Ljuba Popović - Izbor iz opusa

U figurativnom slikarstvu druge polovine XX veka Ljuba je postao svojevrsna lozinka.  Njegovo ime, nadrastavši sebe, preraslo je takoreći u mislenu imenicu. Ljubino slikarstvo, okvalifikovano vrlo često i olako kao „fantastično“, podrobnijom analizom otkriva svu svoju složenost i dubinu.

Slike su ispunjene čudesnim nestvarnim bićima, očima što vas posmatraju iz prikrajka, vampirušama i androidima koji borave u isprepletanom mnoštvu neobičnih predmeta, rastinja i arhitekture, zajedno – a jedni drugima nepoznati. Ovo umnožavanje i nagomilavanje formi u suštini je vrlo pažljivo organizovano, građeno često oko stabilnih geometrijskih struktura. Boje, složene sa smelošću i suptilnošću, ukazuju na vrhunsko poznavanje slikarskog umeća. Sve skupa otkriva čoveka široke kulture, istančanog poznavaoca kako istorije slikarstva, tako i istorije civilizacije uopšte.

Odgonetku šifre zvane Ljuba, po prirodi stvari subjektivnu, nikada konačnu ni potpunu, pružaju mnogi napisi koji su tokom pola veka,  neretko lucidni i znalački, pratili vizionarsku pustolovinu ovog stvaraoca, kaže između ostalog književnik Milan Komnenić u tekstu kataloga za ovu izložbu. Ljuba je, osim  slikama, svoje savremenike plenio radoznalošću duha, retkim poznavanjem književnosti, filma, filozofije, stripa,  erotizma, ezoterije i okultnih učenja.  Prema narodnom verovanju, trava raskovnik je u stanju da otvori vrata tajni. Ipak, čak i da se odgonetne, da se dakle brava na njenim vratima „raskuje“, tajna Ljubinog slikarstva se, jednom otkrivena, rasplođava i nastavlja u nove tajne.

U  godinama kada su druga stremljenja davala pečat likovnim umetnostima, Ljuba se odlučio za osoben vid figuracije. Prišao je nadomak nadrealizmu, ali nikada nije sledio njegovu poetiku; umeo je da ceni iskustva apstraktne umetnosti, ali je ostao po strani od nje; uronio je u mistiku i imaginarno, ali sa oprezom i razboritošću; istrajno je istraživao duh tradicije, osobito postignuća renesansnih, a gdekad i vizantijskih majstora; disciplinovao je maštu; zasnivajući sliku na „unutrašnjoj geometriji“, u prožimanju imaginacije i razuma, uspevao je da održava saglasje i meru, što je njegovom delu dalo klasično obeležje.

Tri su činioca presudno usmeravala Ljubin  duhovni razvoj: refleksija, imaginacija i posvećenost.

BIOGRAFIJA

Rođen 1934. godine u Tuzli (Jugoslavija). Osnovnu školu i gimnaziju završio u Valjevu. Studirao na Akademiji primenjenih umetnosti i Likovnoj akademiji u Beogradu.

Nakon prvog, dvonedeljnog boravka u Parizu, posvećenog najvećim delom posetama Luvru, učestvuje u nekoliko grupnih izložbi u Beogradu (Novi oblici nadrealizma i relacionizma, San i mašta,...). Godine 1963. nastanjuje se definitivno u Parizu. Upoznaje Renea de Solijea (René de Solier), koji se odmah interesuje za njegovo delo, i između njih dvojice rađa se prijateljstvo zasnovano na uzajamnom poštovanju.

Stigavši u Pariz previše kasno da bi upoznao Bretona (André Breton), a po prirodi i inače nezavisnog duha, nikad nije pripadao grupi nadrealista. Uprkos tome, o njegovom delu pisali su Alen Boske (Alain Bosquet), Alen Žufroa (Alain Jouffroy), Andre Pjer de Mandijarg (André Pieyre de Mandiargues) i Patrik Valdberg (Patrick Waldberg), a kasnije i mnogi drugi autori, među kojima Etijambl (René Étiemble), Žan-Klarans Lamber (Jean-Clarence Lambert), Žil Nere (Gilles Néret), Gustav Rene Hoke (Gustav René Hocke), Žan-Kristof Baji (Jean-Christophe Bailly), Žan-Luj Ferije (Jean-Louiss Ferrier), Izor de Sen Pjer (Isaure de Saint Pierre), An Tronš (Anne Tronche), Saran Aleksandrijan (Sarane Alexandrian), Mišel Elenberger (Michel Ellenberger).

Izložba slika Ljube Popovića u Galeriji RTS-a biće otvorena do 29. novembra 2015.

 Ovde možete pogledati/preuzeti katalog izložbe