Živojinu od Nađe i Živojina

Živojin Čelić je radni vek počeo 1988. godine u tada otvorenom Dopisništvu RTS u Prištini, a posle dolaska u Beograd radio u različitim redakcijama. U timu TV Slagalice proveo je 17 godina.

Voleo je svoj posao. Voleo je Televiziju.

Povremeno je bio angažovan u više stranih produkcija i agencija i često dobijao primamljive ponude za stalni angažman, ali je do kraja života smatrao je da je RTS „njegova kuća".

Dvadesetak dana pre smrti gledao je jednu emisiju na Prvom programu koja mu se neobično dopala i sa osmehom rekao „Ipak je RTS - RTS". Tada je Oliveri Kovačević poslao poruku da je ponosan što je deo tog velikog sistema.

Živojinov život je duboko i trajno bio povezan sa RTS-om, pa i onda kada je 1999. godine morao da napusti svoj dom u Prištini. Grupa naoružanih Albanaca ga je zajedno sa trudnom suprugom izbacila iz stana i otela automobil. U tim teškim trenucima, pronašao je svoje kolege, koji su bili na radnom zadatku na Kosmetu. Sa njima je porodica Čelić bezbedno stigla do Beograda, kombijem Radio Televizije Srbije.

Danas je „njegova kuća" otvorila prostor njegovoj ćerki Nađi, koja je bila u maminom stomaku i tom spasonosnom kombiju.

Umetnik, prijatelj, imenjak „skoro prezimenjak" Živojin Ćelić je predložio da se Žileta, tačno godinu dana posle odlaska, setimo uz prelepe slike, Nađine radove i uz njegove kolege i prijatelje.

Živojin je radio i na sopstvenim projektima za koje je dobio više nagrada i priznanja: Nagrada za najbolji domaći film u svim kategorijama na Festivalu dokumentarnog filma u Beogradu, "Jury Mention" na Grin Festu u Beogradu, Nagrada žirija na Festivalu dokumentarnog filma u Kairu, Nagrada za najbolju produkciju na festivalu edukativnog filma u Parmi Italija, Zlatna maslina za najbolji program u celini na Međunarodnom TV festivalu u Baru, Specijalna nagrada za doprinos izrazu dokumentarnog filma na Festivalu dokumentarnog filma u Beogradu.

Živojin Ćelić je multimedijalni umetnik, pisac, pesnik, kompozitor, kantautor i slikar. Rođen je u Nišu, završio je Akademiju za likovnu umetnosti i dizajn u Holandiji (AKI Enschede). Izlaže u kontinuitetu od 1992. godine širom Evrope, a među najdražim u plodonosnoj karijeri izdvaja izložbu u galeriji Atasi u Damasku u Siriji 1997. i izložbu u Voronježu u Rusiji 2010. Radio je kao novinar, autor je i koautor brojnih knjiga proze i poezije. Slike Živojina Ćelića nalaze širom sveta. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada.

Njegovi radovi su poznati širom sveta i krunisani su uspehom kako kod umetničke kritike tako i kod ljubitelja umetnosti već 40 godina. Uspeh i priznanje Ćelić je stekao blagodareći svojoj jedinstvenoj metodi rada koju su holandski likovni kritičari nazvali ''Energetske slike'' (''Energy paintings'') a koju je predstavio pre više od 30 godina u Holandiji na izložbi velikih formata pod zajedničkim nazivom ''Bazična osećanja'' (''Essential Emotions'').

Suština Živojinove metode je u tome da se njegove slike pod uticajem dnevnoga svetla menjaju. Kao što znamo iz optike bela svetlost sadrži u sebi sve osnovne boje u svome spektru i u različito doba dana dolazi do dominacije određenog obojenja iz spektra. Slike registruju upravo ove promene ne zbog toga što su rađene nekim posebnim bojama ili aditivima dodatim u boju već zbog načina kojim je operativni postupak slikanja izveden. Svetlosne promene izazvane su tankim prozirnim nanosima boja kojih u zavisnosti od problematike koju tretira slika ponekada ima i preko 20 slojeva. Na kraju umetnik nanosi strukturu (mreže linija u boji) zahvaljujući kojoj dolazi ne samo do svetlosnih promena već i do promena u fizičkom izgledu slike u zavisnosti od ugla posmatranja.

Da bi na svojim izložbama omogućio posmatraču da uoči promene na njegovim slikama do kojih dolazi u toku dana Živojin je razvio pomoću posebnog osvetljenja, kompjuterski programiranog, način da u kratkim intervalima u trajanju od nekoliko minuta sve ove promene do kojih dolazi tokom dana postanu vidljive gledaocu.

Nađa Čelić je rođena 22.02 2000. godine u Beogradu. Učenica završne godine Farmaceutsko fizioterapeutske škole u Beogradu. Školu keramike DAMM pohađa od osme godine.
Prvu samostralnu izložbu imala je 2013. godine u SC "Šumice".
Osvojila je drugu nagradu za samostalni rad na republičkom konkursu "Vukovi dani" 2010 godine u Bavaništu, prvu nagrada za grupni rad na 47. Dečijem oktobarskom salonu primenjene umetnosti 2012, treće mesto na Opštinskom (Stari Grad) likovnom konkursu "Sveti Sava" 2012. i prvo mesto na Opštinskom literalnom konkursu dečije nedelje 2013.godine. 

 Ovde možete pogledati/preuzeti liflet izložbe.