Borislav Nježić - Retrospektivna izložba

Kao student Akademije primenjenih umetnosti Borislav Nježić je bio malo stariji od svoje generacije, pa samim tim nešto zreliji kao čovek. To mu je pomoglo da studiranje shvati ozbiljnije od drugih brucoša i da studentske dane iskoristi na najbolji način.
Bio je veoma dobar student, posebno u likovnim disciplinama. Kod šefa odseka, profesora slikarstva Rajka Nikolića, imao je odlične ocene. Ipak, Bora u potpunosti pronalazi sebe sa dolaskom Aleksandra Tomaševića za profesora likovne discipline mozaik. Taj novi predmet mu je na neki način doneo „prosvetljenje“. Od samog početka prihvata izazov novog načina izražavanja u slikarskim tehnikama i sa velikim interesovanjem upija znanja na koja ih je profesor Tomašević upućivao. Mada relativno mlad profesor, ali sa priličnim iskustvom u tom domenu stvaralaštva, Tomašević je umeo da studentima usadi ljubav prema toj disciplini. Jedan od njih, možda i najprilježniji, bio je Borislav Nježić.

Ta nova ljubav nije ga napuštala do kraja života. Gotovo svakodnevno je odlazio u svoj atelje da nešto doradi, da nešto popravi ili da eksperimentiše. Od samog početka samostalnog stvaranja mozaik nije prihvatio isključivo kao rad sa kamenom, staklom i pastom. Interesovao ga je rad sa prirodnim i trajnim materijalima. Istraživao je i sakupljao kamen po raznim terenima i u svim oblicima, tražeći u njemu jednostavan sadržaj i formu. Po ugledu na svog profesora Tomaševića, prihvata se stalnog eksperimentisanja; jednostavno, to mu je bila opsesija. U tom pogledu se dokazivao na mnogobrojnim samostalnim i grupnim izložbama i izvedenim delima. Vrlo retko se ponavljao, a upornost koju je pokazivao u takvom načinu izražavanja u oblasti mozaika je impresivna. Nije podlegao podelama na klasično – moderno, već ga je vodilo nadahnuće, doživljaji iz duše. Kreativnost je uvek bila u prvom planu.

Usuđujem se da kažem da je Borislav Nježić bio jedan od preteča modernog stvaralaštva mozaika u Srbiji pa i u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Borislav Boro Nježić (1933–2016)
Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku monumentalnog slikarstva, 1964. Član je ULUPUDS-a od 1968. Bio je član i osnivač grupe AMETIST, sa kojom je realizovao preko 40 izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više priznanja među kojima je i Nagrada ULUPUDS-a za životno delo.
Izlagao na 15 samostalnih izložbi (Beograd, Apatin, Zapadni Berlin, Banja Luka) i na preko 120 grupnih izložbi.
Iako je najpoznatiji njegov mozaički opus,  Boro Nježić se uspešno bavio i slikarstvom i grafikom. Takođe, ostale su upamćene njegove scenografije za kultne televizijske serije („Obraz uz obraz“ i „Više od igre“), za više TV drama i film „Braća po materi“, kao i mnoge revijalne scenografije.
Uradio je veliki broj mozaika, kao i 5 velikih mozaičkih kompozicija u javnom prostoru. Sledeći impuls i duh svog učitelja Aleksandra Tomaševića pomerio je granice savremenog mozaika i stvorio neka od najznačajnijih likovnih dela druge polovine XX veka.