Nino Mustika: Dijalog sa licem

Slike velikog formata Nina Mustike, prožete idealima tehno-umetnosti i haosom modernog tehnološkog i digitalnog sveta, nastaju iz vrelog sretnog trenutka, iz strasti gestualne naglosti. Te slike su svojevrsna energetska polja na kojima sve vrvi od fantazmagoričnih oblika. Ovaj umetnik slika više nagonski nego metodički i spekulativno. Mustikino slikarstvo je više impulsivno nego razložno. Ono je okrenuto unutrašnjem svetu koji je sam po sebi neuhvatljiv jer je podređen instinktu. Otuda njegova slika na kojoj se odbacuju sve aluzije na predmetni svet nastaje kroz silovita emotivna pražnjenja. Otuda ona zrači snagom nečeg nesvesnog i nepredvidljivog.

Mustika razlaže, raslojava i razvaljuje volumene. A zatim, on se uvek iznova kreće ka novim metamorfozama i likovnim horizontima. U digitalnom okruženju savremene kulture Mustika nam je ponudio jedan novi pristup fenomenu vizuelnosti. On svoja velika lica u gros-planu postavlja u okruženje novovekovne slike sveta. Mustika ponovo svraća pažnju na trajnu aktuelnost prisustva lica u vizuelnim umetnostima i nasuprot formalizmu Klementa Grinberga, oca modernističkog formalizma, suštinski reahbilituje i inovira fenomen rasparčavanja tradicionalnog portreta i telesnosti kao nešto nezaobilazno u domenu vizuelne sfere.

Rešavanje problema lica kao zgusnute forme vremena jedan je od najvažnijih problema u likovnoj umetnosti dvadesetog veka. Prisetimo se samo kako su Kazimir Maljevič i Aleksej fon Javljenski činili suštinske pomake u razumevanju i tretiranju ljudskog lica. Nino Mustika drugačije čita ljudsko lice od većine svojih savremenika. Siloviti, eruptivni lični dah ocrtava profil slikarskog bavljenja ovog umetnika, kod koga je sve podređeno potrebama eks-presije. Unutrašnja struktura Mustikine umetnosti je, dakle, do srži ekspresionistička. Na Mustikinim digitalnim grafikama davnašnji ideal mimezisa doveden je u pitanje. On ljudsko lice sagledava kao vrtlog, smatrajući da oblik može jedino i nastati iz vrtloga, iz prvobitnog haosa.

Mustikini portreti nas uzbuđuju jakom dramskom oprugom,  ezoteričnom oštromunošću i lepom gestičkom ponesenošću. Njegovi portreti destabilizuju posmatračevu percepciju, dekonstruišu je, ili preciznije rečeno naša percepcija je napadnuta i pozvana na konfrontaciju. Mustiku zanima mimika kao forma komunikacije, pri čemu se ljudsko lice shvata izričito kao medij. Ovaj umetnik priziva unutrašnje, a ne faktografsko lice, lice kao osvešteni prostor ljudskosti.

Paradoksalno, uprkos snažnoj ekspresivnosti i razmahnutom potezu koji je zapravo duševni proces, na digitalnom polju Nina Mustike sve je stilski čisto i jasno definisano. Ovaj umetnik otkrio je jednu novu, do sada neviđenu realnost ljudskog lica i njegovog kadriranja u digitalnom polju. On je time proširio polje vizuelnog iskustva i omogućio svojim licima da započnu dijalog sa nepoznatim.

Radovi izloženi u Galeriji RTS urađeni u tehnici digitalne grafike se tako prirodno zaobljavaju u jednu organsku celinu, da tvore uzbudljiv film o neiscrpnosti izraza ljudskog lica.

Ovde možete pogledati/preuzeti katalog izložbe           

Tekst u katalogu: Dragan Jovanović Danilov