Tišina u Aberdarevoj

Maketa budućeg Memorijalnog centra u Aberdarevoj

Idejno rešenje spomen- obeležja stradalim radnicima RTS-a tokom NATO bombardovanja

Memorijal „Zašto?", kinetička skulptura ŠESNAEST, model u razmeri 1:20 biće predstavljen u holu RTS-a. Autori ovog rešenja su : NeoArhitekti Beograd: Snežana Vesnić, Tatjana Stratimirović, Vladimir Milenković, Mihajlo Samardžić, Vladimir Jovanović, Filip Prica, Duška Prodanović, Aleksandar Orozović, Nenad Mijatović, Novica Gavrić, Predrag Popović.

Rešenje podrazumeva njihanje  kinetičkih vlati trave  na vetru koji će raznositi žamor parkovske svakodnevnice.

Arhitektonski - tehnički gledano Memorijalni centar je celina od dva dela: urušenog pročelja zgrade RTS-a i partera u njenom nastavku koji pokriva teren javnog prostora parkovske celine Tašmajdana. U središtu kao element prostorne integracije nalazi se Kinetička skulptura ŠESNAEST na prostoru uokvirenom zgradom RTS-a, Dečijim kulturnim centrom i delom parka na kome se nalazi spomenik 'Zašto?'. Kinetička struktura je sastavljena iz šesnaest vertikalnih linijskih elemenata u organskoj formi - vlati trave, vodenog ogledala na kojem se nalaze i partera za kretanje pešaka, kao i ulazne partije kojom se obezbeđuje veza sa spomen-sobom u volumetri unutar iza urušenog pročelja zgrade RTS-a.

„Njegova sublimnost ogleda se u brojnim simboličkim narativima koji se čitaju u neposrednom iskustvu novoprojektovanog prostora. Ideja rasporeda mreže kao niza fragilnih „vlati trave" koje mogu biti poistovećene sa uverenjem o stanju nezaštićenosti i usudu kao da je u potpunosti prenebregnuta onda kada se čitava struktura posmatra iz frontalne prostorne pozicije u odnosu na centralni objekat iz koje se „krhkost" intervencije sažima u jedinstveni i moćni sklop. U toj veoma očekivanoj prostornoj situaciji prepoznajemo prostorni događaj objedinjavanja krhkosti u moć gotovo kao u drevnoj narodnoj priči o braći i pruću - odlomak iz recenzije prof. dr Milorada Mladenovića, arhitekte i akademskog slikara.

Delo je nastajalo u periodu od 2013. do 2019. godine. Javni međunarodni konkurs za spomen- obeležje koje će svedočiti o stradanju radnika RTS-a u NATO bombardovanju u Aberdarevoj ulici 1999. godine, organizovan je krajem 2013. godine, a u njegovom sprovođenju učestvovali su Grad Beograd, Agencija za investicije i stanovanje, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Urbanistički zavod i RTS, uz podršku Društva arhitekata Beograda. Skupština grada Beograda na sednici održanoj 4. marta 2019. godine usvojila je odluku o podizanju javnog spomen-obeležja, Memorijala  i tom prilikom formiran je Odbor za podizanje spomenika.

Skulpture Katarine Tripković - Pančić

Za Katarinu Tripković Pančić, kao umetnicu koja je preživela bombardovanje 1999, ova izložba skulptura kojoj je dala ime „Pravo na istinu i nezaborav" ima izuzetan značaj. Kroz skulpture je predstavila bol i patnju svog naroda i nepravdu njemu nanetu kroz zamenu teze, u kojoj zločinac postaje žrtva, a žrtva postaje zločinac. Kada je 2015. godine dobila ponudu da uradi spomenik svoj stradaloj deci u NATO agresiji, gde je mala Milica Rakić uzeta kao simbol, obuzeli su je  bes, ljutnja, tuga, bol i glavno pitanje - ZAŠTO?! Posle završetka rada na spomeniku, razmišljala je o žrtvama, raskomadanim telima i njihovoj patnji. Iako je imala samo devet godina kada je bombardovana zgrada Radio televizije Srbije, seća se svakog detalja iz te noći i mirisa koji je dopirao do njenog stana. Ova izložba izraz je pijeteta prema tim stradalnicima i žrtvama. Njene skulpture, nastale pod nabojem jakih emocija, nisu samo umetnički izraz, već imaju Misiju istine i nezaborava.

Katarina Tripković Pančić rođena je u Beogradu 1990. godine. Živi i radi u Beogradu, kao slobodni umetnik. Studirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Odseku vajarstva, gde je stekla zvanje mastera 2013.godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), osnivač i direktor umetničke radionice "ART LIT" za izradu skulptura, idejnih projekata i dizajna. U umetničkoj livnici „GOSI INTERNATIONAL"  bila je angažovana od 2008. do 2013. godne na izradi više projekata sa timom dizajnera iz firme, a realizovala je i više samostalnih projekata. U periodu od 2009. do 2017. godine učestvovala je na dvadeset pet grupnih izložbi. Godine 2018. izlagala je na izložbi „Istina o Jasenovcu - Pravo na nezaborav", održanoj u Ujedinjenim Nacijama, u Njujorku. Iste godine, izlagala je deset bronzanih skulptura, u saradnji sa Institutom za Jasenovac - Njujork, Institutom za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje o holokaustu Šem Olam - Izrael, Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Udruženjem „Jasenovac - Donja Gradina". Autor je velikog broja skulptura izloženih u javnom prostoru i dizajna ordenja. Dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja za svoj rad.

Fotografije Branka Pelinovića

Branko Pelinović, dugogodišnji snimatelj RTS-a, je za vreme i nakon NATO bombarodovanja fotografisao ruševinu u Aberdarevoj i sve srušene objekte emisione tehnike i veze na teritoriji Srbije. Izložene fotografije nastajale su u toku 1999. godine i odnose se samo na Aberdarevu.

Branko Pelinović rođen je u Zemunu ,1954. godine. Završio je Srednju grafičku školu, diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Odsek fotografije i magistrirao na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu, Odsek fotografije. Član je Udruženja likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije i Udruženja novinara Srbije.  Zaposlen je na RTS-u kao direktor  fotografije od 1995. godine.  U toku 2002-2003. godine bio je direktor fotografije serijala „Tragom Karađarđa" ,snimanom podovom obeležavanja dvestogodišnjice  Prvog srpskog ustanka.  Snimio je više stotina emisija i dokumentarnih filmova za RTS, Zastava film i druge filmske kuće. Bavi se umetničkom fotografijom. Izlagao je na kolektivnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je priznanja:  Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije ,1988. Primo de Italia, Venecija, 2006. Kristalna vazna za film „Poslednja Virdžina", reditelja Olivera Pančića, 2006. Zlatni beočug Kulturno - prosvetne zajednice Srbije, 2015.

Objavio je dve fotomonografije „Glasovi oka" ( 1997.) i „Otisak svetlosti" (2015.). Fotomonografija „Otisak svetlosti" proglašena je najboljom na 60. Međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine.