Spodobe i leševi, veštice i vampiri

Ilustratorskim opusom Ivice Stevanovića u mimohodu promiče karneval iščašenih bića-kreatura, bolje rečeno monstruma, oblikovanih autorovom nepresušnom maštom i bravuroznim crtežom, gradeći jedan čudan svet gde spodobe, zmajevi, leševi i ko još zna kakve aveti i demoni nisu zli, već su više kao nevaljalo dete koje beži od noćne more realnosti - što se u jednoj rečenici može sažeti naslovom njegovog grafičkog dela Ljubazni leševi iz 2003. predstavljenog publici u SAD-u 2016. kao Kindly Corpses, Chizine Publications.

Horor efekat provejava ilustracijama Ivice Stevanovića, kao deo jednog modernog eksperimenta, u okviru nedovoljno zastupljenog žanra u našoj umetnosti, grafičkog romana (ili pripovesti), čija su neka od osnovnih obeležja, strašno, mračno i kriminalno, upravo bliski sa modernim izrazom stripa.

Alternativna estetika autorovih ilustracija, iščašenih demonskih bića isplaženih jezika, izbuljenih od straha očiju, deformisanih likova kao u krivom ogledalu, skeleta, životinja koje vas čudno, urokljivo gledaju, aveti, zmajevi, đavoli, popovi, veštice, vampiri i ko zna još kakvi monstrumi, dovedena je do te tačke da ne izaziva strah kod posmatrača, već osećaj, neke poznate, davno u prostorima sećanja na detinjstvo prevaziđene noćne more uklopljene u svakodnevicu.

Međunarodno prepoznavanje i afirmaciju doživljava kada njegove ilustracije objavljuju u projektima američkih izdavača: ilustracije objavljene u knjizi Steampunk Reloaded, Tachyon, 2010, antologiji The Thackery T. Lambshead Cabinet of Curiosities, Harper Collins 2011, Wonderbook, Abrams 2013. kao i u knjizi Vampire Junction, Centipede Press, 2019.

Zmajevi se izdvajaju kao trajna inspiracija autora i zauzimaju posebno mesto, kako u srpskoj mitologiji tako i u opusu Ivice Stefanovića. Ilustracije u knjizi Iščezli iz edicije Srpska mitologija, Orfelin, Novi Sad, 2019, determinišu u najboljem svetlu, kako autorov stil tako i njegovo shvatanje ilustracije, u kome na prvi pogled dominira minuciozan crtež, izveden do najsitnijih detalja, inspirisan srednjevekovnim gravurama i otiscima, kao i renesansnim grafikama Albrehta Direra. Istovremeno nas, svojom ekspresijom, autor uvodi u sopstveno viđenje, tog mitskog bića, u svoj imaginativni svet, definisan demonologijom kao ličnom estetikom, spajajući ih u svoj originalni likovni jezik.

Što se duže posmatraju demoni i monstruozne spodobe autorovog ilustratorskog imaginarijuma, nekako nam postaju bliske, prepoznatljive i skoro ljubazne, tako zarobljene u njihovom okruženju.

Iščašeni likovi koji nas posmatraju sa njegovih ilustracija, izazivaju potrebu, da im se uvek iznova vraćate u želji da još jedanput uplovite u taj demonski svet i da istražujete njegov narativ.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.