Tome Serafimovski - retrospektiva

Organizacijom ove izložbe, u godini kada obeležava šest decenija od svog nastajanja, Radio- televizija Srbije zahvaljuje se i seća se jednog od najznačajnijih vajara ovog dela Evrope, prijatelju Beograda, Srbije i Javne medijske ustanove RTS. Obogatio je zauvek naše živote lepotom stvaralaštva i duha, snagom dela koje je ostavio nama i o čijem će umetničkim dometima bez sumnje govoriti i generacije koje se još uvek nisu rodile.

Tome Serafimovski je za života ostvario, u trajnom materijalu - bronzi, mermeru, oniksu i drvetu, preko 550 skulptura. Među njima 200 portreta, više od 170 aktova, na stotine skica i crteža, minijatura, veliki broj skulptura sa predstavama životinja, više od 10 torzoa i reljefa. Serafimovski je za sobom ostavio oko 40 spomenika u bronzi koji se nalaze mahom u Makedoniji, rasuti širom pređašnje Jugoslavije i u najuglednijim galerijama, muzejima i institucijama sveta. Njegova dela se mogu naći u najprestižnijim javnim i privatnim kolekcijama.

U brojnim likovnim kritikama o njegovom radu može se pročitati i sledeće: "Serafimovski ne potvrđuje svoju skulpturu samo modelacijom spoljašnjeg izgleda već unosi i psihološke kvalitete u prostor između emocionalne prožetosti i karakternih osobina. Njegova skulptura prikazuje portretisano lice ugrađujući ga u vreme, u sistem vrednosti, u atmosferu, u okruženje - naglašavajući tako i individualnost nosilaca velikih istorijskih i kulturnih događaja u određenim sredinama."

Skulptorsko delo Tometa Serafimovskog od temeljnog je i prelomnog značaja za formiranje likovne tradicije vajarstva u Makedoniji. Zahvaljujući težnjama i mukama karakterističnim za vreme njegovog umetničkog stasavanja, ovaj autor doživeo je ljudski lik kao večnu skulptorsku temu, kako kad je reč o formi tako i kad je pitanju prenošenje karakternih odlika. Usled racionalnog pristupa oblikovanju i uspostavljanja ravnoteže u prostoru, njegova skulptura živi i u okviru duhovnosti, što predstavlja posebnu izražajnu vrednost. Serafimovski ne potvrđuje svoju skulpturu samo modelacijom spoljašnjeg izgleda već unosi i psihološke kvalitete u prostor između emocionalne prožetosti i karakternih osobina. Njegova skulptura prikazuje portretisano lice ugrađujući ga u vreme, u sistem vrednosti, u atmosferu, u okruženje - naglašavajući tako i individualnost nosilaca velikih istorijskih i kulturnih događaja u određenim sredinama.

Tome Serafimovski

Tome Serafimovski rođen je u mestu Zubovce kod Gostivara (Kraljevina Jugoslavija) 14. jula 1935. Umro je u Skoplju 3. Marta 2016. Bio je vajar i akademik.

Osnovnu školu završio je u Gostivaru. U Splitu je 1957. godine završio Srednju umetničku školu, odsek vajarstva, u klasi profesora Željka Radmilovića, Ivana Mirkovića i Marina Studina. Istovremeno je tri godine radio kao slikar-scenograf u splitskom Narodnom kazalištu.

Obrazovanje je nastavio 1957. godine na Akademiji za likovne umjetnosti u Zagrebu, na kojoj je diplomirao 1963, u klasi profesora Antuna Augustinčića. U međuvremenu, jednu godinu radio je kao saradnik u majstorskoj radionici svog profesora. Između 1964-1966. radio je kao profesor u srednjoj školi u Gostivaru. U januaru 1966. godine, kao stipendista Francuske vlade, započeo je boravak u Parizu. Višegodišnji boravak u Parizu ostavio je vidljive tragove na stvaralaštvo Tometa Serafimovskog. Radeći kao saradnik Alicije Penalbe, učestvovao je u realizaciji više skulptura ove poznate argentinske vajarke. Nakon povratka iz Pariza, krajem 1969, izvesno vreme radi kao scenograf u Televiziji Skoplje.

Vajarska dela Serafimovskog nalaze se u više privatnih zbirki širom sveta, kao i u mnogim galerijama i muzejima, i to: Galeriji Bakingemske palate (u zbirci princa Čarlsa u Londonu), Hotelu Masa - Udruženju pisaca Francuske u Parizu, Muzeju Vatikana u Rimu, Muzeju Društva pisaca u Las Palmasu, Parku poezije „Atlantida" u gradu Garačiko (na Tenerifima), Makedonskom kulturnom centru u Pertu, Fondaciji „Kiril i Metodij" u Sofiji, Galeriji Festivalskog centra u Varni, Kući-muzeju „Edvard Kardelj" u Ljubljani, Galeriji Doma Armije u Rijeci, Gradskoj biblioteci u Karlovcu, Muzeju Grada Mostara, Kući Đure Jakšića u Beogradu, SANU, Narodnom muzeju u Valjevu, Galeriji velikana u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti u Skoplju, Gradskom muzeju u Đakovu i mnogim drugim institucijama u Skoplju i širom sveta. Tome Serafimovski je osnivač Fondacije „Likovni umetnici Đuri Jakšiću" u Skadarliji (Beograd).

Za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti izabran je 7. oktobra 1988. godine. Od 1992. do 1999. sekretar je Odeljenja umetnosti i član Predsedništva MANU. Godine 2003. izabran je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti kao inostrani član, a 2006. za člana Svetske akademije likovnih umetnosti i nauka čije je sedište i San Francisku. Godine 2015. izabran je za člana Crnogorske akademije nauka i umetnosti.

Svoj patriotizam ovekovečio je spomenikom pesniku Slavku Janevskom, na koji je urezao njegovu pesmu o Makedoniji: „Troška zemlja, kapka vode, parče nebo"... Umro je radeći na portretima Mihajla Pupina i Nikole Tesle....

Posle smrti Serafimovskog, jedina, do sada održana izložba njegovih dela, odabranih na temu ženskog akta, održana je Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti u Skoplju pod nazivom -„Žena profandis".

Serafimovski je u Beogradu poslednji put izlagao u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti novembra 2012. godine. Izložba skulptura pod nazivom ''Balkansko sazvežđe'' je iz istoimenog ciklusa koji sadrži 24 portretisane ličnosti, a među njima su: skulpture Vuka Karadžića, Rige od Fere, Svetog Nauma Ohridskog čudotvorca, Josipa Juraja Štrosmajera, Miroslava Krleže... Izložbu su pratili i crteži na kojima je prikazan razvoj pisma od 8. do 11. veka - počeci glagoljice, 38 znakova prve ćirilice, pa sve do današnje ćirilice. "Balkansko sazvežđe" je bilo prikazano u Sofiji, Skoplju, Beogradu, Podgorici, Zagrebu, Ljubljani.

Ovde možete pogledati/preuzeti liflet izložbe