Slobodan Jevtić Pulika - Slikar vulkanske neukrotivosti i nebeske svetlosti

Potrebno je mnogo intuicije i ne manje uživljavanja da bi se spoznao ili, tačnije, naslutio dubinski smisao oblika i izražajnih sredstava kojima umetnik, izvorni stvaralac, saopštava svetu svoju viziju večne realnosti ljudskog stanja i kosmičke budućnosti naše planete i čovečanstva...

Iako platna Slobe Jevtića Pulike, kao uostalom i sva likovna dela od istinske umetničke vrednosti, nisu narativna u neposrednom smislu saopštavanja nekog određenog sadržaja ili, kako se neretko govori, upućivanja poruke, o svakoj od njegovih slika mogla bi se ispričati, odnosno isplesti čitava priča.

Ja sam, za ovu priliku, odabrao " vraćanje zaboravljene svetlosti".
Razumeo sam da je reč o sećanju Zemlje koja se odvojila od Neba.
 
Kako iznova ujediniti Zemlju sa Nebom?
Često se govori o kosmosu na Slobinim slikama. Za našeg vulkanskog slikara, međutim, Kosmos nikada neće zadobiti svoje prvobitno i dovršeno, obnovljeno, postojanje bez te izgubljene Zemlje, kao što ni "naša" Zemlja neće izbeći potonuće u zjapeće ništavilo, ako se pomiri s tim (i ako se, zajedno sa njom, čovek pomiri s tim) da nemoćno posmatra Nebo kao daleki i nedostupni, istovremeno fascinantan, tajanstven i preteći svod...

Stalnom, tvrdoglavom i neukrotivom pobunom protiv svakog vida, potčinjavanja i podjarmljivanja čoveka, kako onog fizičkog tako, još više, duhovnog, mogla bi se bar delimično objasniti Slobina nežnost prema srednjovekovnom pokretu bogomila (katara, patarena...) i njegova duboka duševna i intelektualna odanost ovim samozatajnim, ali istrajnim, nepomerljivim zatočnicima jedne alternativne ideje o svetu, koje je naravno Crkva, kako katolička tako i pravoslavna, progonila kao opasne jeretike. Slobine slike nastanjuje njihova manihejska, dualistička koncepcija večnog sukoba između dobra i zla, između Svetla i Tame, a prožima ih oslobađajuce učenje o božanskoj ili anđeoskoj prirodi duše, zatočenice stvorenih oblika i noći materije. Njegova umetnost je prava vulkanska erupcija na horizontu jedne nove zore za Zemlju i za čovečanstvo...

Susret sa Slobinim delom sučeljava nas sa najčistijom umetničkom  samobitnošću koja samozadovoljno ne teži hermetičnosti, već se štedro otvara pred onima koji su spremni da sa slikarom bez ostatka podele uzbudljivu lepotu, ali i neizvesnost njegovog vulkanskog propinjanja iz nedara Zemlje ka Nebu.

Pariz, aprila 2018.

Prof. dr Darko Tanasković.
 
(odlomci iz teksta za katalog Jevtićeve izložbe Odjek iz svemira,"Mišićevi dani"-Mionica 2018)

Slobodan Jevtić Pulika zvani "Slobo" rođen je u Valjevu, u Srbiji, 1934. godine. Nakon studija arhitekture, diplomirao je scenografiju 1962. godine na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu. Realizovao je brojne dekore u pozorištu i na filmu. U Francusku dolazi 1965. a u Overnju se nastanjuje 1969. godine. Napušta radove u pozorištu i na filmu i posvećuje se profesionalno slikarstvu, sa  posebnom potragom za prostorom i kosmosom.

Imao je brojne izložbe u Francuskoj i u inostranstvu. Od 1984. godine postaje umetnički direktor i osnivač Udruženja A.M.A.C. (Udruženje i pokret savremene umetnosti Šamalijer, Overnj). Direktor A.M.A.C-a biće punih 30 godina. Organizuje i brojne izložbe u Francuskoj. Od 1988. godine pokreće Svetsko Trijenale grafike malog formata u Šamalijeru, Overnj.
 
Dobitnik je mnogih nagrada i medalja za svoj rad umetnika - slikara i kao umetničkog direktora. Imao je brojne realizacije murala postupkom trompe l'oeil na fasadama i unutrašnjosti zgrada u Francuskoj, Srbiji i drugim evropskim zemljama. Postoji veliki broj radio emisija, televizijskih reportaža i filmova, knjiga i kataloga o njegovom delu.
 
Časopis l`Express ga je 2002. svrstao među 100 osoba koje pokreću život u gradu Klermon Feran u Francuskoj. Dobitnik je Nagrade za zasluge: Aime-Coulaudon 2018. u Klermon Feranu i Grand prija 1979. godine. Srebrna medalja ARTEXPO Njujork dodeljena mu je 1983. a iste godine u Bou je nominovan za slikara velikih formata: Katedrala slika 1983. U Klermon Feranu nominovan je u Akademiji nauka i umetnosti. Živi i radi u Overnju i u Parizu.

Ovde možete pogledati/preuzeti liflet izložbe