvredljiv za konzervativnog Majkla.

Iako se više nego ikada trudi da odbaci kriminalnu prošlost i omogući svojim naslednicima da krenu pravim putem, Majkl nikako ne može da se reši kriminalne prošlosti i vlastitih grehova.

U glavnoj ženskoj ulozi gledamo Sofiju Kopolu, ćerku slavnog režisera. Ona glumi povučenu ćerku Korleonea, koji u njoj vidi novu glavu porodice, naslednicu svog kraljevstva koje bi trebalo da krene pravim stopama.

Film koji je nagrađen nagradama Američke filmske akademije za najbolji film, najboljeg glumca i najbolji adaptirani scenario biće emitovan 18. februara (RTS 1, 21.05). Američki filmski institut proglasio je Kuma drugim najboljim filmom u istoriji američke kinematografije.

Lice s ožiljkom (Scarface) – Američki film iz 1983. godine koji je režirao Brajan de Palma.

Ostvarenje prati uspon i pad gangstera Tonija Montane koji kao siromašni kubanski imigrant dolazi na Floridu i počinje da gradi kriminalnu karijeru, polako preuzimajući lokalnu trgovinu drogom.

Kao inspiracija poslužio je istoimeni film iz 1932. godine, baziran na životu Al Kaponea, zloglasnog američkog gangstera koji je imao nadimak "Scarface".

Film koji je stekao veliku popularnost i postao element pop kulture biće emitovan 25. februara (RTS 1, 21.05).

Od 1. do 29. februara biće prikazani:

Prelepo (Fest 2011) – Priča o ljubavi između oca i dece, putovanje problematičnog čoveka koji želi da pomiri očinstvo, ljubav, duhovnost, kriminal, krivicu i smrtnost u opasnom podzemlju moderne Barselone. On se izdržava od novca stečenog van zakona i njegova žrtva za sopstvenu decu ne poznaje granice.

Kao sam život, ovo je zaokružena priča koja se završava tamo gde počinje. Kako sudbina okružuje njega i one koje vara, bleda iskupnička svetlost puta obasjava zaostavštinu darovanu od oca deci i roditeljska ruka upravlja životnim koridorima, bilo svetlim, lošim, ili divnim.

Film Prelepo (Beautiful, 2010), koji je režirao Alehandro Gonzalez Injaritu, biće emitovan 1. februara na Drugom programu RTS-a u 22 časa.

Barija: Kapija vetrova (Fest 2010) – Torenuovovi su porodica pastira koji već generacijama živi i radi u Bageriji. U godinama pred Musolinijev uspon, porodica je često radila za don Đakinta, lokalnog bogataša, koji je često koristio svoju poziciju i moć da iskorišćava druge. Mali Pepino Torenuova oseća duboku nepravdu u don Đakintovom odnosu prema starijima i, mada godine prolaze, mladić postaje strastveni pobornik društvenih promena.

Kad odraste, Pepino se zaljubljuje u predivnu Maninu. Oni se venčavaju i zasnivaju porodicu, uprkos protivljenju Manininih roditelja, koji veruju da ona može da nađe i bolju priliku.

Dok se Pepino pridružuje lokalnoj komunističkoj partiji kako bi svojim seljanima pomogao da bolje žive. Mi kroz njegove oči pratimo važne istorijske događaje, ali i uspon i pad njegove porodice i mesta u kome živi.

Film Barija: Kapija vetrova (Baarìa - La porta del vento, 2009), koji je režirao Đuzepe Tornatore biće emitovan 7. februara na Prvom programu RTS-a u 21 čas.

Put u nepoznato (Fest 2011) - Beka i Haui Korbet bili su srećan bračni par čiji se savršen svet zauvek promenio kada je njihov sinčić Deni poginuo u saobraćajnoj nesreći. Beka pokušava da redefiniše svrhu svog postojanja u nadrealnom okruženju porodice i prijatelja.

Bolna, gorka, ali često i smešna iskustva vode Beku ka pronalaženju utehe u misterioznoj vezi s mladim crtačem stripova Džejsonom, tinejdžerom koji je vozio auto kada je njen sin nastradao. Opsednutost Džejsonom odvlači je od sećanja na Denija, dok Haui traži utehu u strancima koji mu nude ono što Beka ne može da mu pruži. Korbetovi, oboje bez cilja, prave iznenađujuće i opasne korake tražeći put koji će odrediti njihove sudbine.

Film Put u nepoznato (Rabbit Hole, 2010), koji je režirao Džon Kameron Mičel biće emitovan 08. februara na Drugom programu RTS u 22:00 časa.

Još jedna godina (Fest 2011) – Ostvarenje Majka Lija govori o starom bračnom paru koji zadržava radost iako je okružen manje-više nesretnim prijateljima, rođacima i kolegama. Tom i Geri su u braku više od 30 godina. Čini se da jedino oni uspevaju da zadrže svoju životnu radost, dok njihovi rođaci, prijatelji i kolege upadaju u razne životne teškoće i depresije.

A život tog neobičnog para ispunjen je sitnicama koje mnogo znače. Brinu se za 30-godišnjeg sina, rade i druže se sa prijateljima koji imaju poprilično nesređene živote. Koliko je ko od njih srećan i nesrećan, ogorčen ili ne, postaće očigledno kroz njihova brojna dela.

Film Još jedna godina (Another Year, 2010), koji je režirao Majk Li, biće emitovan 15. februara na Drugom programu RTS u 22 časa.

O bogovima i ljudima (Fest 2011) – U manastiru visoko u planinama Magreba tokom devedesetih godina dvadesetog veka osam francuskih monaha žive u slozi sa svojom muslimanskom braćom. Međutim, regionom počinju da vladaju nasilje i teror. Uprkos narastajućoj opasnosti koja ih okružuje, njihova rešenost da ostanu po svaku cenu jača iz dana u dan.

Film O bogovima i ljudima (Of Gods and Men, 2010), koji je režirao Ksavijer Bovoa, biće emitovan 22. februara na Drugom programu RTS-a u 22 časa.

Irska ruta (Fest 2011) – Film prikazuje prijateljstvo Fergasa i Frenkija, od zajedničkih dečačkih dana u Liverpulu 1975. godine, do odlaska u rat u Iraku 2004. godine, kada Fergas uspeva da ubedi Frenkija da se pridruži specijalnim trupama u Bagdadu za fiksnu platu od 10.000 funti mesečno. Godine 2007, Frenki umire na Irskoj ruti, najrizičnijoj ratnoj ruti na svetu. Fergus počinje sopstvenu istragu o smrti najboljeg prijatelja.

Film Irska ruta (Route Irish, 2010), koji je režirao Ken Louč, biće emitovan 27. februara na Drugom programu RTS-a u 22 časa.

12 (Fest 2008) – Priča o 12 porotnika u jednom ruskom gradu, koji moraju da odluče da li je mladi Čečen kriv za misteriozno ubistvo svog očuha, ruskog oficira u penziji. Film prati sudski proces i njihovo većanje. Za osudu ili oslobađanje, potrebna je jednoglasna odluka.

Njih jedanaestoro glasa za osudu. Samo jedan glasa protiv i obrazlaže da sa tako ozbiljnim rešenjem ne treba žuriti. U cilju prodiranja do ostalih porotnika navodi primer iz sopstvenog života kad ga je spaslo to što se „bar jedan čovek potrudio da ga razume". U daljem rasuđivanju o procesu, upoznaju se i ostali porotnici, njihovi profili, momenti iz njihovih biografija i motivacija za donošenje odluke pri glasanju.

Film 12 (2007), koji je režirao Nikita Mihalkov, biće emitovan 28. februara na Prvom programu RTS-a u 21 čas.

Neprijatelj (Fest 2011) – Godina 1995. Mali inžinjerski vod dočekao je Dejtonski mir u planinama, nedaleko od ruševina u borbi uništene lokalne fabrike. Svaki od njih nosi sa sobom mračna sećanja na protekle godine, i svaki pokušava da se sa njima nosi na sopstveni način. U takvoj atmosferi, vod u ruševinama nalazi zazidani podrum - i u njemu čoveka koji mirno sedi za stolom, pored pepeljare pune opušaka, kao da ih je tu čekao. Otvara se Pandorina kutija.

Situacija se zakomplikuje kad među vojnike doluta i devojka koja traga za svojim izgubljenim ocem. Svi oni žele samo jedno – svoj život u svojim rukama.

Film Neprijatelj (2010), koji je režirao Dejan Zečević, biće emitovan 29. februara na Prvom programu u 22 časa.

Gospođica Bentli (Vanesa Redgrejv) već punih osamnaest godina svako proleće provodi u otmenoj vili kraj jezera Komo.

Ove godine, 1937., umro je njen otac, londonski umetnik i jedini gosti koji govore engleski su drski Amerikanci.

Međutim, tada se pojavljuje bogati industrijalac, major Vilšav (Edvard Foks) i sa Bentlijevom započne opreznu romansu koju prekine dolazak mlade američke dadilje, gospođice Bemont (Uma Turman).

Film Proleće na jezeru (A Month by the Lake, 1995.), koji je režirao Džon Irvin, biće emitovan 06. januara.

Sledi film Apičataponga Verasetakala Ujka Bunmi koji može da se seti svojih prethodnih života (Uncle Boonmee Who Can Recall His Past Lives, 2010.), dobitnik Zlatne palme na Kanskom festivalu.

Zbog akutnog otkazivanja bubrega, Ujka Bunmi odlučuje da provede poslednje dane na selu, okružen bliskim ljudima i porodicom. Iznenada se pred njim pojavljuje duh pokojne žene, a njegov davno izgubljeni sin vraća se u neljudskoj formi.

Razmišljajući o razlozima svoje bolesti, Bunmi u društvu svoje porodice kreće u potragu kroz džunglu do misteriozne pećine na vrhu brda - mesta gde je njegov prvi život započet.

Ostvarenje Ujka Bunmi koji može da se seti svojih prethodnih života (Uncle Boonmee Who Can Recall His Past Lives, 2010.), biće emitovano 13. januara.

Tokom januara gledaćete i film Overena kopija (Copie conforme, 2010.), koji je francuskoj glumici Žilijet Binoš doneo priznanje za najbolju glumicu prošlogodišnjeg Kanskog filmskog festivala.

Overena kopija je priča o dvoje ljudi, britanskom piscu i Francuskinji, vlasnici galerije, koji se sreću u malom mestu u južnoj Toskani.

Reč je o univerzalnoj priči o odnosu muškarca i žene, porodičnim odnosima, braku, ali i umetnosti i životu uopšte.

Poređen sa Roselinijevim ostvarenjem Put u Italiju i Eni Hol Vudija Alena, Overena kopija je film koji proučava međuljudske odnose, dekonstruiše brak i istražuje odnos između autentičnih iskustava i onoga što je samo imitacija.

Ostvarenje Overena kopija biće emitovano 20.januara. U glavnim ulogama našli su se Žilijet Binoš i Vilijam Šimel, a režiju potpisuje Abas Kjarostami.

Zatim sledi film Priče o Vudstoku (Taking Woodstock, 2009.). Američka komedija-drama koja govori o Vudstok festivalu iz 1969. godine, u režiji Ang Li. Film je premijerno prikazan na Kanskom filmskom festivalu 2009. godine.

Istinita priča o Eliot Tajbri (Demetri Martin), dizajneru enterijera čiji roditelji, Džejk (Henri Gudman) i Sonja (Imelda Staunton), drže motel, kome zbog slabog posla preti zatvaranje.

Kako bi to sprečio, Eliot dolazi na ideju da održi mali muzički festival i izvuče svoju porodicu iz novčane krize koja ih je zadesila.

Niko nije mogao ni da nasluti da će Eliotova ideja biti toliko plodonosna i da će festival doživeti toliku popularnost...

Ne samo da je zaradio novac i rešio problem sa motelom, nego mu je ovaj izazov odredio životni put.

Film Priče o Vudstoku biće emitovan 27. januara.

Naime, treća devojka ni po čemu nije posebna ili drugačija od drugih, a opet budi Poaroovu radoznalost, kada mu dođe sa pričom o ubistvu koje je mogla počiniti.

Međutim, ona ocenjuje da je Poaro prestar za detektiva i odlazi, bez objašnjenja o detaljima ubistva. Poaro nije siguran da li slučaj postoji, ali upravo to je za njega izazov.

Poarou pomaže mlada detektivka i književnica Arijana, koja je zamišljena kao portret Agate Kristi.

U potrazi da rasvetli slučaj, dok je pratila osobu za koju se pretpostavlja da je Normin prijatelj, Arijana dobija udarac u glavu.

Stvari vremenom postaju sve komplikovanije. Treća devojka je zatečena pored ubijenog mladića, sa krvavim nožem u ruci. Dolazi red na Poaroa da objasni misteriju ubistva.

Već naredne subote, na programu je film Časovnici (The Clocks). U jednoj kući pronađeno je telo muškarca čiji je identitet teško utvrditi, okružen sa četiri časovnika, koji su zaustavljeni u isto vreme.

Poaro je pozvan kako bi pomogao u razotkrivanju ovog zločina, a ubica tada ponovo napada.

Međutim, Poaro otkriva da je nepoznata osoba ubijena na nekom drugom mestu i da je doneta u kuću gospođe Pebmarš.

Detektiv Poaro zaključuje da je žrtva znala tajnu koja je bila „vredna ubijanja"...

Zatim sledi film Tragedija u tri čina (Three Act Tragedy). Ser Čarls Kartvrajt, uspešni glumac, pozvao je 13 ljudi na večeru, a među njima i Herkula Poaroa.

Neki gosti naručuju ubistvo i ono se stvarno dešava. Lokalni sveštenik otrovan je koktelom. Poaro na molbu gospodina Kartvrajta prihvata slučaj i otkriva ubicu.

Prve subote u februaru sledi film Uoči svih svetih (Hallowe'en Party). Na zabavi uoči Svih svetih bezobrazna tridesetogodišnja Džojs hvali se da je jednom videla ubistvo.

Pošto joj niko ne veruje, ona besno odjuri kući. Međutim, kroz nekoliko sati pronalaze njen leš. Udavljena je u kadici.

Te noći pozvan je Herkul Poaro da otkrije „prisustvo zla". No, prvo mora da ustanovi traži li ubicu ili dvostrukog ubicu...

Nakon toga biće emitovan film Ubistvo u Orijent ekspresu (Murder on the Orient Express). Herkul Poaro je u Orijent ekspresu i tu upoznaje prijatelja.

Zbog snega su zaglavili na Balkanu, dve noći pre Istanbula. Iduće jutro Samuel Edvard Račet nađen je izboden u svom kupeu.

Poaro sumnja na dvanaest osoba i počinje istragu. Dolazi do zaključka da Račet nije osoba kakvom se predstavlja.

Otkriva da je on ubica Dejzi Amstront, devojčice od pet godina koju je ubio Račet. Tokom istrage ustanovljava da je više njih imalo motiv za ubistvo i da je više njih sumnjivo.

Decembra 1941. godine, samo nešto više od dvadeset četiri časa nakon iznenadnog japanskog napada na mornaričku bazu SAD u Perl Harboru, Kongres SAD zvanično je objavio rat Japanskom Carstvu.

Napetosti između Japana i SAD rasle su čitavu deceniju, kako su Japanci osvajali ogromne oblasti uključujući veliki deo Kine i jugoistočne Azije.

Bombardovanje Perl Harbora je kao posledicu imalo zvaničan ulazak Sjedinjenih Američkih Država u Drugi svetski rat. Praktično preko noći, regrutne kancelarije širom zemlje bile su pretrpane hiljadama Amerikanaca koji su hitali da se prijave u oružane snage.

Mnogi od tih mladića odabrali su da se priključe Korpusu mornaričke pešadije, koji je više nego utrostručio svoj sastav u roku od samo šest meseci po napadu na Perl Harbor.

Serija prati trojicu marinaca i njihove drugove iz mornaričke pešadije od prve bitke sa Japancima na Gvadalkanalu, kroz džungle Kejp Glostera i uporišta Peleliu, preko krvavog peska Ivo Džime i užasa Okinave, pa sve do trijumfalnog, mada ne baš prijatnog, povratka kući posle pobede nad Japanom.

Producenti serije koja će biti emitovana u deset nastavaka svake nedelje, od 22.40, jesu: Tom Henks, Stiven Spilberg i Geri Gecman.

Mehaničar- plaćen da ubije (The Mechanic)- Artur Bišop (Džejson Stetam) je mehaničar - elitni ubica koji poštuje stroga pravila ponašanja i ima jedinstven talenat za besprimetno uklanjanje mete.

To je posao koji zahteva potpuno emotivno distanciranje od svih i svega, a Bišop je najbolji u poslu. Međutim, kada neko ubije njegovog mentora i bliskog prijatelja Harija (Donald Saderland), Bišop shvata da od toga ne može da se distancira.

Sledeći zadatak Bišop je odredio sam sebi - odgovorni moraju da plate. Njegova misija komplikuje se kada se pojavi mladi Stiv (Ben Foster) sa željom da nauči Bišopov posao.

Metodični i hladnokrvni ubica uzima pod svoje mladog i impulsivnog početnika. Ali, dok tragaju za svojom krajnjom metom, ispostavlja se da nije sve onako kako izgleda i oni koji bi trebalo da reše problem sami postaju deo njega.

U glavnim ulogama našli su se Džejson Stetam, Ben Foster, Donald Saderland, Mini Anden.

Film Mehaničar- plaćen da ubije (The Mechanic, 2011.), čiju režiju potpisuje Sajmon Vest, biće emitovan 14. januara na Prvom programu RTS-a.

Pljačka (The Bank Job)- Napeti triler inspirisan istinitom, dosad nikad ispričanom pričom o ubistvu, seksu, korupciji i, naravno, pljački koja je sve to razotkrila.

Davne 1971. godine, razbojnici su prokopali tunel do trezora banke u jednoj londonskoj ulici i pokrali novac i nakit vredan nekoliko miliona funti.

Ništa od tog silnog plena nikada nije pronađeno i niko nije bio uhapšen. Pljačka je bila vest na naslovnicama novina samo nekoliko dana, a zatim je nestala iz javnosti - rezultat Vladine odluke o ućutkavanju novinara.

Priča uključuje ubistvo, korupciju i seksualni skandal koji vodi sve do Kraljevske porodice - priča u kojoj su, od svih upletenih, lopovi najneviniji.

Teri (Džejson Stetam), odlučio je da se otrgne od svoje sumnjive kriminalne prošlost i posveti porodici. On je vlasnik prodavnice automobila i iako je pošten život kojim sada živi težak, ipak je tako najsigurniji.

Ali, tada je njegovu svakodnevicu uzdrmala poseta stare prijateljice - prelepe Martin - koja mu daje ponudu koja se ne odbija.

Iako je Teri u prošlosti kršio zakon, uvek je izbegavao velike prevare, jer dobro zna da s njima dolaze i veliki problemi, i bio je potpuno u pravu. Upravo jedan takav posao priprema Martin i potreban joj je Teri i njegova stara ekipa kako bi ga izveli.

Radi se o pljački banke, a Martin ima stopostotno siguran plan i sve potrebne informacije kako da izvedu taj posao.

Terija privlači laka zarada i u ovoj pljački vidi svoj poslednji kriminalni čin, kojim će osigurati egzistenciju porodice. On prihvata ponudu i nakon mukotrpnog rada i planiranja, ekipa pljačkaša se našla u sefu banke.

Na raspolaganju im stoji soba puna sefova, u kojima se nalazi nekoliko miliona funti, ali i još nešto što dovodi pljačkaše u veliku nevolju.

U jednom od sefova nalazi se mnoštvo prljavih tajni, koje će naše junake uplesti u smrtonosnu mrežu policijske korupcije, najokorjelijeg londonskog kriminala i političkih skandala koji prete samom vrhu kraljevske porodice.

Glavne uloge tumače Džejson Stetam, Safron Barouz, Danijel Mejs.

Film Pljačka (The Bank Job, 2008.) koji je režirao Rodžer Donaldson, biće emitovan 21. januara na Prvom programu RTS-a.

U sinhronizaciji učestvuju profesionalni glumci, a na takav način će u narednih godinu dana biti obrađeno i prezentovano dvanaest igranih filmova.

Bulevar sumraka (Sunset Boulevard) američka drama iz 1950. godine u režiji Bilija Vajdlera govori o holivudskom scenaristi koji se sprijateljio sa ostarelom damom, bivšom zvezdom nemih filmova.

Film je osvojio Zlatni globus, i smatra se jednim od Vajdlerovih najboljih ostvarenja i klasikom kinematografije. Američki filmski institut svrstao je ovaj film na listu 100 najboljih američkih filmova.

Radnja filma smeštena je u Holivud i počinje scenom kako leš scenariste Džoa pluta u jednom bazenu. Njegov glas postaje pripovedač i saznajemo da je za njim neuspela karijera scenariste.

Jednog dana u begu od dvojice uterivača dugova, Džo je autom skrenuo u Bulevar sumraka te se sakrio u nekoj naizgled napuštenoj vili. Saznaje da u zgradi živi ekscentrični nemački batler, i neka bogata, ostarela dama, koji zabunom zaključuju da je on trebalo da organizuje sahranu za njenog nedavno preminulog ljubimca.

Džo je prepoznaje kao Normu Desmond, bivšu zvezdu nemih filmova koja mu nudi posao koji bi ga vratio na veliki ekran. Međutim, Džo će ubrzo razumeti šta njena ponuda zapravo znači...

Uloge u filmu tumače, Vilijam Holden, Glorija Svanson, Erih fon Štrohajm.

Ostvarenje Bulevar sumraka (Sunset Boulevard) biće emitovano 30. januara na Drugom programu RTS-a u 22.00 časova.

Zasnovana na delu pisca Stiga Lašona, ova trilogija je stilizovana, inteligentna, mračna i uzbudljiva misterija, triler-drama sa neočekivanim i zapanjujućim otkrićima.

Film Muškarci koji mrze žene, dakle prvi deo trilogije, dobitnik je nagrade Guldbagen (Guldbagge Award) za 2010. godinu, koju dodeljuje Švedski filmski institut, u tri kategorije: najbolji film, najbolja ženska uloga i nagrada publike za najbolji film.

Muškarci koji mrze žene (Man som hatar kvinnor/ 2009.) 

Pre četrdeset godina, Harijet Vanger nestala je sa porodičnog okupljanja na ostrvu koje poseduje moćni klan Vanger. Njeno telo nikada nije pronađeno, ali je njen ujak uveren da je reč o ubistvu i da je ubica neko iz kruga jako povezane, ali disfunkcionalne porodice.

Bogati Vanger unajmljuje Mikaela Blumkvista, novinara kome je karijera krenula nizbrdo, i Lizbet Salander, neobičnu i veštu hakerku, da bi istražili slučaj.

Kada ovaj istraživački par poveže Harijetin nestanak sa brojnim grotesknim ubistvima koja su se dešavala pre skoro 40 godina, počinju i da otkrivaju mračnu i jezivu porodičnu istoriju. Ali, Vangerovi su ćutljiv i tajanstven klan, pa će Mikael i Lizbet otkriti koliko daleko su spremni da idu kako bi se zaštitili.

U glavnim ulogama: Nomi Rapas i Mikael Nikvist

Ostvarenje Muškarci koji mrze žene, u režiji Nielsa Ardena Opleva, biće emitovano 14. januara na Prvom programu RTS-a od 23.05.

Devojčica koja se igrala vatrom (Flickan Som Lekte Med Elden/ 2009.)

Lizbet Salander vraća se u Švedsku pošto je provela godinu dana u inostranstvu. Ali, neposredno pred objavljivanje velike reportaže o seks trafikingu, novinar Milenijuma i njegova devojka pronađeni su mrtvi u svom stanu.

Na oružju kojim je ubistvo počinjeno nalaze se otisci Lizbet Salander. Policija objavljuje poternicu za Salanderovom i potraga počinje.

Mikael Blumkvist, Lizbetin saradnik, doživljava šok kada čuje da je njegova partnerka optužena za ubistvo novinara. Znajući koliko je Salanderova žestoka kada je u opasnosti, želi da je nađe pre neko što to pođe za rukom nekome drugom. U toj potrazi otkriće se detalji iz Lizbetine prošlosti.

U glavnim ulogama: Nomi Rapas i Mikael Nikvist

Ostvarenje Devojčica koja se igrala vatrom, čiju režiju potpisuje Daniel Alfredson, biće emitovan 21. januara na Prvom programu RTS-a od 23.05.

Kula od karata (The Girl Who Kicked the Hornet's Nest/ 2009.)

U geteboršku bolnicu hitno su primljena dva pacijenta: stariji muškarac s ozbiljnom povredom glave i devojka u kritičnom stanju.

Kada se probudi iz anestezije, Lizbet Salander otkriva da se njen najveći neprijatelj nalazi u krevetu pored nje, udaljen svega desetak metara.

Otkriva se priča o Lizbetinom detinjstvu, prepunom nasilja, a Mikael Blumkvist počinje da shvata kako su sve afere kojima se bavio povezane.

Takođe, otkriva zašto se švedske vlasti ponašaju tako brutalno prema Lizbet. Boreći se protiv mnogo neprijatelja, Mikael Blumkvist pomoći će Lizbet Salander da prvi put u životu dođe do pravde.

U glavnim ulogama: Nomi Rapas, Mikael Nikvist, Lena Endre, Anika Halin, Jakob Erikson

Ostvarenje Kula od karata, čiju režiju potpisuje Daniel Alfredson, biće emitovano 28. januara na Prvom programu RTS-a od 23.05.

Od deset najgledanijih stranih filmova emitovanih na svim televizijama, svih deset je prikazano na RTS 1.

Identična situacija je i kod tzv. zbirne liste stranih i domaćih filmova:

Sličan trend nastavljen je i tokom novogodišnjih praznika (31.12.2011 - 3.1.2012) gde su filmovi emitovani na RTS-u odneli primat u odnosu na konkurenciju:

Od deset najgledanijih stranih filmova, šest je emitovano na RTS 1, a prva dva filma imala su preko dva miliona gledalaca.

Na tzv. zbirnoj listi stranih i domaćih filmova, samo jedan nije emitovan na RTS:

Ništa lepše od praznika (Nothing Like the Holidays)- Priča o portorikanskoj porodici Rodrigez, čiji su se članovi rasuli po svetu, ali će Božić dočekati zajedno u porodičnom domu, u Čikagu.

Mlađi članovi porodice sa velikim ushićenjem čekaju da proslave praznike sa roditeljima, koje ne viđaju tako često, ocem Edijem i majkom Anom.

Pogotovo njihov najmlađi sin Džesi, koji se upravo vratio iz Iraka, nakon što je tamo ranjen.

Međutim, cela porodična idila nestaje onog trenutka kada im majka Ana, za prazničnom trpezom saopštava da se razvodi od njihovog oca Edija.

Film Ništa lepše od praznika, čiju režiju potpisuje Alfredo De Vilja, biće emitovan 24. decembra na Prvom programu RTS-a.

Božićna koliba (Christmas Cottage)- Dirljiv i inspirativan film donosi priču zasnovanu na istinitim događajima o čuvenom "Slikaru svetla", Tomasu Kinkejdu.

Vraćajući se kući sa koledža za jedan Božić, mladi umetnik Tomas Kinkejd shvata da je propao pokušaj promovisanja turizma u njegovom rodnom gradiću i da je njegova majka Marijana na ivici da izgubi porodičnu kolibu koja je pod hipotekom.

Inspirisan svojim mentorom Glenom koji živi u susedstvu, Tom prihvata da oslika mural svog malog, idiličnog gradića.

Uz Glenovu pomoć, Tom ne samo što će otkriti šta znači biti umetnik, već će pomoći i svojim sugrađanima da otkriju pravo značenje Božića u ovoj nostalgičnoj, zabavnoj i toploj priči koja spada u praznične klasike.

Ova dirljiva priča u režiji Majkla Kampusa, biće emitovana 25. decembra na Prvom programu RTS-a.

Kejti Dejvis živi porodičnim životom u mirnom gradiću. Izrađuje slagalice i uživa u ugodnom domu sa dva tinejdžera i odanim suprugom Džekom. Ali, Kejti je ipak puna iznenađenja.

Jednog dana njen odlazak u prodavnicu prekida direktor NSA-a, Frenk Darnel, koji pokušava da nagovori jednog od svojih najboljih agenata, da se vrati na posao nakon osamnaest godina.

Pred njima je rešavanje najtežih slučajeva. Iako Frenk uporno pokušava da uveri Kejti kako u rešavanju neće biti opasnosti, ona zna da ništa nije tako jednostavno. Pod imenom Džejn Dou, supruga i majka Kejti Dejvis vraća se na posao.

Bez tenzije, Kejti Dejvis i Frenk Darnel rade na ubistvima, samoubistvima, pljačkama i nasilnim zločinima koji se dešavaju u SAD-u.

Uz pomoć svog tima, Džejn Dou će rešavati najteže slučajeve i to na veoma uspešan i staromodan način.

U glavnim ulogama: Lea Tompson, Džo Peni i Vilijam R. Moses

Režija: Lea Tompson, Mark Grifit, Armand Mastrojani, Džejms A. Kontner

Serijal o Pink Panteru započinje ostvarenjem Inspektor Kluzo. To je ujedno i prvi film koji nije režirao Edvard Blejk, već Bad Jorkin, a glavnu ulogu, inspektora Kluzoa tumači Alan Arkin.

Pred inspektorom Kluzoom je novi intrigantan slučaj. Krtica Skotland Jarda Kluzou dodeljuje zadatak da istraži talas organizovanig kriminala koji se širi Evropom.

Iako nespretan, uspeva da opravda ukazano poverenje... Ostvarenje Inspektor Kluzo (Inspectore Clouseau, 1968.) biće emitovano 19. decembra na Prvom programu RTS-a u 13.30 časova.

U okviru serijala filmova o Pink Panteru biće emitovano i ostvarenje iz 1963. godine - Pink Panter (The Pink Panther) u režiji Blejka Edvardsa, sa Piterom Selersom u glavnoj ulozi.

Inspektor Kluzo je nespretni francuski detektiv koji uvek zabrlja stvar. U jednom trenutku nađe se na tragu kradljivca dragulja, poznatog pod nadimkom Fantom. Kluzo naravno nema pojma da je njegova žena, saučesnica Fantoma.

U celu upriču umeša se i nećak Fantoma, Džordž koji zajedno sa ostalim akterima odlazi u poznato italijansko mondensko skijalište gde zimuje bogata princeza, vlasnica Ružičastog pantera, najvećeg dijamanta na svetu...

Film koji je svojevremeno bio nominavan za Oskara za najbolju muziku, Zlatni globus za najboljeg glumca i BAFTA nagradu, za najboljeg glumca, biće emitovan 20. decembra na Prvom programu RTS-a u 13.30 časova.

Manje odgodinu dana kasnije, posle neverovatnog uspeha prvog filma, snimljen je i film Pucanj u tami (A Shoot In The Dark).

Inspektor Kluzo na nesvakidašnji način, vraća se intrigantnim slučajevima. U vili pariskog bogataša Bendžamina Balona prepunoj ukućana i gostiju neko je usred noći ubio vozača.

Policija odmah osumnjiči lepu sluškinju Mariju Gambreli kod koje je pronađeno oružje kojim je ubistvo počinjeno.

Međutim, policijski inspektor Žak Kluzo koji preuzme istragu ne veruje da je ona ubica, već da su joj dokazi podmetnuti. Iako Kluzoov nadređeni, komesar Drejfus želi sam voditi istragu, nespretnom je inspektoru na intervenciju uticajnih krugova slučaj vraćen.

Kluzo se odmah prihvata posla, tim više, jer je očaran prvoosumnjičenom Marijom... Pucanj u tami će biti emitovan 21. decembra na Prvom programu RTS-a u 13.30 časova.

Sledeći film iz serijala o Pink panteru koji će biti prikazan na RTS-u je Osveta Pink pantera (Revenge Of The Pink Panther, 1978).

U ovoj epizodi o legendarnom inspektoru Kluzou, on je žrtva atentata koji, naravno, spletom okolnosti preživi. Neprestano se šire glasine da je Kluzo mrtav.

Tako mu ostaju odrešene ruke, da zajedno sa svojom desnom rukom, sazna ko je pokušao da ga ubije.

Saznaje da je reč o beskurpuloznom mafijašu koji je želeo da tim ubistvom stekne poštovanje ostalih mafijaških porodica.

Ostvarenje Osveta Pink pantera biće emitovano 22. decembra na Prvom programu RTS-a u 13.30 časova.

Decembarsko izdanje već tradiocionalnog filmskog ciklusa Festival festivala počinje pričom o vikinškim ratnicima Buđenje Valhale (Valhalla Rising) reditelja Nikolasa Vindinga Refna, sa Medsom Mikelsenom u glavnoj ulozi koji glumi Jednookog - natprirodno snažnog nemog ratnika, zarobljenika vikinškog poglavice koji služi za razonodu i krvave borbe do smrti.

Film počinje na pustoj obali, gde se vođe zaraćenih klanova sreću u borbi.

Tih i ubivstven, Jednooki je uspevao da porazi svakoga s kim se susretao, ali oduvek su svi o njemu mislili više kao o zveri nego o ratniku.

Odnos je uspostavio jedino sa dečakom koji mu svakoga dana donosi hranu i vodu. Stalno zatvoren i u lancima, Jednooki je privukao pažnju nove sile koja pustoši zemlju i uklanja vođe plemena hrišćana.

Odlučan da osvoji teritoriju za svoju veru, vođa hrišćana sa Jednookim i dečakom, kreće u odiseju do Svete zemlje.

Danski reditelj i scenarista Nikolas Vinding Refn, našao je inspiraciju za Valhalu kod majstora Akire Kurosave, Serđa Leonea i Andreja Tarkovskog. Pored Mikelsena, u filmu igraju i Geri Luis i Aleksandar Morton.

Film je na programu u petak 02. decembra. Sledi film Mihaela Hanekea Bela traka (The White Ribbon), dobitnik Zlatne palme, nagrade za najbolji evropski film 2009. godine i evropski film s najviše nagrada u toj godini. Bela traka je priča o korenima fanatizma u društvu.

Radnja filma smeštena je u predvečerje Prvog svetskog rata u selu na severu protestantske Nemačke gde se dešavaju nesreće i pogibije koje kao da najavljuju događaje koji će uslediti... Film će biti emitovan drugog petka u mesecu, 09. decembra.

Tokom decembra gledaćete i Soderberg film Če 1 (Che 1) koji je lukavo usmeren, pre svega ka američkoj publici, koja uglavnom ima najveće ideološke predrasude o Če Gevari.

Autor prati život Ernesta Če Gevare od njegovog iskrcavanja na Kubu sa Fidelom Kastrom 1956. godine, kroz strukturu dramaturške slagalice.

U fokusu su istorija kubanske revolucije i Čeova uloga u njoj, njegova junaštva, humanitarni i vaspitni rad, razgovori Čea i Fidela tokom priprema za pobunu, kao i prizor Čeovog govora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija dve godine posle pobede.

Film će biti emitovan 16. decembra. U glavnim ulogama našli su se Džulija Ormond, Benisio del Toro i Oskar Isak, a režiju potpisuje Stiven Soderberg.

Zatim sledi nastavak filma Če 1, Če 2 (Che 2), koji hronološki linearna priča, usmerena na gotovo godinu dana Čeove kampanje u Boliviji tokom koje se gledalac suočava sa setnom agonijom romantičnog junaka koji beži progonjen, gladan, satrven astmom od koje je hronično bolovao, sam i napušten.

Soderbergov Če 2, filmski romantizovana istorija uspona i pada legende, biće emitovan 30. decembra.

U sinhronizaciji učestvuju profesionalni glumci, a na takav način će u narednih godinu dana biti obrađeno i prezentovano dvanaest igranih filmova.

Svet Roberte Gaspari (Meril Strip) se ruši kada je ostavlja muž sa dvoje male dece. Kao i mnoge žene pre nje, Roberta je žrtvovala sopstvenu karijeru zbog karijere svog muža.

On je bio u Mornarici i selili su se toliko često da ona jednostavno nije bila u situaciji da zadrži nijedan posao.

Nakon njihovog razlaza, zaklela se sebi da će živeti po sopstvenim pravilima; da neće dozvoliti nikome da joj određuje ko je ona i šta je u stanju da postigne.

Roberta je napustila sigurnost svog rodnog gradića i preselila se u jednu od najokrutnijih američkih sredina, u Istočni Harlem.

Želela je da najzad dobije šansu da predaje violinu. Nije mogla da ponudi školi preveliko iskustvo, ali je imala talenat, odlučnost i svoje violine.

Na početku deca, roditelji i direktorka bili su sumnjičavi. Ali, Roberta je posedovala tako zaraznu strast da su uskoro njeni mladi violinisti počeli da pokazuju neverovatne rezultate.

Uprkos njenom uspehu, posle 10 godina podučavanja, školski odbor je odlučio da ukine njen fond. Uz podršku prijatelja i društvene zajednice, ona je krenula u nešto što se niko do tada nije usudio - u borbu protiv njihove odluke.

Film Muzika moga srca (Music Of The Heart) dobio je dve nominacije za Oskara 2000. godine u kategoriji za najbolju žensku ulogu i najbolju originalnu pesmu. Biće emitovan 28. decembra na Drugom programu RTS-a u 22.00 časa.

Režija: Ves Krejven

U gradu lažnih nada ništa nije onako kako se čini, na malo stvari možete računati, ali na jednu uvek - CSI tim.

CSI: Las Vegas je prvo i originalno izdanje kriminalističke drame o rešavanju zločina forenzičnim procedurama. Serija prati slučajeve grupe forenzičara, koji uz pomoć najsavremenije tehnologije pronalaze presudne dokaze na neočekivanim, ponekad posve bizarnim mestima.

Grad Las Vegas ima reputaciju mesta u kome možete postići instant uspeh. Šansu za to imaju svi oni koji su spremni da reskiraju. Zato ovaj grad privlači mnogo naivnih i lakovernih ljudi, a takvi su najčešće žrtve kriminalaca uverenih da nikada neće biti uhvaćeni.

Na njihovu nesreću, u Las Vegasu postoji kriminološka laboratorija sa odličnim rezultatima u rešavanju zločina. Nju sačinjavaju manje poznati heroji koji rade na mestu zločina - forenzičari.

Ljudi čiji posao traje 24 sata, sedam dana u nedelji, pronalaze dokaze iza žute policijske trake, ili sa mesta gde ih, naizgled, nije ni bilo. Oni su ti koji skupljaju na prvi pogled nevažne deliće slagalice kako bi uspeli u celosti da je slože. Tako pomažu u hvatanju počinioca zločina.

Ekipu sačinjavaju: Gil Grisom (Vilijam Peterson) je veteran sa dugim nizom godina staža. On vodi istraživački posao u noćnoj smeni za Kriminalistički biro u Las Vegasu.

Ketrin Vilou (Marg Helgenberger) je oštroumni forenzički ekspert. Ona pokušava da uskladi svoju ljubav prema poslu sa obavezama samohrane majke.

Vorik Braun (Geri Durdan) je analitičar posvećen svom poslu, ali i kockanju. On se bori sa time da prevaziđe ovaj problem.

Nik Stouks (Džordž Ids) ima šarma i znanja, a i želju da dospe na vrh liste za uspešno rešavanje slučajeva.

Sara Sidl (Džordža Foks) je bivša Grisomova partnerka, koja povremeno radi brzo i krši pravila da bi dobro obavila posao.

Svi oni često dolaze u konflikt sa kapetanom Džimom Brasom (Pol Gijfojl), svojim bivšim šefom koji sad radi u Odeljenju za ubistva.

Bez tenzije, ovi ljudi rade na ubistvima, samoubistvima, pljačkama i nasilnim zločinima koji se dešavaju u Las Vegasu, od njegovih blještavo osvetljenih hotela, klubova i ulica, sve do onih najtamnijih, u pustinji Nevade.

Seriju su režirali: Piter Markli, Oz Skot, Majkl Šapiro i Roj Vagner.

Svakog radnog dana u 23.00 časova RTS 1

Nova misija vodi Bonda na Madagaskar, gde špijunira teroristu Molaku (Sebastijen Fusan). Pošto se ne odvija sve po planu, Bond odlučuje da istražuje nezavisno od MI6 i da prati teroriste do njihovog skloništa.

Sledeći trag do Bahama, upoznaje Dimitriosa (Simon Abkarijan) i njegovu devojku Solanž (Katarina Murino).

Saznaje da je Dimitrios povezan sa Le Šifrom (Mads Mikelsen), bankarom najpoznatije svetske terorističke organizacije.

Tajna služba saznaje da Le Šifr želi da izvuče novac u pokeraškoj igri s visokim ulogom u kockarnici "Kazino rojal" u Crnoj Gori.

Tajna služba MI6 šalje agenta 007 da igra protiv njega, znajući da će Le Šifrov poraz uništiti celu njegovu organizaciju. M. (Džudi Denč) stavlja Bonda pod budno oko zavodnice Vesper Lind (Eva Grin).

Ostvarenje Kazino rojal biće emitovano 14. decembra na Prvom programu RTS-a u 21.00 čas. 

U glavnim ulogama: Danijel Krejg, Eva Grin, Mads Mikelsen, Džefri Rajt

U filmu Zrno utehe (Quantum of Solace), koji govori o svetu izdaja, ubistava i prevara, Bond se udružuje sa starim prijateljima u borbi za istinu.

Pošto ga je Vesper, žena koju je voleo, izdala, agent 007 ulazi sam u novu misiju. Odlučan u nameri da otkrije istinu, Bond i M. (Džudi Denč) pregovaraju sa gospodinom Vajtom (Džesper Kristensen), koji otkriva da je organizacija koja je ucenjivala Vesper mnogo kompleksnija i opasnija nego što je iko mogao da zamisli.

Istražitelji i forenzičari dovode u vezu izdajnika MI6 sa bankovnim računom na Haitiju, gde slučaj zamenjenih identiteta Bonda povezuje s prelepom, ali impulsivnom Kamil (Olga Kirilenko), ženom koja sprovodi sopstveni plan osvete.

Kamila vodi Bonda direktno do Dominika Grina (Matje Amalrik), nemilosrdnog biznismena i glavnog čoveka misteriozne organizacije.

U misiji koja ga vodi u Austriju, Italiju i Južnu Ameriku, Bond otkriva da je Grinov plan da preuzme potpunu kontrolu nad jednim od najvažnijih prirodnih resursa i da je sklopio dogovor s proteranim generalom Medranom.

Koristeći pomoćnike i manipulišući moćnim kontaktima unutar CIA i britanske vlade, Grin obećava generalu da će srušiti režim u Latinskoj Americi i dati mu poptunu kontrolu nad zemljom, u zamenu za naizgled bezvredan komad zemlje.

Kako se bliži razotkrivanju čoveka odgovornog za Vesperinu izdaju, agent 007 mora da bude uvek jedan korak ispred CIA, terorista, čak i ispred M., kako bi osujetio Grinov opaki plan i zaustavio njegovu organizaciju.

Film Zrno utehe biće emitovan 21. decembra na Prvom programu RTS-a u 21.00 čas.

U glavnim ulogama: Danijel Krejg, Džudi Denč, Džesper Kristensen, Olga Kirilenko, Matje Amalrik

Režija: Mark Forster

U filmu Ma nije on takav razvijaju se dve osnovne narativne linije - prva je u formi policijske potrage, a glavni likovi su inspektor Gavrić i šarmantni manipulant Boško, dok je druga linija data u melodramskoj, ljubavnoj formi, sa tri bitna lika žena koje Boško zavodi i vara.

Sve će krenuti naopako kada stupi u vezu sa sestrom moćnog tajkuna, koja će zbog neuzvraćene ljubavi sebi preseći vene, a želeći da se osveti, brat će u poteru za Boškom poslati opasne tipove.

Po službenoj dužnosti za njim kreće i inspektor Gavrić. Ostvarenje Ma nije on takav biće emitovano 20. decembra na Prvom programu RTS-a u 21.00 čas.

U glavnim ulogama: Dragan Bjelogrlić, Gordan Kičić, Zoran Cvijanović, Iskra Brajović

Režija: Miroslav Petković

Zajedno- Ostvarenje Zajedno govori o Urošu, cenjenom, nagrađivanom beogradskom književniku, nekadašnjem profesoru, koji sa ženom Marijom i sinom Nikolom živi u kući na Neimaru.

Već neko vreme je u kreativnoj krizi uzrokovanoj, između ostalog, i aferom koju je imao sa svojom studentkinjom pre nekoliko godina.

Marija to nikada nije sasvim prebolela. Ona je nezadovoljna njihovim brakom i zaglavljena u vanbračnoj vezi s Markom, uspešnim biznismenom.

Jedne noći kada Uroš, Marijinom nesmotrenošću, otkrije dokaz preljube, brak konačno puca. Ona odlučuje da ode s Markom i da povede Nikolu sa sobom. Ali Uroš ima druge planove.

Film Zajedno biće emitovan 27. decembra na Prvom programu  RTS-a u 21.00 čas. 

U glavnim ulogama: Aleksandar Srećković Kubura, Milica Zarić, Aleksa Srećković, Branimir Popović, Gordan Kičić, Katarina Žutić, Miodrag Krstović

Režija:Mladen Matičević

Nastavio je svoju vojnu službu, sve vreme se nadajući da će pronaći način da zaustavi Hitlera pre nego što Evropa i Nemačka budu uništene.

Shvatajući da vreme ističe, Štaufenberg odlučuje da sam preduzme nešto, i 1942, po sopstvenoj inicijativi, pokušava da ubedi visoke oficire na Istočnom frontu da se suprotstave Hitleru i zbace ga sa vlasti.

Godine 1943, oporavljajući se od povreda iz borbe, Štaufenberg se udružuje s nemačkim Pokretom otpora, civilnom antihitlerovskom zavereničkom grupom sačinjenom od ljudi skrivenih na najvišim položajima.

Naoružani lukavom strategijom da upotrebe Hitlerov plan za stabilizaciju vlasti u slučaju njegove propasti - Operaciju Valkira - i taj plan preokrenu kako bi uklonili one na vlasti i osakatili Hitlerov režim.

S budućnošću sveta, sudbinom miliona i životima svoje supruge i dece pod znakom pitanja, Štaufenberg od jednog od mnogih Hitlerovih protivnika postaje onaj koji mora da ga ubije.

Uloge: Tom Kruz, Karis van Houten, Kenet Brana, Bil Naji, Tom Vilkinson.

Režiju filma (Valkirye, 2008) potpisuje Brajan Singer,

U sinhronizaciji učestvuju profesionalni glumci, a na takav način će u narednih godinu dana biti obrađeno i prezentovano dvanaest igranih filmova.

Film zasnovan na istinitoj priči, "Leteći Škotlanđanin" prati buran život bicikliste Grejema Obrija, koji je, kao nezaposleni amater, oborio svetski biciklistički rekord u trci na sat vremena na biciklu koji je sam dizajnirao od delova metala i veš-mašine.

Poreklom iz Ejršira, u Škotskoj, Obri (Džoni Li Miler) je oduvek morao da se bori za opstanak. Ništa se nije promenilo ni kad je odrastao.

Kad je njegova omiljena prodavnica bicikala zatvorena, Grejem nije imao ni novca ni sponzora da ostvari san - da se takmiči na najvišem nivou svetskog biciklizma.

Iz njegove predanosti tom sportu i brojnih pobeda koje je ostvario na lokalnom nivou, bilo je jasno da je stvoren za velike uspehe. Međutim, put uspona bio je jednako brz kao i pad talentovanog bicikliste koji je najpre osvojio prestižnu nagradu, da bi mu je na kraju oduzeli.

Film "Leteći Škotlanđanin" na programu je 30. novembra.

Filmska priča prati Saivu, ženu srednjih godina koja živi sa svojom usvojenom ćerkom Anjom daleko u arktičkoj pustari.

Kroz flešbek, priča se zatim premešta u prošlost, u „trenutak prokletstva" kada je nepoznati šaman otkrio sve čini koje su bačene na nju.

Danas, mnogo godina kasnije, Saiva i njena ćerka pronalaze izgubljenog i izgladnelog vojnika i spasavaju ga od sigurne smrti, ne sluteći koliko će to uticati na njihove živote...

Film je na programu u petak 04. novembra.Sledi film Mihaela Hanekea Bela traka, dobitnik Zlatne palme, nagrade za najbolji evropski film 2009. godine i evropski film s najviše nagrada u toj godini. Bela traka je priča o korenima fanatizma u društvu.

Radnja filma smeštena je u predvečerje Prvog svetskog rata u selu na severu protestantske Nemačke gde se dešavaju nesreće i pogibije koje kao da najavljuju događaje koji će uslediti... Film će biti emitovan na drugog petka u mesecu, 11. novembra.

Tokom novembra gledaćete i venecijanskog pobednika iz 2003. godine, film Japanskog reditelja Takešija Kitana - Zatoiči(18. novembar).

U devetnaestovekovnom Japanu, Zatoiči je slepi lutalica koji zarađuje za život kockanjem i pružanjem maserskih usluga. Međutim, ispod njegove skromne spoljašnjosti krije se majstor mačevalačke veštine, obdaren kao munja brzim pokretima sečiva i udarcima zapanjujuće preciznosti...

Na programu Festival fetivala mesto je zauzela i drama Fatiha Akina Soul Kitchen (25. novembar), koji je dobio specijalnu nagradu venecijanskog festivala.

U filmu uloge tumače Suzan Lotar, Ulrih Tukur, Teo Trebs, Mihael Šenk, Leoni Beneš, Jozef Birbihler, Rajner Bok, Kristijan Fridel...

Razočaran u policiju Los Anđelesa, Mekbrajd sa neprocenjivim detektivskim iskustvom napušta službu rešen da se posle 12 godina ponovo vrati advokaturi.

Uz pomoć njegove "desne ruke" Fila i bivše devojke, a sada uspešne detektivke Roberte, Mekbrajd i njegov tim će rešavati najmisterioznije zločine i to na, veoma uspešan, staromodan način!

M. Mekbrajd - uspešni losanđeleski detektiv i advokat, poznat po tome što je posvećen svom poslu i klijentima. Nesvakidašnje i nekonvencionalne metode istrage, na koje su njegove kolege i struka davno zaboravili, pokazeće se veoma uspeše u rešavanju najmračnijih zločina.

Fil Njuberi - bivši javni branilac. Mekbrajd i Fil su se upoznali tokom rada na jednom slučaju. Iako su bili na suparničkim stranama, posle susreta «licem u lice», Fil shvata da može mnogo da nauči od iskusnog parničara, pa počne da radi za Mekbrajda.

Roberta Hansen - detektivka oštrog jezika, sa Mekbrajdom deli romantičnu prošlost. Ona je specijalista za krvne delikte pri LAPD-u. Rebeka i Mekbrajd, uprkos "spornim" momentima u prošlosti, stavljaju posao na prvo mesto. Iako se ponekad ne slažu, između Mekbrajda i Rebeke vlada odnos obostranog poverenja.

Sadržaj epizoda

Prva sezona počinje naslovima "Ubistvo kameleona", "Ubistvo posle ponoći" i "To je ubistvo, gospođo!".

U filmu "Ubistvo kameleona" (sreda, 02. novembar), Mekbrajd odlučuje da preuzme intrigantan slučaj za koji veruje da će moći da ga odbrani. Pred sudom će pokušati da odbrani jednog autostopera koji se sumnjiči za ubistvo jedne žene. Međutim, slučaj će biti utoliko teži kada otkrije da navodni autostoper ima više identiteta.

U filmu "Ubistvo posle ponići" (četvrtak, 03. novembar) u kojem će Mekbrajd mlade devojke koju sud sumnjiči da je ubila svog dosta starijeg muža kako bi mu otela bogatstvo.

U petak 04. novembra na RTS 1 u 13.30 na programu je treći nastavak intrigantnih avantura - "To je ubistvo, godspođo!", u kojem će Mekbrajd pokušati da odbrani glumicu optuženi za ubistvo svog šefa...

Slede filmovi: "The Doctor is out... Really out", "Tune in for murder", "Anybody Here Murder Marty", "Fallen Idol", "Semper Fi".

U filmu "The Doctor is out... Really out" (ponedeljak, 07. novembar) Mekbrajd upada u mrežu intriga pokušavajući da otkrije ko stoji iza ubistva jednog doktora. Slučaj će biti utoliko teži što je u misteriju gotovo sigurno umešan neko ko je njemu naročito blizak. Uz pomoć svojih saradnika, Mekbrajd će otkriti šta se krije iza vela tajne ovog slučaja.

U narednoj epizodi "Tune in for murder" (utorak, 08. novembar), Mekbrajd će se suočiti sa slučajem ubistva novinara i voditelja jutarnjeg programa lokalnog radija. Svi dokazi upućuju da je u slučaj upleten njegov saradnik, takođe novinar, međutim, da li će to biti tako lak posao za Mekbrajda.

Sledi epizoda "Anybody Here Murder Marty" (sreda 09. novembar) u kojoj Mekbrajd i njegovi saradnici nastavljaju da rešavaju ubistvo novinara. Naime, popularni televizijski voditelj ubijen je posle jubilarne 100. emisije. Postoji mnogo motiva i alibija, a slučaj će postati još misteriozniji kada se dokazni materijal pojavi na iBeju!

U poslednjoj epizodi pre sezone "Fallen Idol" (četvrtak 10. novembar) Mekbrajd će morati da se prihvati slučaja u kojem će otkriti "prljave" stvari svog nekadašnjeg mentora, javnog branioca koji je umešan u misteriozno ubistvo tinejdžera tokom neuspele pljačke.

U prvoj epizodi druge sezone "Semper Fi" (petak 11. novembar) Mekbrad preuzima slučaj brutalnog ubistva trudne žene i otkriva da iza svega toga stoji njen muz, bivši uspešan marinac američke vojske.

Mlada i promiskuitetna Grejs, koja živi i radi kao detektivka u Oklahoma sitiju, često ima problema sa alkoholom i razuzdanim životom. Jedne večeri, posle litara prolivenog alkohola, svojim "poršeom" ubija nedužnog pešaka.

Grejs je na životnoj raskrsnici i na njoj je da donese teške životne odluke.

U pokušaju da se izbori sa sopstvenim demonima, ona priziva Božiju pomoć koja stiže u vidu anđela sa raširenim krilima po imenu Erl.

Iako je jednom nogom, takoreći, već u paklu, Erl joj daje šansu za novi početak...

Zaintrigirana slujčajem u kojem je i sama učestvovala, Grejs će uz pomoć svojih prijatelja forenzičara pokušati da sazna sve o kobnoj noći.

Jedini trag koji može da sledi je nekoliko kapljica krvi na njenoj bluzi koji će otkriti identitet pešaka. Nakon što odgonetne ko je bio taj čovek, Grejs će sa sve većim požrtvovanjem uz pomoć svog tima rešavati intrigantne detektivske slučajeve.

U timu forenzičara na koje Grejs bezrezervno može da se osloni su Hamilton, policijski službenik i njena "emotivna" desna ruka i iskusni detektiv Bač sa svojim pomoćnikom Bobijem.

Tu je i Reta, njena najbolja prijateljica iz detinjstva i Klej, sin njene sestre sa kojim je gotovo nerazdvojna.

Seriju "Kako spasiti grejs" (Saving Grace, 2007-2010) je režirala Nensi Miler, a neočekivano veliki uspeh serija je napravila ne samo u Sjedinjenim Američkim Država, nego i u Evropi. "Kako spasiti Grejs" bila je nominovana za nagradu Zlatni globus 2007. godine.

Oskarovka Holi Hanter ima pozamašno iskustvo, a njena filmografija obuhvata ostvarenja kao što su Raising Arizona, O Brother, Where Are Thou, Miss Firecracker, Crash i The Piano Džejn Kampion (za ulogu u ovom filmu Hanterova je i dobila Oskara). 

Osima nagrade Američke filmske akademije, Holi Hanter u svojoj kolekciji ima sve nagrade koje se mogu osvojiti - Zlatni globus, većinu nagrada kritika i nagradu Filmskog instituta koji je osvojila na festivalu "Sandens".

Decembra 1941. godine, samo nešto više od dvadeset četiri časa nakon iznenadnog japanskog napada na mornaričku bazu SAD u Perl Harboru, Kongres SAD zvanično je objavio rat Japanskom Carstvu.

Napetosti između Japana i SAD rasle su čitavu deceniju, kako su Japanci osvajali ogromne oblasti uključujući veliki deo Kine i jugoistočne Azije.

Bombardovanje Perl Harbora je kao posledicu imalo zvaničan ulazak Sjedinjenih Američkih Država u Drugi svetski rat. Praktično preko noći, regrutne kancelarije širom zemlje bile su pretrpane hiljadama Amerikanaca koji su hitali da se prijave u oružane snage.

Mnogi od tih mladića odabrali su da se priključe Korpusu mornaričke pešadije, koji je više nego utrostručio svoj sastav u roku od samo šest meseci po napadu na Perl Harbor.

Serija prati trojicu marinaca i njihove drugove iz mornaričke pešadije od prve bitke sa Japancima na Gvadalkanalu, kroz džungle Kejp Glostera i uporišta Peleliu, preko krvavog peska Ivo Džime i užasa Okinave, pa sve do trijumfalnog, mada ne baš prijatnog, povratka kući posle pobede nad Japanom.

Producenti serije koja će biti emitovana u deset nastavaka svake subote na RTS-u su Tom Henks, Stiven Spilberg i Geri Gecman, producenti serije "Braća po oružju", koja se emituje nedeljom na Prvom programu.

Rambo odlazi u Južni Vijetnam septembra 1966. godine, a godinu dana kasnije vraća se u SAD kako bi se priključio Specijalnim jedinicama "zelenim beretkama"

Ubrzo Rambo ponovo odlazi u Vijetnam gde ostaje u zarobljeništvu na kinesko-vijetnamskoj granici.

Sa ostalim američkim vojnicima, Rambo je iskusio sve nedaće zarobljeništva, koje ga je iskalilo za kasnije nemoguće misije.

U prvom delu trilogije (Rambo: First Blood), zlostavljanje u policijskoj stanici podstakne Rambu sećanja na mučenja u ratnom zarobljeništvu pa Rambo odluči da se odmetne u šumu. Šerif saziva poteru, međutim Rambo u divljini i sam postaje progonitelj, zbog čega lokalne vlasti pozivaju u pomoć njegovog bivšeg komandanta Trautmana.

Rambo opstaje zahvaljujući veštinama koje je naučio tokom rata i postaje nepobediv ratnik, borac za ideale i političke stavove.

U nastavku serijala (Rambo: First Blood 2) Rambo oslazi u misiju koja je unapred određena na propast. Ratni veteran, bivši pripadnik Zelenih beretki Džon Rambo (Silvester Stalone) izdržava kaznu u jednom federalnom zatvoru.

Američke vlasti su dobile informaciju da su neki vojnici koji se vode kao nestali u akciji u vijetnamskom ratu najverovatnije još uvek živi, ali daleko u zarobljeništvu.

Pukovnik Trautman (Ričard Krena) je ovlašćen da angažuje Ramba za ovu opasnu spasilačku misiju u čiji uspeh malo ko veruje. Međutim, Rambo će kroz niz neverovatnih avantura dokazati da ništa nije nemoguće...

U trećem nastavku Ramba, poručnik Trautman vraća se na Tajland, kako bi još jednom tražio pomoć od Ramba.

Nakon što prisustvuje meču, gde Rambo pobeđuje u borbi, Trautman posećuje gradilište hrama, gde Rambo pomaže u izgradnji i pita ga da li bi se pridružio u misiji u Avganistanu. Misija podrazumeva doturanje oružja avganistanskim pobunjenicima, mudžahedinima, koji se bore u sovjetsko-avhanistanskom ratu...

Posle trilogije Rambo, sledi film Iza brave (Lock up, 1989) u kojem u svojoj omiljenoj potkošulji glumi neposlušnog Franka Leona koji se nalazi pri kraju odsluženja zatvorske kazne.

Zbog dobrog vladanja puštaju ga vikendom, pa sve ukazuje na to da poslednjih šest meseci odsluženja kazne neće biti tako strašni.

Situacija će se drastično promeniti preko noći kada Frenka nasilno premeštaju u drugi strožiji zatvor kojim upravlja njegov stari "poznanik" (Donald Saterlend).

On živi u uverenju da mu je Frenk uništio karijeru kada je pet godina ranije pobegao iz zatvora za vreme njegove smene kako bi prisustvovao sahrani prijatelja, pa je ovo idealan trenutak da se naplate stari dugovi.

Za kraj serijala pogledajte film Na ivici (Cliffhanger), u kojem Stalone igra odlučnog alpinistu koji se vraća na planinski vrh kako pomogao spasavanje grupe planinara.

Međutim, problem nastaje u tome što ti ljudi koji su navodno u nevolji zapravo traže tri kovčega u kojima se nalazi ukupno 100 miliona dolara i treba im planinski čuvar da ih do njih odvede!

Silvester Stalone rođen je u Njujorku, a roditelji su mu italijansko-ruskog porekla.

Svoju glumačku karijeru započinje u pornografskom filmu Žurka kod "Kiti i pastuva" 1970. godine. Kasnije dobija malu ulogu sa Vudi Alenom u filmu Banane (Bananas,1971).

Posle toga dobija još nekoliko manjih filmskih uloga, a kasnije se pojavljuje kao gost u TV serijama Policijska priča (Police Story) i Kodžak (Kojak).

Filmsku slavu stiče 1976. godine ulogom boksera u velikim filmskom hitu Roki. Za snimanje ovog filma potrošeno je svega milion dolara, a zaradio je u svetu više od 225 miliona dolara.

Posle Rokija popularnost mu raste i igra velikim filmskim hitovima kao što su: Roki 2, Rambo, Roki 3, Rambo 2, Tango i Keš i mnogim drugim.

U sinhronizaciji učestvuju profesionalni glumci, a na takav način će u narednih godinu dana biti obrađeno i prezentovano dvanaest igranih filmova.

Film Bernarda Bertolučija (Little Buddha, 1993) je priča o dečaku iz Sijetla koji bi mogao da bude reinkarnacija slavnog budističkog učitelja.

Lama Norbu dolazi u Sijetl u potrazi za reinkarnacijom svog učitelja koji je umro pre devet godina.

Potraga ga vodi do mladog Džesija, sina ambicioznog arhitekte Dina (Kris Ajzak) i učiteljice Lise (Bridžit Fonda).

Otac je u početku neprijateljski nastrijen prema došljaku, međutim, kada Dinov poslovni partner izvrši samoubistvo, doživljava duhovno prosvetljenje i pristaje da zajedno sa sinom i sveštenikom otputuje na Tibet.

Uporedo pratimo i priču o životu princa Sidarte (Kijanu Rivs) koji je kasnije postao Buda, dok je kroz flešbekove Bertoluči ispričao priču o temeljima Budizma.

Od oktobra svakog petka u 22 sata na Drugom programu gledaćete filmove koji su imali zapažene uspehe na vodećim internacionalnim festivalima od Kana i Venecije preko Madrida, San Sebastijana, Berlina, Njujorka, pa sve do Los Anđelesa.

U prvom mesecu četvrte sezene ekskluzivnog ciklusa gledaćete poslednji film Vima Vendersa, Snimanje u Palermu u kojem uloge tumače Kampino, Denis Hoper, Đovana Mecođorno i Lu Rid.

Frontmen Totenhozena, Kampino, glumi Fina, svetski poznatog fotografa koji pronalazi novu ljubav i novi život, uprkos tome što je meta upornog snajperiste. Fin vodi aktivan život, malo spava i ne ide nigde bez svojih vernih slušalica.

Kako Finov život počinje da se raspliće, on napušta Dizeldorf da bi mir pronašao u Palermu. Novu idilu koju tamo pronalazi iz korena drma misteriozni ubica koji po svaku cenu želi da se osveti.

Sledi Venecijanski pobednik, film Liban Samuela Maoza. Smešten skoro samo u unutrašnjost jednog tenka, film Liban govori o 24 sata straha, usamljenosti i beznađa s kojima se suočavaju četvorica mladih vojnika. Oni nikako nisu ratni heroji, već samo mladići uplašeni za svoj život.

Reditelj Maoz, i sam učesnik rata u Libanu, kaže da 20 godina je skupljao hrabrost da napiše scenario za ovaj film, koji je na kraju rezultirao prestižnom nagradom venecijanskog festivala.

Na programu Festival festivala je film Ludilo (The Wackness), dobitnik nagrade publike za najbolju američku dramu na filmskom festivalu "Sandens". U filmu Džonatana Levina, Ben Kingsli igra psihijatra koji terapije naplaćuje u marihuani.

Tokom oktobra gledaćete i američku ratnu dramu The Messenger sa Benom Foserom, Vudijem Harelsonom, Stivom Bušemijem, Samantom Mortom, o čoveku koji zapada u beznađe posle povratka sa američkog fronta u Iraku.

Film je u Berlinu 2009. godine nagrađen Zlatnim medvedom za najbolju režiju, a pred američkom publikom premijerno je prikazan u specijalnom programu "Sandens" festivala.

U novembru stižu filmovi dobitnici prestižnih fetivalskih nagrada u Torontu, Kanu i Veneciji.

Film Ozbiljan čovek, braće Koen je priča smeštena u sedamdesete godine o jednom običnom čoveku koji želi jednostavne stvari. Posle sloma braka i kraha na profesionalnom planu, boreći se za životnu ravnotežu, traži savet od tri različita rabina. Međutim, da li mu iko može pomoći da se reši svojih nedaća i postane ispravna osoba, ozbiljan čovek?

Film u kojem glavne uloge tumače Majkl Stalbarg, Ričar Kajnd, Fred Melamed, Sari Lenik, dobotnik je prestižne nagrade na Filmskom festivalu u Torontu 2009. godine.

Sledi film Mihaela Hanekea Bela traka, dobitnik Zlatne palme, nagrade za najbolji evropski film 2009. godine i evropski film s najviše nagrada u toj godini. Bela traka je priča o korenima fanatizma u društvu.

Radnja filma smeštena je u predvečerje Prvog svetskog rata u selu na severu protestantske Nemačke gde se dešavaju nesreće i pogibije koje kao da najavljuju događaje koji će uslediti...

U filmu uloge tumače Suzan Lotar, Ulrih Tukur, Teo Trebs, Mihael Šenk, Leoni Beneš, Jozef Birbihler, Rajner Bok, Kristijan Fridel...

Tokom novembra gledaćete i venecijanskog pobednika iz 2003. godine, film Japanskog reditelja Takešija Kitana - Zatoiči.

U devetnaestovekovnom Japanu, Zatoiči je slepi lutalica koji zarađuje za život kockanjem i pružanjem maserskih usluga. Međutim, ispod njegove skromne spoljašnjosti krije se majstor mačevalačke veštine, obdaren kao munja brzim pokretima sečiva i udarcima zapanjujuće preciznosti...

Na programu Festival fetivala mesto je zauzela i drama Fatiha Akina Soul Kitchen, koji je dobio specijalnu nagradu venecijanskog festivala.

Tokom poslednjeg meseca u godini, zavirite u krvavi film Buđenje Valhale - o vikinškim ratnicima s Madsom Mikelsenom u glavnoj ulozi. Mikelsen glumi Jednookog, natprirodno snažnog nemog ratnika koji kao zarobljenik vikinškog poglavice služi za razonodu i krvave borbe do smrti. Uz dečakovu pomoć Jednooki beži u nepoznatu zemlju, gde otkriva svoju pravu narav.

Na program RTS-a stižu i oba nastavka filma o Če Gevari i grupi kubanskih izgnanika predvođenih Fidelom Kastrom, u režiji Stivena Sodeberga. Film je 2009. godine prikazan na Filmskom festivalu u Berlinu.

A poslednji film u decembru koji ćete gledati u okviru ciklusa Festival festivala je istorijska drama Grofica o Eržebet Batori (Džuli Delpi), mađarskoj grofici iz 17. veka, koja je opsednuta svojom lepotom. Iz te pobude počinila je stotine ubistava verujući da će kupanje u krvi devica sačuvati njenu mladost...

Ona se smatra jednim od najstrašnijih serijskih ubica u istoriji. Zajedno sa svojim saradnicama optužena je za torturu i ubijanje preko 650 devojaka i mladih žena. Znali su je kao krvavu damu iz dvorca u kome je nakon suđenja provela ostatak svog života...

Serija dolazi od iskusnog reditelja i producenta Breta Retnera koga su proslavili Iks-Men 3, Zakon braće, Crveni zmaj, Sećanja jedne gejše, Gas do daske...

Ako ste žena, a radite posao koji se još uvek iz nekih nejasnih razloga smatra isključivo muškim, možete postići mnogo više ako se udružite sa ženama koje imaju slične karijere i probleme.

Izvrsna, napeta i seksi kriminalističko-dramska serija "Ženski klan" adaptirala je niz bestselera Džejmsa Patersona o grupici prijateljica koje vrlo uspešno redefinišu pojmove muškog i ženskog, ne gubeći pritom nimalo od svoje ženstvenosti i neodoljive privlačnosti.

Detektivka policije San Franciska Lindži Bokser (Endži Harmon) gotovo bez greške će analizirati svako mesto zločina, međutim, frustrirana je činjenocom da se sudski procesi tako sporo odvijaju, pa mogu potrajati i nekoliko godina.

Kako bi zaobišla papirologiju, ali i predrasude muških kolega, Lindži okuplja isključivo žensku ekipu stručnjaka, koju uz nju čine i medicinska istražiteljka Klara Vošbrn (Paula Njusom), kriminalistička novinarka Sindi Tomas (Obri Dolar) i mlada asistentkinja okružnog tužitelja Žil Bernard (Lora Haris).

Zajedno radeći na brojnim složenim slučajevima, njih četiri neće samo mnoge kriminalce privesti pravdi, nego će se između njih s vremenom stvoriti i čvrsto prijateljstvo.

Iako žive različite privatne živote, nakon toga zajedno će otkrivati ne samo tajne zločinaca, nego i vlastite strahove, nade i osećanja...

Od 26. septembra svakog radnog dana u 00.15 na Prvom programu Radio-televizije Srbije.

Madona po drugi put kao rediteljka. Serija filmova nastalih prema romanima i pozorišnim komadima od ORKANSKIH VISOVA Andree Arnold do MASAKRA Romana Polanskog, među kojima i nekoliko najiščekivanijih naslova godine poput ekranizacije Le Kareovog romana DEČKO DAMA KRALj ŠPIJUN i OPASAN METOD u režiji Dejvida Kronenberga.

To je ponudilo 68. filmski festival u Veneciji potvrdivši da je uz Kan i Berlin najprestižniji na svetu. Mostra je ujedno bila i nezvaničan početak sezone dodele nagrada koja se zavaršva u holivudskom Kodak teatru, jer je prikazala neke od naslova koji sigurno ulaze u trku za Oskara kao što su MARTOVSKE IDE o kojem ekskluzivno za RTS govore Filip Simor Hofman, Pol Đamati, Marisa Tomei.

Monika Beluči u emisiji govori o svom novom filmu VRELO LETO, slavni reditelj Džon Vu objašnjava zašto pomaže drugim rediteljima kao producent, a proslavljeni ruski sineasta Aleksandar Sokurov predstavlja pobednički film ovogodisnjeg festivala FAUST.

Autor emisije SANDRA PEROVIĆ

Ponedeljak 19. septembar 2011. RTS 2   21.55

Serijal otvara film Crveno usijanje (Red Heat, 1988) Voltera Hila u kojoj Švarceneger tumači ulogu sovjetskog policajca Ivana Danka. U akciji hvatanja gruzijskog narkodilera Viktora Rostavilija, pomoć će mu biti američki kolega koga u filmu tumači Džejms Beluši.

Viktor, ruski narkodiler napušta Rusiju i beži u Čikago. Rusi šalju njihovog najboljeg i najačeg policajca Ivana Danka kako bi ga vratio i isporučio Moskvi, međutim, Viktor uspeva da pobegne...

U pokušaju da se obračuna sa narkodilerom i privede ga pravdi, ruskom agentu će biti neophodna pomoć američkih kolega, a ponajviše policajca Arta.

Sledi film Totalni opoziv (Total recall) redatelja Pola Verhovena iz 1990. godine. Reč je o samo o jednom u nizu filmova po romanima SF pisca Filipa Dika, čiji su radovi nadahnuli i filmove poput Specijalnog izveštaja, Veštačke inteligencije i Istrebljivača.

Kao pravo osveženje filmu, pojavljuje se atraktivna Šeron Stoun, u ulozi izdajničke supruge.

Godina je 2048. Daglas Kvejd je građevinski radnik koji otkriva da je čitav njegov život velika laž koju su mu usadili u sećanja.

Međutim, kada spozna istinu, život mu se nađe u opasnosti. Doznaje i da je njegova supruga Lori umešana u zaveru i želi ga ubiti...

Terminator 2

Sledi film koji je najverovatnije ostavio najveći pečat na karijeru Arnolda Švarcenegera - Terminator 2: Sudnji dan (Terminator 2: Judgment Day).

Film je režirao Džejms Kameron, a glavne uloge tumače Linda Hamilton, Robert Patrik i Edvard Ferlong. Ovaj film predstavlja nastavak filma Terminator iz 1984.

Film govori o povratku Terminatora T-800 iz budućnosti u sadašnjost, ali za razliku od prvog filma, ovaj put je poslan s zadatkom da zaštiti Saru Konor i njenog desetogodišnjeg sina Džona od novog unapređenog prototipa T-1000, sačinjenog od likvidnog metala. 

Za kraj serijala, gledaćete Švarcenegera u savremenom trileru koji obiluje žestokom akcijom, napetošću, intrigama i humorom - Šesti dan (The 6th Day, 2000). Svet bliske budućnosti, u kome je nauka fikciju pretvorila u stvarnost.

Zamislite svet bez neizlečivih bolesti, svet u kome više ne postoji opasnost da određene životinjske vrste izumru, svet genetski modifikovane hrane, svet klonova, svet dugovečnosti.

Zakon Šestog dana ističe poruku Svetog pisma: "I Bog stvori čoveka šestog dana". Ali primena tehnologije genetskog inženjeringa je prisutna, u cilju kloniranja čoveka.

Adam Gibons, staromodni porodični čovek, odlikovani pilot u ratu, poznat kao Rainforest, na povratku u dom otkriva da mu je život oduzeo njegov klon i njegov savršeni život je izbrisan.

Našavši se u opakom svetu ubistava, korupcije i haj-tek prevara, biva odvojen od svoje porodice. Negativci Maršal i Talia poslati su da ga eliminišu jer je kloniran pogrešan čovek.

Adam je primoran na borbu za svoj život sa nemilosrdnim ubicama, virtuelnim neuništivim klonovima.

Adamova potraga za sopstvenim životom vodi ga do kompanije "Replacement Tehnologies" i do dvojice najbogatijih ljudi i uglednih naučnika.

Kada saznaju da su klonirali pogrešnog čoveka, uplašeni su da Adam ne otkrije njihovu tajnu i time sruši imperiju.

Čovek koji je "oblikovao svet"

Karijera mladog i uspešnog austrijskog bodibildera očigledno nije bila dovoljna Arnoldu Švarcenegeru.

Otisnuo se u Holivud i po svaku ceno želeo da uspeKasnije je stekao svetsku slavu i postao ikona akcionih filmova.

Verovatno da nije mogao ni da sanja o tome da će jednoga dana biti izabran za 38. guvernera Kalifornije (2003-2011).

Tokom bodibilderskih dana zaradio je razne nadimke kao što su: Austrijski hrast i Štajerski hrast, a tokom filmske karijere zvalu su ga Arnold Strong i Arni.

Otkako je postao istaknuti republikanac dobio je nadimak Guvernator (nadimak nastao od reči guverner i terminator).

Godine 2004. i 2007. svrstan je od Tajm magazina među 100 ljudi koji su "oblikovali svet".

Serijal Skarlet Johanson na RTS-u počinje filmom Pitera Vebera Devojka sa bisernom minđušom (Girl with a Pearl Earring), koji je snimljen prema istoimenom romanu spisateljice Trejsi Ševalije.

Radnja filmla smeštena je u Delft, Holandija, 1665. godine. Posle nesreće u kojoj je njen otac, slikar keramičkih pločica, izgubio vid, sedamnaestogodišnja Grit mora da počne da radi kako bi pomogla izdržavanju porodice.

Postaje kućna pomoćnica u domu slikara Johanesa Vermera i polako počinje da privlači pažnju velikog majstora. Iako među njima postoji ogromna razlika u obrazovanju, vaspitanju i socijalnom statusu, Vermer spoznaje Gritino intuitivno shvatanje boja i svetla i polako je uvlači u mistični svet svojih slika.

Shvativši da Grit inspiriše Vermera, ona donosi opasnu odluku da dozvoli da se njihov tajni odnos razvije.

Ubačena u haotično katoličko domaćinstvo koje vodi Vermerova arogantna supruga Katarina, okružena stalno narastajućim potomstvom, Grit je u stalnoj opasnosti da bude razotkrivena, ili čak i nešto gore od toga... Osim Johansonove, uloge u filmu tumače Kolin Firt i Tom Vilkinson.

Sledi komedija Dnevnik jedne dadilje (18. septembar) nastala prema bestseleru Eme Maklaflin i Nikolasa Krausa. To je priča o devojci Eni Bredok (Skarlet Johanson), koja je nedavno diplomirala i, pod uticajem majke, počinje da traži odgovarajući posao.

Imajući drugačiju ideju o svojoj karijeri, Eni će prihvatiti posao dadilje u bogatoj porodici sa Menhetna (Pol Đamati i Lora Lini).

Tako će, već prvog radnog dana, kada stigne u njihovu raskošnu kuću, osetiti šta znači služiti. Prvi put u životu, direktno suočena sa sociološkim i finansijskim razlikama nje i ljudi za koje radi, Eni provodi svoje dane opslužujući "gospođu", boreći se sa bezobzirnošću njenog supruga i vodeći računa o njihovom razmaženom sinu Grejeru (Nikolas Art).

Situacija će postati komplikovanija, kada se Eni zaljubi u mladića iz komšiluka (Kris Evans), koji će je navesti na to da ozbiljno razmisli o svojim prioritetima i ciljevima kada je reč o karijeri...

Ljubav u Barseloni

I konačno, najbolje od Skarlet Johanson za kraj, 25. septembra na programu je romantična komedija Vudija Alena koji nas vodi u jedan od najlepših gradova Evrope - Barselonu - sa dve nerazdvojne prijateljice Viki (Rebeka Hol) i Kristinom (Skarlet Johanson).

Viki je veoma osetljiva, tradicionalna devojka koja bi uskoro trebalo da se uda, dok je Kristina emocionalno i seksualno, što bi se reklo, "avanturistički raspoložena".

Zaplet počinje kada upoznaju harizmatičnog slikara Huana Antonija (Havijer Bardem), kojim obe budu opčinjene; svaka na svoj način, naravno.

Međutim, nijedna od njih dve ne zna da slikar i dalje ima odnose sa svojom ćudljivom i temperamentnom bivšom suprugom Marijom Elenom (Penelope Kruz).

Iako nameravaju da uživaju u moru, suncu, vinu i nezaobilaznom flertu, devojke bivaju uvučene u neverovatan emotivno-seksualni vir koji će ih naterati da preispitaju sopstvenu seksualnost, dalje ciljeve i planove u životu.

Viki pristaje na tajnu romansu s Huanom, mučena osećajem krivice, kako prema svom vereniku tako i prema svojoj prijateljici. Za razliku od nje, Kristina, neopterećena stereotipnim međuljudskim odnosima, upoznaje sebe i svoju seksualnost kroz ekstremno jak seksualni trougao s Huanom i Marijom Elenom...

U sinhronizaciji učestvuju profesionalni glumci, a na takav način će u narednih godinu dana biti obrađeno i prezentovano dvanaest igranih filmova.

Dan i Lora Miler u braku su već nekoliko godina. Međutim, njihova veza se suštinski menja, u trenutku kada njihov jedini sin, koji ima četiri godine, izgubi sluh.

U početku, roditelji su prihvatali realnost, ali vremenom, Den istražuje mogućnosti hirurškog zahvata kako bi njegov jedinac ponovo mogao da čuje.

Raskol između Lore i Dena dolazi u trenutku kada on odluči da podvrgne dete hirurškom zahvatu, dok se Lora i njena porodica tradicionalnih shvatanja protive ugradnji implantanta.

Den celu situaciju vidi kao besmislene predrasude i jedino što želi jeste da njegov sin ponovo čuje.

Ceo slučaj dolazi pred sud, gde se roditelji bore za starateljstvo nad četvorogodišnjim sinom...

U glavnim ulogama Džef Danijels i Marli Matlin.

Režija: Džozef Sargent

Sa karakterističnim humorom i velikom posvećenošću otkrivanju činjenica, Mur razmatra Džordža V. Buša na čelu američke administracije i gde nas je ono odvelo.

Posmatra kako su i zašto Buš i njegov najuži krug izbegli da prate saudijsku vezu do 11. septembra, uprkos činjenici da su petnaestorica od 19 otmičara bili Saudijci i da je saudijski novac finansirao Al Kaidu.

Farenhajt 9/11 pokazuje nam naciju koju Ef-Bi-Aj drži u neprestanom strahu svojim upozorenjima i umiruje prihvatanjem zakona, tzv. Američkog patriotskog zakona, koji krši osnovna ljudska prava.

U takvoj atmosferi konfuzije, sumnje i straha Bušova administracija juri u rat sa Irakom - a Farenhajt 9/11 vodi nas unutar rata da bi nam ispričao priče koje nismo čuli i pokazao koliku cenu plaćaju američki vojnici i njihove porodice.

U nastavku večeri posvećene 10. terorističkih napada na Njujork i Vašington na programu je film Pola Gringrasa Let 93.

Film, u realnom vremenu, prati događaje koji su se odvijali na letu broj 93, američke kompanije "Junajted", u jednom od aviona koji su oteti 11. septembra 2001. godine i koji su se srušili u blizini Šenksvila, u Pensilvaniji.

Putnici tog leta uspeli su da otkriju zaveru terorista. Drama Let 93 prvi je film o terorističkim napadima u Americi, 11. septembra.

To je dramatizacija događaja koji su pratili "Junajtedov" avion koji se srušio posle bespoštedne borbe putnika i terorista za kontrolu nad avionom.

Zbog velikog medijskog interesovanja za film, producenti su sklonili produkciju iz Amerike, te je tako film snimljen u Velikoj Britaniji.

Uloge tumače: David Alan Baše, Li Cimerman, Dejvid Raše, Džon Rotman, Luis Alsamari.

Film Farenhajt 9/11 je na programu je u subotu 10. septembra od 23.05, a film Let 93 od 01.15.

Glavne uloge u filmu Džajlsa Fostera pripale su Lari Korner i Džejsonu Duru

Sledi film "Skupljači školjki", prvi u nizu ljubavnih romana Rosamunde Pilčer od kojih su zadrhtala srca miliona ljudi širom svijeta.

Knjiga je prodata u više od pet miliona primeraka, pa je bivšu sekretaricu u šezdeset i trećoj godini katapultirao u prvi plan tog žanra.

Nakon što doživi lakši moždani udar, Penelope Kiling (Vanesa Redgrejv) razmišlja o svom životu i deci. Oporavlja se na Ibici kod kćeri Olivije, gde saznaje da ljubavnik njenog deteta ima isteljubavne probleme s kojima se i ona susretala tokom Drugog svetskog rata.

Penelope saznaje da je jedna očeva slika narčito vredna i želi da je proda, pa starica mora odlučiti kakvu budućnost želi svojoj porodici...

Prve subote u septembru, na programu je drama "Septembar" u Režiji Kolina Baksija.

Ekscentrična i neobuzdana Pandora (Žaklin Bise) pre dvadeset godina nestala je iz sela pod velom misterije i tajne. Vraća se na poziv gospođe Stenton koja priređuje gozbu za svoju kći na kojeg želi pozvati baš sve. Bez obzira na posedice...

Povratak kuići

Sledi romantična drama "Povratak kuići" Džajlsa Fostera, snimljena 1998. godine o devojci Judit koja se zaljubljuje u Edvarda i počinje da vodi skladan i miran život.

Nažalost rat je ubrzo sve poremetio, a kada posle mnogo godina ponovo dođe u situaciju da se zaljubi, suočiće se sa veoma teškom životnom odlukom...

U oktobru na programu je film "Porodično nasleđe" Sajmona Lengtona, koji je snimljen kao svojevrsni nastavak filma "Povratak kući" u kojem ćete saznati šta se na kraju dogodilo sa Judit.

Tokom ciklusa filmova snimljenih na osnovu romana britanske spisateljice gledaćete i kratak serijal od četiri filma Four Seasons: Summer, Autmn, Winter, Spring.

Rosamunda Pilčer

Poznata spisateljica ljubavnih romana, štampanih u više od 30 miliona primeraka. Njeni romani prodaju se u više od 50 zemalja sveta, a mnogi njeni romani su adaptirani za televizijsko prikazivanje.

Rođena u Kornvalu kao Rosamunda Skot, počela je da piše sa sedam godina, a prvu kratku priču objavila je sa 18.

Od 1943. do 1946. služila je u mornarici, a 1946. godine udaje se za ratnog heroja G. H. Pilčera koji je 2000. godine. Rosamunda danas živi u Škotskoj.

Prvi roman, pod pseudonimom Džejn Frejzer objavila je 1949. godine, a od 1955. objavljuje romane pod svojim pravim imenom.

Priča o porodicama koje se skrivaju u podzemnim odajama za vreme nacističke okupacije Beograda. Uz pomoć pustolovnog profitera, oni proizvode oružje za pokret otpora.

Posao je nastavljen i posle rata, jer im njihov "dobročinitelj" pušta fiktivne izveštaje o nemačkim pobedama kako bi održao podzemnu proizvodnju i dalje se bogatio.

Iako je već 1961. godina, oni veruju da su nacisti još na vlasti, jer su se obreli na snimanju filma koji prikazuje nemačku okupaciju...

U filmu uloge tumače: Lazar Ristovski, Predrag Manojlović, Mirjana Joković, Slavko Štimac, Srđan Todorović, Mirjana Karanović, Danilo Stojković, Bora Todorović i drugi.

Mali svet

Sledi komedija Miloša Radovića "Mali svet", u kojem Miki Manojlović, Lazar Ristovski, Branko Đurić, Bogdan Diklić, Irena Mićijević-Rodić, Olivera Marković.

U ovoj komediji o sreći niko ne zna šta će se, zapravo, dogoditi, ali se svi nadaju srećnom završetku.

Za sve ljubitelje filmova Raše Andrića tu je i urbana komedija Munje, čija se radnja događa tokom jedne beogradske noći. Mare, Pop i Gojko su trojica drugova koji su odrasli zajedno.

Mare i Pop su oduvek bili muzičari, dok je Gojko (koga su njih dvojica maltretirala i dala mu nadimak Sisa) postao poslovan čovek, vlasnik kluba i studija za snimanje.

Pop i Mare traže od svog školskog druga da im pomogne da izdaju svoj album, ali Gojko nije zaboravio školske dane i sveti im se...

Čarlston za Ognjenku

Do kraja avgusta gledaćete i gilm "Čarlston za Ognjenku" koji je urađen po najvišim standardima zapadnoevropskih i američkih produkcija. Svojim tehnološkim standardima "Čarlston za Ognjenku" stoji ravnopravno sa svetskim hitovima istog žanra.

Srbija dvadesetih godina prošlog veka, u smiraj Prvog svetskog rata - očaravajuća, mistična, surova, večno razapeta između Istoka i Zapada, između drevnih paganskih mađija i sila civilizacije.

Visoko u krševitim planinama leži selo Pokrp, čije je čitavo muško stanovništvo izginulo u pređašnjim ratovima. Selo neljubljenih žena koje skapavaju za muškarcima.

Kada sestre narikače, Mala Boginja i Ognjenka, u bezuspešnom pokušaju da izgube nevinost, slučajno bez života ostave jedinog preživelog pokrpskog muškarca - prastarog i iznemoglog deda Bisu, nađu se pred "strašnim sudom" ogorčenih seoskih žena.

Ali, uspevaju da iznude pomilovanje pod uslovom da pronađu živog i pokretnog muškarca, uhvate ga i dovedu u selo. Pod budnim okom duha svoje stroge babe, Velike Boginje, dve vatrene, ali i naivne sestre kreću u veliki, beli svet. Očekuju ih strast, avantura, ljubav, razmetljivi snagator i ulickani kralj beogradskih plesnih dvorana.

Na programu je i film Lepa sela, lepo gore Srđana Dragojevića snimljen prema istinitom događaju, kada je sedam srpskih vojnika drinskog korpusa bilo devet dana okružena u 97 metara dugom tunelu "Brodar".

Film je bio srpski kandidat za Oskara, za najbolji film van engleskog govornog područja za 1996. godinu. Smatra se modernim klasikom srpske kinematografije.

Sledi film Rane Srđana Dragojevića snimljen 1998. godine. Glavne uloge tumače Dušan Pekić, Milan Marić, Dragan Bjelogrlić, Branka Katić, Miki Manojlović, Danilo-Bata Stojković, Gorica Popović i Vesna Trivalić.

Film je posvećen generacijama rođenim posle Tita. Baziran na istinitom događaju i prati sudbinu dvojice dečaka, Pinkija i Švabe, koji odrastaju u Novom Beogradu, u periodu 1991-1996.

Detinjstvo glavnih junaka determinisano je sankcijama, blizinom rata i kriminalizacijom čitavog društva, koji udruženi stvaraju sasvim nov sistem vrednosti.

U sinhronizaciji učestvuju profesionalni glumci, a na takav način će u narednih godinu dana biti obrađeno i prezentovano dvanaest igranih filmova.

Okorelog neženju Dona Džonstona tek što je ostavila njegova poslednja ljubav Šeri. Još jednom Don je prepušten samom sebi, a kada primi misteriozno roze pismo, prinuđen je da razmišlja o svojoj prošlosti.

Pismo je stiglo od anonimne bivše ljubavi i informiše ga o tome da ima devetnaestogodišnjeg sina, koji želi da sazna ko mu je otac.

Donov najbliži prijatelj i komšija, detektiv amater i porodični čovek, nagovara ga da istraži tu "misteriju".

Iako nije veliki ljubitelj putovanja, Don ipak kreće u neobičnu odiseju tražeći zagonetnog autora pisma u jednoj od četiri bivše ljubavi.

Nenajavljene posete svakoj od ovih jedinstvenih žena donose Donu iznenađenja jer ga suočavanje s prošlošću dovodi do neminovnog suočavanja sa sadašnjošću.

Uloge u filmu (Broken Flowers, 2005), koji je na programu u sredu 24. avgusta, tumače - Bil Marej, Džefri Rajt, Šeron Stoun, Franses Konroj, Džesika Lang, Tilda Svinton, Džuli Delpi, Kloe Sevinji...

Režiju filma potpisuje Džim Džarmuš. Svoj prvi igrani film Permanent vacation režirao je 1980. Svetsku slavu stekao je filmom Stranger Than Paradise (1984), koji je dobio Veliku nagradu žirija na Sandens festivalu i nagradu Camera d'Or na Filmskom festivalu u Kanu.

Džarmuš živi i radi u Njujorku. U njegovu filmografiju ulaze filmovi: Dawn by Law (1986), Mystery train (1989), Night on Earth (1991), Dead Man (1995), Year of the Horse (1997), Ghost Dog: The Way of the Samurai (1999), Coffe and Cigarettes (2003).

Sledi uzbudljiva krimi drama Nikita iz 1990. godine, nominovana za nagradu Zlatni globus. Nekoliko godina kasnije, počelo je i snimanje istoimene televizijske serije čiji je scenario adaptiran na osnovu ovog filma Lika Besona.

Tu je i prvo visokobudžetno ostvarenje francuskog reditelja, film Podzemlje iz 1985. godine. Filmu u kojem je glavnu ulogu poneo Kristofer Lamber, za malo je izmakla BAFTA nagrada za najbolji film, ali je istu nagradu osvojio u kategorijama najbolji dizajn zvuka.

I za kraj ciklusa filmova Lika Besona na Radio-televiziji Srbije, na programu je prvi dugometražni film Lika Besona, naučnofantastična avantura iz 1983. godine - Poslednja bitka.

Višestriko nagrađivani film na brojnim festivalima, snimljen je bez dijaloga. Radnja filma se odvija u postapokaliptičnoj budućnosti. Opustošenim predelima kreću se pripadnici bandi u potrazi za hranom i preživelim, dobro skrivenim, ženama. Među tim očajnicima je i usamljeni mladić, koji jedva preživljava od danas do sutra.

Najpoznatiji francuski filmski režiser rođen je 1957. godine u Parizu. Interesovanje za film pokazao je još u osnovnoj školi, kada je bio asistent režisera u školskim predstavama. Svoju prvu kameru dobio je sa 18 godina i koristio ju je za snimanje dokumentarnih filmova, koji nisu imali naročit uspeh.

Sve do sredine osamdesetih godina, snimao je uglavnom promotivne spotove i reklame za marketinške agencije. Početkom osamdesetih snimio je jednu kraću TV seriju za francusku televiziju.

Prvi film snimio je 1983. godine, ali on nije imao poseban uspeh. Filmovi koji su usledili, međutim, imali su ogromne komercijalne uspehe i učinili ovog režisera poznatim, iako gotovo nijedan njegov film nije dobio povoljne kritike. Prvi film koji ga je učinio jednim od najpoznatijih režisera jeste Podzemlje iz 1985. godine.

Najveće komercijalne uspehe postigao je filmovima: Taksi, Nikita, Peti element i Jovanka Orleanka.

Luk Beson bio je u braku sa Milom Jovović tri godine. Ona je dobila uloge u njegovim filmovima Peti element i Jovanka Orleanka. Nekoliko meseci posle premijere filma Jovanka Orleanka, ovaj par se razveo.

Među premijerama je i film Pedra Almodovara koji je predstavljen na filmskom festivalu u Kanu 2009. godine. U filmu Broken Embraces glavnu ulogu tumači Oskarovka Penelope Kruz. Film govori o čoveku koji je posle saobraćajne nesreće izgubio vid i ženu koju voli.  

Za obožavaoce uzbudljivih akcionih trilera na programu je film "Trougao obmane" (Stone, 2010) - priča o ljubavnom trouglu i napetim psihološkim igrama u koje su uvučeni njegovi članovi.

Životi stabilnog i povučenog službenika i nasilnog zatvorenika sociopate ukrštaju se na neočekivan i opasan način, dok linija između onoga koji krši zakon i onoga koji ga brani ne postane veoma tanka. U glavnim ulogama Edvard Norton, Mila Jovović i Robert Deniro.

Tu je i film Beauty Shop iz 2005. godine koji je svojevremeno nedeljama bio jedan od najgledanijih filmova u Sjedinjenim Američkim Državama.

Glavnu ulogu u ovoj komediji igra Kvin Latifa, a tu su i: Ališa Silverstoun, Endi Mekdauel, Alfre Vudard, Mena Suvari i Dela Ris.

Tokom letnjeg pojasa gledaćete i film "Jahači" (The Horseman, 2009). Ovaj film nam dolazi od producenta filmova "Transformersi" (Majkl Bej) i "Teksaški masakr motornom testerom" (Endru Form), a režirao ga je švedski reditelj Jonas Ekerlund (poznat po režiji spotova velikih muzičkih zvezda poput Madone, "Metalike", kao i filma "Spun" iz 2002. godine).

Glavne uloge tumače Denis Kvejd (našoj publici svakako najpoznatiji po filmu "Spasitelj", ali i filmovima "Daleko od raja" s Džulijanom Mur i mnogim drugim) i Ziji Džang (uloge u filmovima "Memoari jedne gejše", "2046", "Pritajeni tigar, skriveni zmaj").

Sledi film Largo Vinč (Largo Winch, 2008) - uzbudljivi triler sa Tomerom Sislijem, Mikijem Manojlovićem i Kristin Skot Tomasom u glavnim ulogama, a pravo osveženje za sve dame tokom leta biće film Spread sa Eštonom Kučerom u glavnoj ulozi.

Ostanite uz Filmski program RTS-a jer vas tokom leta očekuju i filmovi Killshot sa Mikijem Rurkom i Dajan Lejn, film "12" Nikite Mihalkova, Keeping Mum Roana Etkinsona, Surfer Dude   Metjua Mekonahija i mnogi drugi.

Tokom jula očekuju vas filmovi Knjiga o džungli 1 i 2, City of Ember, Rin Tin Tin 2, Magično putovanje u Afriku, Uhvati ritam 1 i 2, a u avgustu se pripremite za Tron sa Džefom Bridžisom, Avanture Haklberi Fina, Nims Island, Astro Boy...

U epicentru avanture "Tron" nalazi se priča o ocu i sinu. Sema Flina (Garet Hedland), 27-godišnjeg buntovnika, muči misteriozni nestanak njegovog oca, Kevina Flina, čoveka koji je važio za vodećeg tehničkog vizionara u svetu.

Kada Sem krene da istražuje čudni signal poslat iz stare Flinove igraonice - signal koji je mogao da dođe samo od njegovog oca - biće uvučen u digitalni svet u kome je Kevin bio zarobljen 20 godina.

Uz pomoć neustrašive ratnice Kuore (Olivija Vajld) otac i sin će se upustiti u putovanje života i smrti kroz vizuelno očaravajući digitalni svet (svet koji je stvorio sam Kevin) koji je postao mnogo napredniji, s inovativnim vozilima, oružjem, okruženjem i nemilosrdnim zlikovcem koji će dati sve od sebe da spreči njihovo bekstvo.

Na programu su i vaši omiljeni filmovi koje ste mogli da gledate i u prethodnim izdanjima Letnjeg bioskopa poput filmova Srednjoškolski mjuzikl 1 i 2, Klinac, Inspektor Gedžet, Povratak u Oz, Princ od papira i mnogi drugi.

Ostanite uz Letnji bioskop do kraja avgusta. Filmski program RTS-a vaša ulaznica u svet pokretnih slika!

Elitni tim kriminologa sastavljen je od najboljih stručnjaka iz oblasti kriminalne ekspertize u nameri da se najopasnijim kriminalcima u Americi stane na put.

Vođa tima je agent Džejson Gideon (Mendi Patinkin), najbolji profajler u zemlji, a pored njega tu su i Aron Hočner (Tomas Gibson), sa neobjašnjivom sposobnošću da pridobije poverenje svojih sagovornika i El Grinvej (Lola Glaudini), stručnjak za seksualne zločine.

Derik Morgan (Šemar Mur), koji je čitavu svoju karijeru posvetio opsesivnim zločinima i doktor Spenser Rid (Metju Grej Gabler), genijalni profajler koji je okrenut sebi i radu i gotovo da nema socijalnu inteligenciju.

Specijalni agent Džejson Giddeon je najbolji profajler u Ef-Bi-Aju. Bio je od velike pomoći Morganu i Ridu u mnogim teškim situacijama. Pre nego što je stao na čelo ovog tima stručnjaka Gideon je imao nervni slom pošto je poslao šestoricu svojih ljudi u skladište koje je bilo minirano. Svih šest agenata je poginulo, a on je dobio strogi ukor zbog ovakve odluke. Gideonova strast je šah i često pobeđuje u mečevima sa Ridom.

Specijalni agent Aron Hočner je prvobitno dobio posao u isturenom odeljenju Ef-Bi-Aja u Vašingtonu. On ima sina Džeka i njegov najveći izazov u život predstavlja uspostavljanje ravnoteže između profesionalnog i privatnog. Svestan je rizika u koji se upušta svaki put kada radi na tome da se kriminalci stave iza rešetaka, a nekada, čini se, rizikuje i previše. U jednoj od takvih situacija bio je odgovoran za oslobađanje serijskog ubice zbog čega je bio suspendovan na dve nedelje.

Specijalni agent El Grinvej ima dugogodišnji staž u Federalnom birou ali je najmlađi član tima profajlera. Ona je kćerka policajca koji je ubijen na dužnosti i ekspert je za seksualne prestupnike. Kubanskog je porekla i tečno govori španski. U jednoj od akcija bila je ranjena, ali se i pre potpunog oporavka, i uz negodovanje Gideona i Hočnera, vratila na posao. Njena posvećenost poslu možda ima veze i sa ličnim motivima da stane na put opasnim kriminalcima.

Specijalni agent Derik Morgan je uporan agent pun samopouzdanja. Ima crni pojas u džudou, vodi kurseve samoodbrane, a pre nego što se pridružio timu profajlera radio je u Odeljenju za eksplozive pri čikaškoj policiji. Sa samo deset godina izgubio je oca i upustio se u svet kriminala. Ali, zahvaljujući Karlu Bafordu, koordinatoru lokalnog omladinskog centra, Morgan je uspeo da završi koledž.

Specijalni agent doktor Spenser Rid je svojevrsni genije - završio je srednju školu sa 12 godina. Otac ga je napustio u ranom detinjstvu, a majka je obolela odd šizofrenije. Rid je posvećen knjigama iz kojih je naučio gotovo sve što zna. Njegov najveći strah u životu je mogućnost da je genetski nasledio bolest svoje majke. Rid ima zapanjujuće pamćenje koje podrazumeva da može detaljno zapamtiti veliki broj informacija.

U državi podeljenoj ratom, običan, skroman čovek osetiće potrebu da uradi nešto više za svoju zemlju. Nošen na krilima hrabrosti i ljubavi prema domovini, Zao, glavni junak će uraditi sve što je potrebno kako bi pobedio zle gospodare rata.

Period Tri kraljevstva je naziv za period kineske istorije nakon kolapsa dinastije Han, odnosno početak viševekovnog doba političke nestabilnosti i razjedinjenosti poznatog kao Šest dinastija.

Tri kraljevstva po kojima je taj period dobio ime su: Vei na severu, Šu na jugozapadu i Vu na jugoistoku. Uloge u filmu tumače Emdi Lau, Samo Hung, Megi Kju, Endi On, Ju Ronguang...

Tokom ciklusa kineskih filmova na RTS-u gledaćete i film "Bitka kod Crvene stene", istorijiski spektakl reditelja Džona Vua, vredan 80 miliona dolara.

Film oslikava događaje koji su označili kraj dinastije Han, a koji su se odigrali neposredno pre početka perioda Tri kraljevstva u staroj Kini.

Glavne uloge tumače Toni Leung Čin-Vai, Takeši Haneširo, Žang Fengji, Čang Čen, Hu Džun, Lin Či-Ling i Žao Vei.

U Aziji je ovaj film prikazivan iz dva dela, koja ukupno traju duže od četiri časa, dok je za tržište van Azije napravljena verzija koja traje oko dva i po sata.

Sledi ljubavna drama "Kuća letećih bodeža", kombinacija romanse, avanture, plemenitosti i nezaobilazne izdaje. Film je bio nominovan za Oskara, u kategoriji najbolja fotografija.

"Kuća letećih bodeža" je priča o strasti i ljubavi. U njemu ćete videti troje ljudi koji pate zbog ljubavi; videćete i koliko dugo su ti ljudi spremni da podnose bol koju im donosi patnja.

Ljubav nas razdire, a ipak smo spremni da sve žrtvujemo zbog nje. Kada se žena nađe između dvojice muškaraca, znamo da će se sve završiti tragedijom...

Uloge u filmu Žanga Jimoua tumače Takeši Kaneširo, Endi Lau, Džang Ciji, Dandan Song...

Tokom jula na programu još jedan film Žanga Jimoua, akciono-ljubavni spektakl i borilački ep "Prokletstvo zlatnog cveta".

Film je dominirao nominacijama za Honkonške filmske nagrade, sa 14 šansi da osvoji neko od priznanja.

Film počinje kada se kineski car Ping vrati iz rata i naiđe na hladan prijem kod svoje supruge Feniks.

U periodu njegovog odsustva ona se zaljubila u svog posinka - princa Vana, inače carevog sina iz prvog braka. Da bi joj se osvetio, car naređuje dvorskom doktoru da pronađe zlatni cvet, pod čijim dejstvom će carica da poludi.

Doktor ima i dodatni motiv da naudi carici, jer je njegova kćerka Čan u vezi princom Vanom i njih dvoje planiraju da se venčaju, što carica ne dozvoljava. I dok sukob cara i carice, ali i ljudi oko njih preti da eskalira u krvavi obračun, njihov najmlađi sin - princ Jun na sve načine pokušava da održi mir na dvoru...

Uloge u filmu tumače Jun Fet Čou, Li Gong, Džei Čou, Je Liu u glavnim ulogama.

I konačno, za kraj ciklusa kineskih filmova na RTS-u na program je film "Detektiv Di i misterija fantomskog plemena" koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem FEST-u.

Godina je 690, vladavina dinastije Tang. U glavnom gradu rekonstruiše se velika pagoda. Bliži se dan kada će na presto doći prva kineska carica Vu Zetian.

Niz nepredviđenih događaja preti da osujeti njeno osvajanje vlasti. Buduća carica angažuje detektiva Dija kako bi rešio problem: njen izbor je neobičan, jer je nekoliko godina ranije uhapsila Dija zato što je kritikovao njene vladarske pretenzije.

Njegova majka tera ga da prekine sa svojim večnim studijima i okrene se životu, devojkama i budućnosti.

Kad je Flin izabran za prvog čoveka tajanstvene biblioteke, majka je strahovito razočarana. Neizbežno pitanje koji se nameće je da li su sve godine ulaganja i mukotrpnog učenja vodili do posla običnog bibliotekara?

Međutim, posao koji je Flin dobio mogu dobiti samo oni najbolji, jer se radi o "biblioteci" koja, u stvari, krije zbirku najvrednijih predmeta svetske istorije, poput izvorne Leonardove "Mona Lize", antičke Pandorine kutije, mača kralja Artura i jedne trećine Svetog koplja.

Flin kreće u avanturu kada upravo to koplje ukradu članovi moćne i tajanstvene Zmijske organizacije.

Njegovi pretpostavljeni, Džadson i Čarlen, šalju ga u potragu zajedno sa prelepom Nikol Nun (Sonja Valger), pustolovkinjom i majstorom borilačkih veština...

Potraga za blagom kralja Solomona

Nakon neverovatnog uspeha prvog dela TV filma, deo kreativnog tima odlučio se za nastavak koji je realizovan dve godine kasnije (2006).

Drugi nastavak avanturističkog serijala Bibliotekar vodi nas u legendarne rudnike kralja Solomona.

Sudbina čovečanstva ponovo je u rukama tridesetogodišnjeg "štrebera" Flina Karsena, koji mora da spreči da Solomonovo blago i njegove dragocene relikvije ne padnu u ruke tajne kriminalne grupe, koja bi pomoću njih zavladala planetom. Ovoga puta društvo mu pravi jedan od najboljih arheologa Emili (Gabrijel Anvar).

Bibliotekar i pustolov Flin kao mali je slušao priče o afričkim pustolovinama koje mu je pre spavanja čitao otac. On shvata da je u tim pričama bio skriven ključ za otkrivanje legendarnih rudnika kralja Salomona i sa svojom pomoćnicom Emili kreće u potragu.

Poslednji nastavak ove trilogije je Bibliotekar 3: Prokletstvo judinog pehara.

Posle uzbudljivih avantura, Flin je na aukciji umetničkih predmeta kupio drveni kamen filozofa, zbog čega ga ostavlja devojka. Njegovi prijatelji smatraju da je došlo vreme da Flin ode na neki odmor.

Flin tako otputuje u Nju Orleans i prilikom odlaska u noćni klub sklopi poznanstvo sa zavodljivom francuskom pevačicom.

Uprkos jednostavnom nastupu, ona je čuvar ključa za prilaz Judinom peharu koji ima magičnu sposobnost oživljavanja vampira, a Flin bi joj mogao poslužiti kao sredstvo da ojača svoju već ionako veliku moć.

Istovremeno, bivši ruski ministar odbrane Sergej Kubiček traga za peharom ne bi li oživeo vampira Vlada, u čemu mu pomaže mađarski profesor Laslo...

Mikelsen glumi Jednookog, natprirodno snažnog nemog ratnika koji kao zarobljenik vikinškog poglavice služi za razonodu i krvave borbe do smrti. Uz dečakovu pomoć Jednooki beži u nepoznatu zemlju, gde otkriva svoju pravu narav.

Film počinje na pustoj obali, gde se vođe zaraćenih klanova sreću u borbi. Godinama je najstrašniji i najbolji ratnik bio tajnovita figura poznata samo kao Jednooki.

Tih i ubistven, Jednooki je uspevao da porazi svakoga s kim se susretao, ali oduvek su svi o njemu mislili više kao o zveri nego ratniku.

Odnos je uspostavio jedino sa dečakom koji mu svakoga dana donosi hranu i vodu. Stalno zatvoren i u lancima, Jednooki je privukao pažnju nove sile koja pustoši zemlju i uklanja vođe plemena - hrišćana.

Odlučan da osvoji teritoriju za svoju veru, vođa hrišćana sa Jednookim i dečakom kreće u odiseju do Svete zemlje.

Danski reditelj i scenarista Nikolas Vinding Refn našao je inspiraciju za "Valhalu" kod majstora Akire Kurosave, Serđa Leonea i Andreja Tarkovskog.

Pored Mikelsena, u filmu igraju i Geri Luis i Aleksandar Morton.

Oboji me, Kjubrik

Sledi film  Oboji me, Kjubrik (10. jun) iz 2005. godine. To je istinita priča o čoveku po imenu Alan Konvej koji je početkom devedesetih godina prevario mnoge pretvarajući se da je slavni redatelj Stenli Kjubrik.

Ekscentrični londonski prevarant i homoseksualac Alan Konvej (Džon Malkovič) odluči da iskoristi slabu prisutnost u medijima Stenlija Kjubrika, te počne da se predstavlja kao poznati reditelj.  Kjubrik je u to vreme snimao film Širom zatvorenih očiju.

Zahvaljujući ljudskoj naivnosti i želji za slavom, kao i činjenici da gotovo niko nije znao kako Kjubrik zaista izgleda, Konvej će uz sitne prevare gradskih taksista i ambicioznih mladih redatelja poput Džaspera (Ričard. E. Grant) vremenom početi da vara i zverke.

Ponesen saznanjem da većina ljudi bez imalo sumnje veruje u njegove reči, narcisoidni Konvej dospeće u elitne klubove i upoznati londonsku gej scenu.

Međutim, nakon što jedna od negovih "žrtava", mladi homoseksualac Pirs, policiji pošalje prijavu protiv Konveja, za ovu priču zainteresovaće se i mediji, a naročito novinar Frank Rič.

Istovremeno upoznaje Konvej upoznaje Lija, ne baš tako darovitog i beskrajno narcisoidnog pevačam i obećava mu da će mu organizovati američku turneju.

Dok policija i mediji slažu mozaik njegovih prevara, Konvej će uživati u plodovima svojih  teških prevara.

Tokom juna gledaćete i film Povratak (RETURN) i Marija milosti puna (MARIA FULL OF GRACE).

Uzbudljiva ljubavna priča o mladoj princezi En koja pobegne tokom kraljevske posete Rimu i sprijatelji se s ciničnim američkim novinarom koji samo želi ekskluzivnu priču.

U filmu Praznik u Rimu, publici je prvi put predstavljena Odri Hepbern, belgijska glumica, koja je za ulogu u tom filmu nagrađena i Oskarom za najbolju glumicu.

Uz Odri, u filmu Vilijama Vajlera glavne uloge tumače Gregori Pek i Edi Albert.

Sledi film Sabrina (7. jun), romatična komedija Bilija Vajldera iz 1954. godine sa Hemfrijem Bogartom, Odri Hepbern i Vilijamom Holdenom u glavnim ulogama.

Sabrina Ferčajld je ćerka Tomasa, vozača koji radi kod porodice Larabi. Ona je očajnički zaljubljena u Dejvida Larabija koji Sabrinu praktično i da ne primećuje.

Sabrina kasnije odlazi u Pariz da pohađa kulinarsku školu. Posle izvesnog vremena vraća se kući kao prava lepotica koju Dejvid primeti na stanici.

Ponudi se da je odveze kući i kada shvati da je to Sabrina vozačeva kći koju je godinama ignorisao, ludo se zaljubljuje u nju...

Doručak kod Tifanija

Tokom juna, biće emitovan i film Blejka Edvardsa Doručak kod Tifanija, komedija iz 1961. godine o mladoj i raspuštenoj Holi (Odri Hepbern, koja je za tu ulogu bila nominovana za Oskara). Film je snimljen prema istoimenom romanu.

Sledi psihološki triler Rebeka (14. jun), prvi američki film Alfreda Hičkoka i jedini njegov film nagrađen Oskarom.

Godine 1940, Hičkok je, u tom filmu, spojio najbolje elemente britanske tradicije i holivuskog filma.

U želji da zaboravi smrt svoje žene Rebeke, bogati aristokrata Maksim odlazi u Monte Karlo, gde upoznaje stidljivu i lepuškastu gospođicu Edit, sa kojom ubrzo stupa u brak.

Sreća mlade supruge prekinuta je onog trenutka kada njih dvoje dođu na njegovo imanje, gde Edit vremenom sve više zlostavlja kućepaziteljka Denvers, koja neprestano podseća nesrećnu devojku da nije dorasla lepoti i eleganciji Maksimove prve žene.

Kada se brod jedne noći nasukao nadomak aristokratskog imanja, spasilačke ekipe pronašle su i brod u kojem su zatekli jeziv prizor - telo pokojne Rebeke, Maksimove prve žene.

Posle samo četiri dana provedenih u braku, on priznaje svojoj novoj ženi istinu - Rebeka je počela da ga vara sa drugim muškarcima, ali zbog porodične časti, Maksim je nastavio da bude u braku, sve do trenutka kada mu je Rebeka rekla da će postati majka, a da on nije otac.

Bulevar sumraka

Sledi film Bulevar sumraka (16. jun), američka drama iz 1950. godine u režiji Bilija Vajdlera koji govori o holivudskom scenaristi koji se sprijatelji sa ostarelom damom, bivšom zvezdom nemih filmova.

Film je osvojio Zlatni globus, i smatra se jednim od Vajdlerovih najboljih ostvarenja i klasikom kinematografije. Američki filmski institut svrstao je ovaj film na listu 100 najboljih američkih filmova.

Ciklus filmova "Klasici na RTS-u" završava se ratnom dramom Pesak Ivo Džime sa Džonom Vejnom u glavnoj ulozi.

Ovaj film je ekrnizacija bitke koja se vodila između Sjedinjenih Američkih Država i Japana tokom februara i marta 1945. godine u završnim operacijama na Pacifičkom frontu u Drugom svetskom ratu.

Kao rezultat bitke, SAD je stekao kontrolu nad ostrvom Ivo Džimai i aerodromima koji su se tamo nalazili.

Bitka je čuvena po podizanju američke zastave koje su izveli američki marinci na najvišem planinskom vrhu ostrva.

Tim zajednički radi na različitim složenim i sumnjivim smrtnim slučajevima, otkrivajući tragove koji će naći pomoć i identifikovati ubicu.

Na početku dvanaeste sezone koja se premijerno emituje na programu Radio-televizije Srbije, Leo je zaustavljen zbog vožnje u pijanom stanju.

Kažnjen je društveno-korisnim radom u opasnoj londonskoj četvrti gde su bande i nasilje među decom svakodnevica.

Kada Niki počne da istražuje ubistvo devojke u tom istom naselju, Leo se odjednom nađe usred uličnoga rata bandi.

Hari je mentor nadobudnoj studentkinji medicine koju kao da od same patologije više zanima medijsko ludilo koje prati njihov poslednji slučaj.

Međutim, kada procure podaci o smrti novinarke, Hari je uvučen u spletku s ruskim oligarhom.

A kada Niki istražuje oružanu raciju na terorističku ćeliju, suočena je sa sve većim nepoverenjem policije. Naime, njena istraga pokazuje da su žrtve nevine...

Idejni tvorac je Najdžel Makeri, bivši policajac. Po motivima ove serije kasnije je objavljeno i pet romana.

Snimanje serije počelo je 1996. godine i još traje. U toku je emitovanje 14. sezone. Tihi svedok ovenčan je brojnim televizijskim nagradama.

Publika je 1998, 1999. i 2001. godine odabrala Amandu Barton za najpopularniju glumicu, pa je ona dobila nagradu National Television Awards.

Za istu je nagradu Bartonova je bila nominovana i 2003. godine. Prva sezona bila je nominovana za međunarodnu nagradu Emi.

Prva epizoda prve sezone osvojila je 1997. godine nagradu Reims TV Festival za najbolju igranu seriju.

SVAKOG RADNOG DANA OD 14. JUNA NA PRVOM PROGRAMU RTS-a (23.05)

Mi ćemo ga pamtiti po srpskim sportistima koji su prošetali crvenim tepihom i Emiru Kusturici koji je dobio najviše francusko odlikovanje, Orden viteza legije časti.

U emisiji posvećenoj 64. kanskom festivalu o novim filmovima koje su predstavili na Krozaeti ekskluzivno govore Anđelina Džoli, Dastin Hofman, Antonio Banderas, dobitnici gran prija braća Darden, najbolja glumica festivala Kirsten Danst, Nani Moreti, Sesil de Frans.

Emisija je na programu u nedelju 5. juna u 23.45, na RTS 1.

Autor emisije: Sandra Perović

Serijal "zatvorskih filmova" započinje "Bekstvom iz Šošenka", čiji je scenario baziran na priči Stivena Kinga. Film je rediteljski debi scenariste Frenka Darabona.

Bankar Endi Dufrezne (Tim Robins) je 1946. godine osumnjičen za dvostruko ubistvo iako je uporno tvrdio da nije kriv.

Osuđen je na doživotnu kaznu u državnom zatvoru Šošenk u Mejnu, gde ga još jedan doživotni osuđenik, Elis Red Reding (Morgan Friman), odabira kao nekog ko će najpre podleći pritisku življenja u teškim zatvorskim okolnostima.

Endi se vrlo brzo upozna sa ružnom stranom boravka u zatvoru: korumpirani upravnik zatvora (Bob Ganton), čuvari sadisti koje predvodi kapetan Bajron Hedli (Klensi Braun), zatvorenici koji se ponašaju kao životinje, spremni da se upuste u tuču ili da siluju da bi osigurali svoju dominaciju u zatvoru.

Ali, Endi ne podleže pod pritiskom takvih okolnosti: on gaji nadu kakvu imaju samo nevini, koja će mu, uz logiku koju poseduje, omogućiti da živi i izvan rešetaka.

On koristi svoje bankarske sposobnosti da bi izgradio dobre odnose sa upravnikom i čuvarima.

Za uzvrat, pružena mu je mogućnost da uredi i poboljša zatvorsku biblioteku, vraćajući dostojanstvo mnogim zatvorenicima, među kojima je i Red.

Nevin

Tokom maja na RTS-u gledaćete i film "Nevin" (21. maj - 21.05 časova), koji je režirao Piter Jejts. Pošteni Amerikanac upada u kandže ozloglašenih policajaca koji mu poturaju narkotike. U surovoj zatvorskoj svakodnevici, pokušava da dokaže svoju nevinost.

Džimi Rejnvud (Tom Selek) je primeran državljanin Sjedinjenih Država. Srećno oženjen i ima skroman dom u Kaliforniji. Džimi radi kao avio-mehaničar, vozi klasičnog "pontijaka", plaća redovno račune i uživa u svakodnevnom životu.

Detektivi Majk (Dejvid Raše) i Deni (Ričard Jang) su korumpirani policajci. Kada zaplene narkotike, deo uzimaju za sebe i preprodaju.

U potrazi za narko-dilerom, Majk upada u kuću Rejnvuda, koji je u tom trenutku izlazio iz kupatila noseći fen za kosu. Misleći da je to pištolj, Majk puca u Rejnvuda.

Majk pokušava da zataška zločin, po kući razbacuje drogu, a Rejnvudu potura pištolj.

Zbog nedostatka argumenata pred sudom, Rejnvud dobija šestogodišnju kaznu zatvora zbog navodne trgovine narkoticima. U ozloglašenom zatvoru, Rejnvud pokušava da dokaže svoju nevinost.

Bekstvo iz Alkatraza

Posle filma "Nevin", sledi legendarni filma Dona Sigela "Bekstvo iz Alkatraza" (21. maj - 23.05 časova) iz 1979. godine snimljen na osnovu istinite priče o grupi zatvorenika koji su pokušali beg iz zloglasnog zatvora.

To je napeta akciona drama o snu mnogih zatvorenika koji su bili čuvani među zidovima nekada najstrašnijeg zatvora na svetu.

Klint Istvud je Frenk Moris, bivši pljačkaš banaka koji je do nedavno bio uspešan begunac iz nekoliko američkih zatvora.

Međutim, to bi trebalo da se promeni njegovim dolaskom u Alcatraz, najstroži i najbolje čuvani zatvor na svetu, za koji važi da nikada niko nije uspeo da iz njega pobegne.

Frank ipak ne odustaje te okuplja grupu zatvorenika sa kojima pažljivo planira beg iz zatvora.
Ova akciona drama isprepletena je dramatičnim pričama glavnih junaka, sukobima između zatvorenika i sadističkim ispadima zatvorskih čuvara.

Film je i sniman na originalnoj lokaciji, u danas zatvorenom Alcatrazu, nekadašnjem leglu najgorih kriminalac.

Prema motivima filma snimljena su dva filmska nastavka, koje možete pratiti od četvrtka 19. maja na RTS-u, zatim TV serija, animirana serija i napravljene brojne video-igre

Radnja prvog dela filma "Robokap" smeštena je u Detroit budućnosti. Kriminal je progutao grad, nezaposlenost besni, a gradsku policiju je kupila i preuzela multinacionalna korporacija koja je smanjila plate radi povećanja profita, što je nateralo neke policajce da zaprete štrajkom. 

Uz to, opaki šef podzemlja Klarens slobodno ubija policajce jer tajno radi za multinacionalnu kompaniju.

Menadžer te kompanije Dik istovremeno planira da uvede robota-policajca kako bi otpustio ljude iz policije i tako još više smanjio troškove, međtutim robot prototip ED-209 se pokaže kao veliki neuspeh.

Aleks je novi policajac koji zajedno sa partnerkom Eni dobije zadatak da patrolira gradom. Pri tome naiđu na opasnu bandu koja u pucnjavi smrtonosno rani Aleksa.

Na putu u bolnicu Aleks umire, ali naučnici od njegovog tela uspevaju da naprave kiborga, Robokapa, koji počinje da radi za multinacionalnu kompaniju.

Robokap postiže veliki uspeh u lovu na kriminalce, ali polako počinje da se priseća svog ljudskog života, pa se u njemu bude emocije.

U jednoj fabrici kokaina, Robokap naiđe na čoveka koji ga je "ubio", opakog kriminalca, pa reši da ga ubije.

Dik izvuče krimonalca iz zatvora pa odluče da likvidiraju Robokapa kako bi ipak uveo sveg robota ED-209 na tržište.

Robokap i Eni, međutim, na istom mestu na kojem je Aleks "ubijen" likvidiraju bandu i razotkriju da je vlasnik multinacionalne kompanije zapravo umešan u kriminal.

U nastavku kultnog filma iz 1990. godine (26. maj), koji je režirao Irvin Keršner, Robokap mora da se suprotstavi moćnijem i jačem modelu androida kako bi spasio nedužne ljude.

Detroit je ponovno na udaru nemilosrdnih dilera droge i čini se da je jedini koji nešto može da učini upravo Robokap.

Nakon što Robokap ubije vođu bande, kompanija koja upravlja policijom pretvara ga u Robokapa 2, novog, bržeg i jačeg androida koji će se pobrinuti za red na ulicama.

I konačno, "Robokap 3" u režiji Freda Dekera, na programu je prvog četvrtka u junu. Robokap je prepušten na milost i nemilost programerima okrutne multinacionalne kompanije koja upravlja policijom. Saznajte kako će se Robokap obračunati sa nepravdom u poslednjem nastavku kltne naučnofantastične trilogije.

To je film o turbulentnoj poslednjoj godini života Lava Tolstoja, zasnovana na istoimenom romanu Džeja Parinija, sa Helen Miren, Kristoferom Plamerom i Džejmsom Mekavojem u glavnim ulogama.

Radnja filma počinje 1910. godine, kada posvećeni intelektualac Valentin Bulgakov (Džejms Mekavoj) dobije posao kao Tolstojev sekretar.

Kada stigne na imanje uvaženog pisca (Kristofer Plamer), Valentin se nađe usred borbe za prevlast koju vode Tolstojeva supruga grofica Sonja (Helen Miren) i Vladimir Čertkov (Pol Đamati), lukavi lider utopijskog pokreta, koji je Tolstoj osnovao.

Neupućeni Valentin je iznenađen turbulentnom prirodom bračnih odnosa Tolstojevih, a njegova lojalnost će više puta biti testirana, dok pokušava da se izbori sa strašću koja okružuje slavnog pisca.

U filmu glumi i supruga Džejmsa Mekavoja, En-Meri Daf, koja tumači lik Tolstojeve ćerke Saše.

Režiju filma Poslednja stanica (The Last Station, 2009) potpisuje Majkl Hofman.

Kako smo preživeli rat

Sledi drama sa elementima komedije, američkog reditelja Toda Solonca, koja je premijerno prikazana 2009. godine na filmskom festivalu u Veneciji, a na programu je 13. maja.

Džoj je utvrdila da se njen muž Alen nije oporavio od čudnovatog "duševnog bola" i odlučuje da pobegne, tražeći utehu i savet od majke i sestara.

Tu su i njen bivši verenik Endi, koji je sada daleko, ali koji i dalje ne odustaje od namere da osvoji njeno srce. Zatim njena sestra Triš, koja upoznaje Harvija, usamljenog razvedenog čoveka pred penzijom, i nada se da će novi muškarac u kući njenoj krhkoj porodici doneti stabilnost.

Tu je i sestra Helen koja misli da je ugrožavaju i porodica i uspeh u Holivudu; zatim majka Mona, koja ne može bez svoje ogorčenosti prema muškarcima i Harvijev sin Mark.

Sudbine ovih ljudi su naizmenično smešne i tužne, međusobno se prepliću kako bi stvorili kaleidoskopski portret dubokih osećanja zarobljenika ljubavi i života za vreme rata.

Za reditelja Toda Solonca, "ratno vreme" nije istorijski period, već stalno stanje, ne samo neprestana bitka između polova već i beskrajna borba između ličnih želja i društva koje ih sputava.

Tokom maja gledaćete i film Ljubavnice (Two Lovers), kao i film Zvezda koja nedostaje (The Missing Star).

Njegova desna ruka, verovatno najsposobniji član forenzičkog tima, je detektivka Stela Bonasera (Melina Kanakaredes). Tu je i nezaobilazni Don Flek (Edi Kahil), izdanak porodice policajaca kome nije problem da zaobiđe pravila službe, služeći se po potrebi i zastarelim i modernim policijskim metodama.

Deni Meser (Karmajn Đovinazo) koji potiče iz porodice sa kriminalnom prošlošću koja je neprekidno bila pod nadzorom policije, odlučan je da bude na strani zakona.

Doktor Šeldon Hoks (Hil Harper), bez kojeg bi sve izgledalo drugačije, je glavni medicinski istraživač, natprosečno inteligentan hirurg koji je diplomirao sa 18 godina, ali se nije snašao u svetu kome je primat komercijalizacija medicine, pa se zbog toga posvetio radu za policiju.

Mek Tejlor (Geri Sinis) je vođa forenzičkog tima. Smrt supruge, Kler Konrad Tejlor, u napadu na Njujork 11. septembra, najveća je tragedija u njegovom životu, zbog koje pati od hronične nesanice.

Bio je pripadnik američke mornarice, čija je jedinica bila zadužena za situaciju u Bejrutu 1983. godine. On je u stanju da po svaku cenu brani tri stvari: čast svoje zemlje, bezbednost svog grada i integritet tima koji radi u njegovoj laboratoriji.

Mek u slobodno vreme svira gitaru u džez klubovima i najbolji prijatelj mu je Stela Bonasera (Melina Kanakaredes) koja je prvoranigirani forenzički detektiv. Predana je svom poslu, ima izuzetno izraženu ličnost, odlučna je i inteligentna. Ona je siroče grčko-italijanskog porekla, koje je često menjalo staratelje. Naročito je bliska sa Mekom i konstantno brine o njegovom fizičkom i mentalnom zdravlju.

Deni Meser (Karmajn Đovinazo) najkompleksnija je ličnost među detektivima-forenzičarima. Odrastao je u porodici koja je bila pod konstantnim nadzorom policije. On ima sopstvenu etiku nastalu spajanjem iskustva koje je stekao u porodici prestupnika i one koju je stekao učeći da postane "čuvar zakona". Mek je lično izabrao Denija za člana svog tima, što je njemu bila naročita čast.

Šeldon Hoks (Hil Harper), forenzički detektiv, bio je čudo od deteta. Diplomirao je sa 18 godina, a sa 24 dobio dozvolu da se bavi hirurgijom. Proveo je mnogo godina radeći u Urgentnom centru, ali pošto je teško preživeo smrt dva pacijenta, napustio je hirurgiju i posvetio se forenzičkom radu. U timu Meka Tejlora on se najčešće bavi autopsijama.

Donald Flek Junior (Edi Kahil), policijski detektiv prvog stepena, potiče iz porodice policajaca. On je veza forenzičkog tima sa "starom školom" njujorške policije. Odličan je detektiv koji gotovo da nema strpljenja kada je rad sa osumnjičenima u pitanju, a čije se metode, iako efikasne, najčešće karakterišu kao "hod po ivici zakona". Dobar je prijatelj sa Denijem Meserom i uvek je spreman da zaštiti one sa kojima radi.

Njujork, najsurovije mesto zločina

Pre nego što je u septembru 2004. godine premijerno prikazana prva epizoda novog serijala franšize CSI (Mesto zločina), producenti su u nekoliko navrata, zahvaljujući pojavljivanjima likova nove serije u dve prethodnice smeštene u Las Vegas i Majami, upoznali gledaoce sa njihovim najnovijim projektom.

Inače, verzija Mesta zločina smeštena u Njujorku, okarakterisana je kao najsuroviji deo franšize čiju estetiku karakterišu tamne boje. Tako je bilo sve dok Les Munves, predsednik Si-Bi-ES kompanije (koja stoji iza tri serijala) nije intervenisao.

Tada su autori posebnu pažnju obratili na to da vizuelni identitet najmlđeg CSI serijala bude bogatiji koloritom. Kao i za prethodna dva serijala i za ovaj je glavna muzička tema jedna od pesama grupe The Who-Baba O'Riley.

Svakog radnog dana od 23.00 na Prvom programu RTS-a.

Njegov otac koji mu je inače poverio da upravlja kompanijom, zaposlio je Beti kao njegovu pomoćnicu, jer smatra da je ona jedina osoba u Njujorku sa kojim Danijel ne bi spavao, jer ona nije tipična devojka od koje bi čovek očekivao da radi u modnom biznisu.

Beti jedino preostaje da bude to što jeste i da uporno radi kako bi prevazišla poteškoće koje stvara nesavršen spoljašnji izgled u biznisu gde su lepi ljudi u suštini nesrećni.

Serija Ružna Beti inspirisana je kolumbijskom telenovelom, koja u svojoj holivudskoj produkciji uspeva da se pretvori u popularni i voljeni šou.

Beti i Danijel su svesni svega prljavog i lošeg u svetu mode i čine jedan dobar tandem, koji će svi ostali pokušati da upropaste.

U pitanju je stara i poznata priča, ali obučena u novo ruho. Serija isto tako prikazuje i bitku dobra i zla, ali u okviru sveta mode, što je pretpostavka za mnoge smešne i lude situacije.

Snimljena po uzoru na kolumbijsku sapunicu koja je postigla neviđen uspeh širom sveta, Ružna Beti zaživela je čak i u Holivudu u studijima Touchstone Television .

Izvršni producent je slavna Selma Hajek zajedno sa Silvijom Hortom, Benom Silvermanom, Hozeom Tamezom i Markom Peneteom.

Uloge: Amerika Ferera, Erik Mabius, Vanesa Vilijams, Ana Ortiz, Mark Indelikato, Majkl Juri, Beki Njuton

Režija: Fernando Gajtan

Na programu su epizode prve tri sezone serije.

Ovenčan Oskarom i Zlatnim globusom za najbolju pesmu You´ll Be in My Heart, koju u originalu izvodi legendarni Fil Kolins, crtaćem reditelja Krisa Baka izuzetno je uspela adaptacija romana Edgara Rajsa Barouza.

Do danas je o legendarnom "čoveku majmunu" snimljeno 89 filmova, a u najpoznatije od njih ubrajaju se naslovi u kojima je Tarzana od tridesetih do šezdesetih godina 20. veka tumačio slavni Džoni Vajsmiler.

Kad na britanskom jedrenjaku, nedaleko od obala Afrike, izbije veliki požar, jedini koji uspeju da se spasu su mladi supružnici sa nedavno rođenim sinčićem.

Domogavši se obale, roditelji u krošnji visokog drveta izgrade skromnu kućicu. Nekoliko meseci kasnije plač dečačića začuje dobrodušna gorila Kala.

Na stablu Kala zatekne opustelu i potpuno razrušenu kućicu, te iz krvavih tragova zaključi da su njeni stanovnici bili žrtve tigra Sabora. Jedini koji je preživeo napad je nasmejani dečačić.

Odrastajući uz mladu majmunicu Terk i razigranog slona Tantora, Tarzan s godinama stasa u odvažnog i atletski građenog mladića koji se vešto, poput majmuna kreće džunglom i krošnjama drveća.

A onda, jednog dana mladi Tarzan počne da primećuje da se razlikuje od majke Kale, prijatelja i oca, vođe čoppora koji ga nikad nije prihvatio.

Upravo kada Kala odluči da mu otkrije ponešto o njegovom poreklu, Tarzan s prijateljima prvi put u životu začuje hice iz puške...

Eni

Tokom poslednje nedelje aprila u okviru prolećnog bioskopa gledaćete i rimejk filma Eni (Annie, 1999) - ponedeljak 25 april.

Jedanaestogodišnja Eni živi u sirotištu koje čitavog života vodi okrutna gospođa Hanigan.

Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da pobegne, Grejs Farel dolazi po devojčicu u sirotište i vodi je na dve nedelje nezaboravnog uskršnjeg provoda, u porodicu multimilijardera Olivera Varbaksa.

Eni polako ali sigurno osvaja srca porodice milijadera koja poželi da je usvoji. Međutim, Eni očajnički pokušava da pronađe svoje biološke roditelje.

Jedina smernica koju može da sledi jeste medaljon koji joj je ostavljen kada je, kao beba, doneta u sirotište.

Uloge tumače Ališa Morton, Viktor Garber, Alan Kaming i drugi. Režiju rimejka istoimenog filma iz 1982. godine potpisuje Rob Maršal.

Put slave

U utorak 26. aprila sledi film Put slave (Glory road, 2006) snimljen prema istinitom događaju koji datira od pre više od 40 godina.

Reč je o legendarnom košarkaškom treneru koji je oformio tim kojem niko nije mogao da parira.

Don Haskins dobija zadatak da u Sjedinjenim Američkim Državama pronađe najveće košarkaške talente, bez obzira na njihovo poreklo i rasnu pripadnost.

Njegovom timu iz Teksasa, koji je bio sastavljen od sedmorice crnaca i petorice belaca, niko nije mogao da stane na put.

Iako su, u rasno podeljenoj Americi, bili predmet ismevanja, zbog većinskog broja crnih igrača, to ih nije omelo da postignu vrhunske rezultate u sezoni 1965/1966.

Uspeh legendarnog teksaškog sastava pripisuje se, svakako, treneru Haskinsku koji je kod nekoliko mladića iz poznatog američkog geta uspeo da prepozna talenat i od njih napravi prave zvezde. Režiju filma potpisuje Džejms Gartner.

Termin u 13.30, u sredu, je rezervisan za film Nema odustajanja (Stick it, 2006).

Posle sukoba sa zakonom, buntovna sedamnaestogodišnjakinja Hali Grim mora da pohađa elitnu gimnastičarsku akademiju, koju vodi legendarni trener Bart Vikerman.

Halin buntovnički duh i dosetljivost brzo će uzdrmati stvari u strogoj školi i doneti joj nove prijatelje, ali i ogorčene neprijatelje.

Ona je u pravom čudu, kada u novom treneru neočekivano nađe saveznika i nauči da poštovanje uvek mora da bude dvosmerno.

U glavnim ulogama su Džef Bridžis i Misi Peregrajm. Režiser filma je Džesika Bendindžer.

Dve dame i šampion

Sledi zabavan Diznijev igrani film o dve bake koje, iako su već odavno u penziji, pokušavaju da dokažu da se još uvek na njih može računati - Dve dame i šampion.

U glavnim ulogama Olimpija Dukakis, Marion Ros, Dejvid Deluis, Sara Strejndž, a režiju potpisuje Džefri Beri.

Ovogodišnji Prolećni bioskop završava se animiranim filmom Čudovišta (Monsters Inc., 2001) o dvojici nerazdvojnih prijatelja koji rade u fabrici koja proizvodi energiju koristeći plač dece!

Jedan od najoriginalnijih filmova iz opusa montipajtonovca Terija Gilijama završen je zajedničkim naporima prijatelja Hita Ledžera posle njegove iznenadne smrti tokom snimanja.

U modernom Londonu putujući teatar doktora Parnasusa pruža radoznalima priliku da, prošavši kroz ogledalo, uđu u svet iz svoje mašte. Posetioci ne znaju da je doktor Parnasus, jednom davno, sklopio ugovor sa đavolom.

Doktor je dobio mladost, a demon pravo da dobije njegovu ćerku kada napuni 16 godina.

Taj trenutak se bliži, i doktor Parnasus sklapa još jedan dogovor sa đavolom - Valentinu će dobiti onaj ko prvi zavede pet duša.

Doktor Parnasus obećava Valentininu ruku mladiću koji pristane da mu pomogne u toj trci sa vremenom, upuštajući se u avanture u svetu izvan realnosti kako bi ispravio greške iz prošlosti.

Iznenadna smrt glavnog aktera, Hita Ledžera, na manje od polovine snimanja zamalo je naterala Gilijama da prekine sa snimanjem.

Trojica Ledžerovih prijatelja - Džoni Dep, Kolin Farel i Džad Lo, pristali su da preuzmu Ledžerovu ulogu kako bi film bio završen.

Gilijam je napravio male izmene u scenariju, dodavši da se osobama koje prođu kroz ogledalo dešava da promene lik, i snimanje je nastavljeno.

Uloge tumače Hit Ledžer, Džoni Dep, Džad Lo, Kolin Farel, Kristofer Plmer i drugi. 

Režiju filma Imaginarijum doktora Parnasusa (The Imaginarium of Doctor Parnassus) potpisuje Teri Gilijam - petak, 8. april.

Sledi film "Tihi Amerikanac". Radnja filma smeštena je u Sajgon 1952. godine. Predivni egzotični i misteriozni grad uhvaćen u zagrljaj vijetnamskog rata za oslobađanje od francuskog kolonijalnog statusa.

Pridošlica Alden (Brenden Frejzer) američki idealista koji radi pri ekipi medicinske pomoći sprijateljuje se sa dopisnikom London Tajmsa Tomasom (Majkl Kejn).

Kada Tomas upozna Aldena sa svojom prelepom mladom vijetnamskom ljubavnicom Fuong njih troje su uvučeni u iskušenje strašnog ljubavnog trougla koji vodi do serije šokantnih otkrića i konačno do ubistva.

Ništa i niko nije ono za šta se predstavlja u ovoj snažnoj adaptaciji klasičnog romana Grejema Grina proročanskoj priči o ljubavi izdaji ubistvu i korenima.

Režiju dilma Tihi Amerikanac (The Quiet American, 2002) potpisuje Filip Nojs.

Igor Stravinski i Koko Šanel

Ovog meseca na programu RTS-a biće prikazan i film "Koko Šanel i Igor Stravinski".

Film počinje u Parizu 1913. Iako Koko gaji duboka osećanja prema bogatom i zgodnom igraču pola Arturu - Boju Kapelu, ključno izvođenje "Posvećenja proleća" Igora Stravinskog izaziva u njoj oduševljenje.

Povici, zvižduci i negodovanje publike obeležili su ovu premijeru. Balet Stravinskog je divlji i primitivni napad na buržoaski ukus, prethodnica haosa koji će ugušiti Evropu.

Koko prepoznaje srodnu dušu, jer i njena ideja ženske mode izaziva slična osećanja.

Ubrzo po svršetku rata, njih dvoje se ponovo sreću. Koko je sada bogata i uspešna, ali pogođena Bojevom smrću u saobraćajnoj nesreći.

Igor, budući da je proglašen otpadnikom posle burne revolucije u rodnoj Rusiji, sada je izbeglica koji živi u egzilu u Parizu.

Pošto je čuveni Sergej Đagiljev, upoznao Koko s Igorom, ona poziva kompozitora, njegovu ženu i njihovo četvoro dece u svoju novu vilu "Bel respiro" u Garšeu.

Sledi priča o uzajamnoj privlačnosti između dvoje umetnika, fino uravnotežena sa odanošću i ljubavlju koju Stravinski oseća prema ženi i porodici.

Uloge: Mads Mikelsen, Ana Muglali, Jelena Morozova, Nataša Lindinže, Raša Bukvić...

Ova drama sa elementima trilera je seksi, sofisticirana i hrabra moderna priča o životima četiri žene i njihovim komplikovanim ljubavnim vezama.

Glavne uloge tumače Sara Periš, Orla Brejdi, Šeron Smol i Šeli Kon, četiri najtraženije glumice u Velikoj Britaniji.

Keti, Trudi, Sioban i Džesika su tridesetogodišnjakinje, prijateljice koje su se srele tokom studija i dalje su nerazdvojne.

Međutim, njihovi životi, naročito kada je sfera emocija i ljubavi u pitanju, potpuno su različiti. Svaka od njih ima različito iskustvo kada je reč o ljubavi i neverstvu: posvećena ljubavnica, pogrešna supruga, huškačica s predumišljajem, žena bez kriterijuma.

Zamršena mreža ljubavi i izdaje vodiće sve četiri žene na put promene i otkrića, i iznova ih učiti životu. Ovo je priča o tajnama i besu, strasti i požudi, gubitku i krivici.

Keti (Sara Periš) je cenjeni doktor. Ona je bila u vezi sa neizlečivo bolesnim pacijentom poslednje dve godine. Oslonac je grupe. A opet, uprkos činjenici da joj se sve prijateljice obraćaju za pomoć, ona ne može da im otkrije svoju najveću tajnu.

Trudi (Šeron Smol) je ostala udovica posle 11. septembra, a telo njenog supruga Pola nikada nije pronađeno. Ona pokušava da sama odgoji svoje dve kćerke, usput se boreći sa savešću i trudeći se da stiša želju da nastavi dalje sa životom.

Sioban (Orla Brejdi) čini se živi u sreći sa svojim suprugom Harijem (Raza Džefri) i uspešna je kao advokat. Jedini problem je to što je njen seksualni život sve manje sinonim za "vođenje ljubavi", a sve više sinonim za "produžavanje vrste". Mogućnost da ponovo oživi strast sa suprugom je gotovo ravna nuli, a nemogućnost da kontroliše privlačnost koju oseća prema kolegi Dominiku (Adam Rajner) uskoro će dovesti Sioban na ivicu samodestrukcije.

Džesika (Šeli Kon) je prelepa, direktna devojka koja se plaši vezivanja i čiji je nestabilni i avanturistički seksualni apetit čini privlačnom za mnoge muškarce, uključujući i njenog šefa Sajmona (Adam Astil). Džesika je najviše vezana za svoje prijateljice, a o braku ni ne razmišlja.

Od vrtoglavih visina do samog dna, od sreće i uzbuđenja do muka i usamljenosti, one su na putu bez ikakvog putokaza, vođene isključivo emocijama, u konstantnoj borbi da žive normalno. Ovo je priča o tajnama i besu, strasti i požudi, gubitku i krivici: drama sa elementima trilera, zapravo, je hrabar osvrt na savremen život i pogled na ljubav.

Daglas Re, izvršni producent serije izjavio je da je reč o "provokativnoj seriji koja ima kontroverzan pogled na emocije i kompleksnost prevare" i zaključuje da je reč o modrenoj drami o četiri bliske prijateljice čiji životi su zakomplikovani pojavom muškaraca, seksa i ljubavi.

Serija analizira sve ono što je dobro u prijateljstvu i ljubavi, ali i sve ono što je mračno i bolno kada su ljubavne afere u pitanju.

Scenaristi: Rejčel, Pol, Harijet Braun, Katrin Klark I Ričard Varov, autor i producent: Louri Glejn, autor i režiser: S. J. Klarkson.

Kada je 2000. godine emitovana prva epizoda originalnog serijala o forenzičarima, bilo je odmah jasno da su detektivske serije inovativnim i donekle sirovijim pristupom podignute na novi nivo. Sada je fokus sa toga ko je počinio zločin premešten na to kako je zločin izvršen.

U ovom serijalu selimo se na ulice Majamija i pridružujemo se grupi od 20 miliona gledalaca, koliko je u proseku imala ta serija u Americi. Ali, za razliku od prethodna dva serijala koja smo prikazali, u Istražiteljima iz Majamija težište je na samo jednom slučaju po epizodi, a timu Horejšija Kejna će, u zavisnosti od slučaja, povremeno pomagati i kolege iz Las Vegasa i Njujorka.

Tim Horejšija Kejna (Dejvid Karuzo) istražuje misteriozna i neuobičajena ubistva, ali i rešava zagonetke oko pljački, silovanja, samoubistva, kao i za nasilje koje hara idiličnim okruženjem Majamija. Kejn je glavni kriminolog koji, s obzirom na to da je bio policajac u odredu za demontiranje bombi, i te kako zna da se nosi sa napetim situacijama. U njegovom timu nalaze se istražitelji, patolozi, balističari i laboratorijski tehničari koji sakupljaju dokaze i rešavaju zločine, vođeni moralnom obavezom prema žrtvi. Rori Kohran (Tim Spidl) je jedan od Kejnovih pomoćnika. On je mlad i obrazovan kriminolog koji se forenzikom bavi u čast svog srednjoškolskog druga koji je dve godine posle automobilske nesreće podlegao povredama. U timu je i Erik Delko (Adam Rodrigez), forenzičar specijalizovan za podvodne istrage. Aleks Vuds (Kandi Aleksander) je patolog. Ona je obrazovana i poznata po tome što se obraća žrtvama. Balistički stručnjak u timu je Kali Dukesne (Emili Prokter), a najmlađi član tima je Rajan Vulf (Džonatan Togo) koji svojim drugačijim pristupom pomaže u rešavanju slučajeva.

Za razliku od serijala Mesto zločina: Njujork, ova verzija serije o forenzičarima je mnogo bogatija koloritom, a kao i u prethodna dva serijala koja smo emitovali, i u ovom je glavna muzička tema ostvarenje grupe The Who. Reč je o numeri Won't Get Fooled Again.

Likovi

- Poručnik i glavni istražitelj policije Majamija Horejšio Kejn (Dejvid Karuzo) je šef kriminalističke laboratorije, forenzički analitičar, nekadašnji policajac u odredu za demontiranje bombi. Sve što zna naučio je od svog mentora Ala Hemfrisa. On oseća veliku odgovornost prema svojim saradnicima i trudi se da sve odluke donosi "hladne glave". Često se oslanja na svoje instinkte. Bio je kratko u braku sa Marisol, sestrom Erika Delka. Horejšio je čovek od stila i najčešće nosi dizajnirana odela (Hugo Bos), a svoj opušteni poslovni stil upotpunjuje naočarima za sunce.

- Detektiv (3. nivo) Kali Dukesne (Emili Prokter) je specijalista za balistiku. Ona je južnjakinja sa snažno izraženim ponosom, odrasla uz oca alkoholičara. Zahvaljujući snažnoj želji za uspehom, ponekad i po svaku cenu, Kali je bila đak generacije. Posle završenog koledža, radila je kao policajac u Nju Orleansu, gde je zbog impresivnog poznavanja oružja dobila nadimak Metak-devojka. Dobar glas o njenoj stručnosti stigao je i do Kejna, kome je bio potreban stručnjak za balistiku. Iako je naučila da veruje svojim kolegama, Kali je privatno vrlo oprezna. Ona uvek nosi poluautomatski pištolj "Lady Smith 3913".

- Detektiv (3. nivo) Erik Delko (Adam Rodrigez) je, kao i neki od njegovih sunarodnika, došao na brodu koji je ilegalno prevozio imigrante sa Kube. Njegov pragmatični otac (Rus), dok je Erik još bio dečak, usmeravao ga je ka nauci, a majka (Kubanka) mu je usadila visoke moralne standarde. Erik je otkrio kako da kombinuje ovo dvoje kada se upisao na policijsku akademiju. Po završetku akademije, počeo je da radi u ronilačkoj jedinici, gde je kombinaciju njegovih instinkta i naučničke radoznalosti primetio Horejšio Kejn. Kada je Kejn preuzeo vođenje laboratorije, Erik je postao jedan od njegovih prvih regruta.

- Medicinski istražitelj Aleks Vuds (Kandi Aleksander) je majka dvoje dece, navikla na veliku odgovornost. Odmalena je želela da bude doktor i neumorno je radila da bi ostvarila taj svoj san. Ali, tokom stažiranja se suočila sa birokratskim delom posla i rešila da odustane od bavljenja medicinom. I nije prošlo mnogo pre nego što je shvatila da joj forenzička medicina zaista odgovara i postala je poznata po tome što se obraća žrtvama. Kada su je, posle nekoliko godina rada u Njujorku, pozvali u novootvorenu laboratoriju u Majamiju, sa zadovoljstvom je prihvatila da radi rame uz rame sa Kejnom, jer izuzetno poštuje njegov rad. Njeni maniri u odnosu prema žrtvi su zaista jedinstveni i sasvim je jasan njen stav da i mrtvi i živi mogu ispričati svoju priču.

- Rajan Vulf (Džonatan Togo) se pridružio Kejnovom timu posle pogibije jednog od istražitelja. Pošto je diplomirao na odseku za hemiju u Bostonu, Rajan je shvatio da život proveden u laboratoriji nije za njega. Zato je i upisao postdiplomske studije iz genetike. Nedugo zatim je krenuo u Majami na policijsku akademiju. Diplomirao je kao prvi u klasi i počeo da radi u patroli. Izdvojio se svojom inteligencijom i ambicioznošću, jer je više od svega želeo viši čin. U trenutku kada je trebalo da ga dobije, ukazala mu se prilika da radi uz Horejšija Kejna. I baš u njegovom timu Rajan je objedinio svoje znanje i iskustvo stečeno radom u policiji. Njegova sposobnost da obrati pažnju na svaki detalj biće mu od velike pomoći u poslu.

- Uloga Megan Doner bila je ponuđena Šili Vord, ali ju je ona odbila.

- Iako su svi gradski pejzaži zaista snimljeni u Majamiju, scene na obali snimane su na plaži Menhetn, u predgrađu Los Anđelesa.

- Glavnom glumcu originalne verzije Mesta zločina, Vilijamu Pitersenu, ponuđena je mogućnost da radi kao producent na ovoj seriji, ali je on to odbio.

- Verujući da će druge produkcijske kuće neminovno kopirati seriju Mesto zločina, producenti ove serije zajedno sa čelnicima TV stanice Si-Bi-Es odlučili su da stvore spin of serije u nadi da će biti prvi koji će kopirati sopstvenu seriju.

- Horejšio je dobio ime po pesniku Horejšiju Algeru.

- Sofija Milos je jedino ime člana ekipe koje se pojavljuje bez matematičke jednačine.

Svaka na sebi svojstven način doživljava krah na ljubavnom i emotivnom planu i upravo je to ona zlatna nit koja ih tom trenutku života spaja i čini da njihovo prijateljstvo postane još intenzivnije.

Serija Moje prijateljice nedvosmisleno poručuje da je četvrta decenija života, zapravo, pravo vreme za novi ljubavni početak.

U prvoj epizodi, četiti žene, spletom čudnih okolnosti, upoznaće se u Milanu. Ana, koja je poreklom iz Pantana, uprkos tome što ima dete i supruga, reši da sa svojim psom Rokom otputuje u Milano.

Ubrzo upoznaje šarmantnog ginekologa i seksologa Đorđa, koji joj ponudi posao u svojoj ordinaciji.

Gracija sa svojim suprugom Federikom i dvoje dece živi u istoj zgradi u kojoj radi poznata televizijska voditeljka Marta.

Igrom slučaja Marta, koja je na rubu živčanog sloma, jer ju je upravo ostavio momak, upoznaje Anu, pa tako odlaze na zabavu koju su Marta i Gracija organizovale za svoju prijateljicu Frančesku.

Na iznenađenje svih, Frančeska, umesto sa suprugom Karlom, na zabavu dolazi sa svojim ljubavnikom Đakomom, koji je mnogo mlađi od nje.

Serija je 2008. godine premijerno prikazana na italijanskom Kanalu 5.

Kroz intrigantne avanture u budućnosti, vode vas Džozef Fajns, Džon Čo, Džek Davenport, Sonja Valdžer, Kortni B. Vens, Brajan O'Birn, Kristin Vuds, Zakari Najton, Pejton List i drugi.

Serija je inače adaptacija revolucionarnog romana nagrađivanog pisca Roberta Dž. Sojera, a izvršni producenti su Dejvid S. Gojer i Brenon Braga.

U prvoj epizodi serije svi na Zemlji doživljavaju pomračenje od dva minuta i sedamnaest sekundi tokom kojeg mogu da nazru svoju budućnost, ali moraju da odluče da li će prihvatiti svoju sudbinu, ili će učiniti nešto da je promene.

Šta biste vi uradili da možete da bacite pogled na budućnost? Da li biste se pomirili s tim što ste videli i živeli punim plućima, ili biste učinili sve što možete da promenite sudbinu?

Kada čovečanstvo na kratko baci pogled na svoju budućnost, svi su prinuđeni da razmisle o tome da li će se njihova sudbina ostvariti, ili može da se izbegne.

U prvoj sezoni, koja ima 22 epizode, putovanjem kroz Jutu, otkrićete ko je kriv za pomenuto pomračenje, ali i kako je ono uticalo na glavne likove.

Takođe, saznaćete da li nacisti u Nemačkoj mogu da daju odgovore na pitanja koja pobuđuju najveće strahove, kao i to da li pomračenje može da utiče na ljubavne veze aktera ovog naučno-fantastičnog serijala.

Zaintrigirani pomračenjem, američka javnost je na nogama, a u slučaj se umešaju obaveštajne službe i američki Senat. Ukoliko otkriju datum novog pomračenja, glavni protagonisti serije dobiće priliku da ga spreče i tako izbegnu nove nevolje.

Serija je snimana u produkciji studija Ej-Bi-Si. Dejvid S. Gojer je izvršni producent, scenarista, režiser. Brenon Braga je izvršni producent i koscenarista pilot epizode. Ostali izvršni producenti su Mark Gugenhajm, Džesika Gojer, Vins Džerardis i Ralf Vićinanca.

Inspektor Kluzo je nespretni francuski detektiv koji uvek zabrlja stvar. U jednom trenutku nađe se na tragu kradljivca dragulja, poznatog pod nadimkom Fantom. Kluzo naravno nema pojma da je njegova žena, saučesnica Fantoma.

U celu upriču umeša se i nećak Fantoma, Džordž koji zajedno sa ostalim akterima odlazi u poznato italijansko mondensko skijalište gde zimuje bogata princeza, vlasnica Ružičastog pantera, najvećeg dijamanta na svetu...

Film je svojevremeno bio nominavan za Oskara za najbolju muziku, Zlatni globus za najboljeg glumca i BAFTA nagradu, takođe, za najboljeg glumca.

Manje od godinu dana kasnije, posle neverovatnog uspeha prvog filma, snimljen je film Pucanj u tami (A shot in Dark).

Inspektor Kluzo na nesvakidašnji način, vraća se intrigantnim slučajevima. U vili pariskog bogataša Bendžamina Balona prepunoj ukućana i gostiju neko je usred noći ubio vozača.

Policija odmah osumnjiči lepu sluškinju Mariju Gambreli kod koje je pronađeno oružje kojim je ubistvo počinjeno.

Međutim, policijski inspektor Žak Kluzo koji preuzme istragu ne veruje da je ona ubica, već da su joj dokazi podmetnuti. Iako Kluzoov nadređeni, komesar Drejfus želi sam voditi istragu, nespretnom je inspektoru na intervenciju uticajnih krugova slučaj vraćen.

Kluzo se odmah prihvata posla, tim više, jer je očaran prvoosumnjičenom Marijom...

U okviru ciklusa o Pink Panteru na Radio-televiziji Srbije biće prikazan i film Inspektor Kluzo (Inspector Clouseau, 1968). To je ujedno i prvi film koji nije režirao Edvard Blejk, već Bad Jorkin, a glavnu ulogu, inspektora Kluzoa tumači Alan Arkin.

Pred inspektorom Kluzoom je novi intrigantan slučaj. Krtica Skotland Jarda Kluzou dodeljuje zadatak da istraži talas organizovanig kriminala koji se širi Evropom. Iako nespretan, uspeva da opravda ukazano poverenje...

Potom sledi film u kojem se Piter Selers ponovo našao u ulozi inspektora Kluzoa - The Pink Panther Strikes again, snimljen 1976. godine.

Sledeći film iz serijala o Pink panteru koji će biti prikazan na RTS-u je Osveta Pink pantera (Revenge of The Pink Panther, 1978).

U ovoj epizodi o legendarnom inspektoru Kluzou, on je žrtva atentata koji, naravno, spletom okolnosti preživi. Neprestano se šire glasine da je Kluzo mrtav.

Tako mu ostaju odrešene ruke, da zajedno sa svojom desnom rukom, sazna ko je pokušao da ga ubije.

Saznaje da je reč o beskurpuloznom mafijašu koji je želeo da tim ubistvom stekne poštovanje ostalih mafijaških porodica.

Avanture inspektora Kluzoa nastavljaju se filmom Trag Pink Pantera (Trial of Pink Panter, 1982). Film je montiran dve godine posle smrti Pitera Selersa od ranije neiskorišćenog materijala.

Ujedno to je i svojevrsna retrospektiva svih do tada snimljenih filmova u čast Piteru Selersu.

Poznati skupoceni dijamant Pink Panter ponovno je ukraden. Taj slučaj uspešno može rešiti jedino inspektor Kluzo. On sledi tragove u drugu državu, ali pri tom nestane avion kojim je putovao.

Svi su zabrinuti, jer niko ne zna što se s njim dogodilo, jedino je inspektor Drajfus presretan što je Kluzo napokon mrtav.

Novinarka Meri pokreće niz intervjua sa njegovim bivšim saradnicima i poznanicima kako bi gledaocima otkrila nešto više o tome kakva je osoba bio i u čemu je bila tajna njegovog uspeha.

Posećuje gospodina Čarlsa i njegovu sadašnju, a Kluzoovu bivšu ženu, gospođu Liton, Drejfusa i mnoge druge. Oni se prisećaju najvećih zgoda i nezgoda koje su preživeli sa velikim inspektorom.

Film je sniman u Španiji, u Madridu i Sevilji i zbog svoje minimalističke priče o tajnovitom strancu koji ima zadatak da likvidira jednog Amerikanca, film je podelio kritiku.

Suština kritika odnosi se na rediteljev pristup da ceo svet apriori odbacuje američko društvo.

Radnja filma počinje na aerodromu kada misteriozni usamljenik, koji ne govori španski, postaje kurir mafije.

Novi zadatak odvodi ga u Madrid, a instrukcije koje je dobio vrlo su šture i tajnovite.

Uskoro će primiti kutiju šibica sa uputstvima na papiriću, koje će pročitati, a potom pojesti i zaliti kafom.

On je miran i fokusiran na posao, međutim, niko ne zna da li će obaviti zadatak zbog kojeg je poslat u Španiju...

Već naredne nedelje, 18. marta u istom terminu, na programu je film Crossing over (SAD, 2009).

Priča o neprestanoj trci ilegalnih imigranata i agenata državne agencije zadužene da čuva granice Sjedinjenih Američkih Država.

Svako od njih tu je samo sa jednim ciljem - da dobije papire i postane punopravni građanin. Put do zelene karte je trnovit, a imigranti su spremni i da rizikuju ono jedino što imaju - živote.

Poplava imigranata najrazličitijih nacionalnosti ne prestaje, svakodnevno dolaze u Los Anđeles u potrazi za američkim snom - i svakoga dana cena koju moraju da plate postaje sve veća.

Uloge u filmu tumače Harison Ford, Rej Liota, Ešli Džad, a režiju potpisuje Vejn Krejmer.

Buđenje Valhale

I konačno, 25. marta zavirite u krvavi film Buđenje Valhale (Valhalla Rising, 2009) o vikinškim ratnicima sa Madsom Mikelsenom u glavnoj ulozi.

Mikelsen glumi Jednookog, natprirodno snažnog nemog ratnika koji kao zarobljenik vikinškog poglavice služi za razonodu i krvave borbe do smrti. Uz dečakovu pomoć Jednooki beži u nepoznatu zemlju, gde otkriva svoju pravu narav.

Film počinje na pustoj obali, gde se vođe zaraćenih klanova sreću u borbi. Godinama je najstrašniji i najbolji ratnik bio tajnovita figura poznata samo kao Jednooki.

Tih i ubistven, Jednooki je uspevao da porazi svakoga s kim se susretao, ali oduvek su svi o njemu mislili više kao o zveri nego ratniku.

Odnos je uspostavio jedino sa dečakom koji mu svakoga dana donosi hranu i vodu. Stalno zatvoren i u lancima, Jednooki je privukao pažnju nove sile koja pustoši zemlju i uklanja vođe plemena - hrišćana.

Odlučan da osvoji teritoriju za svoju veru, vođa hrišćana sa Jednookim i dečakom kreće u odiseju do Svete zemlje.

Danski reditelj i scenarista Nikolas Vinding Refn našao je inspiraciju za "Valhalu" kod majstora Akire Kurosave, Serđa Leonea i Andreja Tarkovskog.

Pored Mikelsena, u filmu igraju i Geri Luis i Aleksandar Morton.

"CSI: Las Vegas" je prvo i originalno izdanje kriminalističke drame o rešavanju zločina forenzičnim procedurama. Serija prati slučajeve grupe forenzičara, koji uz pomoć najsavremenije tehnologije pronalaze presudne dokaze na neočekivanim, ponekad posve bizarnim mestima.

Grad Las Vegas ima reputaciju mesta u kome možete postići instant uspeh. Šansu za to imaju svi oni koji su spremni da reskiraju. Zato ovaj grad privlači mnogo naivnih i lakovernih ljudi, a takvi su najčešće žrtve kriminalaca uverenih da nikada neće biti uhvaćeni.

Na njihovu nesreću, u Las Vegasu postoji kriminološka laboratorija sa odličnim rezultatima u rešavanju zločina. Nju sačinjavaju manje poznati heroji koji rade na mestu zločina - forenzičari.

Ljudi čiji posao traje 24 sata, 7 dana u nedelji, pronalaze dokaze iza žute policijske trake, ili sa mesta gde ih, naizgled, nije ni bilo. Oni su ti koji skupljaju na prvi pogled nevažne deliće slagalice kako bi uspeli u celosti da je slože. Tako pomažu u hvatanju počinioca zločina.

Ekipu sačinjavaju: Gil Grisom (Vilijam Peterson) je veteran sa 17 godina staža. On vodi istraživački posao u noćnoj smeni za Kriminalistički biro u Las Vegasu.

Ketrin Vilou (Marg Helgenberger) je oštroumni forenzički ekspert. Ona pokušava da uskladi svoju ljubav prema poslu sa obavezama samohrane majke.

Vorik Braun (Geri Durdan) je analitičar posvećen svom poslu, ali i kockanju. On se bori sa time da prevaziđe ovaj problem.

Nik Stouks (Džordž Ids) ima šarma i znanja, a i želju da dospe na vrh liste za uspešno rešavanje slučajeva.

Sara Sidl (Džordža Foks) je bivša Grisomova partnerka, koja povremeno radi brzo i krši pravila da bi dobro obavila posao.

Svi oni često dolaze u konflikt sa kapetanom Džimom Brasom (Pol Gijfojl), svojim bivšim šefom koji sad radi u Odeljenju za ubistva.

Pod budnim Grisomovim okom, CSI tim koristi najsavremenije naučne metode, ali i stare, klasične načine da bi rešio baš svaki zločin.

Bez tenzije, ovi ljudi rade na ubistvima, samoubistvima, pljačkama i nasilnim zločinima koji se dešavaju u Las Vegasu, od njegovih blještavo osvetljenih hotela, klubova i ulica, sve do onih najtamnijih, u pustinji Nevade.

Seriju su režirali: Piter Markli, Oz Skot, Majkl Šapiro i Roj Vagner.

Svakog radnog dana od 08. marta u 23.05 RTS 1

Večernje novosti dodelile su nagrade za najprestižnija televizijska ostvarenja u 2010. godini. Po izboru gledalaca Filmskom programu Radio-televizije Srbije pripala nagrada najboljeg filmskog programa u protekloj godini.

Urednik filmskog programa RTS-a Ivan Karl, primio je prestižnu nagradu, na dodeli priznanja održanoj u "Aeroklubu".

Radio-televizija Srbije nagrađena je u četiri kategorije, a osim Filmskog porgrama, prestižna priznanja dobili su Informativni program, Domaći serijski program i Sportski program.

Filmski program RTS-a je prema podacima agencije za piplmetarsko merenje gledanosti Nielsen Audience Measurment, najgledaniji među svim televizijama sa nacionalnim frekvencijama u Srbiji 2008, 2009. i 2010. godine. Najgledanije filmove na RTS-u prati u proseku više od 2 milona gledalaca.

Jedini od svih televizija, Filmski program RTS-a u Srbiji danas ima i zabavnu i kulturološku funkciju.

Prate se domaći filmski festivali (Kustendorf, FEST, Kratki metar, Festival Sinema siti, Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Filmski susreti Niš), međunarodni (Kan, Venecija, Berlin), direktno se prenose dodele Oskara.

Uspostavljen je čvrst balans između komercijalnog i tzv. umetničkog filma, gde na oba koloseka RTS isporučuje vrhunski kvalitet. Od velikih holivudskih hitova, premijera novih srpskih filmova do obimnih retrospektiva stranih i domaćih autora i nagrađivanih filmova u okviru trenutno najdugovečnijeg ciklusa na domaćim televizijama - Festival festivala.

Britanski film Kraljev govor, sa Kolinom Firtom u glavnoj ulozi, nominovan je za Oskara u 12 kategorija, dok je ostvarenje braće Koen Čovek zvani hrabrost dobilo deset nominacija.

Istorijska drama Kraljev govor nadmetaće se, između ostalog, u kategorijama za najbolji film, najboljeg glumca u glavnoj ulozi (Kolin Firt), najbolju epizodnu žensku ulogu (Helena Bonam Karter) i najbolju mušku epizodu (Džefri Raš).

Za Oskara za najbolji film u trci su, osim Sage o kralju Džordžu Šestom i vesterna Čovek zvani hrabrost, psihološki triler Crni labud, bokserska drama Borac, naučnofantastični hit Početak i priča o lezbijskoj porodici Deca su dobro.

U istoj kategoriji, kandidati su i priča o preživljavanju 127 sati, film o osnivačima Fejsbuka Društvena mreža, animirani film Priča o igračkama i kriminalistički triler Zima do kostiju.

Čovek zvani hrabrost biće u konkurenciji za pozlaćene statuete i za najboljeg glavnog glumca (Džef Bridžiz) i najbolju žensku epizodu (14-godišnja Hejli Stajnfeld).

Po osam nominacija dobila su ostvarenja Početak i Društvena mreža.  Kandidati za Oskara za režiju su Daren Aronofski (Crni labud), Dejvid O. Rasel (Borac), Tom Huper (Kraljev govor), Dejvid Finčer (Društvena mreža) i braća Džoel i Itan Koen (Čovek zvani hrabrost).

Konkurenti Kolinu Firtu i Džefu Bridžizu u trci za Oskara za glavnu mušku ulogu su Džesi Ajzenberg (Društvena mreža), Džejms Franko (127 sati) i Havijer Bardem (Prelepo).

Za Oskara za glavnu žensku ulogu nadmetaće se ovogodišnje dobitnice Zlatnih globusa Anet Bening (Deca su dobro) i Natali Portman (Crni labud), a konkurentkinje su im Nikol Kidman (Put u nepoznato), Dženifer Lorens (Zima do kostiju) i Mišel Vilijams (Blue Valentine).

Kristijan Bejl (Borac), Džon Hoks (Zima do kostiju), Džeremi Rener (Grad lopova), Mark Rafalo (Deca su dobro) i Džefri Raš (Kraljev govor) u trci su u kategoriji glumca u epizodnoj ulozi.

Nominacije za žensku epizodu pripale su Hejli Vilijams (Čovek zvani hrabrost), Heleni Bonam Karter (Kraljev govor), Džeki Viver (Animal Kingdom) i dvema glumicama u filmu Borac - Melisi Leo i Ejmi Adams.

Za Oskara za najbolji film snimljen van engleskog govornog područja nadmetaće se Prelepo iz Meksika, grčki film Dogtooth, Incendies iz Kanade, alžirski film Hors-la-loi i ovogodišnji dobitnik Zlatnog globusa - dansko ostvarenje In a better World.

Voditelji svečanosti biće glumica En Hatavej i njen kolega Džejms Franko.

En Hatavej, čija je najnovija uloga u filmu Love and Other Drugs, bila je 2008. godine nominovana za nagradu Američke filmske akademije za glavnu ulogu u filmu Rachel Getting Merried, a igrala je i u naslovima Princezini dnevnici, Đavo nosi Pradu i Alisa u zemlji čuda.

Džejms Franko, kojem je najnovija uloga u filmu 127 sati, igrao je i u ostvarenjima Jedi, moli, voli, trilogiji Spajdermen, kao i filmovima Milk i Ananas ekspres.

Tako se nastavlja praksa sa prethodne dodele Oskara, kada je, takođe, bilo dva prezentera (Stiv Martin i Alek Boldvin).

Jedina razlika je u tome što je Majli i čuvena pop-zvezda - Hana Montana! Majli je u Malibuu upoznala svoje najbolje prijatelje - Lili Traskot (Emili Ozment) i Olivera Okena (Mičel Muso).

Sada joj preostaje jedino da se nada da će joj prijatelji i porodica pomoći u tome da njena tajna ostane među onima koje najviše voli.

S obzirom na to da je Majli Sajrus velika muzička zvezda, u svakoj epizodi možete očekivati poneku zanimljivu pop-numeru koju sama izvodi. Ona je ćerka čuvenog kantri pevača Bilija Reja Sajrusa, koji se u seriji pojavljuje u ulozi njenog oca.

Zanimljiv je podatak da se Majli pojavila na audiciji za ulogu Lili Traskot, ali je ipak angažovana za glavnu ulogu. Za potrebe uloge Majli nosi plavu periku. Da bi sprečili njeno pomeranje, perika je specijalnim lepkom zalepljena za njeno teme i čelo.

Naslov serije do poslednjeg trenutka bio je Ana Kabana i promenjen je tek pred sam početak snimanja pilot epizode.

O tome koliko je Hana Montana popularna, najbolje govori podatak da su čelnici kompanije "Dizni", odmah po završetku emitovanja prve sezone serije, rešili da organizuju koncertnu turneju, pokrenu liniju odeće za devojčice i počnu produkciju filma koji je premijerno prikazan ove godine.

Po završetku emitovanja prve sezone ove serije, možete očekivati još mnogo prijatnih iznenađenja.

Ko je Majli Sajrus

Majli Sajrus rođena je 23. novembra 1992. godine u Tenesiju. Pravo ime joj je Desteni Houp Sajrus i ima dva starija polubrata, stariju sestru po majci i dva mlađa brata.

Zanimljivo je da Majli nikada nije imala formalno muzičko obrazovanje, a do sada je napisala veliki broj pesama, od kojih je neke i izvela u seriji.

Jedan od omiljenih albuma joj je Breakway pevačice Keli Klarkson. Kako je izjavila, najviše voli kinesku hranu, a među omiljenim hobijima su joj šoping i gledanje filmova.

Srednjoškolski mjuzikl, na primer, često gleda sa svojim sestrama, a jedna od omiljenih TV serija joj je Seks i grad. Omiljene glumice su joj Anđelina Džoli i Dženifer Aniston, a naročito se divi Meril Strip.

Iako se našla na 17. mestu Forbsove liste mladih super-zvezda koje najviše zarađuju, Majli se trudi da vodi normalan život. Među njenim prijateljima je i igračica Mendi Žiro koja nastupa sa svojom plesačkom trupom.

Njih dve imaju kanal MileyMandy na sajtu Youtube i redovno ga ažuriraju novim video-snimcima. Pored Mendi, Majli je, baš kao i u seriji, najbolja prijateljica sa svojom koleginicom Emili Ozment.

Ranjeni čovek u crkvi, zakopano blago, fatalni pad s konja, leš i krojački metar, devojka kojoj je smeštena krađa, osumnjičeni sa bodežom, slučajevi su u kojima gospođica Marpl uživa.

Za razliku od Poaroa, koji je bio svetski čovek, gospođica Marpl nikuda nije mrdnula iz svog idiličnog seoceta Sent Meri Mid.

Džejn Marpl je drugi lik po značaju u romanima slavne spisateljice Agate Kristi, odmah posle Herkula Poaroa.

Posle avantura Džejn Marpl u filmovima Ubistvo u Vikarijatu, Ubistvo u biblioteci i U 4.50 sa stanice Pedington, intrigantne avanture se nastavljaju.

U nastavku ciklusa sledi film Najavljuje se ubistvo (Marple: A Murder is Announced, 2005). Gospođica Marpl rešava misteriozno ubistvo. Radnja se dešava u malom selu Čiping Kleghorm, početkom pedesetih godina prošlog veka.

U lokalnim novinama se pojavljuje oglas: "Najavljuje se ubistvo, koje će se dogoditi u petak, 29. oktobra, u 6.30 po podne, u Litl Pedoksu".

Vlasnik pansiona "Litl Pedoks" je Leticija Bleklok. Mnogobrojni gosti, vođeni radoznalošću, okupljaju se te sudbonosne večeri u pansionu. U 6.30, iznenada nestaje svetla, na vratima se pojavljuje čovek sa bakljom u ruci, a potom se čuju i hici.

Šta se zapravo dogodilo niko ne može da otkrije, osim gospođice Marpl, koja je i ovog puta uverena da je na pravom putu.

Film je snimljen prema istoimenoj knjizi Agate Kristi, koju je napisala 1950. godine.

Sledi film Usnulo ubistvo (Marple: Sleeping Murder, 2006) koji je snimljen prema istoimenom krimi romanu Agate Kristi. Iako je napisan tokom Drugog svetskog rata, objavljen je tek 1976. godine.

Veruje se da je Kristijeva taj roman napisala u isto vreme kada je napisala Zavesu, poslednju pustolovinu legendarno Herkula Poaroa.

Džajls i Gvenda Rid nedavno su doputovali sa Novog Zelanda i traže odgovarajuću kuću u Engleskoj.

Viktorijanska vila sa pogledom na Dilmut čini se da je pravi izbor.

Međutim, nedugo pošto su se uselili, počinju da se događaju neobične stvari. Gvendu stalno progoni osećaj da je tu već bila.

Džajls, potom, odlazi u London da poseti rođaka Rejmondu Vesta, koji neprestano obilazi najdražu tetku Džejn Marpl.

Kada joj ispričaju o neverovatnim stvarima koje doživljava u svom domu, gospođica Marpl reši da se zajedno sa njim vrati u kuću, u pokušaju da još jednom reši misteriju.

Junakinja kraljice krimića, gospođica Marpl, nastavlja da rešava misteriozne zločine i u filmu Prst koji se miče (The Moving Finger, 2006).

Gari Barton i njegova sestra Džoana oporavljaju se u Limstounu posle saobraćajne nesreće. Nedugo po njihovom dolasku, Gari dobija otvoreno pismo. Od svog lekara Ovena saznaje da takva pisma odavno kruže tim mestom.

Epidemija misterioznih pisama navodi vikarovu ženu da u pomoć pozove svoju prijateljicu Džejn Marpl.

Gospođici Marpl ništa ne može da promakne, pa tako ni ljubavne afere i činjenica da se ispod mirne površine idiličnog mesta naziru tužni i ogorčeni stanovnici. Prava uzbuna u Limsounu nastaje posle misteriozne smrti jedne žene pored koje je stajalo oproštajno pismo. 

Iako svi veruju da je reč o samoubistvu, gospođica Marpl sumnja u to i konačno nailazi na trag koji bi mogao da potvrdi njene sumnje.

Njena istraga skreće sa puta posle još jedne misteriozne smrti koja je šokirala građane, ali ubrzo povezuje ta dva slučaja i dolazi do šokantnih dokaza.

Scenario za film Zla sudba (By the Pricking of My Thumbs, 2006) adaptiran je prema istoimenom romanu Agate Kristi i važi za jedan od njenih najmračnijih i najjezivijih romana.

Gospođica Marpl drži ključ koji bi mogao da otvori vrata na koja niko ne bi smeo ni da pokuca.

Tomi i Tapens Beresford odlučuju da je vreme da izvrše svoju dužnost i posete staru prijateljicu i veoma neprijatnu tetku u domu starih.

Ta poseta doneće im nešto sasvim neočekivano: nasledstvo, misterioznu kuću, crnu magiju, nestali nadgrobni spomenik, ali i smrtnu opasnost koju, naizgled, ne mogu da izbegnu. Džejn Marpl i ovog puta ima odgovor na savršeni zločin.

Film Sitafordska misterija (The Sittaford Mystery, 2006) započinje scenom u udaljenoj kući u srcu Dartmura. Šestoro ljudi okupljenih oko malog okruglog stola pristupa spiritualističkoj seansi.

Tenzije nezaustavljivo rastu kada se pojavi misteriozna poruka kratkog sadržaja: Kapetan - mrtav - ubijen.

Da li je to crna magija ili samo nečija neslana šala? Jedini način da se to sazna jeste da se pronađe kapetan.

Ipak, otežavajuća okolnost je ta što je njegov dom udaljen šest milja od grada, a snežne lavine su blokirale sve puteve. Ipak, intriga je jača od toga, pa neko mora da krene na put.

Scenario je adaprtiran prema istoimenom romanu Agate Kristi koji je izdat 1931. godine.

Hotel Bertram (At Bertram's Hotel, 2007)

Dolazak gospođice Marpl na odmor u luksuzni londonski hotel "Bertram" poklapa se s dolaskom još jedne gošće, Bes Sedžvik.

Dolazak brigadira Luskombea sa svojom štićenicom Elvirom uznemiriće Bes, a u gđici Marpl probuditi znatiželju.

Elvira, da bi čula ko bi nasledio novac, kad bi se njoj nešto dogodilo, raspravlja o svojoj budućnosti s brigadirom koji ne razume njeno insistiranje.

Njihov razgovor prekida Malinovski tražeći Bes. Te večeri, Elvira ga nazove i ugovori sastanak.

Bes prigovara Malinovskom da je namerno doveo Elviru u hotel, ne bi li pokušao da je pomiri sa ćerkom koje se odavno odrekla.

Gospođica Marpl prati Bes i promatra njen razgovor s Malinovskim. Očigledno je da njih dvoje nešto planiraju, a na Džejn Marpl je da otkrije da li se iza toga krije zločin.

Njegov kolega, Zander je beskompromisni patriota, koji je uvek strogo na strani zakona.

Posle neuspelog atentata na jednog diplomatu u Detroitu, svi povređeni su smešteni u istu lokalnu bolnicu.

Služba bezbednosti u saradnji sa medicinskim osobljem pokušava na sve moguće načine da zaštiti povređene od evenrualnog novog napada nemislosrdnog napadača.

Markus odlazi po zadatku CIA u Detoit, međutim, pred njim se otvara nova dilema. Da li da postupiti po zadatku američke Centralne obaveštajne službe ili da zaštiti lične interese...

Film je uglavnim sniman u Detroitu, Mičigenu, a svetsku premijeru imao je pre nepunih šest meseci.

Unutar zidova njegovih raskošnih palata na ulicama Iraka, poštovanje i ljubav mešali su se sa strahom dok je Sadam uspostavljao vlast. Ostao je vladar gotovo 25 godina suočavajući se sa pritiskom unutar i izvan zemlje, dokazujući neverovatnu sposobnost održavanja na vlasti.

Na kraju, Sadamova kuća je ipak počela da se ruši, a njen neprikosnoveni vladar postao je izolovan od međunarodne zajednice.

Mini serija od četiri epizode počinje u Bagdadu, 1979. godine. U prvoj epizodi potpredsednik Sadam i njegovi saveznici primoravaju predsednika Ahmeda Hasana al-Bakra da da ostavku.

Predsedavajući svojim prvim kongresom partije Bat, novi predsednik otkriva „izdajnike" koji su prinuđeni da priznaju pokušaj državnog udara, da bi ih potom pogubili članovi partije u testu lojalnosti.

Sadamova ličnost ubrzo prožima Irak. U međuvremenu, Sadam nalazi utehu u svojim ljubavnicama dok se suočava sa sopstvenim problemima, među kojima i sa smrću majke; ludačkim ponašanjem svog prvog sina i naslednika Udaja; i sve narušenijim savezništvom sa Barzanom Ibrahimom, svojim polubratom i bivšim poslanikom.

Kasnije se Sadamova porodica i prijatelji okupljaju da proslave brak njegove kćerke Ragade sa Huseinom Kamelom, Sadamovim rođakom i bliskim saveznikom. Uprkos slavlju, zloslutni osećaji postaju sve snažniji - jer će ljubomora, suparništvo i paranoja uskoro staviti lojalnost na probu.

Druga epizoda smeštena je u 1988. godinu. Iako je Irak na ivici bankrota, Bagdad proslavlja pobedu u ratu s Iranom.

Udaj slavi u noćnom klubu tako što se napija i puca po ljudima. Dok porast Kuvajtskog izvoza nafte predstavlja izazov za napredak Iraka, porodični ručak otkriva pukotine u Sadamovoj porodici, uključujući i paranoju da bi neki izdajnik mogao da ga svrgne s vlasti.

Širi se vest da je Sadam uzeo Samiru za drugu ženu, što ima neprijatne posledice. Dok porodični problemi nastavljaju da rastu, Kuvajt dovodi Irak do ivice rata...

Treća epizoda smeštena je u maj 1995. godine. Irak trpi zbog posledica sankcija Ujedinjenih Nacija, zbog odbijanja inspekcije naoružanja.

Kada je inspektorima konačno dopušten dolazak, započinje igra mačke i miša. Za „mazanje očiju" je zadužen Kisaj, Sadamov novi naslednik - to je potez koji razgnevljuje Huseina Kamala.

Dok se bliži proslava godišnjice pobede nad Iranom, zabrinuti Husein i njegov brat beže preko granice da bi potražili diplomatski azil u Jordanu.

Husein se tamo sastaje sa zvaničnicima Ujedinjenih Nacija i CIA, nudeći im informacije o rasporedu iračkog skrivenog naoružanja, tražeći pritom pravo na vlast nad Irakom.

U međuvremenu, razgnevljeni Sadam kuje plan za njihov povratak - i svoju osvetu.

Četvrti nastavak filma smešten je u 2003. godinu kada Sjedinjene Američke Države pokreću invaziju na Irak. Predsednička porodica primorana je da napusti palatu.

Sadamova prva supruga sa svojom ćerkama i unucima odlazi u Jordan odakle pomno prati lov na Sadama i njegove sinove.

U međunarodnoj glumačkoj postavi između ostalih uloge tumače Igal Naor u ulozi Sadama Huseina, Filip Arditi, u ulozi Sadamovog najstarijeg sina, zatim Said Taghmaoui u ulozi Sadamovog polubrata, Kristin Stefen-Dali u ulozi Sadamove ljubavnice i druge žene Samire, i mnogi drugi.

Od 20. februara nedeljom na Prvom programu RTS-a u ponoćnom terminu.

Jedan od njegovih učenika bio je čuveni majstor borilačkih veština, reditelj i glumac Brus Li.

Prvobitna ideja bila je da se snimi film o učitelju borilačkih veština legendarnog Brus Lija.

Film se fokusira na život i delo Ip mena koji je navodno živeo u gradu Fošan tokom Drugog kinesko-japanskog rata tridesetih godina.

On je jedan od bogatijih ljudi u gradu i stiče se utisak da nema potrebe da dodatno radi, osim da ceo svoj život posveti mukotrpnom vežbanju...

Prvi deo filma iz 2008. godine na programu je u subotu 5. februara, na Prvom programu RTS- a, a nastavak filma snimljen 2010. pogledajte nedelju dana kasnije.

U nastavku filma, koji je imao svetsku premijeru u Pekingu, u aprilu prošle godine, legendarni Ving Čun odlazi u Hong Kong koji je pod britanskom kolonijalnom vlašću.

Očajnički pokušava da propagira svoju disciplinu, ali se ubrzo suočava sa rivalstvom drugih praktikanata, uključujući i lokalnog "gazdu" borilačkih veština.

U drugom delu Priče o Ip menu, više je posvećeno pažnje u pogledu priče i karakterizacije likova, za razliku od prvog dela koji je u potpunosti opterećen istorijskom tematikom.

Takođe, nastavak filma prikazuje kako su Kinezi tretirani od strane Britanaca, kao i zapadnu percepciju kineskih borilačkih veština.

Film je delomično zasnovan na romanu Nafta Aptona Sinklera i govori o pohlepnom čoveku u potrazi za bogatstvom tokom procvata naftne industrije u Južnoj Kalifotniji krajem 19. i početkom 20. veka.

Osim Oskara, film je osvojio brojne nominacije i nagrade, pojavio se na mnogim listama najgledaniji filmova, a Danijel Dej Luis je osvojio i BAFTA nagradu, Zlatni globus, nagradu Udruženja filmskih kritičara Njjorka, Irske filmske akademije i mnoge druge.

Katanac za bol

Uoči dodele najprestižnije filmske nagrade, RTS emituje prošlogodišnjeg apsolutnog pobednika na dodeli Oskara - film Katanac za bol u režiji Ketrin Bigelou.

Film je osvojio je nagrade u šest kategorija - za najbolji film, režiju, originalni scenario, montažu, miks zvuka i montažu zvuka. Takođe, Katanac za bol je osvojio šest BAFTA nagrada u kategorijama za najbolji film, režiju, originalni scenario, fotografiju, montažu i zvuk.

Ova ratna drama dosad je osvojila više od 70 nagrada. Pored pomenutih, film je dobio i nagrade udruženja američkih reditelja, scenarista, producenata.

Film je napeta priča koja govori o timu pirotehničara koji rade na jednom od najopasnijih mesta na svetu - Iraku.

Tri člana jedinice bore se protiv pobunjenika, ali i jedan protiv drugog dok tragaju za bombama na ulicama Bagdada, želeći da učine grad sigurnijim mestom i za Iračane, ali i Amerikance.

Njihova misija je jasna - da zaštite i sačuvaju - ali to je sve samo ne lako, jer ako pogreše novu šansu neće dobiti.

Scenario za film napisan je na osnovu iskustva novinara i scenariste marka Boala, koji je boravio u Iraku sa američkom specijalnom jedinicom. Uloge u filmu tumače Džeremi Rener, Entoni Meki, Brajan Gereti, Gaj Pirs, Ralf Fajns, Dejvid Mors, Evandželin Lili i drugi..

Kapoti

U okviru ciklusa Oskarovci biće prikazan i film Kapoti - biografsko ostvarenje o čuvenom piscu Trumanu Kapotiju, poznatom po romanu "Doručak kod Tifanija".

Naslovnog junaka tumači Filip Simor Hofman, dobitnik Oskara u kategoriji glavne muške uloge.

Godine 1959. Truman Kapoti, na poslednjoj strani "Njujork tajmsa" čita članak o ubistvu porodice Klater. Slične priče pojavljuju se u novinama skoro svakog dana, ali kod ove nešto posebno zapada Kapotiju za oko.

Predstavlja mogućnost da oproba dugogodišnju teoriju da u rukama pravog pisca svaka proza može da postane ubedljiva umetnička proza.

Ubeđuje njojorški magazin da mu da zadatak da napiše članak o ubistvima. Putuje s prijateljicom iz detinjstva, Harper Li, koja će za nekoliko meseci dobiti Pulicerovu nagradu i sama postati slavna po romanu "Ubiti pticu rugalicu".

Kapoti brzo osvaja poverenje lokalnog stanovništva, a posle posete ubicama Periju Smitu i Diku Hikoku u zatvoru, počinje da radi na svom čuvenom romanu In the Cold Blood.

Film je snimljen za samo 36 dana, a premijerno je prikazan za Kapotijev rođendan - 30. septembra.

Film je režirao Benet Miler, a ostale uloge u filmu poverene su proverene Ketrin Kiner, Krisu Kuperu i Brusu Grinvudu.

Tokom ciklusa Oskarovci, koji se završava 04. marta biće prikazan i filmovi Engleski pacijent (Oskar za najboljeg reditelja i za najbolju sporednu žensku ulogu), zatim film Život je sladak (Federiko Felini, Oskar za najbolji kostim, 1962. godina) i konačno, film Kineska četvrt (Roman Polanski, Oskar za nabolji scenario, 1975. godine).

Filmski ciklus koji se završava svega nedelju dana pred početak ovogodišnjeg Festa, 20. januara započinje filmom Tragač, slede filmovi Čitač, Braća, Vremena se menjaju, Verujem u anđele, a završava apsulitnim hitom Spaliti posle čitanja.

Čitač

Film Čitač (RTS 1, 13. februar 21.05) koji je otvorio FEST 2009. godine, zasnovan je na istoimenom bestseleru Bernarda Šlinka, režiju potpisuje Stiven Daldri, a uloge u ovom filmu tumače Kejt Vinslet (dobitnica Oskara za ulogu u ovom filmu), zatim Rejf Fajns i David Kros.

Radnja filma Čitač odvija se u posleratnoj Nemačkoj, kada bolesnom tinejdžeru Majklu Bergu u pomoć prilazi dvostruko starija Hana.

Posle oporavka Majkl kreće u potragu za njom kako bi joj se zahvalio. Ubrzo, oni ulaze u strasnu, ali tajnu vezu.

Majkl otkriva da Hana voli kada joj se čita, što produbljuje njihov odnos. Ona je oduševljena u trenucima dok joj Majkl čita redove iz "Odiseje", "Haka Fina" i "Dame sa psićem".

Uprkos intenzivnoj povezanosti, Hana misteriozno nestaje, a Majkl je ostavljen zbunjen.

Osam godina kasnije, dok kao student prava proučava procese koji se vode protiv pripadnika nacističkog režima, Hana se vraća u njegov život.

Ovoga puta kao neko koga vidi u sudnici. Dok se Hanina prošlost odmotava, Majkl otkriva duboku tajnu koja će uzdrmati njihove živote.

Film je zasnovan na nagrađivanom romanu Bernarda Šlinka, koji je preveden na 40 jezika i bio prvi nemački roman koji je bio na prvom mestu bestseler liste. Otkriva kako je živeti u senci velikih zločina moderne istorije i može li se jedna generacija suočiti sa neoprostivim grehovima prethodnika.

Braća

Dan kasnije, na Drugom programu RTS-a (14. februar 22.50) biće prikazan poslednji film kultnog i nagrađivanog reditelja Džima Šeridana - Braća koji je domaća publika premijerno mogla da pogleda na prošlogodišnjem FEST-u.

Film govori o porodičnim odnosima kroz priču o dvojici braće, od kojih jedan odlazi u rat u Avganistanu.

Ujedno je i rimejk istoimene drame danske rediteljke Suzane Bier, snimljene pre samo nekoliko godina, što ga čini najmlađim rimejkom jednog filma.

Glavne uloge tumače Tobi Megvajer i Džejk Gilenhal, a Natali Portman prvi put u karijeri igra ulogu zrele žene i majke.

Naslovnu pesmu za film Winter snimio je "U2", bend koji je karijeru započeo u dablinskom pozorištu koje je nekada vodio Džim Šeridan. Kako kažu članovi benda, saundtrek se najviše oslanja na kraj filma koji donosi nadu da ljudi mogu ponovo da postanu celi i da postoji život i posle rata.

Spaliti posle čitanja

Kao poslednji u nizu filmova koji su obeležili prethodna izdanja najprestižnijeg festivala u zemlji, na programu je film Spaliti posle čitanja, braće Koen, koji je premijerno prikazan na FEST-u 2009. godine. Uloge u filmu tumače, Bred Pit, Džordž Kluni, Džon Malkovič, Tilda Svinton, Ričard Dženkins i drugi.

U filmu Spaliti nakon čitanja braća Koen mešaju različite žanrove - komediju, satiru, farsu, u priči o bivšem agentu CIA, dvoje zaposlenih u teretani i izgubljenom disku koji možda sadrži vrlo poverljiv materijal.

Spaliti nakon čitanja govori o trci sa vremenom kao i patnji likova od stravičnih posledica svojih postupaka, nezaobilaznom elementu u filmovima braće Koen.

Tokom trajanja ovogišnjeg FEST-a, Filsmki program RTS-a priprema i Hronike koje će se emitovati tokom trajanja Festivala.

Film je potkovan sjajnom glumačkom ekipom, među kojima ima i vlasnika Oskara - Rejčel Vajz, Ejdrijen Brodi, Mark Rufalo, Rinko Kikuči, Robi Koltrejn...

Blum i Stiven su braća, profesionalni prevaranti koji žele da svoju karijeru okončaju unosnom obmanom ekscentrične bogatašice Penelope u spektakularnoj avanturi koja će ih odvesti na put oko sveta.

Blum se smišljeno uvlači u život dosadne i usamljene bogate naslednice iz Nju Džersija. Kada iskrena romansa među njima počne da cveta, on će doći u situaciju da preko volje mora da zloupotrebi njenu naivnost.

Ali, Penelope je već zagrizla mamac i impulsivno se priključuje Blumu, Stivenu i seksi Japanki po imenu Bang Bang na prekookeanskom brodu na putu za Grčku.

Penelope je ubeđena da je pred njom avantura života i nudi ček od milion dolara za taj dil.

Dok četvorka prolazi kroz Atinu, Prag, Meksiko, Sankt Peterburg, lanac prevare steže se sve čvršće i Blum počinje da se pita da li je njegov brat smislio najopasniju prevaru svog života.

Beograd kao Berlin

Filmska ekipa planirala je da sve snimi u Pragu i na Malti, ali ekspedicija zadužena za lokacije otvorila im je oči ka drugim mogućnostima -Beogradu i Crnoj Gori.

Crna Gora je bila savršeno okruženje za Blumovo ostrvo-utočište, a kada je filmska ekipa stigla u Beograd, shvatili su da ovaj grad mogu iskoristiti kao Sankt Peterburg i Berlin.

U to vreme zima je polako napuštala istočnu Evropu i vreme se pokazalo kao velik izazov.

Prve nedelje u Beogradu ekipa je bila zarobljena zbog kiše, međutim, iako nije bila planirana, to je zapravo završilo dosta stvari na filmu.

Za ekskluzivni voz kojim braća i Penelope putuju kroz Evropu, filmska ekipa odlučila se za voz jugoslovenskog predsednika Tita. Garnitura iz 1947. godine sa očuvanim kupeima, ležajevima za spavanje, tamnim parketom i još pregršt luksuznih stvarima, bila ima je od velike koristi.

Dakle Francuzi slave sedmu umetnost kako joj i dolikuje. U susret predstojećem FEST-u koji će prikazati čak 10 filmova iz kinematografije kroz ekskluzivne intervjue sa Žulijet Binoš i Fransoa Ozonom predstavljamo vam filmove OVERENA KOPIJA i ŽENA ZA UKRAS.

Jedan od najpoznatijih francuskih glumaca sa internacionalnom karijerom Matje Amalrik govori o svom rediteljskom debiju, u Kanu, nagrađenom filmu NA TURNEJI koji se prikuzuje u srpskim bioskopima.

U emisiji o NOVOM FRANCUSKOM FILMU holivudska zvezda Šeron Stoun ekskluzivno predstavlja drugi deo filma LARGO VINČ koji uskoro stiže i kod nas.

Kroz intervju, snimljen u Veneciji pre četiri godine, podsetićemo se i na Kloda Šabrola ,jednog od najznačajnijih autora francuske kinematografije čijim je odlaskom u 2010. zauvek izgubljen jedan poseban pogled na svet. U emisiji će biti predstavljen i dokumentarac posvećen modnoj ikoni Iv Sen Loranu koji je na festivalu u Torontu međunarodni žiri kritike FIPRESCI proglasio najboljim filmom.

Autor emisije Sandra Perović.

Ponedeljak 31. januar, RTS 2, 21.50

Ranjeni čovek u crkvi, zakopano blago, fatalni pad s konja, leš i krojački metar, devojka kojoj je smeštena krađa, osumnjičeni sa bodežom... Svi slučajevi u kojima će zapanjujuća gospođica Marpl uživati.

Za razliku od Poaroa, koji je bio svetski čovek, gospođica Marpl nikuda nije mrdnula iz svog idiličnog seoceta Sent Meri Mid.

Džejn Marpl je drugi lik po značaju u romanima slavne spisateljice Agate Kristi, odmah posle Herkula Poaroa.

Leš u biblioteci

Ciklus, u okviru kojeg će biti prikazano 20 filmova (5 sezona po četiri epizode), uključujući poslednji serijal sniman 2010. godine, započinje filmom Leš u biblioteci (Četvrtak 27. januar 2011, RTS 1 u 13.30) koji je Agata Kristi napisala 1942. godine.

U ranim jutarnjim satima u biblioteci porodične kuće pronađen je leš mlade devojke koju niko ne poznaje.

Otkud ona tu, kako je došla u biblioteku i ko, uopšte, u toj kući želi njenu smrt, samo su neka od pitanja koja muče članove porodice.

Činjenice se, naizgled, ne daju povezati... bar dok se ne pojavi Džejn Marpl (Džeraldin Mekjuan) čije sumnje dovode do neočekivanih obrta.

Džejn Marpl je inače glavna junakinja u dvanaest romana i brojnim pripovetkama Agate Kristi.

Ubistvo u Vikarijatu

Avanture gospođice Marpl nastavljaju se filmom Ubistvo u Vikarijatu (Utorak 1. februar 2011, RTS 1 u 13.30). Film snimljen prema istoimenom romanu «kraljice krimića» Agate Kristi iz 1930. godine u kojoj je prvi put predstavila svoju junakinju Džejn Marpl.

U malom mestu Sveti Meri Mid niko nije bio omraženiji od lokalnog generala.

Čak je i mesni vikar, čija je reč bila zapovest, jednom prilikom rekao da bi njegova smrt dobro došla svim stanovnicima tog mesta.

I zločin kao da su prizvali. Beživotno telo generala pronalaze u radnoj sobi istog tog vikara.

Dve osobe priznaju zločin, međutim, njihove priče se međusobno bitno razlikuju. Šta je motiv i kako su počinili zločin, ostaje misterija.

Pošto istražitelji ne mogu da rasvetle ubistvo, stara usedelica, gospođica Marpl u tome vidi priliku da pokaže šta zna.

U 4.50 sa stanice Pedington

Gospođica Marpl nastavlja da rešava kontroverzne zločine i u trećem nastavku prve sezone U 4.50 sa stanice Pedington (Četvrtak 3. februar 2011, RTS 1 u 13.30).

Voz u 4.50 sa londonske stanice Pedington najviše je odgovarao starijoj gospođi Mekgilikadi.

Međutim, ono što je videla sa prozora svog vagona pretvorilo se u pravu moru.

Naime, u vozu koji je išao uporedo sa onim u kome se ona vozila dogodilo se ubistvo. Muškarac koji je bio njoj okrenut leđima davio je jednu ženu koja je potom umrla.

I dok gospođi Mekgilikadi niko nije verovao, jer leš nije pronađen, a policija bila ubeđena da je spavala, sanjala ili umislila, jedino je njena prijateljica, gospođica Marpl bespogovorno poverovala u priču i započela rešavanje zločina.

Film je snimljen prema istoimenom romanu spisateljice Agate Kristi koji je objavljen 1957. godine.

Gospođica Marpl obara rekorde

Autorka popularnih kriminalističkih romana Agate Kristi, čija su dela najprodavanija i najprevođenija na svetu, oborila je još jedan Ginisov rekord - njena knjiga Sve o gospođici Marpl najdeblja je knjiga na svetu.

Izdavačka kuća "Harper-Kolins" štampala je, za najveće ljubitelje Agate Kristi, posebno luksuzno izdanje u kojem se nalazi sve što je ona napisala o svojoj najpoznatijoj i najpopularnijoj junakinji, usedelici-detektivki, Džejn Marpl.

Sve o gospođici Marpl štampana je u jednoj knjizi, i u njoj se nalazi 12 romana i 27 pripovedaka. Knjiga je debela više od 30 santimetara i teška je više od osam kilograma.

Sa 4.032 stranica, knjiga je oborila svetski rekord i uz svaki od 500 primeraka ograničenog luksuznog izdanja dobija se Ginisov sertifikat.

U elegantne korice od crvene kože stala su 43 ubistva, 49 lažnih tragova, 143 ispijene šoljice čaja, sjajni predgovor Kejt Mos, autorke bestselera Lavirint i velike obožavateljke Agate Kristi.

Nije ni bio svestan da zbog toga izvesno vreme neće imati inspiraciju i da neće moći da piše. Ipak, to mu ostavlja dovoljno vremena da se u životu pozabavi drugim stvarima u kojima će eventualno dobiti inspiraciju.

U jednom trenutku njujorška policija poziva Kasla na informativni razgovor zbog jednog ubistva koje je počinjeno po scenariju iz njegove knjige.

Stana Katić glumi detektivku Kejt Beket, koja radi na tom slučaju i ujedno tumači glavnu ulogu pored Nejtana Filiona. Kasl, ubrzo postaje veoma zainteresovan za gospođicu Beket kao potencijalnog glavnog lika u njegovoj novoj knjizi.

Naime, ona je savršena građa za njegov novi lik jer kao vrhunska detektivka olako rešava najteža ubistva.

Kasl bez dugog razmišljanja preuzima Beketovu za novog glavnog junaka svoje knjige, kao "Nikki Heat".

Beketova, inače strastveni čitalac njegovih romana, najpre odbija da Kasl baci senku i objavi neke njene slučajeve, ali kasnije prepoznaje ponudu kao koristan resusrs u rešavanju misterioznih zločina. Serija Kasl je mešavina drame, komedije, akcije, sa povremenim romantičnim scenama.

Nejtan Filion je Ričard Edgar Rik Kasl - jedan od najprodavanijih pisaca kriminalističkih misterija. Rođen je kao Ričard Aleksander Rodžers, ali dodao srednje ime Edgar opčinjen likom i delom Edgara Alana Poa.

Stana Katic, poreklom iz Dalmacije, ali rodjena Kanađanka, je Kejt Beket. Ona je visoko rangirana inspektorka njujorške policije zadužena za najteže krvne delikte.

Njen posao nije nimalo lak i prijatan, ali ga je zavolela jer je njena majka ubijena pod nerazjašnjenim okolnostima.

Tu su i njeni brojni saradnici, detektiv Havijer Esposito koji uvek ima spremljen ciničan komentar na račun Beketove, zatim odličan detektiv Kevin Rajan, njena desna ruka, koji ne samo da joj pomaže u poslu, već je i u privatnom životu drži na zemlji.

Zatim doktorka Leni, stručnjak za autopsiju i takođe njena bliska prijateljica, kojoj Beketova može bezuslovno da joj se poverava. Leni je ključna osoba koja balansira između Ričarda Kasla i Kejt.

Naravno, tu je Roj Montgomeri, šef njijorške policijske stanice, koji je očaran time koliko je Kejt posvećena poslu, divi se kako njena svaka istraga teče glatko, ali ujedno i zabrinut, kada pojedine slučajeve shvata previše lično.

Sa druge strane Ričard Kasl ima ćerku Aleksis koja je u brojnim situacijama prikazana kao odgovornija ličnost od njenog oca koji očajnički juri novog lika za svoj roman.

Ona je praktično osoba kojoj Kasl neizmerno veruje, u pojedinim sutuacijama, kada ni sam ne zna kuda istraga dalje vodi, konsultuje se sa Aleksis najčešće o tome šta bi mogli da budu motivi ubice.

Tu je i njegova majka Marta Rodžers, brodvejska glumica koja živi zajedno sa njima. Ona mu je od velike pomoći jer je praktično izvla na put njegovu ćerku kroz turbulentne tinejdžerske godine, ali istovremeno vodi veoma aktivan društveni život za njene godine.

Deloris je videla ono što nikada nije smela. Njen momak ubio je jednu osobu, pa je policija zatvara u samostan u okviru programa za zaštitu svedoka.

Deloris se ubrzo sprijatelji sa sestrama Meri Robert, Meri Lazuras i Meri Patrik. Međutim, kada šefica samostana otkrije da su zajedno išle u lokalni bar, naredi Deloris da se pridruži grupi sestara.

Deloris ubrzo postaje prva među jednakima, a pošto se dobar glas čuje daleko, otvara se nova mogućnost da je pronađe njen momak...

Prvi deo filma sa raspevanim časnim sestrama i mnogo dobrog humora imao je veliki uspeh, pa je za holivudske standarde bilo normalno da se snimi nastavak filma.

U nastavku filma Sestre u akciji (subota 22. januar 16.45), časna sestra (koju ponovo tumači Vupi Goldberg), dolazi kao profesorka u školu kojoj preti zatvaranje.

Doloris dobija poziv da u ulozi časne sestre predaje pevanje grupi učenika i time pomogne zapuštenoj katoličkoj školi čije je zatvaranje naredio beskurpulozni predstavnik lokalne vlasti G. Grisp.

Njen zadatak nije nimalo jednostavan. Jednoj od najtalentovanijih devojaka iz grupe, majka zabranjuje da peva na državnom takmičenju, a na putu do uspeha isprečio im se i red stereotipnih sveštenika.

Vupi Goldberg za ulogu u ovom filmu nominovana je za nagradu Young Artist i MTV Movie.

Sniveli je klovn koji zapravo uopšte nije smešan. Ulogu glavnog zabaljača na dečjim proslavama obično preuzima njegov pas Badi koji zna da igra košarku.

Sniveliju je dosadilo da mu jedno kuče uzima posao i odlučuje da ga napusti. Badija pronalazi Džoš, stidljivi dečak čiji je otac nedavno preminuo.

Džošova mama Džeki odlučila je da se presele u gradić u Vašingtonu ali povučeni dečak ne uklapa se baš najbolje u novu sredinu.

Suviše stidljiv da se prijavi za košarkaški tim, Džoš postaje njegov menadžer. Kad svi odu kući on ostaje u sali i trenira sam.

Jedne večeri Džoš otkriva da Badi ne samo da može da pogodi koš nego je bolji šuter od bilo kog drugog u timu.

Trener Barker, koji gori od želje za novim pobedama, odlučuje da Badi postane deo tima. Uskoro Badi postaje toliko poznat da se pojavljuje i Sniveli koji zahteva da mu vrate njegovog ljubimca.

U glavnim ulogama, Kevin Zegers, Mihajl Džeter, Vendi Mekena, Bili Kobs i drugi.

Snimi ovo

Zatim, sledi romantična komedija o devojci koja pokušava da osvoji najpopularnijeg dečka u školi u filmu Snimi ovo.

Endi je najpopularniji dečko u celoj školi, i pravi najluđu godišnju zabavu, na koju je pozvana i lepuškasta Mandi.

Međutim, pojavljuje se problem uoči zabave, Mandi je zbog lošeg vladanja u kazni i njen otac ne želi ni da čuje za zabavu.

Ipak, kada je otac pusti da ode da uči kod prijatelja, insistira na tome da je svakih pola sata nazove i preko kamere na mobilnom telefonu vidi gde se nalazi!

Mandi i njenim prijateljima potrebno je mnogo mašte kako uspeli da pobegnu na zabavu, a da njen otac to ne nikada ne sazna.

Na repertoaru Zimskog bioskopa je I film Niko kao Majk 2, nastavak košarkaškog hita iz 2002. godine.

Niko kao Majk govori o pohodu na titulu Kralja betona. Džerom Dženkins Mlađi je niski ulični košarkaš sa velikim snom - željom da dominira otvorenim terenima.

Nedovoljno visok, nekoordinisanih pokreta i definitivno nedovoljno brz, Džerom ne uspeva da pridobije poštovanje svojih saigrača na terenu, sve dok ne otkrije tajanstven par patika košarkaške legende Majkla Džordana, koje mu daju moć da u stvarnost pretoči svoje snove o pobedi.

Dok Džeroma novootkriveni talenti šalju vrtoglavom brzinom u sam vrh carstva ulične košarke, a njegov sve veći ego zasenjuje mladalačka čula, porodica superzvezde ulične košarke i prijatelji dobijaju zadatak da mu pokažu šta zaista znači biti pobednik na terenu, a i van njega.

Doktor Dulitl 3

Sledi neverovatno zabavna filmska priča o ćerki veterinara koja otkriva da, kao i njen otac, poseduje moć da razgovara sa životinjama - Doktor Dulitl 3.

Maja, najmlađa ćerka veterinara Džona, na svoje iznenađenje otkriva da i ona, poput svoga oca, razume životinje i da može da razgovara sa njima na njihovom jeziku.

Ni Maja ne nalazi prikladan način da upotrebi svoj dar i taman kada ga pronađe, pošalju je u Durango, ljetni kamp i ranč, gde uspostavlja kontakt, istovremeno i sa ljudima i sa životinjama.

Kada sazna da je Durango na rubu bankrota i da će ga zato uskoro zatvoriti, Maja počinje da trenira sa konjima, kako bi pobedila na takmičenju u rodeu, što bi moglo da spase Durango.

Tokom januara, biće emitovano ukupno dvadesetak filmova za sve generacije, a izmeđuostalih očekuju vas i Najbolji božićni poklon, Božićna pesma, Garfild u stvarnom svetu, Drugari na snegu, Dva i po prevaranta, Arktičk priča, Crni Kaldron, Pokemon heroji, Džejms i džinovska breskva...

Dokumentarni film oskarovca Martina Skorsezea posvećen grupi The Rolling Stoner premijerno je prikazan u Berlinu, na otvaranju 58. berlinskog filmskog festivala.

Film Shine a light, naslovljen prema numeri s albuma Exile on Main St. iz 1972. godine, sniman je u toku dve večeri, 29. oktobra i 1. novembra 2006. godine, u teatru Beacon u Njujorku.

Film beleži neverovatan nastup po mnogima najvećeg svetskog rokenrol benda, a snimili su ga eminentni američki reditelj i izuzetna ekipa vodećih direktora fotografije.

Za Skorsezea je Beacon bio savršeno mesto - dovoljno veliko za kamere, rasvetu i šine, a dovoljno malo da izbliza zabeleži legendarne Stonse.

Kamerama su upravljali neki od najvećih direktora fotografije u filmskom biznisu, uključujući Alberta Mejlsa, koji je radio sa Stonsima na filmu Gimme Shalter, i dvostrukog oskarovca Džona Tola, a sve pod nadzorom Skorsezeovog direktora fotografije, Roberta Ričardsona, koji je dobio dva Oskara i bio nominovan još tri puta.

Ideja za film potekla je od vođe benda, Mika Džegera. U početku je ideja bila da se snimi film o turneji.

Džegerov originalni koncept bio je da se snimi njihov najveći koncert svih vremena u Rio de Žaneiru.

Pored Mika Džegera, tu su i Kit Ričards, Čarli Vots i Roni Vud.

Ovo je, inače, drugo Skorsezeovo delo posvećeno legendarnim muzičarima. No diretcion Home, koji je snimio 2005. godine, posvećen je Bobu Dilanu.

Mrtva priroda 

Festival festivala nastavlja se višestruko nagrađivanim filmom Mrtva priroda koji je prikazan u okviru glavnog programa Venecijanskog festivala 2006. godine.

Film je uvršćen u program u minut do dvanaest, poslednjeg dana festivala, kao film iznenađenja.

Fengđe je stari grad koji se već nalazi pod vodom, ali njegovo novo susedstvo još nije završeno. Rudar Han Sanming putuje u Fengđe da potraži bivšu ženu, koju nije video 16 godina.

Posle susreta pored reke Jangce, njih dvoje odlučuju da se ponovo venčaju. Šeng Hong, medicinska sestra, putuje u Fengđe da potraži muža, koji se već dve godine ne vraća kući.

Njih dvoje se grle ispred brane Tri klanca. Bez obzira na ples, s tugom prekidaju i odlučuju da se razvedu.

Uloge u filmu tumače Sanming Han, Hong Vej Vong, Tao Džao. Režiju potpisuje Džang Ke Đa.

Spektakularna projekcija Langovog Metropolisa ispred Branderburške kapije, remek delo Romana Polanskog Pisac iz senke, nedavno proglašeno najboljim evropskim filmom i Zatvoreno ostrvo Martina Skorsezea obeležili su 60. Berlinale.

Kan je spojio na prvi pogled nespojivo-evropski i azijski film, Holivud, glamur i politiku.

Na Kroazeti su se okupili blokbaster glumac Rasel Krou kao Robin Hud, Majgkl Daglas kao Gordon Greko, evropske zvezde Žilijet Binoš i Havijer Bardem.

Venecijanska Mostra ostala je bez mnogih holivudskih hitova koji su se preselili u konkurentski Toronto, ali je ipak bilo i onih koji su zablistali poput Roberta Rodrigeza, Džesike Albe i legendarnog Džona Vua, dobitnika Zlatnog lava za životno delo.

Najglamurozniju noć u Holivudu obeležili su istorijski uspesi - Ketrin Bigolou je prva žena nagrađena za režiju, a Sandra Bulok prva glumica kojoj su uručeni i Oskar i Zlatna malina.

Da je sa Avatarom uveden trend da filmska godina ne može bez filmske atrakcije u 3D tehnici potvrdio je nastavak kultnog filma iz 1982. Tron Legat koji je srpskoj publici ekskluzivno predstavio Oskarovac Džef Bridžis. Još jednom prošetajte crvenim tepisima u godini za nama.

Autor emisije: Sandra Perović

Drugi program RTS-a, 01. januar u 20.00 časova.

Među brojnim festivalima, ovaj film je prikazan i na 45. Internacionalnom filmskom festivalu u Karlovim Varim i dobio odlične kritike u inostranim filmskim časopisima.

Radanja filma počinje u trenutku kada mlada žena sa slomljenim nosem izađe iz taksija u saobraćajnoj gužvi na mostu, i baci se u reku.

U taksiju ostaje beba. To izazove naizgled nemoguće ljubavi kod troje očevidaca, koje će na različite načine spasiti njihove živote.

Taksista ostavljen sa bebom, počinje da se bori za život povređene žene; mlada profesorka suočena sa zaljubljenošću tinejdžera uspeva da prevaziđe životnu traumu gubitka sina, a neobična apotekarka napušta verenika otkrivajući da je brat njene prve ljubavi, možda onaj pravi.

U sudarima sa nemogućim ljubavima ljudi spasavaju jedni druge, prevazilaze ožiljke, i ponovo otkrivaju prave razloge za život...

Ovo je drugi film Srđana Koljevića, autora "Sivog kamiona crvene boje" (2004), filma sa 11 međunarodnih i 13 domaćih nagrada i uspešnom distribucijom u Evropi i Srbiji, ostvarenja omiljenog kod publike.

Glavne uloge u filmu tumače Nebojša Glogovac, Anica Dobra, Branka Katić, Vuk Kostić, Nada Šargin, Jasna Žalica, Nikola Rakočević, Dubravka Kovjanić, Vojin Ćetković, Ljubomir Bandović, Rada Đuričin, Nikola Đuričko

Bilo da prodaju navodno remek delo ili navode kazino bosa da uloži u film koji ne postoji, ovi prevaranti uvek nađu načina da ostvare svoje planove. Svaka epizoda vas vodi u svet gde ništa i niko, od konobarica, preko činovnika u banci do direktora kompanija, nije ono što izgleda...

Miki Stoun (Edrijen Lester) je ambiciozan, inteligentan i vrlo iskusan stručnjak za prevare. On je vođa grupe koji smišlja sve planove.

Albert Stroler (Robert Von) je veteran, čiji posao je da nađe savršenu metu - nekoga ko je bogat i pohlepan a ima neku slabost koju tim može da iskoristi. Kada nađe metu, Albertov zadatak je da je uvuče u plan i upozna sa ostatkom ekipe.

Eš Morgan (Robert Glenister) je tu da obezbedi lokaciju i potrebnu opremu. Eš se pojavljuje u seriji tako što radi svoju omiljenu prevaru. Pošto je zaradio prelom lobanje u tuči, Eš istrčava pred kola i iscenira udes, a zatim od osiguranja naplati štetu.

Keli Adams, kao Ema Kenedi je ženska prinova u petoj sezoni serije - šarmantna i mlada plavučica koja vara sve oko sebe sa neverovatnom lakoćom. Dopustili biste da vas prevari čak i da znate njene namere!

U petoj sezoni, prevarantima se pridružuje i Šon Kenedi, Emin brat koji je želeo da postane glumac, a završio je kao iskusni prevarant.

I na kraju tu je Deni (Mark Voren), talentovani mladi prevarant koji dolazi da nauči zanat od Mikija, koji ga prima pod svoje okrilje. Pored glavnih likova tu je i Edi (Rob Džarvis), vlasnik bara gde ekipa smišlja prevare i on zna čime se oni bave ali se vodi devizom: "ništa nisam video, ništa nisam čuo".

Od 50 najgledanijih filmova (stranih i domaćih)  na svim televizijama u Srbiji (zaključno sa 21.12), 41 film je emitovan na RTS 1, 7 filmova na TV PINK i 2 filma na Prvoj TV.  Prvih 20 mesta gledanosti na ovoj listi drže filmovi emitovani na RTS 1.

Na listi 50 najgledanijih stranih filmova (zaključno sa 21.12) takođe dominiraju filmovi emitovani na RTS 1. Konkretno, 37 filmova prikazano je na našem Prvom programu, sedam na Prvoj TV i šest na TV PINK. Prvih 10 mesta na ovoj listi drže filmovi emitovani na RTS 1.

Film Zrno utehe je nova avantura Džejmsa Bonda u najdugotrajnijem serijalu u istoriji filma, režiju potpisuje Mark Forster, a glavne uloge tumače Danijel Krejg, Olga Kirilenko, Džudi Denč. RTS će se, inače, 2012. godine pridružiti planetarnom obeležavanju pola veka serijala (1962 - 2012) o agentu 007 emitovanjem sva 22 do sada snimljena filma.

Među premijerma je i film Plaćenici, koji se u svetskim i domaćim bioskopima prikazivao u avgustu ove godine. Ovaj film je omaž akcionim blokbasterima i njihovim junacima iz 80-ih i 90-ih godina. Ujedno, to je prvi film u kome se zajedno pojavljuju Silvester Stalone, Brus Vilis i Arnold Švarceneger - najznačajniji veterani akcionih filmova poslednje dekade 20. veka.

Film Plaćenici je film sa doslovno najjačom glumačkom ekipom u svom žanru. Režiju potpisuje Silvester Stalone, a pored njega u glavnim ulogama pojavljuju se Džet Li, Dolf Lundgren, Erik Roberts, Rendi Kutur, Stiv Ostin, Miki Rurk.

Tokom praznika na RTS stiže i drugi film iz serijala Nacionalno blago, pod imenom Knjiga tajni, svojevremeno je debitovao na prvom mestu liste najgledanijih filmova u Americi.

Vođeni činjenocom da je prošlost prepuna neverovatnih tajni, a da se rešenja nalaze svuda oko nas, junaci otkrivaju zaveru u koju svet nije spreman da poveruje, a koja seže širom planete. Režiser filma je Džon Terteltaub, a uloge u filmu poverene su Nikolasu Kejdžu, Džonu Vojtu, Harviju Kajtelu i drugima.

Prvog dana nove godine na Prvom programu RTS-a biće emitovan film Sumrak koji je snimljen prema istoimenom bestseleru Stefani Mejer.

To je moderna, intuitivna, vizuelna verzija "Romea i Julije", najjača forma zabranjene ljubavi - između vampira i smrtnice. Film je režirala Ketrin Hardvik.

Za ljubitelje akcionih komedija, tu je film Slatkiš i ubica Roberta Luketića. Glavne uloge su poverene atraktivnoj Ketrin Hajgl i Eštonu Kučeru.

Skrećemo pažnju na film Taksi 4, nova pustolovina neukrotivog vozača taksija i nespretnog inspektora, snimljena prema scenariju Lika Besona.

Takođe, na programu je film Devet, inovativna i višestruko nagrađivana filmska verzija brodvejske muzičke senzacije, inspirisana Felinijevim filmom Osam i po. Film je bio nominovan za četiri Oskara.

Režiju potpisuje Rob Maršal, a u sjajnoj glumačkoj ekipi, koju predvodi Danijel Dej-Luis, su Marion Kotijar, Penelope Kruz, Nikol Kidman, Džudi Denč, Kejt Hadson, Sofija Loren, Stejsi Ferguson.

Premijerno na RTS-u, tokom prazničnog pojasa biće emitovana romantična komedija Neočekivana ljubav, rediteljski debi Brendona Kempa, u kojem glavne uloge tumače Aron Ekhart i Dženifer Aniston.

Za ljubitelje dokumentarnog žanra, u okviru ciklusa filmova Festival festivala, biće prikazan film Oskarovca Martina Skorsezea posvećen grupi The Rolling Stones.

Film Shine a light, naslovljen prema numeri s albuma Exile on Main St. iz 1972. godine, sniman je u toku dve večeri, 29. oktobra i 1. novembra 2006. godine, u teatru Beacon u Njujorku.

Festove premijere i Oskarovci

Početkom 2011. na program RTS-a stižu Festove premijere i Oskarovci. Filmovi koje ćete gledati premijerno su prikazani na prethodna dva Festa - Čitač, Braća, Spaliti posle čitanja.

Uoči dodele nagrada Američke filmske akademija, na programu RTS-a biće apsolutni pobednik na dodeli Oskara 2010. godine - film Katanac za bol.

Film je osvojio nagrade u šest kategorija: za najbolji film, režiju, originalni scenario, montažu, miks zvuka i montažu zvuka. Takođe, Katanac za bol je osvojio šest BAFTA nagrada u kategorijama za najbolji film, režiju, originalni scenario, fotografiju, montažu i zvuk.

Ova ratna drama dosada je osvojila više od 70 nagrada, među kojima su nagrade udruženja američkih reditelja, scenarista, producenata.  Režiju potpisuje Ketrin Bigelou, a u glavnim ulogama pojavljuju se Džeremi Rener, Entoni Meki, Brajan Gereti, Gaj Pirs, Ralf Fajns, Dejvid Mors, Evandželin Lili i drugi.

U okviru ciklusa Oskarovci, biće prikazan film Biće krvi Pola Tomasa Andersona. Za ulogu u ovom filmu, Danijel Dej-Luis osvojio je Oskara za glavnu mušku ulogu 2008. godine. Pred domaćom publikom, film je premijerno prikazan na FEST-u 2009. godine.

U ekskluzivnom intervjuu Sandri Perović, zvezda "Trona" Džef Bridžis otkriva da su nove tehnologije u filmskoj industriji nova šansa za glumce njegovih godina.

O svoim impresijama, o do sada neviđenom digitalnom svetu na velikom ekranu, u specijalu posvećenom avanturi visoke tehnologije govore i glumica Olivija Vajld, reditelj Džozef Kosinski, producent Šon Bejli, kostimograf Kristin Klark i dizajner Danijel Sajmon.

Autor emisije: Sandra Perović.

NEDELjA, 26. DECEMBAR, PRVI PROGRAM RTS-A U 23:25 ČASOVA.

U prvom filmu mini-serije (četvrtak, 16. decembar - RTS 1, 22.00) koji nosi naziv A study in Pink, policija istražuje smrt nekoliko ljudi za koje se veruje da su počinili samoubistvo, tako što su popili otrovnu pilulu.

Međutim, kako ne mogu da reše misteriozne slučajeve, obraćaju se za pomoć Šerloku Holmsu, koji zaključuje da postoje različiti elementi koji ukazuju na serijskog ubicu.

Holms i Džon Votson ubrzo odlaze u Ulicu Bejker, da bi nastavili da rade na tom slučaju i ubrzo otkrivaju detalje koje niko nije mogao ni da sluti.

Sve žrtve ubijene su igrajući opasnu igru ruskog ruleta sa otrovnim pilulama, među kojima je jedna bila sasvim bezopasna, a druga smrtonosna.

Inače, avanture Šerloka Holmsa, poslednjih godina, ponovo su interesantne producentima. Pored mnogih pozorišnih predstava, gotovo istovremeno je počelo snimanje pilot epizode Bi-Bi-Sijeve mini-serije i filma u režiji Gaja Ričija.

Koautor Bi-Bi-Sijeve verzije Mark Gatis, tvrdi da istovremena pojava velikog broja Holmsovih projekata nije proizvod nekog dogovora, već je priča o Holmsu ponovo u žiži javnosti.

Publika, jednostavno, obožava Šerloka. Ljudima nikada nije dosta njegovih avantura, kaže Gatis. Njegov saradnik na seriji Stiven Mofat, koji se proslavio serijom Parovi, takođe u produkciji britanskog Javnog servisa, objašnjava činjenicu da je stanar Ulice Bejker danas prisutniji nego ikada do sad.

Šerlok najviše ekranizovani lik

Šerlok Holms je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najčešće ekranizovani lik sa oko 70 glumaca u toj ulozi i sa više od 200 filmova i serija. U prvoj američkoj adaptaciji iz 1916. godine, glavnu ulogu igrao je pomenuti Vilijam Džilet.

Film nije bio zasnovan samo na jednoj avanturi, već na kombinaciji motiva. Počev od 1939, Bazil Ratbon igrao je Holmsa u čak 14 filmova. Vasilij Livanov je bio sovjetska verzija Džeremija Breta, a izabran je zato što liči na lik koji je kreirao Sidni Padžet za ilustrovanje originalnih priča.

Prema mišljenju mnogih, najbolji Holms je bio nezaboravni Džeremi Bret, koji je slavnog detektiva glumio čitavu deceniju u „Granadinom" serijalu iz 1985. godine.

Pošto je serijal prekinut zbog smrti glavnog glumca, trebalo je da prođe gotovo petnaest godina da bi se pojavila nova ekranizacija Šerloka Holmsa.

Ciklus filmova Festival festivala započinje slovenačkim filmov Slovenka iz 2009 godine. Radnja filma odvija se u Ljubljani 2008. godine, za vreme predsedavanja Slovenije Evropskom unijom.

Film Trans je višestruko nagrađivani film, koji je tokom 2007. godine imao buran festivalski život.

To je tipična evopska životna priča, koju muči univerzalni problem koji postoji na svim meridijanima.

Sonja, koja živi u Petrogradu, očajnički želi da se domogne Zapadne Evrope i uživa u svim čarima lagodnog života, međutim, za nju će put do evropskih prestonica biti jako trnovit.

Ona, najpre, kreće ka Nemačkoj, gde ubrzo nalazi posao kod lokalnog prodavca polovnih automobila.

Međutim, njen život ubrzo prerasta u pravi pakao. Grupa nepoznatih ljudi je otima i odvodi u belo roblje gde joj se gubi svaki trag.

Glavne uloge u filmu tumače Ana Moreira i Viktor Rakov.

Stari momak

Filmski ciklus Festival Festivala nastavlja se južnokorejskom dramom Stari momak, u režiji Park Čanvok.

Film sa elementima grčke tragedije snimljen 2003. godine, osvojio 17 nagrada i čak 10 puta bio nominovan za najprestižnije filmske nagrade.

Prikazan je na festivalima širom sveta, a na Filmskom festivalu u Kanu 2004. godine, dobio je nagradu žirija.

Radnja filma prati Korejca koji je 15 godina proveo u zatočeništvu, a da nije znao razlog, pa je posle puštanja na slobodu odlučio da pronađe i osveti se osobi koja ga je zatvorila.

Film za koji su mnogi tvrdili da je previše brutalan, stekao je neočekivano veliku popularnost i van granica Južne Koreje, te je skrenuo pažnju na posustalu kinematografiju u toj zemlji.

Ovo je drugi film iz Parkove trilogije o osveti - prvi je Simpatija za gospodina Osvetu, a poslednji Simpatija za gospođu Osvetu.

Stari momak nalazi se na 107. mestu na listi 250 najboljih filmova na Internet stranici imdb.com koji su ikada snimljeni.

Dobili su lažna imena, kako se nebi previše zbližili i kako bi se koncentrisali samo na posao.

Potpuno su sigurni da će pljačka biti uspešna. Ipak, policija se pojavljuje usred pljačke i nastaje obračun u kojem pogine jedan od kriminalaca i nekoliko policajaca i civila.

Kada se, posle pljačke, svi okupe na mestu na kojem su se dogovorili, otvaraju se sumnje da je jedan od njih policajac na tajnom zadatku.

Uloge u filmu tumače Harvi Kajtel, Stiv Bušemi, Kventin Tarantino i drugi.

Petparačke priče

Film Petparačke priče (subota, 11. decembar - RTS 1, 22.40) smatra se jednim od najuticanijih američkih ostvarenja devedesetih godina.

Režiser i koscenarista Kventin Tarantino napravio je spoj gangsterskih i kriminalističkih filmova sa film noarom i na to dodao otkačeno nasilje, karakteristično za animirane filmove, video-igre i japansku animaciju.

Bokser Buč Kulidž (Brus Vilis) odlučio je da prekine isplate u dogovoru koji je napravio sa đavolom.

Hani Bani (Amanda Plamer) i Pampkin (Tim Rot) su ljubavnici i sitni lopovi koji odlučuju da im je potrebna promena mesta boravka.

U međuvremenu, dva profesionalna kriminalca, Vinsent Vega (Džon Travolta) i Džuls (Semjuel L. Džekson), kreću u redovan dnevni obilazak i ubijanje prevaranata koji kasne sa isplatama njihovom gazdi.

Jedan ima zadatak da čuva opasno privlačnu suprugu njihovog gazde, a drugi iznenada shvata da mora da napusti život kriminalca. 

Ciklus filmova Kventina Tarantina nastavlja se trilerom Džeki Braun (subota, 18. decembar - RTS 1, 22.40).

Džeki (Pem Grir) krijumčari novac za ozloglašenog kriminalca Ordela Robija (Semjuel L. Džekson), na letu iz Meksika u Ameriku, sve dok je, na aerodromu, ne uhvati tajni agent Rej Nikolet i ponudi joj nagodbu.

Policajci je prisiljavaju da im pomogne da uhvate Ordela, preteći joj zatvorom i ona pristaje da razotkrije Ordela.

Ipak, Džeki odlučuje da odigra opasnu igru. Uz pomoć privatnog detektiva Maksa Čerija usmeriće te dve strane jednu protiv druge.

Kventin Tarantino je američki filmski scenarista, filmski režiser i glumac. Rođen je 27. marta 1963. godine u Noksvilu, u Tenesiju. Veliku popularnost stekao je početkom devedesetih godina, kada je, posle uspešne karijere pisca i scenariste, počeo i da režira.

Jedan od Tarantinovih zaštitnih znakova je tzv. snimak iz gepeka (trunk shot). Kadar prati nekog od likova kamerom koja je smeštena u gepeku automobila. Iskoristio ga je u skoro svim filmovima koje je režirao.

Uvek u nekom trenutku u svojim filmovima ima reklamu za cigarete Red Apple.

Još jedna stvar koja se uvek vraća u Tarantinove filmove je pušenje: gotovo svi likovi u njegovim filmovima su pušači, sa jednim značajnim izuzetkom - lik mlade u filmovima Kill Bill.

Surova sudbina Tarantinovih likova

Iako mnogi likovi završavaju okrutnom, često neobično i gadnom smrću, obično za to postoji neko opravdanje, pa makar i samo po mišljenju ostalih likova u filmu.

Jedan od Tarantinovih najboljih prijatelja je reditelj Robert Rodrigez (često jedan drugoga zovu bratom). Tarantino je bio taj koji je predložio da naslov završnog dela trilogije El Marijači bude Bilo jednom u Meksiku. Obojica su članovi producentske kuće A band Apart u kojoj su i reditelji Džon Vu i Lik Beson.

Tarantino je bio u romantičnoj vezi sa Sofijom Kopolom, piscem i rediteljem filma Izgubljeni u prevodu, dobitnicom Zlatnog globusa i Oskara, a zabavljao se i sa oskarovkom Mirom Sorvino.

Glumicu Umu Turman često nazivaju njegovom muzom, a u njegovim filmovima često uloge tumače Tim Rot, Harvi Kajtel, Majkl Madsen i Samjuel L. Džekson.

Pirati je odvede na svoj brod "Crni biser", a Vil Tarner (Orlando Blum), mladić koji voli Elizabet bez obzira na to što je obećana drugome, kreće da je spase.

Međutim, to nije misija za jednog čoveka, pa Vil rado prihvata pomoć neustrašivog brodskog kapetana Džeka Speroua (Džoni Dep).

Njih dvojica kreću u potragu za "Crnim biserom", ali odmah na početku otkrivaju da Barbosa i njegovi asistenti nisu obični pirati.

Osuđeni na obitavanje između života i smrti, Barbosa i njegova posada izgledaju zastrašujuće.

Kada otkriju koji je jedini način da spasu Elizabet, Džek i Vil primorani su da krenu u trku sa vremenom i u bitku protiv njenih otimača da bi spasli tu damu. Režiju prvog dela Pirata sa Kariba potpisuje Gor Verbinski.

Film je inspirisan istoimenim tematskim zabavnim parkom u Diznilendu i premijera je održana upravo na toj lokaciji. To je i prvi film koji je svoju premijeru imao u Diznilendu.

Prvi Diznijev film zabranjen za najmlađe 

Interesantno je to da je prvi deo Pirata sa Kariba prvi Diznijev film koji je bio zabranjen za decu mlađu od 13 godina.

Vraćajući se sa noćnog snimanja na jednom od karipskih ostrva, brod u kome je bila Kira Najtli naišao je na greben i počeo da tone. Jedini putnici pored Najtlijeve bili su njena majka i kapetan. Ipak, zbog tog incidenta, ostale scene noćnog snimanja premeštene su sa lokacije u eksterijeru i završene u studiju.

Kapetan Džek, lik koji u filmu tumači Džoni Dep, trebalo bi da ima zlatne zube. Zbog toga je Džoni Dep ugradio implantate za potrebe snimanja. Ali izvršni producent Majkl Ajzner smatrao je da je to previše i zamolio ga je da ostavi samo nekoliko.

Džoni Dep je poznat po svojim tetovažama, ali za potrebe uloge Džeka Speroua, one su morale biti prekrivane korektorom.

Scenaristi Ted Eliot i Teri Rozio izjavili su u jednom intervjuu da su scenario napisali početkom devedesetih. Do scenarija je došao i Stiven Spilberg, koji je želeo da režira film u kome bi ulogu Džeka Speroua tumačio Bil Marej, Stiv Martin ili Robin Vilijams.

Majkl Kiton, Džim Keri i Kristofer Voken bili su u najužem izboru za ulogu kapetana Džeka Speroua, a Džad Lou, Juan Makgregor, Tobi Megvajer i Kristijan Bejl bili su u izboru za ulogu Vila Tarnera.

Pirati sa Kariba 2: Tajna škrinje

Posle avantura s Crnim biserom, kapetana Džeka Speruoa i njegovu posadu proganja Tajna škrinje (utorak, 21. decembar - RTS 1, 21.00).

Džoni Dep, prvi put u karijeri, ponavlja ulogu ekscentričnog kapetana Džeka Speroua, koji se opet nalazi u mreži nevolja iza kojih stoje natprirodne sile.

Iako se rešio prokletstva "Crnog bisera", Džekov život je u opasnosti, jer duguje opkladu Dejviju Džonsu (Bil Naji), vladaru okeanskih dubina i kapetanu zastrašujućeg broda "Leteći Holanđanin".

Ako Džek ne ispuni opkladu, snaći će ga prokletstvo večnog služenja zlom duhu Džonsu.

Vil Tarner (Orlando Blum) i Elizabet Svon (Kira Najtli) odlažu venčanje, da bi pomogli starom prijatelju.

Ne nadaju se brojnim preprekama: okršajima sa opakim morskim nemanima, neprijateljski nastrojenim ostvrljanima, proročicom Tijom Dalmom (Naomi Haris), pa čak i sa Vilovim davno izgubljenim ocem Butstrapom Bilom (Stelan Skarsgard).

U međuvremenu, bezobzirni lovac na pirate Lord Katler Beket kreće u potragu za škrinjom koja će mu omogućiti da kontroliše Dejvija Džonsa i za sva vremena uništi pirate sa Kariba.

Pirati sa Kariba 3: Na kraju sveta

Treći deo o pustolovinama kapetana Džeka Speroua (utorak, 28. decembar - RTS 1, 21.00) odvodi nas na kraj sveta, gde će se suočiti sa opakim gusarom Sao Fengom i morati da reši još mnogo drugih problema.

U najboljem maniru prethodnih delova, i film Pirati sa Kariba 2: Tajna škrinje ostavio je prostora za nastavak radnje. Zato se na početku najnovijih piratskih pustolovina junaci odmah nađu u nevolji.

Džek Sperou (Džoni Dep) je zarobljen, a njegovi saborci Elizabet Svon (Kira Najtli) i Vil Tarner (Orlando Blum) pokušavaju da ga spasu.

Nezavidna situacija u kojoj su se našli primorala ih je da sklope savez sa svojim dosadašnjim neprijateljem - kapetanom Barbosom (Džefri Raš).

Oni odlaze na putovanje preko Sedam mora, na kojima Dejvi Džons i ukleti brod "Leteći Holanđanin" šire strah, a usput se, pored nemirnih voda, moraju suočiti i sa izdajama i pobunama na sopstvenom brodu.

Njihov cilj je egzotični Singapur, gde moraju da se sukobe sa opasnim i prepredenim gusarom Sao Fengom (Čo Junfat). Uslediće bitka epskih razmera, u kojoj svako mora da izabere stranu, jer će ishod tog sukoba odrediti ne samo njihove živote, nego i budućnost i slobodu piratskog života.

Režiju sva tri dela Pirata sa Kariba potpisuje Gor Verbinski.

Neke scene nastale su tokom snimanja drugog nastavka Pirata sa Kariba, da glumci ne bi morali da se vraćaju na istu lokaciju. Zanimljiv podatak je da je snimanje filma počelo pre nego što je završen scenario.

Kit Ričard prihvatio je ulogu oca Džeka Speroua i čuvara piratskog koda. On je naveden kao jedan od najvažnijih uticaja na Depovo izvođenje Džeka Speroua, a uloga mu je nuđena još od početka snimanja prvog dela filma.

Lik Džeka Speroua ne pojavljuje se u prva 33 minuta filma.

Budžet za taj film iznosio je skoro trista miliona dolara.

Scenografija za Singapur sačinjena je od 40 zgrada koje su se nalazile u bazenu koji je bio dugačak 24 metra, širok 40 metara i dubok jedan metar. S obzirom na to da nema puno podataka o Singapuru iz XVIII veka, scenografija je bazirana na kineskim i maležanskim gradovima iz tog perioda, radeći u ekspresionističkom stilu.

Scena vodopada na kraju sveta snimana je na Nijagarinim vodopadima. Tokom snimanja filma, Džoni Dep je uvežbavao pevanje za ulogu Svinija Toda.

U aprilu 2007. godine, objavljeno je da je serija Očajne domaćice najpopularnija među gledaocima, uz podatak da je širom sveta prati između 115 i 119 miliona gledalaca. Ta američka sapunica sa savremenim pogledom na teoriju "zauvek srećni", jeste jednosatna drama s mračnim osvrtom na predgrađe, gde (tajni) životi domaćica nisu uvek onakvi kakvim nam se čine.

Meri Elis Jang (Brenda Strong) nije mogla da se nosi sa onim što život domaćice jeste. Zato je jednog sunčanog dana, u svojoj savršenoj kući, u predivnom predgrađu, rešila da se - ubije. I upravo nas ona vodi kroz živote njene porodice, prijatelja i rođaka, komentarišući ih iz jedne sasvim specifične pozicije.

Njene najbliže prijateljice pitaju se zašto bi neka od njih uradila tako nešto. Među njima su Suzan Majer (Teri Hačer), raspuštenica i samohrana majka, koja će uraditi i najneverovatnije stvari zbog ljubavi.

Zatim, tu je i Linet Skavo (Felisiti Hofman), nekadašnja uspešna poslovna žena, koja je iz sale za konferencije kročila u dosadne dane ispresecane panikom, jer mora da izađe na kraj sa svojom nemogućom decom.

Tu je i nezaobilazna Bri van de Kamp (Marša Kros), besprekorna domaćica, čija se porodica sprema na pobunu, i Gabrijela Solis (Eva Longorija Parker), bivša manekenka koja ima sve što je oduvek želela: bogatog supruga, raskošnu kuću i sve što ide uz to.

Samo romantični podvizi

Pitanje je zašto se onda upustila u vezu sa Džonom (Džesi Metkalf), sedamnaestogodišnjim baštovanom. Pored njih, tu je i raspuštenica Edi Brit (Nikol Šeridan), čiji su romantični podvizi glavna tema ogovaranja.

Naravno, njihovi životi ne mogu se zamisliti bez muškaraca - privlačni komšija Majk Delfino (Džejms Denton), navodni vodoinstalater za čiju će se pažnju nadmetati Suzan i Edi, Reks van de Kamp (Stivn Kalp), koji je upravo saopštio Bri da želi razvod, Karlos (Rikardo Antonio Kjavara), Gabrijelina jača polovina, koji smatra da, ako joj je kupio dijamantsku ogrlicu od 15.000 dolara, ona mora da radi sve što joj on kaže, a što se tiče Pola (Mark Mozes), Meri Alisinog muža, novopečenog udovca, mora da postoji razlog zbog kojeg se ponaša tako sumnjivo i zašto raskopava bazen usred noći!?

Iz svog jednistvenog pogleda na Vestiriju, Meri Alis vidi mnogo više sada nego kada je bila živa. Ona planira da podeli sve sočne tajne koje se kriju iza zatvorenih vrata u njenom bivšem komšiluku u, čini se, najsavršenijem američkom predgrađu.

Autor serije je Mark Čeri.

Serija prati akcije i privatni život nekoliko agenata - špijuna, kojima komanduje Hari Pirs (Piter Firt). Oni se svakodnevno susreću sa problemima, kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu.

Bezbednost jedini imperativ

Međutim, unutrašnja kontrola i državna bezbednost Velike Britanije je imperativ i jedini zadatak operativaca kojima svaka situacija na poslu može da postane životni izazov.

U prvoj epizodi sedme sezone, Adam umire u podmetnutoj eksploziji automobila, a u seriju se ubrzo vraća Ros, ali dolazi i novi lik, Lukas, kao operativac MI-5, koji je bio zarobljen u Rusiji. Serija je privukla veliki broj popularnih gostujućih glumaca.

Serija Operativci dobitnica je brojnih nagrada, među kojima se ističe BAFTA za najbolju dramsku seriju 2002. i 2003. godine.

Za istu nagradu nominovana je, takođe, u kategoriji za najbolju montažu i muziku 2003. godine.

Royal Television Society Programme, 2004. godine, proglasio je Operativce najboljom dramskom serijom, a Television & Radio Industries Club ponovio je to 2005. Iste godine, serija je osvojila BAFTA nagradu za najbolju interaktivnu Internet TV stranicu, a nominovana je i za američku prestižnu nagradu Emi, u kategoriji za najbolju stranu seriju.

Zanemarljiv uspeh spin-of serije

Spin-of serije je Spooks: Code 9, koji se prikazivao sa znatno manje uspeha, svega jednu sezonu, 2008. godine.

Serija je počela da se emituje, najpre u Velikoj Britaniji, još 2002. godine, i ostvarila je neočekivano dobru gledanost.

Ubrzo se preselila u Sjedinjene Države, pod naslovom MI-5, gde je, takođe, ostavila zapažene rezultate, uprkos tome što nosi tipično evropsku priču.

Do sada je snimljeno ukupno devet sezona i 80 nastavaka.

Za sada ne, ali nije isključeno.

Poštovani, imaću u vidu vašu sugestij

Vodimo pregovore o otkupu prava za taj film, očekujem da ga emitujemo tokom sledeće godine.

Filmskip rogram RTS-a tokom prošle i ove godine emitovao je više od 30 filmova sa svih meridijana.

Festival festivala u novembru započinje filmom Na sedmom nebu koji je 2005. godine dobio prestižnu nagradu za najbolji film na milanskom filmskom festivalu.

Romantična drama u režiji Džon Dajgan prati živote ambicioznog fotografa Gilde, studenta sa Kembridža (Gaj) i devojke Mije, izbegle iz Španije u Francuskoj tokom tridesetih godina godina prošlog veka.

Njih troje žive zajedno u luksuznom stanu u Parizu, ali po izbijanju Drugog svetskog rata, svako od njih vođen je ličnim prioritetima.

Oni se suočavaju sa užasima španskog građanskog rata i francuskim otporom. U glavnim ulogama, Šarliz Teron, Penelope Kruz i Stjuart Taunsend.

Filmski ciklus Festival festivala nastavlja se ostvarenjem Antonija Banderasa Letnja kiša iz 2006. godine koji je bio prikazan na brojnim festivalima širom sveta, a Banderasu je doneo i dve prestižne nagrade na Filmskom festvalu u Berlinu i "Sandens"-u.

Jedno neobično leto zauvek će promeniti živote grupici nerazdvojnih prijatelja. Osamnaestogodišnji Migelito izlazi iz bolnice posle operacije u kojoj je ostao bez bubrega.

U rukama mu je kopija Danteove Božanstvene komedije, poklon pacijenta sa kojim je ostvario prijateljstvo.

Upravo će mu ta knjiga otvoriti oči i pokazati mu šta mu je zaista potrebno u životu. U glavnimulogama Alberto Ameril i Feliks Gomez.

Tokom novembra pogledajte i filmove Vrisak mrava, nagrađen na filmskim festivalima u Čikagu i Roterdamu 2007. godine.

Poslednjeg petka u mesecu na programu je film Stari Momak iz 2004. godine koji je osvojio prestižnu nagradu žirija na filmskom festivalu u Kanu.

Filmski program je ogledalo televizije. U slučaju RTS koji je Javni servis to znači raznovrsna ponuda za sve. Naša publika je cela Srbija i to traži program pofilisan kroz autorske, tematske i žanrovske cikluse. Upravo takvo pakovanje filmskog repertoara čini našu ponudu prepoznatljivom i prihvatljivom svim segmentima srpskog televizijskog auditorijuma.

Uspostavljen je čvrst balans između komercijalnog i tzv. umetničkog filma gde na oba koloseka isporučujemo vrhunski kvalitet. Od velikih holivudskih hitova, premijera novih srpskih filmova do obimnih retrospektiva stranih i domaćih autora (Ingmar Bergman, Miloš Forman, Klod Šabrol, Fransoa Trifo, Džim Džarmus, Vudi Alen, Kventin Tarantino, Dejvid Kronenberg, Ang Li, Verner Hercog, Bernardo Bertoluči, Lik Beson, Majkl Mur, Goran Paskaljević, Živojin Pavlović, Slobodan Šijan, Srdan Karanović, Goran Markovic...) i nagrađivanih filmova u okviru trenutno najdugovečnijeg ciklusa na domaćim televizijama - Festival festivala.

Filmski program RTS jedini od svih televizija u Srbiji danas ima i zabavnu i kulturološku funkciju.

Prate se domaći filmski festivali (Kustendorf, FEST, Kratki metar, Festival Sinema sity, Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Filmski susreti Niš), međunarodni (Kan, Venecija, Berlin), direktno se prenose dodele Oskara.

Realizovali smo Dane českog, nemačkog i francuskog filma. Ponovo smo uspostavili nekada tradicionalne formate TV Beograd Zimski bioskop, Oskarovci, Letnji bioskop i Festove premijere koji ulaze u treću odnosno četrvtu godinu emitovanja.

RTS sarađuje sa svim relevantnim distributerima kod nas i u regionu, evropskim kompanijama i holivudskim mejdžor studijima Foks, Dizni, HBO, Paramount, MGM...

Filmski program RTS je prema podacima agencije za pilmetarsko merenje gledanosti Nielsen Audience Measurment, najgledaniji među svim televizijama sa nacionalnim frekvencijama u Srbiji 2008., 2009. i 2010. godine. Najgledanije filmove na RTS prati u proseku više od 2 milona gledalaca.

Ivan Karl
Urednik filmskog i stranog serijskog programa RTS

Glavni lik serije je Gari Bruks (Džej Mor), a priča počinje tri meseca pošto što su se on i njegova supruga, Alison Bruks (Pola Maršal), zvanično razveli.

Gari očajnički pokušava da krene dalje, ostavi brak iza sebe i prepusti se novim avanturama, ali stalno ima problema sa svojom bivšom ženom, a opterećuje ga i činjenica da sa njom ima dvoje dece.

Upravo zbog toga, Gari se teško prilagođava na život bez Alison, sa kojom neprestano ima nesuglasice.

Uprkos njihovom oštrom odnosu i stalnim prebacivanjem krivice, posle svakog konflikta, očigledno je da strast među njima ne jenjava, ali nijedno od njih dvoje ne želi da naruši jedva uspostavljenu harmoniju.

Pri tom, njihova deca neprestano provode vreme sa njima, što dodatno otežava situciju, imajući u vidu da se viđaju odvojeno, a da imaju potpuno drugačiji koncept vaspitavanja dece.

Sin Tom, koji ima 14 godina, na nagovor svoga oca, proveo je noć sa devojkom u svojoj sobi, posle čega su zajedno pili pivo, kao da mu Geri nije otac. Njihova ćerka Luiza, koja je dosta mlađa, svira violončelo i na zidovima svoje sobe drži fotografije Al Gora, Če Gevare, Gandija.

Alison smatra da je ponašanje Gerija u tim situacijama nedopustivo i neodgovorno, dok Gari misli da je Alison previše dosadna u vaspitavanju Toma i Luize.

U pilot-epizodi, Gari počinje da se viđa sa Vanesom, atraktivnom mladom mamom koja je, takođe, razvedena, dok Alison želi da obavesti svog advokata Voltera da se razvela od Garija.

Iako su Gari i Vanesa strasno započeli vezu, ona ga ubrzo ostavlja, kada shvati da ne može da zaboravi Alison. Gotovo istovremeno, Tom započinje svoju prvu romansu, kada pozove svoju simpatiju na sastanak, a jedino Luiza ostaje sama, očajnički zaljubljena u lik i delo Al Gora.

Mračne i smrtonosne tajne drže njegove stanovnike daleko od civilizacije, jer se veruje da u šumi stanuju krvoločna stvorenja (kako ih seljani zovu - "Oni o kojima se ne govori").

Jedno od pravila male zajednice zabranjuje seoskim stanovnicima da zalaze u šumu. Međutim, zločini koji će uslediti primoravaju stanovnike da potraže lekove izvan samonametnutih granica.

Kako su seljani uplašeni odmazdom stvorenja iz šume, slepa devojka (u tumačenju Brajs Dalas Hauard) polazi sama na putovanje koje će rezultirati (ne)očekivanim obrtima.

Selo predstavlja prvi Šamalanov izlet u kostimirani film u kojem precizno i sa mnogo detalja predstavlja seoske ceremonije i na minimalistički način rešava ključne scene.

Kao i u svim prethodnim filmovima, Šamalan gradi napetost odsustvom prikazanog na ekranu i sugestivnim zvučnim efektima.

Znaci

Sledi, svojevrsan omaž Alfredu Hičkoku, višestruko nagrađivani Šalamanov triler Znaci (20. oktobar, RTS 1) iz 2002. godine, u kojem glavne uloge tumače Mel Gibson i Joakin Feniks.

Radnja filma se većinom odvija na imanju porodice Hes u Pensilvaniji, gde bivši sveštenik Grim živi sa sinom Morganom, ćerkom Bo i mlađim bratom Merilom.

Frim je napustio crkvu, pošto što mu je supruga poginula u teškoj saobraćajnoj nesreći koju je izazvao lokalni veterinar Rej Redi i sad živi sa bratom i decom u usamljenoj kući okruženoj velikim poljima kukuruza.

Jednog dana tajanstveni krug pojavljuje se na jednom od njegovih polja i on najpre pomisli da se radi o neslanoj šali od strane ljudi koji bi mogli imati nešto protiv njega.

Međutim, posle nekoliko dana slični krugovi počinju da se pojavljuju u usevima širom sveta. Dok neki ljudi misle da je to dokaz vanzemaljskog života, drugi su uvereni da se radi o prevari koju su kreirali ljudi željni senzacije.

Slučaj postaje sve ozbiljniji kad se tajanstvena svetla pojavljuju na nebu iznad Meksika, a ubrzo posle toga, na televizijskim vestima je objavljen amaterski snimak dečje rođendanske zabave na kojoj se jasno vidi vanzemaljac.

Film je osvojio nagradu ASCAP 2003. godine, trostruko je bio nominovan za Young Artist, Teen Choic i nagradu "Saturn".

Šesto čulo

U ovoj napetoj priči o psihološkom teroru, koji je na programu poslednje subote u mesecu, doktor Malkom Krou (Brus Vilis) je dečji psiholog, čiji novi pacijent ima problem koji izlazi iz njegove uobičajene oblasti delovanja.

Kol Sir (Hejli Džoel Ozment) je šestogodišnjak koji tvrdi da vidi duhove mrtvih ljudi.

Čini se da je Kol vidovit i da vidi duhove onih koji su na neki način bili zlostavljani. Dečak ne razume svoje moći i nema nikakvu kontrolu nad njima. Njega strašno plaše prizori koje vidi, a doktor Krou je jedina osoba kojoj može da poveri svoju tajnu.

Ali kako se doktor sve više upušta u Kolov problem, to će dovesti do neobičnih i neočekivanih posledica i po njega i po njegovog pacijenta.

Replika ovog filma (Ja vidim mrtve ljude) našla se na listi 100 najboljih filmskih replika Američkog filmskog instituta.

Film Šesto čulo jedan je od četiri horor filma koji su ikada bili nominovani za Oskara u kategoriji za najbolji film.

M. Najt Šamalan

Manoj Nelijatu Šamalan, filmskom svetu poznatiji kao M. Najt Šamalan, rođen je 6. avgusta 1970. u Indiji, gde je proveo prvih šest meseci života. Posle toga, sa roditeljima odlazi da živi u Filadelfiju.

Sa 17 godina imao je 45 snimljenih amaterskih filmova. Prvi dugometražni film koji je snimio bio je Praying with Anger iz 1992. godine, od novca koji je pozajmio od roditelja i prijatelja, kao student.

Taj poluautobiografski film je prikazan na festivalu u Torontu i već tad su mnogi prepoznali njegov talenat. Sledeći film, Wide Awake, snimio je 1995. godine, ali je prikazan tek 1998.

Proboj na svetsku filmsku scenu omogućio mu je njegov treći film - Šesto čulo (1999). Naravno, značajan je i komercijalni uspeh filma koji je u Americi zaradio oko 300 miliona, a širom sveta skoro 700 miliona dolara. Upravo ta činjenica će pomoći Šamalanu da zadobije poverenje filmskih studija za dalja ostvarenja.

Nasleđe filma je i saradnja sa kompozitorom Džejmsom Njutnom Hauardom, čija će muzika davati dodatnu nijansu svim narednim filmovima.

Posle serije uspešnih i kvalitetnih filmova, Šamalan je stekao slavu svetskih razmera.

Šamalan je jedan od reditelja sa mnoštvom prepoznatljih karakteristika, koje se primećuju u svakom njegovom filmu.

Prva i najupadljivija jeste da je radnja svakog njegovog filma smeštena u Filadelfiju ili njenu bližu okolinu.

Često voli da prikazuje likove svojih filmova u okvirima vrata, vešto se služeći dobrom fotografijom. Takođe, često prikazuje likove u vidu odraza na staklu ili ogledalu. Najupečatljiviji primer toga jeste njegovo pojavljivanje u odrazu staklenih vrata od ormana za likove u filmu Selo.

Kao i Hičkok nekada, i on voli da se često pojavljuje u svojim filmovima, ponekad čak igrajući i značajnije uloge. Njegovi omiljeni reditelji su Stiven Spilberg i, naravno, Alfred Hičkok, a film Znakovi može se shvatiti kao svojevrstan omaž Hičkoku.

Bio je scenarista svakog svog filma. Većina njegovih filmova ima veliki preokret na kraju ili rasplet koji prestavlja potpuno iznenađenje i šok za gledaoca.

Džek Kejts (Nik Nolti) je policajac koji voli da radi sam i ne drži se pravila policijskog posla. Slučajno nailazi na dvojicu kolega, koji odlaze da obave rutinsko hapšenje sitnih kriminalca u jednom hotelu i on polazi sa njima.

Kada policajci pokucaju na vrata, kriminalci otvaraju vatru i Džek se nađe licem u lice s jednim od njih. Iako ga drži na nišanu, mora da se preda jer je drugi kriminalac uhvatio njegovog kolegu.

Rutinsko hapšenje propada nakon što je jedan od policajaca podlegao povredama, a u policijskoj stanici, kolege osuđuju Džeka da se kukavički poneo.

Džek u međuvremenu saznaje da to nisu bili sitni kriminalci već zloglasni pljačkaš Albert Ganc i njegov kolega Bili Ber, koji ga je izbavio iz zatvora.

Pri izlasku iz zatvora, Albert Ganc redom ubija svoje bivše kolege, a jedan od bivših saradnika je i Regi Hamond (Edi Marfi), koji se još uvek nalazi u zatvoru.

Džek odlazi u zatvor i traži od Regija saradnju, međutim on to najpre odbija. Iskusni policajac je uporan i izvlači ga iz zatvora na samo 48 sati, koliko imaju na raspolaganju da pronađu zločince...

Još 48 sati

Staro je pravilo da se dobitna formula nikad ne menja, tipičan je primer drugog nastavka Još 48 sati.

Reditelj Volter Hil ponovo se prihvatio kormila, a glavne uloge repriziraju mrgudni Nik Nolti i urenebesno zanimljivi Edi marfi.

Gotovo da se ništa nije promenilo posle osam godina od prvog dela filma. Džek uporno prati krijumčara droge koji sebe naziva Ajs Men i konačno dolazi u posed dokaza da je on spreman da plati za ubistvo Regija Hamonda, koji uskoro izlazi iz zatvora.

Džek pokušava da nagovori Regija da dokaže svoju nevinost i pomogne mu da uhvatiti Ajs Mena, međutim Regi odbija dok mu ne vrati njegovih 500.000 dolara koje je sakrio.

Ipak, Džek igra svoju igru i odbija da mu vrati novac ako mu ne pomogne u pokušaju da privede zločinca pravdi. Autobus koji prevozi Regija iz zatvora napadnu dvojica motorista od kojih jednog regi prepozna kao Čerija, brata Alberta Ganca, kojeg je ubio nekoliko godina ranije...

Kolo sreće i Harlemske noći

U nastavku ciklusa, Edija Marfija gledamo u filmu Kolo sreće (utorak, 09. novembar) u ulozi sitnog kriminalca koji preko noći zauzima fotelju ugledne kompanije.

Dvojica miliona klade se da je od prosečnog kriminalca moguće napraviti uspešnog poslovnog čoveka. Ulog je miliona dolara!

Randolf i Motimer Djuk su pohlepni brokeri iz Filadelfije, milione skloni klađenju, međutim, ne na trke konja ili sportske utakmice.

Njihova najnovija opklada sa ulogom od milion dolara uključuje ekspriment koji bi trebalo da dokaže da je iskusnog poslovnog čoveka na odgovornoj poziciji moguće zameniti običnim uličarom koji za život zarađuje prevarama i sitnim kriminalom.

Ovo se neće svideti direktoru njihove kompanije Luisu koji završava na ulici dok njegovo mesto preuzima Valentin (Edie Marfi), idealni primer uličara koji dobija Luisovu kuću i sve benificije koje je, sada upropašćeni direktor imao.

Nakon izvesnog vremena Valentin otkriva o čemu je reč, pa uz pomoć Luisa i prostitutke koja se brinula o njemu, sprema osvetu braći Djuk.

Već sutradan (sreda 10. novembar) na programu je Harlemske noći. Sigur Rej je vlasnik ilegalnog kazina devedesetih godina i u stalnom je sukobu sa reketašima i policijom koji žele da ga vide u zatvoru.

Rej je postao Kvikov (Edi Marfi) drugi otac, nakon što mu je spasio život igrum čudnih okolnosti.

Od tada je prošlo 25 godina. Sada, Rej vidi popularni klub u Harlemu uz pomoć Kvika koji mu je desna ruka.

Reketaš Bagzi dolazi po svoj deo kolača, a kao protiv uslugu nudi čuvanje lokala od drugih bandi. Premudri Bagzi koristi pokvarenog policajca i opasnu ženu kao mamac.

Međutim Rej i Kvik se neće lako pomiriti sa ucenom. Nameštaju boks meč koji će im pomoći da se reše Bagzija, što će praktično rešiti sve njihove probleme.

Policajac sa Beverli Hilsa

Ciklus filmova Edija Marfija nastavlja se sjajnim komedijama iz osamdesetih - Policajac sa Beverli Hilsa. Prvi deo filma je postigao neočekivano veliki komercijalan uspeh, a ubrzo su usledila naredna tri nastavka.

Edi Marfi je Aksel Foli, policajac iz Detroita koji odlazi na Beverli Hils u potrazi za ubicom svog bivšeg šefa. Svi tragovi vode do zabavnog parka Vonervorld, a u potrazi za zločincem, pridružuju mu se i njegovi stari prijatelji i Bili Rouzvud i Serdž.

Aksel ubrzo shvata da njegov ulični stil ne odgovara policijskim metodama savremenog grada.

Međutim, umesto da se prilagodi novim okolnostim, Aksel će pokušati da luksuzni Beverli Hils prilagodi sebi...

Scenario ovog filma bio je nominovan za Oscara, muzika u filmu osvojila je Gremija, a film je bio i nominovan za BAFTA nagradu i Zlatni globus.

Ciklus filmova Najbolje od Edija Marfija nastavlja se drugim i trećim delom urnebesnih avantura policajca sa Beverli Hilsa.

Edi Marfi

Legendarni američki glimac, koji se gotovo od detinjstva posvetio šou-biznisu, rođen je 3. aprila 1961. godine u Bruklinu, međutim ubrzo se seli na Long Ajlend.

Veliku prekretnicu u karijeri imao je 1980. godine, kada je izabran na audiciji za popularni zabavni noćni program Saturday Night Live.

Ta sezona bila je najteža za ovu seriju, jer je njena gledanost drastično opala. Marfi je imao samo sporedne uloge, dok jednom, igrom slučaja, nije dobio na raspolaganju pet minuta uživo koje je iskoristio na najbolji mogući način.

Ovaj srećan sticaj okolnosti obezbedio mu je rad i u sledećoj sezoni, ali ovoga puta u glavnoj ulozi. Seriju je obogatio imitacijama mnogih poznatih ličnosti, što joj je ubrzo vratilo popularnost.

Zahvaljujući uspehu u ovoj seriji, Marfi sa samo dvadesetak godina dobija nekoliko glavnih uloga. Njegovi filmovi Policajac sa Beverli Hilsa i 48 sati doživeli su munjevite uspehe.

Sa 23 godine potpisao je ugovor na 25 miliona dolara sa jednom producentskom kućom, što je do danas rekord u Holivudu za tako mladog glumca.

U filmu, Nutty Professor koji je imao veliki uspeh i doživeo nastavak, Marfi je igrao svih šest glavnih likova.

Edi Marfi bio je i predmet provokacija krajem devedeseth godina, kada ga je zaustavio policajac u kolima sa transvestitom. Marfi je tvrdio da je samo povezao stopera, ali to ipak nije sprečilo podrugljive reakcije javnosti.

Radnja filma smeštena je u vremenski tesnac - odigrava se između pola jedanaest i podneva, tačnije petnaest minuta kasnije. Godina je 1880., a mesto dešavanja, naravno, Divlji zapad.

Vil Kejn, sada već bivši šerif Hedlivila, ženi se Ejmi i ostavlja miran i prosperitetan grad ne bi li sa njom otpočeo novi život.

U tom trenutku stiže depeša da se Frank Miler Vraća. Potvrda za to je i prisustvo trojce njegovih kolega koji ga čekaju na stanici još od pola 11, iako voz stiže tačno u podne.

Kejn zna da se Miler vraća u grad samo da bi ga gonio do iznemoglosti i na koncu ubio (jer je zahvaljujuci šerifu odležao kaznu od 5 godina zbog ubistva) i shvata da ne može da pobegne od njegove bande (a ponajviše od sebe).

Zato pokušava da okupi "doček" za Milera. Nažalost, ne ide baš sve kako je zamislio... U glavnim ulogama Geri Kuper i Grejs Keli.

Obračun kod OK Korala

Ciklus vesterna nastavlja se jednim od najboljih kaubojskih filmova svih vremena Obračun kod OK Korala, u režiji Džona Sterdžisa. Film prati odnos dve legende - Vajta Erpa (Bart Lenkaster) i Doka Holideja (Kirk Daglas).

Kada Erp spasi Holideja od bande, zakrvljeni neprijatelji postaju prijatelji i zajedno odluče da očistite Zapad od razuzdane bande Klenton. Film je dvostruko nominovan za Oscara 1958. godine.

Sterdžis je režirao film prema scenariju Leona Jurisa, kojem je kao primer poslužio novinski članak. Iako je istorijska pozadina u filmu izmenjena, Sterdžisov vestern opravdano je poneo epitet najuzbudljivije ekranizacije važnog ovog događaja u naseljavanju američkog jugozapada i grčevite bitke za uspostavljanje reda i zakona.

O istančanom spoju drame i akcije u ovom filmu svedoči činjenica da je Sterdžis portretisao likove Vajta i Doka, kroz njihov međusobni odnos i odnos sa ženama u koje su bili zaljubljeni, i istovremeno prikazao napete revolveraške obračune u uzalodnoj borbi protiv bezakonja.

Čovek koji je ubio Libertija Valansa

U okviru ovog ciklusa na programu je i film Čovek koji je ubio Libertija Valansa, klasični vestern Džona Forda sa Džejmsom Stjuartom, Džonom Vejnom i Li Marvinom u glavnim ulogama. Film je nastao kao adaptacija kratke priče Doroti M. Džonson.

Film počinje sa pripremama za sahranu. Američki senator i njegova žena vraćaju se u mali grad u centralnoj Arizoni. Novinar upita senatora zašto je došao da sahrani, očigledno, nikoga, na šta senator pokušava da mu da adekvatan odgovor i film se razvija kao flešbek.

Čovek koji je ubio Libertija Valansa premijerno je prikazan 1962. godine, a zahvaljujući klasičnoj priči i popularnim zvezdama postigao neočekivano veliki uspeh.

Godine 1963. bio je nominovan za Oskara u kategoriji najboljih kostima i tako ušao u istoriju svetske kinematografije kao je jedan od retkih vesterna koji su bili nominovani za tu prestižnu nagradu.

Film je zadržao veliku popularnost kroz prikazivanja na televiziji. Uz filmove Tragači i Moja draga Klementina, smatra se jednim od najboljih vesterna Džona Forda.

Rio grande

Filmom Rio Grande (poslednji deo vestern trilogije Džona Vejna o američkoj konjici iz 1950. godine) nastavlja se ciklus vesterna na RTS-u. Prva dva filma bila su Fort AFort Apache iz 1948. godine i Nosila je žutu vrpcu iz 1949. godine. Džon Vejn tumači glavnu ulogu kao Kirbi Jork.

Pukovnik Jork odlazi na granicu kako bi je obranio od napada odmetnutih Apača. Jork je rastrzan između Apača i mladih neiskusnih novajlija, kojih ima premalo da bi zadovoljili potrebe službe.

Situacija se dodatno pogoršava kad u odred stiže njegov sin (kojeg nije video punih petnaest godina), Džef Jork. Budući da ne želi da izgleda kao da favorizuje svog sina, pukovnik Jork odnosi se prema njemu dosta strogo, što dodatno komplikuje već narušene porodične odnose...

Među filmovima koji će biti prikazani tokom novembra je i fillm Jahači na duge staze. Ovaj biografski vestern prati četiri bande koju čine braća: Jangsteri, Džejmsovi, Milerovi i Fordovi.

Oni formiraju jednu grupu i prave haos u Misuriju. U međuvremenu, predstavnici zakona ne uspevaju da nadmudre kauboje u bekstvu, a oni su, s druge strane, zauzeti neminovnim raskolima u bandi.

Režiser Volter Hil angažovao je glumce koji su u stvarnom životu braća: Kičove, Karadinove, Kvejdove i Gestove.

Sedmorica veličanstvenih

Konačno, kada govorimo o ciklusu vesterna, tu su i nezaobilazni Sedmorica veličanstvenih, legendarni film iz 1960. godine koji je režirao Džon Sterdžes. U glavnim ulogama Jul Briner, Ilaj Volak i Stiv Makvin.

Meksičko selo čija populacija ne poznaje nasilje već samo mukotrpan rad na zemlji na stalnom je udaru bandita koji im otimaju hranu zagorčavajući im život. Umorni od konstantnog izrabljivanja i terora konsultuju se sa seoskim mudracem koji im poručuje da je vreme za borbu.

Predstavnici seljana odlaze preko granice ne bi li pronašli oružje, međutim, u jednom mirnom američkom gradiću nailaze na Vina i Krisa, dvojicu prijatelja i revolveraša koji ih uveravaju da im je pametnije da unajme ljude koji znaju s oružjem...

Sedmorica veličanstvenih se okuplja i odlaze u selo gde nedeljama obučavaju stanovnike istovremeno spremajući obranu sela...

Tokom novembra, u okviru ovog filmskog ciklusa, koji možete pratiti na Prvom programu RTS-a svakog utorka i četvrtka, biće emitovani i filmovi Hang em high, Quigley down high i Chato's land.

Prohibicija je u SAD-u dovela do talasa organizovanog kriminala u dvadesetima i tridesetima godinama. Mnoge bande krijumčare ogromne količine alkohola i postaju bezobrazno bogati.

Najveći problem je Čikago, gde vođa najveće kriminalne organizacije Al Kapone prodaje niskokvalitetni alkohol po visokim cenama. Agent ministarstva financija Eliot Nes angažovan je da povede rat protiv Kaponea i njegovog "carstva".

Pošto prve racije propadaju zbog korumpiranih policajaca, Nes moli za pomoć nepotkupljivog policajca poreklom iz Irske koji ga savetuje da okupi ekipu sastavljenu od studenata policijske akademije kako bi se osigurali da ih niko neće odati Kaponeu.

Prvu raciju obavljaju u lokalnoj pošti, u čijem se skladištu drži alkohol. Skladište ostaje nedirnuto kako ne bi isprovocirali Kaponea i njegovu organizaciju. Racija uspeva bez ijednog ubijenog.

Tokom racije na kanadskoj granici, Nes hapsi jednog od Kaponeovih računovođa, Džordža i uspevaju da ga ubede da im preda dokaze protiv Kaponea. Međutim, ni to nije dugo potrajalo. Džordž se otima kontroli i ubija dva inspektora.

Situacija ne ide na ruku istražiteljima, ali posle puno sreće i posvećenosti svim poslu, dolaze do krunskih dokaza u postupku protiv Kaponea, odnosno do saradnika koji je spreman da, zbog proneverenih, 1,3 miliona dolara svedoči pred sudom protiv Kaponea i otera ga u zatvor na 11-godišnju robiju.

Kritičari ocenjuju da je De Palma snimio film Nesalomivi u pokušaju da povrati narušeno poverenje producenata, posle niza optužbi zbog istančanog voajerskog pristupa.

Misija na Mars

Filmski maraton nastavlja se De Palminim ostvarenjem iz 2000. godine Misija na Mars sa fascinantnim prizorima svemira, u kojima upotreba specijalnih efekata nije iskorišćena tek radi spektakularnosti, nego najviše za stvaranje napetosti.

Međunarodna ekipa astronauta na Marsu neočekivano nailazi na gomilu kamenja koje remeti uređaje za istraživanje. Ubrzo se događa neobjašnjiva nesreća u kojoj istraživači misteriozno nestaju.

Spasilačka ekipa sastavljena je od vernih prijatelja, Džima, Vudija, njegove supruge Teri i mladig Fila.

Kiša meteora pogađa spasilački brod i astronauti su prisiljeni da se spasavaju - korišćenjem orbitirajućeg satelita.

Iako se situacija iz minuta u minut pogoršava, astronauti ne gube nadu. Nekako uspevaju da slete i uskoro se pojavljuju naznake koje bi mogle promeniti budućnost ljudske rase - naznake vanzemaljskog života...

Obučena da ubije

U nastavku autorske večeri na RTS-a gledamo film Obučena da ubije, De Palmin povratak na velika vrata, film koji je postigao zavidan komercijalni uspeh, ali i zadao glavobolje zbog voajerističkog prikaza nasilja nad ženama.

Pored kritičara, kontroverzni klasik navukao gnev brojnih feminističkih pokreta.

Doktor Robert Eliot koga u filmu glumi Majkl Kejn je ugledni psihoterapeut sa Menhetna čiji će se život iz idiličnog pretvoriti u pravi pakao.

Tome će doprineti psihotični ubica koji ukradenim nožem iz ordinacije napada njegove pacijentikinje.

Posle ubistva Kejt Miler, detektiv Marino započinje istragu o smrti nimfomanke u kojoj mu pomaže i doktor Eliot.

Sin ubijene žene se istovremeno susreće sa prostitutkom koja je svedočila o brutalnom ubistvu, pa oni zajedno pokreću paralelnu istragu.

Zbog voajerističkog prikaza nasilja nad ženama De Palmin film izazvao je brojne proteste feministkinja, što je na svoj način samo doprinelo velikom komercijalnom uspehu filma.

Osim Majkla Kejna, uloge u filmu tumače Denis Franc, Nensi Alen i drugi.

Kinematografija Brajana de Palme

Prvi klasični de Palmin triler/horor su Sestre (1973), film u kojem reditelj uvodi većinu svojih prepoznatljivih motiva: voajersku kameru, duge kadrove, dobre/loše dvojnike, okrutne scene ubistava...

Najveći komercijalni i kritički uspeh postala je Carrie (1976), priča o neurotičnoj devojci s telekinetičkim moćima.

Sledi The Fury (1978), neobična mešavina horora, naučne fantastike, špijunskog filma i drame. To je još jedna priča o telekinetičkim moćima, ovaj put smeštena u špijunski milje, a film je imao dosta zvezda poput Kirka Daglasa.

De Palma 1981. godine radi triler Pucanj nije brisan. Već dve godine kasnije, 1983. snima Lice s ožiljkom, rimejk gangsterskog hita koji je sada smešten u Majami pun kubanskih izbeglica i kriminalaca.

Priču o krijumčarenju kokaina napisao je Oliver Stoun. Okrutno nasilje i psovke doneli su filmu različite kritike, ali je svejedno film postao klasik osamdesetih.

Optužbe za pornografiju

Body double (1984) je najeksplicitniji prikaz voajerističkog stila De Palme koji mu je u mejnstrim medijima zaradio i optužbu za pornografiju.

Sledeći film je Žrtve rata (1984) o američkim ratnim zločinima u Vijetnamu, i ako je u prethodnom filmu zaslužan za otkriće Kevina Kostnera, u ovom je promovisao Šona Pena.

Kritičke pohvale De Palmi vraća Karlitov način (1993), još jedan gangsterski klasik u kojem je Al Paćino kliše iskusnog gangstera. Brojni časopisi proglasili su ovaj film jednim od najboljih tokom devedesetih godina.

Paranoična špijunska akcija Nemoguća misija (1996) je najveći De Palmin komercijalni hit koji je mnoge naterao na razmišljanje šta bi bilo da se De Palma, kao majstor napetih i vizualnih scena, više posvetio snimanju akcionih filmova.

Umesto toga, De Palma nastavlja da snima trilere i radi Zmijske oči (1998). Kasnija De Palmina ostvarenja Fatalna žena i Misija na Mars , podelila su kritičare, a jedan krug obožavatelja smatra ih remek-delima.