Održava se od 28. marta do 21. aprila 2019.

Nemir duhovnih proziraja Slavoljuba Slave Bogojevića

Poslednja reprezentativna izložba dela ovog vrsnog a zaboravljenog umetnika održana je 2007. u Beogradu, dok izložba u Galeriji RTS predstavlja gotovo 50 radova Slave Bogojevića među kojima desetinu prvi put u javnosti. Autor Zdravko Vučinić odabrao je mahom radove iz teže dostupnih privatnih kolekcija, većinom ulja na platnu.

Slikarska putanja Slavoljuba - Slave Bogojevića (1922-1978.) je bila složena, isprekidana, na mahove neizvesna. Okušao se u različitim temama, raznolikim stilskim usmerenjima i tehnikama. Na početku prihvaćen poetski realizam nastojao je da zanemari, odajući prednost potezima širih a uopštenih površina, vidnih u Aktu dečaka i Suncokretima, izlaganoj i hvaljenoj, Devojčici s lutkom... Uspostavljena, plava boja čednosti i mrki ton strepnje, postali su simbol znatnog dela radova.

Bliži koloristički istančanom skladu Nedeljka Gvozdenovića, nego plahovitoj ekspresiji Zore Petrović (kod kojih je okončao studije), Bogojević se utapao u tradiciju beogradskog slikarstva. Ubrzo je postao član Jedanaestorice i novosadske grupe Šestorica. Vremenom je brzo širio tematski krug. Uspešno se doticao portreta i mrtve prirode, veduta, potom, pejzaža, manastira, motiva iz religije, mitologije i po nekog cveća.

U portretima je ispoljio setno raspoloženje, dok je u drugom delu slika, nešto snažnijim potezima, nastojao da dosegne dramatičniju atmosferu. Zalazio je i u polje iluzija i snova, u domen fantastičnih i simboličkih vizija. Crteže, kojih se tada doticao, odlikuju laka i lepršava saglasja. Površinu je grebao iglom i nožem, ostavljajući tokove zagonetnih, tananih zapisa.

Manje je poznato da je Slava i pisao stihove. Verovao je da se može ukinuti granica između poteza četkom i traga perom, zapravo, razdelnica između boje i reči. To uverenje je nastojao da upriliči zbirkom stihova nazvanom, Od - Do. Nakon toga je 1971. u Galeriji Grafičkog kolektiva, priredio izložbu ravničarskih predela na staklu, što je trajala jedan dan, od podne do ponoći, koju je Stevan Raičković propratio stihovima:

"I sav svet je jedna slika, naopaka, 

Ti donosiš zrno sjaja iz svog mraka."

Slava Bogojević je slikao brzo, svakog trenutka, sem u krizama kroz koje je prolazio. Sve što je radio i uradio, može se smatrati produktom htenja i potrebe da štogod kaže o svetu kojim je prošao, čijim se izazovima predavao bez ostatka.

Predan duhovnoj konstanti autonomnog kazivanja, živeo je boemski. Tako je umro. Nezapaženo. Kao nepoznat.

Biografija: 

1922. Rođen u Nišu
1936. Kao grafičar i ilustrator sarađuje u listu Mika Miš
1939. Jedan od najmlađih jugoslovenskih pilota i padobranaca
1942. Nemci ga odvode na prinudni rad u Borski rudnik
1943. Radi u slikarskoj radionici Narodnog pozorišta u Beogradu, kod Jovana Bijelića
1951. Završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu kod Nedeljka Gvozdenovića i Zore Petrović
1952. Služi vojni rok u Kumanovu
1955. Boravi u Parizu
1956. Objavljuje ilustracije u Invlidskom listu
1957. Sa Slobodanom Markovićem putuje i slika po Vojvodini
1969. Izdao knjigu pesama "Od-do"
1970. Postaje član Lade
1976. Živi i stvara u Atini
1978. Umire u Beogradu

Ovde možete pogledati/preuzeti liflet izložbe 

 

broj komentara 0 pošalji komentar