Održava se od 24.2. do 17.3.2015.

Reljefna ornamentika Hrama Svetog Save - Nebojša Savović Nes

Nebojša Savović Nes se čitavu deceniju ugrađuje u Hram Svetog Save na Vračaru. Interpretira zamisli velikih graditelja Nestorovića i Deroka i njihovih naslednika, nastavlja tehničko znanje i dar Pina Grasija, sastavlja fragmente u celine, posreduje između drevnih klesara Studenice i Dečana i našeg vremena, prenosi zanatsku veštinu od dleta i čekića ka elektronskim instrumentima, i prinosi nam, ovde na izložbi u Galeriji RTS, segmente svog životnog dela isklesanog u kamenu koji je kost zemlje. Nebojša Savović Nes nije dekorater. On je umetnik koji poznaje prirodu kamena, poštuje je, i iznad svega nikada ne zaboravlja da u kamenu, svom materijalu i usudu, gradi Hram! A Hram se gradi srcem i verom, na kamenu i od kamena.

„Jer Gospod reče Petru: „Ti si kamen, i na tom kamenu sazidaću crkvu svoju!“

Nema boljeg posla nego biti vajar u pravoslavnom hramu. U isto vreme, nema goreg! Ovaj dikensovski paradoks proizilazi iz osnovnog pitanja na koje jednostavan duh nema jednostavan odgovor: šta uopšte radi vajar u jednom srpskom pravoslavnom hramu? Zar nije skulptura, u bilo kom i kakvom obliku i svojstvu, neporecivo prognana iz Doma Gospodnjeg? Zar nije suprotna orosima i kanonima Crkve? Ima li toga igde kod nas? Dakle, tri razumna pitanja i tri jednostavna odgovora: nije, nije i ima!

Izložba izabranih radova i fragmenata koje je svojim darom, veštinom i istrajnošću oživeo Nebojša Savović Nes u izvesnom smislu jeste sažetak posla vajara u jednoj pravoslavnoj crkvi, i podsećanje na to kako je lako gledati i ne videti, opirati se nesvesno onom što svest uzima kao datost sveta koji nas okružuje, previđati ono što nam je blisko i razumljivo i biti stranac u sopstvenoj kući. Skulptura je, na razne načine, zastupljena u svim našim crkvama: kao rezbarija na ikonostasu, kao ikona i kao okov ikone, kao aplikacija na krstovima i sasudama, kao kapitel stuba, portal crkve, reljefni ornamentalni ili figuralni ukras prozora, doprozornika, dovratnika, luneta i frizova, na vratima i horosima, na tronovima i nalonjima, na grobnicama i spomenicima, kao glava žezla i frontal mitre, kao lik bilo kog dela Bogom stvorenog sveta, kao ikona Njegovog obličja! Ali mi jesmo navikli da skulpturu ne vidimo, da je ciljno previdimo i da je potisnemo na marginu svesti; skulptura u crkvi je naša žuta mrlja! Skulptura koja nije lik idola nije ni zabranjena, ni osuđena, ali jeste potcenjena. Sv. Nikodim Svetogorac, govoreći u prilog ikoni, ne osuđuje skulpturu, pogotovu ne onu koja ima karakter reljefa. Patrijarh carigradski Sv. Metodije Prvi, rehabilitujući ikone svojim „Sinodikonom", vaspostavio je poštovanje projavljenog i protumačenog lika, ali nije u potpunosti poništio posledice inherentnog ikonoklazma u ljudskoj svesti. Ostali su nesigurnost i sumnja, a iz nesigurnosti i sumnje nikla je rezerva; s vremenom je rezerva prerasla u uverenje, a uverenje u pseudodogmu.

Zato je posao vajara u pravoslavnoj crkvi težak i slavan. Svojim delom proslavlja Tvorca i prinosi mu žrtvu ljubavi i talenta. Kao svaki zidar, umetnik, zanatlija, ugrađuje svoju žrtvu u Dom molitve. Obrađeni kamen, liveni, kovani ili rezani metal, rezbareno drvo ili kost, stub i ploča, deo su ličnosti vajara i blagoslov njegovog postojanja i ispunjenja dužnosti. Prokletstvo se sastoji u neminovnosti samozatajnosti i granica nametnutih prirodom posla. Vajaru u Hramu drugi određuju mesto, ocrtavaju mu granice, postavljaju uslove i zadatke. On daje dušu onome što je namerio zadužbinar, a nacrtao i opredelio neimar. Granice mu ispisuje živopisac, a trajanje i vidljivost propisuje sveštenoslužitelj. U Hramu je vajar najuspešniji kada se najmanje primećuje, jer se njegov dar najbolje očituje kada se doživi kao deo prirodnog stanja i ambijenta Doma Gospodnjeg; ako se previše vidi, postaje sam sebi svrha i cilj.

Skulpturalni svet Hrama Svetog Save naseljavaju likovi, forme i vizije. Neke su izvedene iz repertoara i formi srpske srednjovekovne umetnosti, neke se oslanjaju na stare i istrajne simbole i predanja hrišćanske civilizacije, neke su nove po formi i drevne po sadržaju, neke su tradicionalne po obliku, a nove po smislu. Kao i Hram, njegov vajani i klesani svet proizvod je dugog sećanja, poštovanja tradicije i nastojanja da se ono što je bilo i što jeste unapredi kroz dograđivanje, nikako kroz revoluciju! Ne zato što je revolucija neprirodna, već zato što u Božijem domu njoj nije mesto! I zato što je Hram mesto sećanja na ono što će biti, i što je uvek bilo, pa smo zaboravili, ali slutimo da je tu negde, oko nas. Ptice koje zoblju grožđe i napajaju se na izvoru, Samson i lav, zoomorfni i antropomorfni muzičari, zmajevi i orlovi, lavovi i raznovrsne ptice, zmije i hibridna bića, nose poruke iz svesti i podsvesti, iz putopisa i legendi, iz parabola i snoviđenja. Gone nas da se vratimo biblijskoj istoriji i svetootačkim predanjima, da se setimo izgubljenog raja i staza bespuća kojima od tada tumaramo za novim rajem gde će „pravednici procvetati kao palme“! Ovaj svet, vajan, rezan, sečen, bušen, brušen i poliran, zasnovan je crtežom ili glinom, izvučen u prostor gipsom i isteran iz kamena snagom, kako intelektualnom i umetničkom, tako i fizičkom i tehničkom. To je priroda koja se pokorila i koja peva pesmu hvale svoga tvorca Tvorcu svega. Taj svet nije ni zamena ni konkurencija liturgiji koja se u Hramu proslavlja i služi. Nije ni zamena ili konkurencija ikonama, koje su izraz i slika neprekidne nebeske službe. On ispunjava međuprostor koji pripada svedocima i svedočanstvima. Mrtvom kamenu vajar udahnjuje život, ne sasvim neslično nastanku života u amorfnom Adamu.

Ova izložba se zasniva na gipsanim modelima po kojima je obrađivan kamen. To je razumljivo, jer je sve što je izloženo već isklesano i ugrađeno, o čemu svedoče fotografije koje prate izložbu. Sve te pletenice, loze, čokoti, prepleti, krstovi, hrizmoni, ribe, feniksi, grifoni, putiri, nebeske ptice i morski život – klesani su od kamena, uglavnom kararskog mermera sa blagim sivkastim venama, ali i od tvrdog zelenkastog granita, mekog plemenitog krečnjaka, travertina i poluprozirnog oniksa. Nešto je klesano na klasični način, na licu mesta, špicem, dletom i čekićem, nešto je primarno obrađivano na mašinama, pa ručno dorađivano i oplemenjivano da mu se udahne duh i duša. Nešto je rađeno prema uzorcima koje je ostavila majstorska ruka Pina Grasija, nešto prema modelima i predlošcima sa spomenika naše svesti, a nešto je u potpunosti osmišljeno, sročeno i predstavljeno po slici i nadahnuću Nebojše Savovića Nesa. Tu, pre svega, spadaju monumentalni fasadni medaljoni sa simbolima četvorice jevanđelista izvedenim u dubokom reljefu, koji na istočnoj apsidi blisko komuniciraju sa prolaznicima, najavljujući im Jevanđelja ljubavi i lepote!

                                                                                                     
                                                                                   Dragomir Acović
 

MONOGRAFIJA "POGLED U HRAM"

Povodom jubilarne godišnjice (120 godina od donošenja odluke o gradnji Hrama, i 30 godina od skidanja zabrane nastavka gradnje) i nastojanja da se odgovori na pitanje: «Da li se zna kako će izgledati Hram kada bude bio završen?» izašla je monografija arhitekte Dragomira Acovića pod nazivom „Pogled u Hram“ ( IP Bečkerek, 204). Ova izuzetna knjiga biće predstavljena na otvaranju izložbe reljefnih ornamenata sa Hrama Svetog Save kao deo jedinstvenog programa 24. februara u galerrijskim prostorima RTS-a.Godine 2009. isti autor i isti izdavač objavili su ilustrovanu monografiju pod nazivom «Hram Svetog Save», koja se uglavnom bavila gradnjom objekta, a samo sasvim lapidarno pitanjima i problemima njegovog unutrašnjeg uređenja i opremanja. Ova ilustrovana monografija na neki način predstavlja drugi tom knjige iz 2009. godine.Knjiga se bavi stvaranjem i razvojem koncepcije unutrašnjeg uređenja Hrama Svetog Save na Vračaru u periodu od izrade prve verzije projekta pa do 2011. godine, kada je autoru knjige prestao mandat Glavnog arhitekte. Knjiga ima oko 200 stranica i bogato je ilustrovana fotografijama, crtežima i trodimenzionalnim simulacijama pretpostavljenog i projektovanog izgleda dovršenog prostora. Izašla je na srpskom jeziku, ćirilicom, potom i u prevodu na ruski i na engleski jezik. „Pogled u Hram“ se bavi istorijatom nastojanja da se Hram definiše i realizuje, i brojnih nesporazuma koje su pratile to nastojanje od 1895. do 2011. Knjiga predstavlja presek stanja do koga je autor u realizaciji neposredno učestvovao i saopštava razloge, pretpostavke i rešenja do kojih se došlo, i koja su konsekvetno sprovođena u dužem vremenskom periodu. Imajući u vidu da je započela dogovorena faza kada se u realizaciju uključuje i Ruska država i Crkva kao veliki donator, javnost po prvi put može da sazna pretpostavke, sadržaje, rešenja i ograničenja sa kojima će se realizatori suočiti i boriti u vremenu koje je pred nama. Autor nastoji da odgovori na neka od najčešćih pitanja i primedbi koje su se čule u javnosti, bez insistiranja da čitaoca ubeđuje u ispravnost sopstvenih stavova, ali te stavove izlaže jasno i otvoreno. Knjiga je samo delom tehnička, i to onoliko koliko se moralo govoriti o stvarima koje laicima, pa i stručnjacima, ne moraju biti do kraja jasna, ali koja neumitno utiču na konačni ishod poduhvata.

                           Ovde možete pogledati/preuzeti katalog

 

broj komentara 0 pošalji komentar