Čari darivanja Ružice Bebe Pavlović

U centru izložbe pod nazivom „Čari darivanja", nalazi se 60 crteža koje Beba Pavlović daruje u humanitarne svrhe Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu, Tiršova 10. U tu čast joj je priređena i mala retrospektivna izložba koja, osim već pomenutih crteža, predstavlja Bebine radove u ulju, akvarele i crteže, nastale tokom njenog višedecenijskog plodonosnog stvaralaštva. Autor izložbe je Nikola. Kusovac, istoričar umetnosti.

Ružica Beba Pavlović rođena je u Beogradu ,1927. godine. Još u ranom detinjstvu počela je da pokazuje interesovanje za umetnost. Kao skojevka učestvovala je na Sremskom frontu. Diplomirala je 1967. godine na Akademiji likovne umetnosti, u klasi Zorana Petrovića. Član je ULUS-a i Društva „Lada". U periodu od 1959. do 1998 . godine priredila je 23 samostalne izložbe i učestvovala na više od 200 grupnih izložbi. Njene slike nalaze se u privatnim i državnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je Medalje zasluga za narod 1967. godine, Medalje Vladimira Putina povodom obeležavanja sedamdesetogodišnjice oslobođenja Beograda i velikog broja zahvalnica za poklonjene radove u dobrotvrne svrhe.

O njenom radu pisali su mnogi znalci iz zemlje i inostranstva.

Pavle Vasić je 1969. godine u Politici napisao da Ružica Beba Pavlović poseduje lepu kolorističku osećajnost, koja u pojedinim slikama / na primer, u nijansama ljubičastog / dolazi do nesumnjivog rafinmana.

Miograd Kolarić , 1975. godine, istakao je: „Ceo slikarski postupak Ružice Bebe Pavlović ima tu neku čar početka, čar osećanja u nastajanju, zanosa pred novim, čar forme koja se tek izdvaja iz jednog imaginarnog poretka viđenih stvari. Zato su sva njena platna u jednom neprekinutom stanju rasta, u radoznaloj otvorenosti materije, u stalnom obnavljanju palate, bez one dokončanosti koja njihovoj lepoti i njihovoj umetničkoj zrelosti može da ospori kreativnost".

Aleksa Čelebonović, 1984. godine napisao je da Beba Pavlović uvodi u svoje slike i logiku orijentalnih minijatura, gde je naglašavanje dimenzije raspoređeno prema značaju stvari u priči. Ona se, nesumnjivo, služi i fotografijom, pa se u takvim prilikama može dobro pratiti sistem deformacije, u skretanju pažnje sa optičkih činjenica na psihološke i sa čvrstih telesnih struktura na eterične , lebdeće i jedinstvene, kao da se ličnosti modela koncentrišu u glavama, a zatim rastaču i preko tela spajaju sa okolinom".

Dragoslav Srejović, 1996. godine: Slikarski Ružica Beba Pavlović postiže suštinu  svoga dosledno likovnog mišljenja skraćenjem figure i njenim odvajanjem od podloge. Ta podloga je najčešće zelena, boja snova i harmonije, kako nazivom ciklusa ukazuje i sama slikarka. Zeleni svet u kome prebivaju njene lebdeće figure, katkada darivane i krilima, u renesansnoj je izmaglici nastanjenoj cvetovima, drvećem, svakakvom vegetacijom, a često i drugim figurama. Kao da se slikar snovima preselio iz XX veka u kvatročento.Likovi su naši, to su večne zelene visine Sirogojna, anđeli su to naše večnosti, ali kao svaka večnost je sveobuhvatna i ne zna za granice ni vremena ni prostora".

Ovde možete pogledati/preuzeti liflet izložbe