Beogradska publika će uživati u premijernom izvođenju Lenjingradske (VII) simfonije D. Šostakoviča čim vremenski uslovi dozvole organizaciju tako velike manifestacije na kojoj je planirano učešće 120 muzičara.

Gledaoci Radio-televizije Srbije i slušaoci Radio Beograda blagovremeno će biti obavešteni o novom datumu održavanja koncerta.

Ulaznice za koncert 8. februara važiće i novog datuma održavanja koncerta, a moguć je i povraćaj novca na biletarnici Centra "Sava".

Muzička produkcija i Simfonijski orkestar RTS-a zahvaljuju publici na razumevanju.

Od 1992. godine je stalni dirigent Hora i SO RTS sa kojima je izveo veliki broj horskih, simfonijskih i vokalno simfonijskih ostvarenja svetske i domaće, istorijske i savremene literature, sa posebnom pažnjom pristupajući premijernim izvođenjima kako novih domaćih dela, tako i ostvarenja iz svetske muzičke baštine koja su, zahvaljujući njemu, po prvi put bila predstavljena i u Srbiji. Najveći broj tih koncerata snimljen je za radio i TV, a oni su i osnova obimne Suđićeve diskografije.
Operskom dirigovanju posvetio se 1993. godine, vodeći orkestar Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a sezone 1999/2000. bio je njegov šef-dirigent. Generalni muzički direktor Opere bio je 2004/2005. U svoju bogatu biografiju ubeležio je mnoga izvođenja standardnog baletskog i operskog repertoara, dok se, među gostovanjima, izdvaja nastup na Atinskom festivalu 2008. godine ("Karmen").
Suđićeva duža međunarodna angažovanja počela su 1998. godine, kada je prvi put bio gost-dirigent Kraljevske opere u Stokholmu, da bi se ta saradnja produbila i dovela ga na mesto rezidencijalnog dirigenta 2001. godine. Sa ovim ansamblom ostvario je preko 150 operskih i baletskih predstava, a vrhunac zajedničkog rada predstavljao je nastup na festivalu u Visbadenu 2003. ("Labudovo jezero"). Plodnu saradnju ostvario je i sa ansamblom Helsinške nacionalne opere.
Tokom nekoliko poslednjih godina dirigovao je koncertima na kojima su solisti bili Simon Trpčeski, Šlomo Minc, Pepe Romero, Henrik Kragerud, Henrik Sigfridson, Nikolaj Petrov, Aleksandra Verbicka, Mišel D'Alberto, Mineo Hajaši, Dejan Mlađenović, Aleksandar Serdar, Aleksandar Madžar, Vladimir Gligorić, Dejan Lazić i Anika Vavić.

Sarađivao je od 1989. godine i sa Orkestrom Beogradske filharmonije i sa njim bio na turneji u Kini, nastupao na BEMUS-u, ili pratio velike svetske zvezde (N. Kenedi, M. Vengerov).

Nagradu grada Beograda drugi put je dobio 2004. godine za dirigentski poduhvat kada je sa 650 učenika srednjih muzičkih škola iz cele Srbije izveo "Karminu Buranu" Karla Orfa.

Na čelo Hora i Simfonijskog orkestra RTS Bojan Suđić došao je 2005. godine i nastavio svoju misiju predstavljanja novih dela domaćih autora i manje poznatih ili ređe izvođenih ostvarenja iz svetske istorijske baštine. Na tom sve širem spisku našli su se, između ostalih i "Posvećenje proleća" i "Svadba" Igora Stravinskog, Druga simfonija Gustava Malera, "Život junaka" i "Tako je govorio Zaratustra" Riharda Štrausa, Misa u ce-molu V. A. Mocarta, "Faust simfonija" Franca Lista, "Rekvijem" Hektora Berlioza, Šesta simfonija Dmitrija Šostakoviča, kantata "Aleksandar Nevski" Sergeja Prokofjeva, "Missa di gloria" Đakoma Pučinija, "Ostrvo mrtvih" i "Zvona" Sergeja Rahmanjinova, "Ohridska legenda" (integralno izvođenje) Stevana Hristića i "Pasija Sv.kneza Lazara" Rajka Maksimovića.

Suđić je sa dirigentskog pulta vodio i autorske večeri V.Trajkovića, R.Maksimovića i A.Simića, kao i izvođenje mnogih dela savremenih domaćih i svetskih autora (Međunarodna tribina kompozitora).

Bojan Suđić je dirigovao na svim važnijim festivalima u Srbiji, a osim domaćih orkestara, vodio je i Helsinšku, Novosibirsku, Plovdivsku, Zagrebačku, Makedonsku i Budimpeštansku filharmoniju, simfonijske orkestre Odenzea, Potro Alegrea, Sofije i Crne Gore, "Metropoliten orkestar" iz Lisabona, Moskovski kamerni orkestar i Filharmoniju OFUNAM iz Meksiko Sitija. Nastupao je u gotovo svim evropskim zemljama, Meksiku, Brazilu i Kini.

Osnova Suđićeve umetnosti je spoj izrazite muzikalnosti i prefinjenog, autoritativnog i preciznog dirigentskog gesta. Uz poznavanje obimne literature i odgovoran odnos prema partituri, solistima i ansamblu sa kojim radi, Suđić muziku vaja kao vlastiti kreativni čin. U tom poduhvatu sasvim je specifičan upravo postignuti složeni balans između inspiracije i zanatske veštine, izražajnosti i dejstvenosti, visoke motivisanosti i racionalne kontrole svih parametara izvođenja. „On je prirodni talenat sa izuzetnim stilom i sa jednom od najlepših tehnika koju sam ikada video" (M.Liljeroos, "Huvudstaadtsbladet", Helsinki).

Ostvario je više stotina snimaka za Fonoteku Radio Beograda, a mnogi od njih objavljivani su, tokom nekoliko decenija, a u izdanju PGP RTS, na nekoliko desetina nosača zvuka.
Za dotadašnje velike uspehe u svojoj kulturnoj i umetničkoj misiji, zajedno sa svojim šefom-dirigentom Bojanom Suđićem, SO RTS je 2008. godine dobio priznanje "Izvanredni zlatni beočug".

Orkestar je, tokom decenija, nekoliko puta (dekretom) prestajao sa radom (1951. i 1968. godine), ali se uvek brzo nanovo formirao pod pritiskom jasne i neporecive potrebe za njegovom specifičnom i dragocenom kulturnom i umetničkom misijom. Takođe, nekoliko puta je menjao ime (Veliki radio orkestar, Orkestar Radio Beograda, Simfonijski orkestar Radio-televizije Beograd, Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije).

Osnovna misija orkestra vezana je za potrebe programa radija i televizije i snimanja za Fonoteku radija. Osim arhiviranja koncertnih snimaka čiji su programi uglavnom namenski koncipirani, orkestar je ostvario i veliki broj studijskih snimaka među kojima najviše ima kompozicija domaćih autora (jugoslovenskih i srpskih) i savremene muzike, a sa domaćim solistima. Tokom sedam i po decenija programski ciljevi nisu se promenili: kvalitetno (najčešće premijerno) izvođenje (i snimanje) ostvarenja domaće muzike (istorijske i savremene) i premijerno predstavljanje onih ostvarenja svetske umetničke baštine koja do tada nisu bila prisutna na našim koncertnim podijumima. To se pogotovo odnosi na obimnija vokalno-instrumentalna dela pri čijem izvođenju je SO RTS nastupao zajedno sa Mešovitim horom RTS (kapitalna dela Baha, Hendla, Hajdna, Mocarta, Betovena, Mendelsona, Verdija, Bramsa, Malera, Bruknera, Grečanjinova, Britna, Stravinskog, Pendereckog...), naročito se zalažući za domaći repertoar (Petar Konjović, Stevan Hristić, Stanislav Binički, Josip Slavenski, Ljubica Marić, Aleksandar Obradović, Enriko Josif, Dušan Radić, Rajko Maksimović, Vladan Radovanović, Vuk Kulenović, Jugoslav Bošnjak ...). Nema nijednog domaćeg kompozitora čije se makar jedno orkestarsko delo nije našlo na programu SO RTS, čak je bila dugogodišnja praksa da orkestar odsvira većinu diplomskih i magistarskih radova studenata kompozicije sa Fakulteta muzičke umetnosti i redovno učestvuje na festivalima specijalizovanim za savremenu domaću muziku. Ne manje važna misija SO RTS bila je i saradnja sa mladim solistima i dirigentima, što je rezultiralo i dugogodišnjom serijom koncerata "Mladi koji osvajaju svet" sa velikim međunarodnim ugledom. Svoje prve umetničke korake u okviru ovog ciklusa imali su, između ostalih, i Zubin Mehta, Šarl Ditua, Dmitrij Baškirov, Filip Antrmon, Kristijan Feras, Igor Ojstrah, Uto Ugi, Pavica Gvozdić i Ernest Ačkun. Takođe dugogodišnji ciklus "Muzičke večeri Radio Beograda" bio je ostvarivan po posebnom konceptu: jedno premijerno predstavljanje ostvarenja domaćeg autora, jedno delo svetske muzike 20. veka i jedno retko izvođeno delo iz muzičke istorije. Svi koncerti ovih ciklusa bili su i direktno prenošeni i snimani za Fonoteku Radio Beograda. Takođe je veliku popularnost među publikom i slušaocima decenijma održao ciklus "Promenandni koncerti" u Kolarčevoj zadužbini.

Sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije nastupali su neki od najpoznatijih svetskih dirigenata (Igor Markevič, Zubin Mehta, Efrem Kurc, Fridrih Caun, Šarl Ditua, Lorin Mazel, Žan Pol Žakija, Mstislav Rostropovič, Vladimir Fedosejev, Aleksandar Apolin, Milen Načev, Arnold Kac, David Porselajn, Lejf Segerstam, Vladimir Kranjčević), dok su najviše snimaka i koncerata sa vrhunskim umetničkim rezultatima ostvarili Mladen Jagušt, Vančo Čavdarski i Bojan Suđić.

Gotovo svi značajni domaći muzički umetnici nastupali su bar jednom kao solisti uz SO RTS (od Melanije Bugarinović, Aleksandre Ivanović, Biserke Cvejić, Ive Pogorelića, Jovana Kolundžije i Ksenije Janković do Aleksandra Madžara, Jasminke Stančul, Aleksandra Serdara i Stefana Milenkovića), dok se među svetskom izvođačkom elitom koja je svirala sa ovim orkestrom nalaze i Antonio Janigro, Enriko Majnardi, Nikita Magalov, Henrik Šering, Andre Navara, Igor Ojstrah, Vladimir Aškenazi, Nikolaj Orlov, Karl Zebon, Uto Ugi, Marija Tipo, Mišel Berof, Kendal Tejlor, Nikolaj Petrov, Valerij Klimov, Kiril Rodin, Aldo Čikolini, Eliso Virsaladze, Galina Višnjevska, Džulijan Lojd Veber, Najdžel Kenedi, Simon Trpčeski, Montserat Kabaje, Šlomo Minc, Pepe Romero, Kiri Te Kanava i Hoze Kareras.

SO RTS je nastupao na svim značajnim festivalima u Jugoslaviji i Srbiji (nijednom nije propustio BEMUS!), a ostvario je i uspešne turneje u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji, Grčkoj, Rumuniji i Maroku.

Rođen 1960. godine u Okučanima, umro 1987. godine u Beogradu. Muziku je studirao na Konzervatorijumu u Pragu (kompoziciju kod Jiraka i Novaka, dirigovanje kod Talina). Bio je profesor muzičke škole "Stanković" i profesor muzičke akademije, kao i prvi rektor umetničke akademije u Beogradu. Tokom 12 godina (od 1950. do 1962) nalazio se, u svojstvu generalnog sekretara, na čelu Saveza kompozitora nekadašnje Jugoslavije.

Šef muzičkog programa Radio Beograda postao je 1936. godine, a godinu dana kasnije osnovao je Veliki-simfonijski radio orkestar čiji je šef dirigent bio do 1940. godine. Na ovu dužnost je došao ponovo u prvim posleratnim godinama i na njoj ostao do kraja 1947, kada je prešao na Muzičku akademiju. Pored dugogodišnjeg bavljenja orkestarskim i horskim dirigovanjem bavio se i komponovanjem i muzičkom kritikom. Bio je predsednik Saveza muzičkih društava Srbije, član SANU i dopisni član JAZU. Dobitnik je Vukove nagrade (1965), Sedmojulske nagrade za životno delo (1971) i nagrade AVNOJ-a (1981).

Najvažnija dela Vukdragovića: dva gudačka kvarteta, ciklus "Vokalna lirika", kantate "Vezilja Slobode", "Svetli grobovi", "Srbija" i druga.

Lenjingradski simfonijski orkestar je želeo novu simfoniju za sezonu 1941/42. i delo je poručio od Šostakoviča još pre Hitlerovog napada na SSSR. Ako uzmemo u obzir izjavu Šostakoviča (koji je nerado govorio o samom procesu svog rada) "ja mislim sporo, ali pišem brzo", najverovatnije je i ovo svoje delo majstor imao u potpunosti u unutrašnjem sluhu i pamćenju još pre nego što je prvu notu stavio na papir. Kompozitorov prijatelj iz tih vremena, kritičar Lev Lebedinski, potvrdio je nakon Perestrojke da je Sedma simfonija "začeta" pre početka opsade Lenjingrada: "Čuvenu temu iz prvog stava Šostakovič je na početku zamislio kao temu Staljina, ali ju je, kad je rat otpočeo, nazvao temom Hitlera". Sam kompozitor je o ovoj svojoj čuvenoj temi (i njenom vanmuzičkom značenju) u to vreme javno govorio da je to „nemačka tema" ili „tema zla", ali postoji više svedočenja bliskih prijatelja iz perioda kada je simfonija nastajala da je smatrao da "fašizam nije samo nacional-socijalizam", i da je tema njegove muzike „teror, ropstvo i pritisak na slobodu duha i da je, kao i Peta simfonija pre nje, i Sedma posvećena borbi protiv tiranije i totalitarizma". Sam je, čak, smatrao da centralno mesto u prvom stavu ne treba da ima pomenuta „tema zla" i njena muzička elaboracija, već tragična muzika koja sledi za njom i koju je opisao i doživeo kao "pogrebni marš ili rekvijem". "Ne znam kako bih okarakterisao tu muziku, možda kao osećanje tuge koje je toliko jako da za njega nema dovoljno suza."

U prvo vreme Šostakovič je planirao da napiše delo u jednom stavu, sa horom i rekvijemskom opštom atmosferom, dok je tekst trebalo da uzme iz "Davidovih psalama", iz "Starog zaveta". !"Ideja da Bog ne prašta stradanje nevinih žrtava i da se sveti zločincima bila je moje polazište i ona je i ostala u samom jezgru simfonije." Naravno, Sovjetska vlast ne bi dozvolila upotrebu biblijskog teksta, pa je Šostakovič ubrzo odustao od eksplicitne obrade ove teme.

Sama "Hitlerova tema", odnosno, "tema zla" ili "tema napadača", takođe ima neobičnu genezu: potvrđeno je da je Šostakovič njenu melodiju i dvanaest varijacija svirao svojim studentima na konzervatorijumu mnogo pre početka rata. On sam se nikada nije eksplicitno izjašnjavao o njenom poreklu ili značenju: "Nikada mi cilj nije bio naturalističko prikazivanje vojnih akcija, brujanja aviona, sudara tenkova, topovske paljbe, niti sam ikada komponovao takzvanu muziku bitke, već mi je bila namera da oživim kontekst užasnih zbivanja". A jedina „užasna zbivanja" pred rat bile su stalne Staljinova čistke. "Čak i pre početka rata verovatno nije bilo ni jedne porodice koja nije izgubila nekog: oca, brata, rođaka ili prijatelja. Svako je imao nekoga da za njim žali, ali morali ste to da radite tiho, ispod ćebeta, da niko ne vidi. Svako se svakog bojao i tuga i strah su nas prosto gušili. Morao sam o tome da pišem, bila je to moja odgovornost, moja dužnost. Morao sam da napišem rekvijem za sve one koji su umrli, koji su patili. Morao sam da opišem stravičnu mašinu za uništavanje i izrazim protest protiv nje."

A kakva je, zapravo, ta "Hitlerova" odnosno, "Staljinova" tema? Ova melodija od 22 takta uopšte nema izražene „preteće" karakteristike, pogotovo njen drugi deo koji je citat Danilove pesme "Ići ću da vidim Maksima" iz operete "Vesele žene Vindzorske" Franca Lehara (omiljene Hitlerove operete!). Ova pesmica pevala se i u Šostakovičevom domu i to kao pošalica sa njegovim tada malim sinom, Maksimom. Opreznije muzičko uho čuće, u njenom sedmom taktu, i silazni šestotonski niz iz tadašnje nemačke himne, kao ovlašnu (slučajnu) aluziju na njeno vanmuzičko značenje. Neki muzikolozi su u njoj pronašli i konture teme iz opere "Lejdi Magbet Mcenskog okruga", (zbog koje je Šostakovič 1936. godine po prvi put dospeo na Ždanovljev sud i bio proglašen "nepodobnim" kompozitorom), a neki čak i „temu sudbine" iz Pete simfonije P. I. Čajkovskog. Ono što zaista od ove teme pravi simbol nezaustavljivog, glupog i sveuništavajućeg zla je njeno mesto u okviru stava, centralna pozicija namesto razvojnog dela, a pre svega njena kompoziciono-tehnička elaboracija. Tu se Šostakovič ugledao na Ravela i njegov "Bolero" i osmislio je desetominutni zaokruženi odlomak u kome se ista tema, karakterno uobličena kao marš, ponavlja dvanaest puta uvek sa novom, sve punijom, bogatijom, glasnijom i komplikovanijom orkestracijom. Ta gradacija otpočinje dobošem i solom flaute, a uzrasta dodavanjem zvuka sve novih instrumenata, novih ostinata i "kontratema", popunjavanjem zvuka gde sve više linija disonira u odnosu na temu. Ona će se, kao podsećanje, pojaviti u svim stavovima Sedme simfonije i time postati u simbol glupe i grube sile koja uništava sve pred sobom. Za nas, danas, i dalje je dvosmisleno da li je ona za kompozitora bila simbol invazije nacizma ili satirična i gorka metafora staljinizma.

Ono što je, u početku, trebalo da bude simfonija u jednom stavu Šostakovič je dovršio krajem avgusta 1941. godine i tada uvideo da je napisao samo početni stav jednog daleko obimnijeg i sadržajnijeg ostvarenja. Na dan 2. septembra, kada su Nemci počeli da bombarduju Lenjingrad, započeo je rad na drugom stavu, komponujući između uzbuna koje su ga, zajedno sa sugrađanima, opominjale da beži u skolnište. Završio ga je za dve nedelje i tada se, preko lenjingradske radio-stanice, obratio slušaocima i izvestio ih da je dovršio jedan od stavova svoje nove simfonije. "Ako nastavim sa radom i uspem da napišem i treći i četvrti stav, biće to moja Sedma simfonija. Zašto vam ovo govorim? Zato da svi vi koji slušate radio znate da život u našem gradu nastavlja da se odvija potpuno normalno." Te večeri, svirao je na klaviru završene stavove maloj grupi prijatelja. Kada je odsvirao prvi stav oglasila se sirena za uzbunu, kompozitor se izvinio i odveo porodicu u sklonište, a potom se vratio slušaocima koji su ga čekali i odsvirao im ceo stav još jednom. Utisak među prijateljima je bio tako dubok i potresan da je Šostakovič treći stav dovršio do kraja septembra. Kompozitor, koji se dva puta bio prijavljivao u vojne jedinice (i oba puta bio odbijan zbog veoma slabog vida), radio u vatrogasno-spasilačkoj jedinici svog konzervatorijuma i do tada odbijao da se, kao povlašćeni umetnik, evakuiše iz grada, najzad je, 1. oktobra, sa porodicom prešao u Moskvu, a odatle u Kujbišev (Samaru). Tu je i dovršio četvrti stav svoje simfonije 27. decembra.
Premijerno izvođenje, prenošeno direktno na Sovjetskom radiju, dogodilo se 5. marta 1942. godine, u Kujbiševu. Orkestrom Boljšoj teatra (koji je takođe bio u izbeglištvu) dirigovao je Samuil Samosud. U Moskvi je delo odsvirano par dana kasnije, 29. marta, a interesovanje za simfoniju je bilo ogromno ne samo u Sovjetskom Savezu, već i među ratnim saveznicima. Partitura snimljena na mikrofilm bila je tajno preneta preko Teherana aprila 1942. godine i stigla je do Londona, gde je Ser Henri Vud dirigovao Londonskim filharmonijskim okrestrom 22. juna, a u okviru i danas postojećeg ciklusa "Proms". Američka premijera odsvirana je 19. jula, a Simfonijskim orkestrom NBC-a rukovodio je Arturo Toskanini.
U samom Lenjingradu, koji je bio pod opsadom i gde su ljudi masovno umirali pod bombama, ali još više od gladi i zime, takođe je planirano premijerno izvođenje, ali nije bilo orkestra koji bi mogao da izvede ovu obimnu i zahtevnu partituru. Naime, osim svega petnaest muzičara, svi članovi orkestra lenjingradskog radija bili su ili na frontu ili su umrli, pa je dirigent Karl Eliasberg objavio konkurs i pozvao sve one koji imaju instrumente i znaju da sviraju da dođu na audiciju. "Mnogi od njih stigli su u svojim koncertnim frakovima i sa kutijama za instrumente pod rukom, veoma mršavi i iscrpljeni, ali spremni da rade nešto produktivno, nešto dobro." Sedma simfonija po prvi put je zazvučala u Lenjingradu 9. avgusta 1942. godine. Ovaj datum je namerno odabran jer je Hitler baš njega bio označio kao dan kada grad treba konačno da bude osvojen. Komandant lenjingradske odbrane, general Govorov, naredio je veliko bombardovanje nemačkih jedinica (operacija „Pljusak") jedan sat pre početka koncerta, kako bi se on odvijao neometan signalima za uzbunu. Ceo grad bio je snabdeven zvučnicima, a mnogi od njih bili su upereni i u okupatorske položaje. Sedma simfonija zazvučala je i u svom zavičaju.
Njena dalja sudbina na svetskim podijumima bila je veoma raznovrsna i zavisila je od političkih prilika. Samo za vreme sezone 1942/43, u okviru svoje turneje po Sjedinjenim Državama, Arturo Toskanini dirigovao je Sedmu simfoniju čak šezdeset i dva puta! Ipak, delo nije naišlo na odobravanje kritike (kao i mnogih kompozitora-kolega) koja je u njemu videla jednostavan i plakatni muzički pamflet "napisan za sporo-misleće, ne mnogo muzikalne slušaoce", kako se otvoreno izrazio Virdžil Tompson. Kada je saslušao simfoniju, Sergej Rahmanjinov je rekao samo „Dobro, idemo sada da pijemo čaj", a Bela Bartok (takođe u SAD) je bio toliko iritiran, da je čuvenu „Hitlerovu temu invazije" otvoreno citirao u četvrtom stavu svog Koncerta za orkestar. Kada je savezničko prijateljstvo nakon završetka rata zahladnelo, prestala su i izvođenja Sedme simfonije u Evropi i SAD, a sličnu sudbinu delo je imalo i u SSSR-u. Ponesena uviđanjem kako jedna umetnička kompozicija može da bude svrsishodno propagandno oružje, sovjetska vlast je ubrzo od Šostakoviča poručila još jednu simfoniju i to sa otvorenim pobedničkim konotacijama jer se rat bližio kraju i trebalo je ovenčati predstojeći trijumf. Dobila je nešto sasvim suprotno, Osmu simfoniju u kojoj su zabeleženi autobiografski, sumorni i pesimistični detalji iz kompozitorovog života.
Na put u zvanični svesovjestki zaborav uz Osmu simfoniju, silom prilika, otišla je i Sedma.

Zorica Premate

Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije decenijama kontunirano predstavlja kapitalna dela svetske muzičke literature, najznačajnija dela domaće umetničke baštine, kao i dela srpskih kompozitora. Od samog početka, davne 1937. godine, kada je pod vođstvom šefa Muzičkog odeljenja Radio Beograda Mihaila Vukdragovića održan na Kolarcu prvi koncert, Simfonijski orkestar RTS-a beležio je brojne uspehe na domaćoj sceni, sarađivao je sa najvećim svetskim dirigentima i solistima i ostvario je brojne uspešne koncertne turneje širom sveta. Publici u Centru "Sava" predstaviće se više od 100 članova Simfonijskog orkestra na čelu sa mestrom Bojanom Suđićem.

Gledaoci Radio-televizije Srbije su SMS glasovima u direktnom prenosu emisije "Šljivik" odlučili ko su najuspešniji solisti i grupe izvorne narodne muzike naše zemlje i ponosni nosioci titule "Čuvar narodne baštine".

U konkurenciji vokalnih solista pobedila je Danica Krstić iz Kragujevca sa pesmom "Kiša pada, trava raste".

Najbolja izvorna pevačka grupa je muška pevačka grupa "Konak" iz Gajdorbe kraj Bačke Palanke, a u kategoriji narodne igre pobedili su njihovi sugrađani KUD CTKU "Kosta Abrašević", takođe, iz Bačke Palanke koje čini osam parova i pratnja uz gajde i tamburaški orkestar.

Aco Marković iz Sirogojna na dvojnicama, sa pesmom "O moj mile al si lep" trijumfovao je u kategoriji sviranje na narodnim instrumentima.

Posle nekoliko meseci audicija i takmičenja gledaoci Javnog medijskog servisa izabrali su najbolje soliste i grupe tradicionalne muzike kojima je pripala prestižna titula "čuvar narodne baštine" uobličena i u vajarsko delo, dar RTS-a pobednicima prvog serijala "Šljivik".

U finalu emisije gledaoci su imali priliku da uživaju i u numerama specijalnih gostiju emisije Bore Dugića, Dragoslave Radosavljević Cakane, Dobrivoja Topalovića i nacionalnog ansambla "Kolo", a na samom početku dobru atmosferu su napravili hor RTS-a "Kolibri" koji su premijerno otpevali jedinstven splet narodnih pesama.

Najbolji vokalni solista Danica Krstić

Izuzetno talentovana Danica Krstić iz Kragujevca najbolji je čuvar narodne baštine u kategoriji vokalnih solista.

Danica Krstić je rođena 25. novembra 1995. godine. Pevanjem se bavi od svoje pete godine. Učenica je trećeg razreda Muzičke škole "Dr Miloje Milojević" i aktivan je član Centra za negovanje tradicionalne kulture "Abrašević".

Voli etno muziku i želi da sačuva tradiciju balkanske i srpske muzike. Nastupala je širom Srbije kao gost Biljani Krstić, Jeleni Tomašević...

Učestvovala je na otvaranju Dečje svetske olimpijade u Češkoj - Brno 2004. godine, na festivalima "Čarolija" i "Deca pevaju hitove". Želi da upiše etno-smer na Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Prvi serijal jedinstvenog programa koji neguje izvornu narodnu muziku naše zemlje "Šljivik" na RTS-u je zavšren, a od leta nas očekuju nove audicije i nov serijal.

Urednici ovog programa su Svetlana Azanjac i Dušan Šukletović.

 P.I. Čajkovski (1840-1893): „Rusko-srpski marš", Op.31 

Trad.(aranžman Z.Hristić): „Što se bore misli moje" 
 Solista: Ivan Milinković

Trad.(aranžman S.Gut i Dž.Dejvi): „Veliko bačko kolo" 

Trad.(aranžman A.Šurev): „Jesenje lišće"
 Solista: Ekstra Nena

Žorž Enesku (1881-1955): „Rumunska rapsodija" br.1, Op. 11 

Trad. (aranžman Z.Hristić): „Srpska svita" 
 („Gde si dušo", „Nizamski rastanak")

Trad. (aranžman M.Kuzmanović): „Vilinsko kolo"
Solista: Bora Dugić

A.Hačaturijan (1903-1978): Valcer iz svite „Maskerada" 

N.Rimski-Korsakov (1844-1908): „Bumbarov let" iz svite iz opere „Bajka o caru Saltanu", Op. 57

A.Hačaturijan (1903-1978): „Igra sabljama" iz baleta „Gajane" 

P.I.Čajkovski (1840-1893): uvertira „1812" , Op.49

Specijalni gosti na koncertu su: Bora Dugić, Ekstra Nena i Ivan Milinković. 

Audicije za ovu sezonu emisije Šljivik su završene. Zahvaljujemo se svim izvođačima koji su se odazvali našem pozivu i učestvovali na audicijama. Ekipa emisije Šljivik nastavlja sa radom u studiju u Košutnjaku, a već od 23. oktobra počinje emitovanje emisije Šljivik na Prvom programu RTS-a.

Umesto na uobičajeni latinski tekst mise za upokojene, koji je uglavnom ispunjen prizorima užasa Strašnog suda, Brams svoj rekvijem piše na odlomke iz Biblije u prevodu Martina Lutera. Više od decenije Brams je radio na ovom delu. Smatra se da su gubitak prijatelja, mentora i „duhovnog oca" Roberta Šumana 1861, kao i smrt majke 1865, momenti koji su imali presudnu ulogu u nastajanju ovog izuzetnog dela. Nemačkim rekvijemom Brams zapravo uvodi novi žanr, koji možemo nazvati rekvijemom utehe. Nasuprot Mocartovom rekvijemu, prepunom ogromne tuge, ili Verdijevom i Berliozovom, koji su komponovani u operskom maniru 19. veka, Brams nam svojim delom nudi spokoj i nadu. U muzičkom smislu, neosporan je njegov estetski uticaj na uzdržane i lirske rekvijeme Gabrijela Forea i Morisa Diriflea, a korišćenje slobodnijeg teksta svakako je ohrabrilo Bendžamina Britna da napiše svoj Ratni rekvijem.

Ovim koncertom Muzičke produkcije, Radio-televizija Srbije otvara godinu PGP-a, koju će obeležiti nizom programskih akcija u kojima će na različite načine biti predstavljeno sve ono što je produkcija ploča stvarala tokom šezdeset godina rada i obuhvatiće sve muzičke žanrove - od dečije muzike, umetničke, zabavne, pop, rok i narodne, a u ovim programima učestvovaće svi ansambli Muzičke produkcije RTS-a i brojni vokalni i instrumentalni solisti koji su snimali za PGP.

Na svečanom koncertu narodne muzike pod nazivom „Od tradicionalnog do savremenog" predstavićemo sve podžanrove koji egzistiraju u narodnoj muzici a koji su imali svoje mesto u dugogodišnjoj diskografskoj produkciji. Tako će najstarije slojeve tradicionalnog pevanja i sviranja predstaviti članovi pevačke grupe „Kovilje" iz Vukmanova i igračke grupe „Medijana" uz nastup izuzetnog izvođača na gajdama, dok će uvek rado slušane gradske, narodne i komponovane pesme izvoditi istaknuti interpretatori Lepa Lukić, Snežana Đurišić, Dragica Radosavljević Cakana, Mira Vasiljević i Đerdan, sa solistkinjama koje su ostvarile izuzetne pevačke karijere poput Izvorinke Milošević, Gordane Stojićević, Anđelke Govedarović, Jasne Đokić i drugih, zatim Dobrivoje Topalović, Rade Jorović, Mirko Rondović Žarko Dančuo a zvučnu sliku obogatiće nastup Usnije Redžepove i Trubačkog orkestra Stojana Krstića iz Vladičinog Hana. Sve izvođače pratiće Narodni orkestar Radio-televizije Srbije pod upravom Vlade Panovića a program vode Svetlana Aleksić i Branko Veselinović.

Prvi snimak za Radio Beograd napravio je 1981. godine („Blago meni i tebi devojko") i ta saradnja traje do danas. Najveći broj trajnih snimaka za Zvučni arhiv Radio - televizije Srbije snimio je uz pratnju Narodnog orkestra i Narodnog ansambla RTS-a, kao i orkestrima Žarka Milanovića i Branka Belobrka.

Raša Pavlović je prvu gramofonsku ploču snimio za PGP RTS (1971.g.) u saradnji sa kompozitorom Budimirom Bucom Jovanovićem. Uspešno je sarađivao sa kompozitorima Miodragom Todorovićem Krnjevcem, Vitomirom Životićem, Novicom Negovanovićem, Draganom Aleksandrićem, Milovanom Filipovićem, Nenadom Dimitrijevićem... Iz te saradnje nastali su hitovi „ Stanite noće, stanite dani", „Svud me diraj u srce nemoj","Vinogradi", „Sad pati ako, ako", „Zbog mlade krčmarice"....

Značajan deo rada ovog interpretatora čine narodne pesme snimljene po zapisima naših istaknutih sakupljača, melografa i etnomuzikologa, među kojima su pesme „Stani vodo, stani goro, stani trepetljiko", „Ima majka dve devojke", „Kriva džado", „Raslo drvo topolovo" i druge. Učestvovao je u brojnim televizijskim i radio emisijama, na humanitarnim programima i koncertima i drugim manifestacijama narodne muzike.

Za dugogodišnji uspešan rad, Radoš Raša Pavlović dobio je brojne nagrade i priznanja ( Estradna nagrada Srbije, Majstorsko pismo, Moravski biseri, Ilidža...)

Simićeva dela izvešće Hor i Simfonijski orkestar RTS pod dirigentskom upravom maestra Bojana Suđića.

Emisija "Šljivik" uskoro počinje sa prikazivanjem na Prvom programu RTS-a. Do tada, ostale su nam još samo tri audicije u Kragujevcu, Vranju i Nišu.

Preostale su još samo dve audicije za emisiju "Šljivik", u Vranju i Nišu. Vidimo se tamo!

Ovako je bilo u Vranju. Poslednja audicija za emisiju "Šljivik" održaće se 20. oktobra u Nišu, a prva emisija "Šljivik" sa muzičkim i igračkim predstavnicima iz Užica emitovaće se na Prvom programu RTS-a 23. oktobra u 17.40!

Radio-televizija Srbije na Prvom programu i na Satelitskom počinje emitovanje emisije izvorne narodne muzike pod nazivom "Šljivik". Posle nekoliko meseci priprema i audicija koje su održane u devet gradova naše zemlje, gledaoci RTS-a imaće priliku da vide najuspešnije učesnike u dosadašnjem izboru- izvođače u domenu izvorne vokalne i instrumentalne muzike, kao i naše igračke tradicije. Svi izvođači-takmičari će izvoditi izvornu muziku kraja odakle dolaze.

"Šljivik" će prikazati veliko bogatstvo tradicionalne kulture naše zemlje. Zamišljena kao svojevrsna etnovizija, emisija će biti zabavno edukativnog karaktera, realizovana savremenim medijskim izrazom, a takmičarski karakter joj daje dinamiku i neizvesnost iz nedelje u nedelju, sve do finala kada će se znati i ime nosilaca "čuvara narodne baštine".

Audicije su održane u Užicu, Ivanjici, Leposaviću, Zaječaru, Bačkoj Palanci, Kraljevu i Kragujevcu, Vranju i Nišu tako da će izvornu muziku iz ovih krajeva gledaoci RTS-a moći da čuju u narednih devet nedelja.

Projektu "Šljivik" pristupili smo iz srca - ljubav prema našoj izvornoj tradiciji koju delimo sa izvođačima, osetiće i gledaoci. Nadamo se da ćemo ovom emisijom doprineti očuvanju muzičkog narodnog blaga, ali i inspirisati mnoge mlade ljude da se zainteresuju za izvornu muziku svoga kraja - ističe Svetlana Azanjac, koja je zajedno sa Dušanom Šukletovićem autor ove jedinstvene emisije RTS-a.

Takmičenje je u četiri kategorije: vokalni solisti, izvorne pevačke grupe, sviranje na narodnim instrumentima i narodne igre. U predstojećem serijalu od 13 emisija na RTS predstaviće se najtalentovaniji izvođači sa audicija iz devet gradova naše zemlje. Forma prvih devet emisija zamišljena je da prikaže po dva predstavnika za svaku kategoriju određenog grada i okoline.

U nastavku, najbolji izvođači- predstavnici gradova međusobno će se takmičiti u predviđene tri emisije polufinala. Na kraju nas čeka finale gde će se izabrati „čuvar narodne baštine" u svakoj predviđenoj kategoriji.

Na audicijama za emisiju Šljivik naišli smo na veliko interesovanje takmičara svih generacija, tako da izbor nije bio ni malo lak. Uverili smo se da odabrani takmičari poseduju izuzetan kvalitet, muzikalnost i autentičnu emociju koju će moći da podele sa svim građanima Srbije-naglašava Dušan Šukletović.

Emisije se realizuju u studiju uz učešće Narodnog orkestra RTS-a, pod budnim okom tročlanog žirija, a za dobru zabavu zaduženi su voditelji Kristina Radenković i Lazar Dubovac. U stručnom žiriju, kojim predsedava dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog su i direktor ansambla "Kolo" Radojica Kuzmanović i po jedan gostujući pevač narodne muzike koji će se menjati od emisije do emisije. Žiri će ocenjvati takmičare i na stručan način komentarisati njihove nastupe čime ova serija emisija ima poseban obrazovni karakter. U toku emisije predviđeni su prilozi snimljeni na audicijama.

Voditelji Kristina Radenković, Lazar Dubovac, urednici Svetlana Azanjac i Dušan Šukletović, realizacija Muzička redakcija.

vokalnim solistima,
izvornim pevačkim grupama,
sviračima na narodnim instrumentima,
igračkim grupama i KUD-ovima koji neguju izvornu igru.

Odabrani predstavnici pojaviće se u emisiji Šljivik gde će prikazati tradicionalnu muziku svog kraja.

Audicije su zakazane u sledećim gradovima:

VRANjE

18. oktobar                  16 časova

Omladinski kulturni centar Vranje, 29. Novembra 1, tel. 017/ 416 959
suorganizator Omladinski kulturni centar Vranje

NIŠ

20. oktobar                  15 časova

Mala sala SKC-a Niš, Šumatovačka bb
suorganizator Niški kulturni centar, tel. 018/ 595 740

Kontakt: 011/321-1263, sljivik@rts.rs 

Detaljne informacije se nalaze u PRAVILIMA i PROPOZICIJAMA emisije Šljivik

Zbog velikog interesovanja i rasprodatih karata za 28. oktobar, koncert Big benda RTS-a će se održati i 29. oktobra u Domu omladine.

Ovogodišnje, 27. izdanje festivala, održaće se od 12. do 15. oktobra 2011. u Centru za kulturu Valjevo.

Ruske pesme nose ogromnu genetsku pamet naroda, istorijsko i duhovno nasleđe po kojem možemo izučavati istoriju Rusije kroz vekove. Ruska pesma dodiruje najtananije strune ljudske duše i ostavlja trag neprolaznosti, pa je stoga priznata u celom svetu kao pesma nabijena emocijom, pesma koja iskazuje najlepša osećanja, uz koju se veseli, raduje, tuguje, ratuje, voli i zbog toga daje ogroman doprinos fondu svetske kulture.
Narodne pesme nose u sebi tragove drevne Rusije. Prožete su romantizmom ruskih pesnika, ciganskom romansom i patriotizmom boraca Velikog Otadžbinskog rata - one prevazilaze sve jezičke i međunacionalne barijere. U njima su izvori i zagonetke velike ruske-slovenske duše. Mnogobrojne ruske pesme izvodili su sa velikim uspehom i naši pevači i ta tradicija se nastavlja i na ovom koncertu.

GOSTI PROGRAMA: Živan Saramandić, Radmila Karaklajić, Tanja Andrijić, Marijana Šovran, Tanja Obrenović, Ivana Žigon, hor „Kralj Petar prvi", braća Bondarenko.
Voditelji: Minja Subota i Daliborka Stojšić.

Besplatne karte možete podići na blagajni Kolarčeve zadužbine.

Najbrojnije su bile pevačke grupe iz Kninske Krajine, Podgrmeča, sa Une i iz Hercegovine, koje su izvodile starinske pesme i novije, na bas. Mladi pevači slovačkog porekla nastupali su većinom kao solisti uz pratnju instrumenta. Zanimljivo je bilo čuti i njihove dvojnice, ali i tamburu samicu i specifične, vojvođanske gajde koje su razigrale atmosferu za nastupe igračkih grupa.

Do sada je održano pet audicija po Srbiji, krajem septembra ekipa emisije ŠLjIVIK dolazi u Kraljevo i Kragujevac, a u oktobru u Niš i Vranje. Informacije o datumima i mestima održavanja audicija možete dobiti na našim programima i na sajtu http://www.rts.rs/.

vokalnim solistima,

izvornim pevačkim grupama,

sviračima na tradicionalnim instrumentima,

igračkim grupama i kulturno-umetničkim društvima koja neguju izvornu igru.

Odabrani predstavnici pojaviće se u emisiji Šljivik gde će prikazati tradicionalnu muziku svog kraja.

Audicije su zakazane u sledećim gradovima:

BAČKA PALANKA

19. septembar              16 časova

KUD "Abrašević", Jugoslovenske armije 17, tel. 021/752-070

suorganizator KUD "Abrašević"

KRALjEVO

27. septembar              16 časova

Svečana sala Skupštine grada,      

suorganizator Kulturni centar Ribnica, Izletnička 2, tel. 036/375-757

KRAGUJEVAC

29. septembar              16 časova

CNTK "Abrašević", Dr. Jovana Ristića 15, tel. 034/501-330

suorganizator Centar za negovanje tradicionalne kulture "Abrašević"

Završene su audicije u Užicu, Ivanjici, Leposaviću i Zaječaru, a u oktobru stižemo u Niš i Vranje.

Termini i mesta audicija, kao i kontakt telefon suorganizatora biće naknadno objavljeni.

Kontakt: 011/321-1263, sljivik@rts.rs

Detaljne informacije se nalaze u PRAVILIMA i PROPOZICIJAMA emisije Šljivik

U kategoriji vokalnih solista bila je najveća konkurencija, a izbor nije bio ni malo lak. Pevačke grupe izvodile su pesme jednoglasno i dvoglasno (na bas), a pokazale su sklonost ka šaljivom repertoaru. Svirači na kavalu, duduku, fruli, okarini i gajdama, oduševili su publiku u sali svojom muzikalnošću, spretnošću i izborom numera. A onda su došli i igrači, sa svojim efektnim igrama nepravilnih ritmova, u pratnji duduka i tapana...

Ekipa RTS-a uskoro stiže i u Niš, Vranje, Bačku Palanku, Kraljevo i Kragujevac! Na našim programima i sajtu http://www.rts.rs/ moći ćete da dobijete informacije o datumima i mestima održavanja audicija u navedenim gradovima.

Skupljajući utiske iz Leposavića, ekipa emisije ŠLjIVIK ide u Zaječar, gde će 31. avgusta održati još jednu audiciju. Vidimo se i u septembru u Nišu, Vranju, Bačkoj Palanci, Kraljevu i Kragujevcu!

Mladi, talentovani izvođači pokazali su nam da umeju da iznesu i upečatljivu, jednoglasnu pesmu sa Golije, kao i pesme na glas i na na bas.

U dvojničarskom kraju, najviše se čuo zvuk ovog starog instrumenta, ali i frula i gusala. Igračke grupe izvodile su bez stilizacija kola ivanjičkog kraja, a žiri je budno motrio na sve detalje.

Ovako je bilo u Ivanjici, a ekipa emisije ŠLjIVIK sada ide u Leposavić!

Veliko hvala Užicu!

Slede audicije u Ivanjici, Leposaviću, Zaječaru, a u septembru i u Vranju, Nišu, Bačkoj Palanci, Kraljevu i Kragujevcu.

Vidimo se tamo!

Serijal od 13 emisija predstaviće najtalentovanije izvođače iz 9 gradova (opština - okruga), u domenu izvorne vokalne, instrumentalne i igračke tradicije, kao i mlade talente - vokalne soliste. Svaka od prvih 9 emisija predstaviće izvođače-takmičare određenog grada i okoline. Najbolji predstavnici iz jednog grada idu dalje u polufinale, gde će se gradovi međusobno takmičiti (3 polufinalne emisije). Na kraju je finalna emisija gde će se izabrati najbolji u svim kategorijama.

Emisije će se realizovati u studiju sa Narodnim orkestrom ili Narodnim ansamblom RTS-a, publikom, žirijem i voditeljima. U toku emisije prikazaće se prilozi snimnjeni na audicijama kao i turističke razglednice bazirane na kulturnim i etnološkim znamenitostima kraja iz kog dolaze izvođači-takmičari.

Takmičenje je zamišljeno u četiri kategorije:

Vokalni solista uz orkestar

Izvorna pevačka grupa

Solista na tradicionalnom instrumentu

Tradicionalna igra         

Svi izvođači-takmičari će izvoditi izvornu muziku kraja odakle dolaze.

Izvođače-takmičare ocenjivaće tročlani stručni žiri: priznati pevač narodne muzike, etnomuzikolog i koregraf. Oni će na stručan način komentarisati nastupe izvođača i tako će ovoj seriji dati edukativni karakter.

Kontakt: 011/321-1263, sljivik@rts.rs

Detaljne informacije se nalaze u PRAVILIMA i PROPOZICIJAMA emisije Šljivik

Novoizgrađena Otvorena scena u parku Bukovičke banje daje nam šansu da ovaj deo festivala vratimo na staze stare slave na najbolji mogući način.

U predstojećoj sezoni već su dogovoreni nastupi Vlatka Stefanovskog, Big benda RTS-a, Studia Alektik, tria Balkanske žice I to je samo deo ovogodišnjeg programa.

Za Mokranjčevu statuetu na tradicionalnom "Natpevavanju horova" nadmetaće se pet horova: slovenački "Orfej" iz Ljutomera, makedonski "Mois Hason" iz Skoplja, "Salutaris" iz Minska u Belorusiji, kao i srpski horovi "Prepodobni Roman Slatkopojac" iz Pančeva i Akademski hor SKC iz Niša.

Nastupiće i horovi:Hor RTS pod upravom Mladena Jagušta, "Obilić" sa Darinkom Matić-Marović na čelu, hor "Ivo Lola Ribar" sa dirigentom Milovanom Pančićem, srpski vizantijski hor "Mojsije Petrović" kojim diriguje Nikola Popmihajlov, kao i hor negotinskog hrama Sveta Trojica pod upravom Svetlane Kravčenko. Opera i teatar "Madlenianum" gostuje sa komičnom operom "Mandaragola", Trio "Anima" iz Niša učestvovaće u programu "Posveta Konstantinu Babiću"

Postavši član ansambla saksofoniste Pakita D'Rivere, a potom i kvinteta čuvenog trubača Arta Farmera, u kojem provodi četrnaest godina, Gonci uspešno nastupa i snima u Njujorku i širom Američkog kontinenta. U Evropi se takođe istakao u raznim ansamblima i kao vodeći izvođač u nekim od najznačajnijih evropskih džez sastava - Kvintetu Benija Golsona i zvaničnom kulturnom ambasadoru Austrije, internacionalnom Viena Art Orkestra. Među priznanjima za svoj rad, Gonci 2001. godine beleži osvajanje prestižne Hans Koler nagrade.
 
Besplatne karte možete podići na blagajni Kolarčeve zadužbine.

Za preko 60 godina rada orkestar dobio je mnoge nagrade i priznanja. 1960. kao potpuno nepoznat orkestar, dobio je Prvu nagradu na Žuan Le Pen Džez Festivalu. Posle svoje prve turneje, 1957, orkestar je nastupao u skoro svim evropskim zemljama, džez festivalima, na nekoliko UNICEF koncerata (Beograd, Pariz, Ženeva) i uvek sa pohvalnim kritikama.

Tokom godina, sa orkestrom su nastupale najveće svetske zvezde džez muzike kao što su: Klark Teri, Beni Golson, Rej Čarls, Džoni Grifin, Majnard Ferguson, Toni Skot, Natan Dejvis, Don Bajas, Ed Tigpen, Džerom Ričardson, Lari Vučković, Erni Vilkins, Keni Dru, Fili Džo Džons, Ted Džons, Sal Nistiko, Alvin Kvin, Redži Džonson, Edi Henderson, Šon Montero, Henk Mobli, Aladar Pege, Jon Hendriks, Roj Harguv, Bred Lili, Dajana Šur, Ak Van Rojen, Piter Herbolzhajmer, Don Menza, Vilson de Oliveira, Jens Vinter, Stjepko Gut, Džo Miković, Duško Gojković, Stiv Ture, Roni Kjuber, Rendi Breker,Džon Fedis... a takođe i zvezde svetskog šou biznisa kao što su: Deni Kej, Džozefina Bejker, Mirej Matje, Enriko Masias, Frida Lingstad(ABBA) itd...

Orkestar ima veliki repertoar dela klasičnog džeza (K.Bejzi, D.Elington, G.Miler, T.Džons, E.Vilkins, C.Teri, D.Gilespi, L.Braun, B.Mej, T.Akiroši, B.Mincer, B.Brukmejer, B.Holman i mnogih drugih kompozitora i aranžera), domaća dela bazirana na našem muzičkom nasleđu, kao i evergrin i repertoar filmske muzike.

Big Bend RTS ima veliko iskustvo u izvođenju džez kompozicija pisanih na temu etno muzike, proistekle iz našeg kulturnog nasleđa koje su sa velikim interesovanjem prihvaćene od publike.

Danas, Big Bend RTS vodi dirigent Ivan Ilić.

Kompozicije s večerašnjeg programa odišu lepotom i bogatstvom zvučnosti horskog ansambla i ukazuju na spominjanu naklonost Bramsa i Čajkovskog ka vokalnom žanru, ali i na razlike u pristupima tom žanru. Liturgija Čajkovskog iz 1878. godine oslanja se na tradiciju ruskog pravoslavnog crkvenog pojanja, a Bramsovi nizovi horskih komada, poput njegovih instrumentalnih setova kao što su čuvene Mađarske igre, tipični su romantičarski ciklusi inspirisani folklornom muzikom. Čajkovski je napisao liturgijsku kompoziciju na tekst sv. Jovana Hrizostoma (Zlatoustog), carigradskog arhiepiskopa i jednog od očeva pravoslavne crkve, namenivši je za izvođenje na službama. Nakon premijere, zvanična crkva nije prihvatila ovo delo, međutim ono je, zbog svoje harmonske i fakturne raskoši, postalo uvaženo na koncertnim repertoarima, poput liturgija Rahmanjinova i Grečaninova.

Brams, pak, u svojim ciklusima Pet pesama op. 104, Četiri kvarteta op. 92 i Ljubavni valceri op. 52 daje muzičku viziju životnih i narodnih tema. Komadi iz opusa 104 (1888) smatraju se nekim od najzrelijih i najozbiljnijih Bramsovih ostvarenja za hor akapela, posebno poslednja pesma, U jesen, koja kroz gusta preplitanja deonica i intenzivne dinamičke i karakterne promene pripoveda o neizbežnosti čovekove jeseni i, konačno, smrti. Vokalni kvarteti, koji su se još u Bramsovo vreme često izvodili u horskom aranžmanu, komponovani su kao zasebna dela, a, zbog raspoloženja koje dele, spojeni su 1884. godine u jedinstveni ciklus. Imaginativna i raznolika četvoroglasna postavka i koloraturna klavirska pratnja prvog kvarteta zadržane su do kraja dela u službi portretisanja tople noćne ili melanholične atmosfere koje dominiraju ciklusom. Opus 52 (1869) predstavlja spoj vokalnih valcera koji se oslanjaju na nasleđe Franca Šuberta i Johana Štrausa mlađeg. Niz od čak osamnaest komada nastao je na prevode istočnoevropskih narodnih pesama i nije imao svoj konačan redosled sve do pred objavljivanje, kada je Brams poređao komade po izmeni bliskih tonaliteta i motivskim vezama između kompozicija. Ovaj ciklus je veoma zanimljiv po gotovo minimalističkim doslovnim ponavljanjima materijala, koja evociraju postupke popularne muzike, sofisticirano pozicionirane u okrilje Bramsove transpozicije igračke muzike u domen vokalnog žanra.

Na koncertu "PESME MOJE" pesme Tome Zdravkovića interpretiraju njegovi prijatelji i saradnici - Ljubiša Pavković, Usnija Redžepova, Merima Njegomir, Ana Bekuta, Marinko Rokvić, Dragan Kojić Keba, Kemal Monteno i mladi pevači Milan Topalović i Hame Nalić.

Sve učesnike prati Narodni orkestar Radio- televizije Srbije pod upravom Vlade Panovića. Program vodi dramski umetnik Goran Sultanović.

Gosti: RADOSLAV GRAIĆ, muzički urednik RTS,ŽARKO VUKAŠINOVIĆ, muzički producent RTS

Koncert pripremila Mirjana Drobac,etnomuzikolog u Muzičkoj produkciji RTS

Besplatne karte možete podići na blagajni Kolarčeve zadužbine.

Teško je poverovati da su spomenuta dela bila tek delimično prihvaćena od strane stručne i šire javnosti kada su se pojavila. Iako je nakon dugačkog koncertnog programa u Eolijan holu u Njujorku 1924. godine, premijerno izvedena Rapsodija u plavom potpuno osvežila atmosferu već početnim klarinetskim glisandom i oduševila publiku, zvanična kritika imala je podeljenu naklonost ka delu - Njujork tajms je beležio hvalospeve, dok je niz pisaca smatrao da je kompozicija amorfna, sa delovima „nalepljenim jedan na drugi". Slično, uprkos stotinama uspešnih izvođenja koja su usledila nakon premijere mjuzikla Priče sa Zapadne strane (1957), Herald tribjun je loše ocenjivao neke pevače, a u javnosti se često ukazivalo na to da radnja predstave propagira „stereotipe o Latino-Amerikancima". I Šesta simfonija (1939) je vodila svoje bitke, dugi niz godina ostajući u senci Šostakovičevog velikog uspeha - Pete simfonije; pri tom, Šesta je isprva izneverila očekivanja publike, budući da je dugo najavljivana kao prosovjetsko programsko delo, u kojem će se pojaviti stihovi Majakovskog o Lenjinu, što se nije dogodilo.

Kritike su najverovatnije prouzrokovane smelim odstupanjima ovih dela od tradicionalnih žanrovskih i formalnih očekivanja. U svetlu modernističkih osvajanja sloboda, Geršvin je svojom Rapsodijom isprovocirao pitanje o fluidnosti i prekoračenju žanrovskih granica između džeza i klasične muzike, kao i formalnih granica između koncerta (za solo klavir i orkestar) i rapsodije. Kada je „Kralj džeza", Pol Vajtmen, naručio od Geršvina kompoziciju za svoj ansambl, na umu je imao džez delo, koje je kao takvo i reklamirano pred premijeru. Ali, sa dve dodatne orkestracije Ferdea Grofea koje su uključivale sve širi sastav simfonijskog orkestra, Rapsodija se polako uselila u klasične muzičke dvorane, gde se pokazala kao vredno simfonijsko delo. Kada je, međutim, 1976. godine snimljen originalni aranžman za džez bend, ponovo je aktuelizovano pitanje li je ovo džez ili klasično ostvarenje, pitanje koje ostaje otvoreno do danas, budući da i simfonijsku verziju krase regtajm ritmovi, bluzerski tonski nizovi i upotreba saksofonâ i bendža. Bernštajnove Simfonijske igre preispituju granice između visoke i popularne kulture, odnosno mogućnosti implementiranja kompleksne muzičke razrade svojstvene klasičnim kompozicijama i dugačkih igračkih, instrumentalnih scena u popularnu formu mjuzikla. Šostakovič svojom Šestom simfonijom subvertira uobičajenu strukturu simfonije, stvarajući trostavačno delo umesto četvorostavačnog, gde prvi stav nije očekivani sonatni alegro, već je dugačak, kontemplirajući Largo, nakon kojeg slede dva znatno kraća i življa stava.

Lepota i neobičnost zvučnosti, slobode u kompozicionim pristupima i sudar visokoumetničkog i popularnog u delima sa večerašnjeg programa, čine ove kompozicije uvek iznova intrigantnim i izazovnim za umetnike koji ih interpretiraju. Izvođači stavljaju pred sebe veliki zadatak: da - poigrajmo se s rečima - „sviraju na tankoj žici" između različitih muzičkih formi klasične, džez i masovne muzike. Ovaj zadatak večeras će rešavati Simfonijski orkestar RTS pod vođstvom maestra Bojana Suđića, a kao solista nastupiće daroviti mladi pijanista, Vladimir Gligorić.

Muzički doživljaj upotpuniće ritam bosa-nove u mnogo puta obrađivanoj kompoziciji Corcovado, atmosfera bluza numere Blues march i linije popularne pesme The nearness of you, koju je još 1938. godine učinio svetski poznatom orkestar Glena Milera. Tehnički izazov izvođači će imati u kompoziciji Chicken čuvenog basiste Jaka Pastoriusa, a publika će moći da čuje i kako džezeri obrađuju izvorne pesme, ovoga puta makedonsku narodnu pesmu Lulela je Jana.

Big Banda RTS ogleda se u rasponu njegovih saradnji sa različitim drugim sastavima i velikanima kao što su Klark Teri, Beni Golson, Rej Čarls, Alvin Kvin i mnogi drugi. Današnji sastav Big benda nastavlja da pokazuje diverzitetnost, pa tako ubrzo nakon nastupa sa svetskom zvezdom, saksofonistom Bredom Lilijem, staje na binu sa našim mladim snagama, učenicima škole Stanković.

Besplatne karte možete podići na blagajni Studentskog kulturnog centra.

Žanr pasije je na Zapadu razvijan od čitanja jevanđelja tokom službe još u IV veku do protestantskih pasija u XVII veku, od kojih su najpoznatije Bahove pasije kao vrhunac razvoja žanra, zasnovan na spoju horskog pevanja i instrumentalne pratnje, te čisto instrumentalnih odseka čije je polifono tkanje dovedeno do savršenstva kroz oblik fuge. U praksi Pravoslavne Crkve, pasija se nije iskristalisala kao zaseban vid crkvene muzike, ali je zastupljeno čitanje jevanđelja tokom službi. Pasija po Mateju pisana je za gudački orkestar, hor i soliste i ima bahovsku formu - 48 numera, među kojima su četiri arije, više horova i recitativa i četiri orkestarske fuge koje predstavljaju okosnicu svakog dela Pasije. O Hristovim mukama i smrti, onako kako ih je opisao Sveti apostol i jevanđelista Matej, pripoveda se kroz četiri dela kompozicije: kroz epizodu o Tajnoj večeri, Strašnom sudu, Raspeću i Hristovom pogrebenju. Pevani odseci uglavnom su rađeni na crkvenoslovenske tekstove preuzete iz službi Pravoslavne Crkve tokom Velike Nedelje, a postoje i delovi na ruskom jeziku koje recituje protođakon. Određene numere pisane su za solo orkestar, druge za hor a kapela, dok u mnogim delovima hor i orkestar nastupaju zajedno, dopunjujući se. Na opisane načine, mitropolit Ilarion stvorio je sasvim osoben spoj forme bogosluženja i kroz svoj oblik duhovne muzike ponudio zanimljivu interpretaciju priče o Hristovom stradanju.

Pored Kamerne simfonije, u znak sećanja na nemile događaje koji su pokrenuti tzv. Operacijom Kazna, biće izvedena i Lirska poema Vasilija Mokranjca, Grigova Solvejigina pesma iz svite Per Gint, Sibelijusov Tužni valcer, Šesta simfonija Čajkovskog, odlomak iz baletske svite Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva i Hačaturijanov Adađo iz baleta Spartak.

Koncert će biti održan u Kolarčevoj zadužbini u 20 časova. Dirigent je Bojan Suđić.

Potekao je iz Denvera, odakle odlazi u Teksas na muzičko školovanje, koje dovršava 2005. godine u Nju Džerziju na Rutgers univerzitetu. Uz redovne nastupe, sada radi i kao profesor na univerzitetu u Severnom Teksasu.Značajna iskustva u saradnji sa drugim muzičarima, Lili je stekao tokom boravka u Teksasu kao lider saksofonske sekcije,u orkestru Harija Konika Džuniora.

Godine 1995, pridružio se Kaunt Bas orkestru.Četiri godine kasnije, ovaj ansambl biva nagrađen Gremijem za album Kaunt Plejs Djuk.Bred Lili je istom prilikom bio nominovan u kategoriji najbolji solo odsviran u kompoziciji" Star kros Lovers".

Od 2000. godine, Lili nastavlja svoju karijeru kao solo muzičar: intenzivno nastupa u nekim od najpoznatijih mesta za džez izvođenja ( džez klubovi), kakva su Vilage Vanguard, Blu Not, Džez Standard i druga, pojavljuje se u TV emisijama i snima albume.

Ostvario je brojne saradnje sa džez legendama poput Klarka Terija, Džoa Vilijamsa, Nensi Vilson i Frenka Fostera, kao i sa muzičarima koji dolaze iz drugih muzickih stilova - Bilijem Džoelom, Kidom Rokom i drugima.

Bred Lili je bio član OL STAR Big Benda Duška Gojkovića na velikoj proslavi 200 godina moderne Srbije,2004 godine u Beogradu.

Besplatne karte možete podići na blagajni Kolarčeve zadužbine počevši od petka 28. januara.

Tradicionalno, kritičari tog lista na kraju svake godine prave liste najboljih i najznačajnijih umetničkih ostvarenja kod nas.Ove godine, priznanje je dobio koncert kojim je obeleženo 30 godina emisije Radija 202 „Dragostor ozbiljne muzike", autora i voditelja Dejana Đurovića.

Na koncertu koji je održan u novembru 2010. godine u Centru „Sava", nastupili su Hor i Simfonijski orkestar RTS-a, pod upravom maestra Bojana Suđića, sa solistima Sretenom Krstićem, Vensanom Okantom, Stefanom Milenkovićem, Ksenijom Janković i Natašom Veljković.

U deset najboljih muzičkih događaja tokom 2010. godine svrstan je i koncert Dečijeg hora RTS-a i hora „Kolibri", koji je održan u aprilu, u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić", na kojem je bila izvedena muzika iz dečjih filmova.

Mladi talenti Dečje filharmonije i hora Kolibri, uz učešće kolega iz Big Benda, predstavljaju kombinaciju muzičke razigranosti, raspevanosti i umeća koja se ne propušta.

Na koncertu učestvuju vokalni solisti Gordana Stojićević, Izvorinka Milošević, Staniša Paunović, zatim Velja Kokorić- frula, Zoran Paunović- harmonika, folklorni ansambl Kulturno umetničkog društva Stanko Paunović- NIS Rafinerija nafte Pančevo kao i etnomuzikolog Nada Zamfirović koja će se osvrnuti na osnovne muzičke karakteristike srpskog i vlaškog folklora.

Domaćin je Narodni orkestar Radio televizije Srbije pod upravom Vladimira Panovića.

Program vodi dramski umetnik Milan Milosavljević.

Koncert će se održati 14. decembra u Atrijumu Narodnog muzeja sa početkom u 20 časova. Ulaz slobodan. 

Spisak dece koja su primljena u hor Kolibri i Dečiji hor RTS možete pogledati na oglasnoj tabli Radio Beograda, Hilandarska 2.

Kao solisti nastupaju:

1.PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC
2.VASILIJA RADOJČIĆ
3.DUŠICA BILKIĆ
4.BOŽIDAR BOKI MILOŠEVIĆ
5.ANA BEKUTA
6.JELENA BROĆIĆ



7.PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE
8.GORDANA LAZAREVIĆ
9.SNEŽANA SAVIĆ
10.DUET SELIMOVA - ŽELČESKI
11.SLAVKO PEROVIĆ
12.DUBRAVKA NEŠOVIĆ
13.BILjANA JEFTIĆ
14.PREDRAG DREZGIĆ
15.DRAGOLjUB MAJKIĆ
16.BRANIMIR STOŠIĆ
17.MITAR MIRIĆ

Međutim, početne osude kompozitorovih postupaka vremenom su jenjavale kako se povećavalo razumevanje motivacija i ideja koje je autor želeo da otelotvori kroz transparentan, relativno kratak i miran muzički tok. Naime, postepeno kroz četiri stava, Maler pokreće neka „velika pitanja" čovečanstva, kao što su pitanja o smislu života, smrti i večnosti. „Uzdržanost" dela koju nagoveštava prvi stav - i koju potencira sâm kompozitor u više navrata, govoreći o svojoj simfoniji - poljuljana je u Skercu deonicom solo violine (violina je preštimovana za stepen naviše), koja oslikava Frojnda Hajna, lika iz nemačke umetnosti, violinistu-skeleta koji izvodi Igru mrtvih. Treći stav, Adađo, kako smatra i sâm Maler, jedan je od najlepših laganih stavova, izgrađen na nizu varijacija koji, u programskom i tonalnom smislu, vodi ka „razrešenju" prethodnog toka u ponovnu, ovoga puta „božansku", mirnoću poslednjeg stava. U finalu simfonije izvodi se sopranska pesma „Nebeski život", komponovana još 1892. godine na narodni bavarski tekst o naivnoj, dečijoj viziji raja, koja, prema Malerovom uverenju, pruža jedini mogući „odgovor" na pitanje o besmrtnosti. Motivi ove pesme prožimaju tkivo svih stavova, a pojavljuju se i u Trećoj simfoniji, usled čega mnogi pisci beleže da je Četvrta simfonija osobeni „nastavak i ispunjenje Treće".

Za Četvrtu simfoniju često se kaže da je upečatljivo svedočanstvo o Malerovoj ambivalentnoj poziciji između romantizma i klasicizma. Povremeno gusto preplitanje muzičkih materijala, te razmatrana programska i muzičko-dramaturška koncepcija dela svakako su romantičarski aspekti ove simfonije, ali su tradicionalna, četvorostavačna forma, orkestar bez trombonâ i tube, trajanje oko sat vremena u većini interpretacija i „uzdržani" karakter (posebno prvog stava) klasicističke crte simfonije i ono što je, kroz vreme, učinilo ovo ostvarenje sve prisutnijim na repertoarima svetskih orkestara. Danas je, zapravo, Četvrta simfonija, uz Prvu, najizvođenije Malerovo simfonijsko delo. Stoga, pravi je izazov otkrivati kako joj se, i nakon više od jednog veka, može pristupati, kako u izvođenju, tako i u slušanju.

Besplatne karte možete preuzeti na blagajni Kolarčeve zadužbine.

- J. Hajdn: „Te Deum" br. 2 za hor i orkestar, Ce-dur,

- V. A. Mocart: Sinfonia končertante za violinu, violu i orkestar, KV. 364, Es-dur,

- L. van Betoven: Trostruki koncert za violinu, violončelo i klavir, Op. 56, Ce-dur.

-A. Borodin: Polovjecke igre iz opere "Knez Igor"

Obeležavanje jubileja „Dragstora ozbiljne muzike" zapravo je obeležavanje Đurovićeve tridesetogodišnje produktivne „saradnje" sa svojim slušaocima, čije muzičke želje autor pažljivo osluškuje i ispunjava, te njegovog predanog rada na organizaciji i direktnom prenošenju koncerata, saradnje sa inostranim radio stanicama i priređivanja izdanja snimaka ozbiljne muzike i knjiga posvećenih toj oblasti. Za svoja dostignuća, Đurović je nagrađen „Zlatnim mikrofonom" Radio Beograda 2002. godine.

„Drago mi je što smo upoznali mnogo talentovane dece. Hitovi među najmlađima bili su Rođendanska pesma i U svetu postoji jedno carstvo, što nas je posebno obradovalo. Izgleda da naša deca, ipak, rastu uz lepu dečju muziku, za dva dana nismo čuli nijednu pesmu koja nije bila primerena njihovim godinama", kaže Irina Savić, urednik Horske redakcije Muzičke produkcije RTS-a i član komisije.

Odziv dece veći je nego ikada do sada. Za Dečji hor RTS-a prijavilo se blizu dvesta dece uzrasta od 10 do 18 godina, a za "Kolibre" (5-10 godina)- čak sedam stotina njih.

Zbog velikog broja zainteresovanih, audicija će trajati i naredna dva vikenda, a iz Muzičke produkcije RTS-a blagovremeno će obavestiti roditelje o tačnom datumu i vremenu dolaska njihove dece. Rok za prijavljivanje bio je 11. oktobar.

Dvorana Kolarčeve zadužbine bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a ulaznice su za početak besplatne. Izvođena su dela Čajkovskog, Borodina i Skrjabina čiji je retko izvođen koncert za klavir svirala Anika Vavić.

"To je senzualna muzika, ali sa jednom divnom arhitekturom", rekla je Anika Vavić.

Umetničko-arhitektonski zadaci savladni su na zavidnom nivou, kao uostalom i ceo koncert. A sudeći po najavama, takva će biti i cela sezona.

"Sezona je napravljena veoma ambiciozno. Tu će biti i obeležavanje Malerove godišnjice, imaćemo BEMUS sa zaista veoma značajnim programom, obeležećemo i godišnjicu Dragstora ozbiljne muzike u Sava centru", rekao je dirigent Bojan Suđić.

Suđić je najavio veliki broj veoma kvalitetnih i interesantnih koncerata za koje će ulaznice i dalje biti besplatne.

Kompozicije Uvertira-fantazija "Romeo i Julija" Čajkovskog, Skrjabinov Koncert za klavir i orkestar i Druga simfonija Borodina međusobno se razlikuju po osnovnim inspiracijama - prva je rađena prema elementima sižea čuvene Šekspirove drame, druga istražuje instrumentalno-tehničke mogućnosti klavira i odnos ovog instrumenta sa orkestrom, u trećoj su muzikom oslikane epizode iz ruske istorije vezane za vladavinu kneza Igora - ali dele mnoge stilske i kompozicione karakteristike. Sa promenljivom metrikom i ritmikom, hromatskim pokretima, čestim disonantnim sazvučjima, specifičnom instrumentacijom, kao i pojedinim originalnim formalnim rešenjima, ova dela neguju mnoge osobenosti ruske muzike druge polovine 19. veka, koje, mada ne sasvim izvan tokova zapadnjačke muzike, čine dela ruske baštine unekoliko egzotičnim zapadnjačkom, a veoma bliskim slovenskom uhu.

Uvertira-fantazija "Romeo i Julija" (1880) dobila je konačan oblik i formalno određenje u podnaslovu tek deceniju nakon prve verzije, koju je Čajkovski dva puta prekrajao, vođen kritikama i sugestijama svog prijatelja i kolege, Balakirjeva. Smatra se da je Balakirjev dao ideju mladom Čajkovskom da napiše ovo delo, predloživši mu, čak, karaktere i tonalitete tema i odseka, ali da je sâm Čajkovski osmislio kako da uobliči dramski sukob muzičkih materijala, odabravši sonatni oblik za okvir ove simfonijske poeme. Tako, nakon uvodnog dela u kojem autor, evociranjem pravoslavne crkvene muzike, portretiše kaluđera Lorensa, pratimo sukob dve teme: prva asocira na mačevalačku borbu i predstavlja temu Montekija i Kapuleta, dok je druga lirskog karaktera, obojena "toplinom" Des-dura, ali i potmulim prizvukom niskih registara koji slute nesrećan kraj. Druga tema, u literaturi nazvana ljubavnom, biser je ruske muzike i stekla je popularnost daleko izvan svojeg geografskog i kulturološkog konteksta, pojavljujući se, recimo, u modernim holivudskim filmovima i serijama.

Za razliku od Uvertire-fantazije, koja je danas često zastupljena na repertoarima velikih svetskih orkestara, Skrjabinov Klavirski koncert (1896) može se čuti tek sporadično, možda zbog činjenice da izvođenje ovog dela zahteva veoma promišljeno i koordinisano dijalogiziranje između orkestra i soliste. Upravo u uodnošavanju brojnih promena tempa i ritma, ali i savladavanju bravuroznih arpeđa i pasaža u solističkoj deonici, leži izazov i pokazatelj zrelosti u interpretaciji našeg nacionalnog orkestra sa maestrom Bojanom Suđićem na čelu i pijanistkinje Anike Vavić.Virtuoznost koja se zahteva od soliste - a koja, međutim, nikada nije samoj sebi cilj - te i značajna uloga koja se u dramaturgiji kompozicije daje orkestru, ukazuju na činjenicu da ovo Skrjabinovo delo (jedino tog žanra koje je napisao!), nastalo u ranoj fazi autorove karijere, nosi u sebi klice kompozitorovog zrelog opusa.

Dok se Skrjabin tokom stvaralaštva postepeno odricao romantičarskog nasleđa, otiskujući se u vode takozvanog muzičkog simbolizma i atonalnosti, Borodin je gusto prepletao elemente opusa, praveći sopstveni, prepoznatljiv svet tema i motiva. Njegova Druga simfonija (1869-1878) nosi u sebi brojne reference na opere Knez Igor i Mlada, na kojima je kompozitor radio u pauzama od pisanja simfonije. Mada je u kritičarskom diskursu Borodinovo opersko stvaralaštvo neretko cenjenije od instrumentalnog, Druga simfonija se smatra jednim od najvažnijih dela ovog autora, koji je samog sebe okarakterisao kao "iskonskog liričara i simfoničara". Četiri stava simfonije povezana su čestim izmenama durske i molske terce, koje potiču iz osnovne teme prvog stava, kao i lirskom drugom temom ovog stava, koja se originalno javlja u deonici violončela.

Dakle, Radio-televizija Srbije, Muzička produkcija RTS i hor „Kolibri" nisu uputili poziv na audiciju za prijem novih članova. Audiciju za čuvene „Kolibriće" raspisaćemo uskoro i RTS će o tome blagovremeno i adekvatno obavestiti javnost.

Tako će na ovogodišnjoj manifestaciji, u tradicionalnom Natpevavanju horova, koje predstavlja krunu festivala, učestvovati pet horova iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Horska muzika, koja predstavlja najplodotvorniji deo Mokranjčevog stvaralaštva biće zastupljena i kroz učešće Hora RTS i dirigenta Bojana Suđića.

Big Bend RTS će na 45. festivalu "Mokranjčevi dani" u Negotinu (15. septembar), održati koncert pod nazivom "Dame pevaju džez" sa gostima-solistima Biljanom Krstić, Lenom Kovačević i Svetlanom Paladom.

Smotra "Mermer i zvuci" će trajati dva meseca, a biće izvedeno dvadesetak predstava različitog sadržaja i održana dva međunarodna simpozijuma - "Svet keramike" i "Beli Venčac", na kojima će raditi ugledni keramičari i vajari.

Tokom jula predviđeni su književni susreti sa Grozdanom Olujić, Radmilom Lazić i Miodragom Raičevićem, koncert Duo moderato i popularne pesme i arije u izvođenju Suzane Šuvaković-Savić, Slavka Nikolića, Miodraga Čolakovića i Petra Golubovića, dok će poklonici likovne umetnosti moći da pogledaju izložbu slika i objekata Vladimira Dunjića i izložbu slika Aleksandra Cvetkovića.

Poslednje večeri festivala nastupaće Hor Radio-televizije Srbije pod dirigentskom palicom Bojana Suđića, kao solisti nastupaće Magda Skračić-alt i Žak Radinson-tenor. Hor RTS izvodiće Sergeja Rahmanjinova "Svenoćno bdenje".

Festival duhovne muzike "Horovi među freskama" osnovan je 1995. godine sa ciljem obnove, očuvanja i obogaćenja srpske pravoslavne duhovne muzike i upoznavanja duhovne muzike svih ostalih konfesija.

Organizator festivala je Kulturno prosvetna zajednica Beograda, a ovogodišnji Festival posvećen je stavaralaštvu srpskog kompozitora, muzikologa, pedagoga i kritičara Miloja Milojevića.

Drugo delo koje će biti izvođeno je odlomak iz simfonije Milenka Paunovića "Na liparu", kao i "Koncert za klavir i orkestar" Petra Iliča Čajkovskog. Besplatne karte možete preuzeti na blagajni Kolarčeve zadužbine.

Neki od njih su Ana Bekuta, Boki Milošević, Merima Njegomir, Nikola Rokvić, Usnija Redžepova i mnogi drugi.

Dobitnik je nagrada iz fondova Jakov Srejović i Bruno Brun za najuspešniji diplomski i magistarski ispit. Nastupala je kao solista sa Simfonijskim orkestrom RTS, Beogradskom filharmonijom i Umetničkim ansamblom Vojske Srbije. Od 2001.- 2008. bavila se pedagoškim radom u muzičkoj školi ''Mokranjac'' u Beogradu, a saradjuje i sa Fakultetom Muzičke umetnosti u Beogradu.

Na koncertu će biti izvođena dela Dušana Radića, Gabrijela Forea, Morisa Ravela, Džona Rutera i Fransisa Pulenca.

Na koncertu su hor "Kolibri" i Dečiji hor RTS  predstavili program namenjen prvenstveno najmlađoj publici.

Izuzetno efektne aranžmane napravili su naši eminentni muzičari: Đorđe Karaklajić, Mikan Obradović, Dobrica Vasić, Jugoslav Bošnjak i Milan Nedeljković. Solisti na koncertu su Vojka Đorđević, Nikola Dorić, Momčilo Stanojević, a specijalni gost koncerta je Merima Njegomir, dirigent Stanko Jovanović.

Besplatne karte možete podići na blagajni Kolarčeve zadužbine.

Kada se 1984. godine pojavio film Amadeus, režisera Miloša Formana, stručna i šira javnost nisu ostale ravnodušne - ostvarenje je nagrađeno sa čak osam Oskara i nekoliko desetina drugih priznanja, postajući tako jedan od najzapaženijih filmova svih vremena. Uspeh filma gotovo da nije mogao da izostane, s obzirom na spektakularno prikazanu polu-istinitu priču o šeretskom duhu i iscrpničkom životu muzičkog genija Mocarta, i zavisti njegovog savremenika, kompozitora Salijerija, zbog Mocartove nadarenosti. Kako film pripoveda, ne odolevši tegobama usled besparice, Salijerijevih spletki i, konačno, bolesti, Mocart je poslednje dane proveo u postelji, bled, teško pokretan, ali ispunjen muzičkim vizijama i potrebom da dovrši svoje poslednje delo - Rekvijem. Dok pored postelje, u ulozi zapisivača božanske muzike koja klizi s Mocartovih usana, sedi niko drugi do naš anti-heroj Salijeri, posmatramo s tugom Mocartove odsudne trenutke, njegov delirijum u koji bivamo "uvučeni", i postavljamo mnoga pitanja: ko je uistinu bila maskirana figura u ulozi naručioca posmrtne mise; zašto je Mocart verovao da je ona bila otelovljenje smrti koja dolazi po njega; zapravo, šta se krije iza plašta mistike i kontroverzi vezanih za poslednji period Mocartovog života, u kojem, kao kruna bogatog stvaralaštva, stoji fantastična Rekvijemska misa u d-mollu?

Na osnovu savremenih muzikoloških otkrića i rekonstrukcija, danas je jasno da filmska priča - adaptacija Šaferovog književnog komada Amadeus, čija je prethodnica Puškinova drama Mocart i Salijeri - predstavlja fikciju, konstrukciju Mocartovog i Salijerijevog odnosa i nekih događaja iz Mocartovog života. Međutim, film istinito postavlja makar dve činjenice: s jedne strane, Mocartova ostvarenja sigurno su plenila bečkom sredinom i izazivala divljenje, čuđenje, verovatno i zavist kod muzičkih znalaca, a s druge strane, okolnosti nastanka poslednjeg Mocartovog dela do danas nisu sasvim rasvetljene, te su, tokom vekova, uz brojne anegdote, različito interpretirane. Nagađanja su se uglavnom ticala nekoliko krucijalnih problema, vezanih za: tajnost identiteta naručioca dela, autorstvo određenih delova Rekvijema (s obzirom na to da je Mocart preminuo decembra 1791. godine, ne završivši delo), kao i samog toka nastanka dela.

Godine 1964, austrijski muzikolog Dojč je pronašao rukopis u kojem se nedvosmisleno otkriva identitet naručioca Rekvijema- identitet Grofa Valsega. Dokument je potpisao Hercog, školski nastavnik iz Beča, koji je jedno vreme bio u Grofovoj službi. U rukopisu stoji da je Grof Valseg bio uporni muzičar-amater i da su u njegovoj rezidenciji svake sedmice održavani koncerti kamerne muzike, za koje su redovno poručivana nova dela. Međutim, kako objašnjava Hercog, Grof je retko priznavao da su razni bečki kompozitori komponovali ta dela; želeo je, naime, da se misli da ih je komponovao on sam.

Kada je početkom 1791. godine umrla Grofova supruga Ana, ražalošćeni Grof je od Mocarta poručio posmrtnu misu. Verovatno planirajući da i to delo promoviše kao vlastitu kompoziciju, Valseg je krio svoj identitet tako što je na Mocartova vrata slao anonimnog kurira, preko kojeg je utanačena značajna novčana nadoknada za Rekvijem, koja će biti isplaćena u dva navrata (pre i nakon završetka dela), dok rok za dovršenje kompozicije neće biti strogo određen. Tako je započeta - danas rešena - misterija u vezi sa naručiocem poslednje Mocartove kompozicije.

Brojne druge kontroverze, pak, prouzrokovala je činjenica da je, nakon kompozitorove smrti u vreme pisanja Rekvijema, sudbinu ovog fantastičnog dela odredila Mocartova supruga, Konstanca. Naime, njoj je pripao nedovršeni rukopis, kao i odgovornost da delo bude kompletirano i predato Grofu Valsegu. U nameri da naplati ostatak novca od narudžbine, a kasnije i od štampanja i izvođenja dela, Konstanca je odlučila da određeni vremenski period drži smrt svog muža u tajnosti, kako bi Grof Valseg i javnost verovali da je Rekvijem u celini Mocartovo ostvarenje. Nakon nekoliko neuspešnih pregovora sa potencijalnim dovršiocima dela, Konstanci je pritekao u pomoć kompozitor Sismajer, koji je ranije diskutovao s Mocartom o završenim stavovima Rekvijema i mogućem daljem razvoju kompozicije. Prema Sismajerovim zapisima, Mocart je iskomponovao četvoroglasnu partituru mise za mešoviti hor, instrumentalnu bas deonicu sve do kraja Ofertorija (s izuzetkom stava Lacrimosa, za koji je uradio samo osam početnih taktova), kao i nekoliko orkestracionih motiva za nedovršene stavove. Pažljivo se oslanjajući na „stil" Mocartovog pisanja, te i na konkretne završene delove Rekvijema, Sismajer je dovršio Lacrimosu i komponovao odseke Sanktus, Benediktus i Agnus Dei.

Iako su tokom kasnijih decenija brojni muzički teoretičari upućivali različite kritike Sismajerovoj realizaciji dela - i mnogi kompozitori ponudili svoja "rešenja" - ova verzija je do danas najpoštovanija i najzastupljenija. Rekvijem je prvi put izveden 10. decembra 1791. godine u crkvi Sv. Mihajla povodom Mocartove smrti, a nakon još nekoliko izvođenja, predat je svom naručiocu i izveden 14. decembra 1793. godine u čast Grofice Ane. Uz zvuke ovog rekvijema ispraćeni su i veliki kompozitori Hajdn (preminuo 1809) i Šopen (preminuo 1849).

Danas se Rekvijem uglavnom izvodi kao koncertantno delo, "oslobođeno" svoje prvobitne svrhe posmrtne mise. Takođe, u muzikološkom diskursu, on figurira kao "Mocartova kompozicija", mada treba napomenuti da u literaturi i dalje opstaje sumnja u ranije razmatrane razmere između odsekâ kompozicije koje je napisao Mocart i odsekâ koje je napisao ili kompletirao Sismajer. Debata oko autorskih zasluga za pojedinačne stavove i segmente Rekvijema vrlo je živa i, izgleda, bez novih saznanja koja bi osvetlila ovaj problem, nerazrešiva. Međutim, čini se da, pred lepotom zvučnosti Rekvijema, nedoumice takvog tipa gotovo da gube svaki smisao, a u prilog tome ide činjenica da je stav Lacrimosa, iako najverovatnije samo započet od strane Mocarta, danas jedno od omiljenih, najslušanijih ostvarenja klasične muzike. Ovaj podatak ukazuje na ogroman potencijal Mocartovih muzičkih ideja, koje su sazrevale tokom kompozitorovog kratkog života i dobile svoje najuzvišenije obličje u poslednjem delu, Rekvijemu.

Big bend će vas voditi kroz poznate ritmove Latinske Amerike, nezaboravne melodije Antonija Karlosa Žobima, domaće kompozicije inspirisane latino muzičkom tradicijom, a sve to uz džez improvizacije solista i vokalnim talentom Lene Kovačević. Dirigent: Ivan Ilić.

Besplatne karte možete podići na blagajni Kolarčeve zadužbine.

Dečije horove pripremile su Nevena Ivanović i Snežana Despotović. Mlade pevače pratiće članovi Big Benda RTS, dirigent je Ivan Ilić.

Besplatne karte možete podići na blagajni Ustanove kulture Vuk Karadžić.

Koncert Hora, solista i Narodnog orkestra RTS pod nazivom „CVEĆE CAFNALO" održava se povodom obeležavanja dva jubileja: 70 godina postojanja i umetničkog rada Hora i 75 godina Narodnog orkestra RTS.

Koncert će biti održan u sredu, 10. marta u Zadužbini Ilije M. Kolarca s početkom u 20 časova.

Kao solisti će nastupiti Merima Njegomir, Bora Dugić, Vojka Đorđević, Nikola Dorić i Momčilo Stanojević, a za dirigentskim pultom biće Stanko Jovanović.

PROGRAM KONCERTA "CVEĆE CAFNALO":

SEDMA RUKOVET (aranžman Dimitrije Obradović)

POVEDI ORO TODORO (aranžman Dimitrije Obradović)

KOLO (REČE ČIČA DA ME ŽENI) (aranžman Dimitrije Obradović)

KOZAR (obrada Milan Nedeljković)

MEHANDžI MORI (obrada Dobrosav Vasić) 

SPLET PESAMA IZ RUKOVETI ( obrada Milan Nedeljković)

DEVOJKA JE ZELEN BOR SADILA (obrada Dobrosav Vasić)
Vojka Đorđević - sopran

NA VRATA SEĐAŠE JEVKA ZAMFIROVA (obrada Dobrosav Vasić)
Nikola Dorić - tenor

A ŠTO TI JE MILA KĆERI JELEK RASKOPČAN (obrada Jugoslav Bošnjak)
Merima Njegomir - sopran

SLAVUJ ( ŠEVA) (obrada Milan Nedeljković)
Momčilo Stanojević - violina

MAKEDONSKO ORO (obrada Đorđe Karaklajić)
Dragan Grujić - klarinet 

IGRA SKAKAVACA (autor Bora Dugić, aranžman Dragan Knežević)
Bora Dugić - frula

SPLET PESAMA I IGARA IZ SRBIJE (obrada Dobrosav Vasić)

Karte se mogu kupiti na blagajni Kolarčeve zadužbine. 

Dirigent i aranžer je Vojkan Borisavljević.

Na programu će biti popularne muzičke teme iz domaćih i stranih fimlova, a kao solisti će nastupiti brojni muzičari, pevači i glumci:

1. "GRLOM U JAGODE" (Zoran Simjanović)

2. „BALKAN EKSPRES" (Zoran Simjanović), solista: Tanja Bošković

3. „BILO JEDNOM U AMERICI" (Ennio Morricone), solista: Goran Potić, gitara

4. „DANCING QUEEN" (Anderson-Ulvaeus), solista: Nada Pavlović

5. „BEAUTIFUL MARIA OF MY SOUL" (Robert Kraft), solista: Ivan Bosiljčić

6. „NEW YORK, NEW YORK" (John Kander), solista: Vladana Marković

7. „KUM" (Nino Rotta), solista: Marko Đorđević, truba

8. „CHIQUITITA" (Anderson-Ulvaues), solista: Jelena Jovičić

9. „FLOJD" (Zoran Simjanović), solista: Dejan Lutkić

10. „FALLIN' IN LOVE AGAIN" (Frederick Hollander), solista: Tanja Bošković

11. "THUNDERBALL" (John Barry), solista: solista: Goran Potić, gitara

12. "ZABORAVLjENI" (Lazar Ristovski-Kiki Lesendrić), solista: Kiki Lesendrić

13. "LAY ALL YOUR LOVE ON ME" (Anderson-Ulvaeus), solista: Kristina Savić

14. „CON TE PARTIRO" (Francesco Sartori), solista: Mirjana Jovanović

15. „SING, SING" (Louis Prima), solista: Petar Radmilović, bubnjevi

16. „I WILL ALWAYS LOVE YOU" (Dolly Parton), solista: Jelena Jovičić

17. „DEVOJKO MALA" (Darko Kraljić), solista: Ivan Bosiljčić

18. „CAN'T TAKE MY EYES OFF YOU" (Bob Crewe), solista: Nada Pavlović

19. „GI'MME SOME LOVIN'" (Steve Winwood), solisti: Dejan Lutkić, Kristina Savić i Mirjana Jovanović

20. „GRK ZORBA" (Mikis Theodorakis), solista: Uroš Ranković, klavijature

Koncert će biti emitovan 14. marta u 18:50 na Drugom programu RTS-a.

Podsećamo, Muzička produkcija RTS-a ovim koncertom obeležava 200 godina od rođenja velikog kompozitora i pijaniste Šopena.

Na programu će biti Šopenov "Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu, "Deveta simfonija" Antonina Dvoržaka i "Fantazija na srpske teme" Nikolaja Korsakova.

Dirigent Bojan Suđić, solista Aleksandar Serdar.

Koncert će biti održan u četvrtak, 11. februara sa početkom u 20 časova u zadužbini Ilije M. Kolarca.

Radoznala da čuje kakav repertoar je Big bend RTS pripremio za predstavljanje evropskoj publici, naši sugrađani i ljubitelji džeza okupili su se sinoć ispred Kolarčeve zadužbine čak pola sata pre početka koncerta.

"Alone Together" svrstan je u koncertnu džez sezonu 2009/2010 Evropske Radidifuzne Unije, što znači da je odsviran uživo u Beogradu, ali se ovih dana u odloženom radijskom prenosu može čuti i u brojnim zemljama širom Evrope.

Specifičnost u programskom opredeljenju bila je ta što su u definisanju programa učestvovali članovi orkestra, koji su ujedno bili i solisti na koncertu.

Prisutni su uživali u izvođenju saksofoniste Aleksandra Jaćimovića i trubača Novaka Mijovića u "Recorda me" Džoa Hendersona, "Jenny" Ernija Vilkinsa dočarao je trubač Nemanja Banović, a "Freddie Freeloader" Majlsa Dejvisa svojim solom "obojio" je gitarista Goran Potić. I ostali članovi Big benda istakli su se kao solisti na ovom koncertu, čiji snimak možete videti 9. februara u 20 časova na RTS digital. 

Dirigent Big benda RTS je Ivan Ilić. 

Muzička produkcija RTS-a ovim koncertom obeležava jubilarnih 200 godina od rođenja slavnog kompozitora Frederika Šopena.

Na programu će biti Šopenov "Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu", "Deveta simfonija" Antonina Dvoržaka kao i "Fantazija na srpske teme" Nikolaja Korsakova.

Pod dirigentskom palicom Bojana Suđića, kao solista će nastupiti pijanista Aleksandar Serdar.

Frederik Šopen (Frédéric François Chopin) rođen je 1810. godine.

Smatra se najistaknutijim predstavnikom poljske muzičke kulture i jednim od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i poloneze predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike.

Zanimljivosti:

• Svake pete godine u Varšavi se održava Međunarodni konkurs pijanista Frederik Šopen.
• Međunarodni aerodrom u Varšavi dobio je ime po Šopenu.
• Snimljena su dva filma o ljubavnoj vezi Šopena i Žorž Sand. Takođe postoji film "A Song to Remember" o Šopenovom životu, snimljen 1945. godine.
• Asteroid „3784 Šopen" dobio je ime po Šopenu, kao i jedan krater na Merkuru.
• Šopenova muzika može se čuti u mnogim filmovima („Pijanista", „Građanin Kejn", itd).
• Šopen je jedno vreme nosio bradu samo na jednoj strani lica, što je lakonski objašnjavao: „Nema veze, ionako publika vidi samo moj desni profil".

Biće to treći put da se Big bend Radio-televizije Srbije predstavlja publici širom Evrope, zemljama članicama Evropske Radiodifuzne Unije u odloženom radijskom prenosu.

Publika će imati priliku da čuje raznovrstan muzički program koji će izvoditi solisti Big benda RTS. Članovi su za ovaj koncert sami odabrali numere koje žele da podele sa publikom u Kolarčevoj zadužbini kao i sa slušaocima širom sveta. Mnogi od njih su zapaženo nastupali ili još uvek nastupaju na scenama širom Evrope i sveta.

Džez orkestar Radio-televizije Srbije osnovan je 1948. godine pod imenom „Zabavni orkestar Radio Beograda", da bi se 1954. godine odvojili gudači, a orkestar nastavio rad u formaciji u kakvoj je i danas.

Big bend RTS danas čine: trube: Dragoslav Stanisavljević, Marko Đorđević, Vladimir Krnetić, Nemanja Banović, Novak Mijović; tromboni: Igor Ilić, Aleksandar Marinković, Miloš Radonjić, Ivan Platner; saksofoni: Aleksandar Jaćimović, Zoran Rašković, Ljubiša Paunić, Kristijan Mlačak, Tihomir Jakšić; ritam sekcija: Petar Radmilović (bubanj), Ivan Aleksijević (klavir), Goran Potić (gitara), Branko Marković (kontrabas), Slobodan Božanić (bas gitara). Dirigent orkestra je Ivan Ilić.

Džezeri kažu da je džez umetnost interakcije i kooperacije, i zato je podrška i razumevanje muzičara od presudnog značaja za uspešno bavljenje ovom vrstom muzike. Džez takođe zahteva od izvođača i soliste da na potpuno autohton i jedinstven način otvori muzikom put do svog bića i za to je potrebno poverenje - poverenje da će ta priča biti tretirana sa poštovanjem.

U velikoj dvorani Sava centra održaće se Svetosavska akademija na kojoj će, pored ostalih, nastupiti i dečji hor „Kolibri".

Pod dirigentskom palicom Nevene Ivanović, mališani će izvesti „Blagoslovena devo" i „Devojko mala", a očekuje se da će njihov nastup iz publike pratiti i predsednik Republike Srbije Boris Tadić i novoimenovani partijarh srpski Irinej.

Svetosavska akademija počeće u 20 časova.

Povodom novogodišnjih i božićnih praznika, Muzička produkcija RTS-a organizuje "Beogradski novogodišnji koncert" Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a na kojem će biti izvedene najpopularnije teme klasične muzike. Koncert će biti održan 14. januara u 20 časova u dvorani Kolarčeve zadužbine.

Pod dirigentskom palicom Bojana Suđića, muzičari će publici priuštiti pravi praznični ugođaj, uz poznate kompozicije kao što su: Bojerka (u aranžmanu Zorana Hristića), Šostakovičeva "Svečana uvertira", Vagnerova uvertira za treći čin i svadbeni hor "Loengrin", Veberov hor lovaca iz "Čarobnog strelca", Pučinijev brujeći hor iz "Madam Baterflaj", kao i uvertira iz Štrausovog "Slepog miša".

U drugom delu koncerta na programu je Ravelov "Bolero", dve uvertire iz "Karmen", Gunoov hor vojnika iz "Fausta", Bramsova "Mađarska igra br. 5", Štrausova "Trič trač polka" i Ofenbahov "Kan kan".

Ulaz na "Beogradski novogodišnji koncert" je besplatan.

Godine 1823. Muzičko društvo iz Graca dodelilo je Šubertu Počasnu diplomu, a on je, zauzvrat, obećao da će napisati simfoniju za Društvo. Simfoniju nije dovršio, a ni danas nije poznato koji deo partiture je uradio veliki kompozitor, a koji njegov prijatelj, tadašnji predsednik Muzičkog društva Hitenbrener.

Kompozitor Janaček je rad na violinskom koncertu naslovljenom "Putovanje duše", otpočeo 1926. godine za vreme posete Engleskoj. Delo je ostalo nedovršeno, a neke ideje je kompozitor upotrebio u svojoj operi "Iz kuće smrti". Delo je rekonstruisano i prvi put ga je izvela Filharmonija Brno 1988. godine.

Maler takođe nije završio svoju Desetu simfoniju, koju je komponovao 1910. i 1911. godine. Iako je formu i sadržinu zaokružio u gotovo 2000 taktova, muzika je ostala nezavršena i u većem delu neorkestrirana. Obično se izvodi samo njen prvi stav, Adadjo, ali kao samostalno delo.

Ulaz na "Koncert nedovršenih kompozicija" je slobodan.

Vojislav Bubiša Simić, doajen srpskog džeza i jedan od osnivača orkestra i osnivača Udruženja muzičara džez, rok i zabavne muzike Srbije, rado je viđen gost-domaćin Big benda RTS. Sadašnju mladu generaciju muzičara raduje mogućnost da preuzmu deo nasleđa sa izvora džez muzike kod nas. Svojim šarmom i enciklopedijskim znajem istorije orkestra i domaćeg džeza Bubiša će nas voditi kroz veče posvećeno razvoju orkestarske džez muzike kod nas.

Priča o Big bendu počela je 1948. godine kada je nastao Zabavni orkestar Radio Beograda, uključujući i gudače, čiji je prvi dirigent bio Mladen Guteša. Godine 1954. gudači su se odvojili, a orkestar nastavio rad u big band formaciji u kakvoj je i danas. Dugi niz godina, orkestar su predvodila dva najveća jugoslovenska dirigenta, kompozitora i aranžera: Vojislav Bubiša Simić i Zvonimir Skerl.

Za 60 godina rada orkestar dobio je mnoge nagrade i priznanja. 1960. kao potpuno nepoznat orkestar, dobio je Prvu nagradu na Žuan Le Pen Jazz Festivalu. Posle svoje prve turneje, 1957, orkestar je nastupao u skoro svim evropskim zemljama, jazz festivalima, na nekoliko UNICEF koncerata (Beograd, Pariz, Ženeva) i uvek sa pohvalnim kritikama.

Tokom godina, sa orkestrom su nastupale najveće svetske zvezde džez muzike kao što su: Klark Teri, Beni Golson, Rej Čarls, Džoni Grifin, Majnard Ferguson, Toni Skot, Natan Dejvis, Don Bajas, Ed Tigpen, Džerom Ričardson, Lari Vučković, Erni Vilkins, Keni Dru, Fili Džo Džons, Ted Džons, Sal Nistiko, Alvin Kvin, Redži Džonson, Edi Henderson, Šon Montero, Henk Mobli, Aladar Pege, Jon Hendriks, Roj Harguv, Bred Lili, Dajana Šur, Ak Van Rojen, Peter Herbolzhajmer, Don Menza, Vilson de Oliveira, Jens Vinter, Stjepko Gut, Džo Miković, Duško Gojković, Stiv Ture, Roni Kjuber, Rendi Breker, Džon Fedis... a takođe i zvezde svetskog šou biznisa kao što su: Deni Kej, Džozefina Bejker, Mirej Matje, Enriko Masias, Frida Lingstad (ABBA) i drugi.

Orkestar je imao veliki broj nastupa u mnogo gradova i na mnogo džez festivala bivše Jugoslavije. Bio je kolevka svim domaćim džez muzičarima, koji su postali poznati i u svetu (Stjepko Gut, Mile Pavlović, Bora Roković, Džo Miković, Duško Gojković). Poslednjih godina, generacija mladih muzičara poteklih iz Big Benda RTS, nastavlja ovu tradiciju.

Big bend RTS ima veliki repertoar dela klasičnog džeza (Kaunt Bejzi, Djuk Elington, Glen Miler, Ted Džons, Erni Vilkins, Klark Teri, Dizi Gilespi, Les Braun, Bili Mej, Tošiko Akijoši, Bob Mincer, Bob Brukmajer, Bil Holman i mnogi drugi kompozitori i aranžeri), domaćih dela baziranih na našem muzičkom nasleđu, kao i repertoar evergrin i filmske muzike. Orkestar ima i veliko iskustvo u izvođenju džez kompozicija pisanih na temu etno muzike, proistekle iz našeg kulturnog nasleđa koje su sa velikim interesovanjem prihvaćene od publike.

Danas, Big bend RTS vodi dirigent Ivan Ilić.

Liturgija "Domestica" neobična je po tome što je kompozitor Grečanjinov u pravoslavnu liturgiju uveo orgulje i gudački orkestar. Za koncertno izvođenje profesor Vojislav Ilić komponovao je jektenija koja pevaju solisti. Liturgija "Domestica" prvi put je izvedena u Srbiji 1990. godine kada je Hor RTS nastupao sa istim dirigentom - Vladimirom Krnjavčevićem iz Zagreba, koji je u svojoj bogatoj višedecenijskoj muzičkoj karijeri uspešno radio i sa Horom Radio-televizije Srbije.

O Horu RTS
Ponikao iz bogate tradicije horskog pevanja, Hor Radio-televizije Srbije oglasio se prvim koncertom pre sedam decenija i afirmisao kao vodeći profesionalni vokalni ansambl, priznat široko van najužih granica svoje sredine.

Do pune prefekcije o kojoj svedoče brojni kritičarski osvrti kao i reakcije publike ansmabl je doveo istrajni tridesetogodišnji rad sa dirigentom Borivojem Simićem na mestu šefa-dirigenta. Na značajnim gostovanjima Hora RTS-a u Italiji, Francuskoj, Hamburgu, Rumuniji i bivšem SSSR-u početkom sedme decenije prošlog veka, stizali su samo pohvalni odjeci: „Kakvo ostvarenje! Kakav izvođački dar! Pravo zadovoljstvo za slušanje!".

Kontinuirano uspešan rad sa ansamblom nastavili su, zatim, dirigenti Mladen Jagušt, Vladimir Kranjčević i Bojan Suđić.

U proteklih 70 godina Hor RTS je imao brojne turneje u zemlji i inostranstvu: u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Španiji, Italiji, Grčkoj i Rusiji. Posebno se ističe gostovanje u Rimu, gde je sa Horom i Orkestrom Akademije Santa Čečilija i dirigentom Mstislavom Rostropovičem izveo Ratni rekvijem Bendžamina Britna (1987. godine), zatim gostovanje u Napulju, gde je sa Orkestrom Teatra San Karlo i dirigentom Gustavom Kunom izveo Parsifal R. Vagnera (1988. godine), kao i dva gostovanja u Španiji gde je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a izveo dva kapitalna dela Johana Sebastjana Baha: Božićni Oratorijum i Pasiju po Mateju (1989. i 1991. godine).

Hor i Simfonijski orkestar RTS dobitnici su nagrade Zlatni beočug 2007. godine za trajni doprinos kulturi grada, najvišeg godišnjeg priznanja Kulturno-prosvetne zajednice Beograda.

Na programu će biti dela domaćih kompozitora: „Green With Buzz " Tatjane Milošević, „Motus, duo za klavir i orkestar" Vladimira Tošića i "Poema za klavir i orkestar" Vasilija Mokranjca, kao i dva dela stranih kompozitora: „Podzemni saobraćaj" Tobijasa Brostroma (Švedska) i "Tamni elementi" Alis Ping Ji Ho (Hong Kong / Kanada).

Koncert će biti održan sutra, 18. novembra u Zadužbini Ilije M. Kolarca.

Na koncertu će biti izvedena svetska premijera dela "Tužbalica, pastorala i himna". Pored svetske premijere, publika će moći da uživa i u drugim delima slavne kompozitorke: "Oktoiha 1", "Vizantijski koncert" i "Pesme prostora".

Horom i orkestrom RTS-a dirigovaće Premil Petrović, a kao solista na klaviru nastupiće Lidija Bizjak. O značaju umetnice Ljubice Marić govori i podatak da je Unesko stogodišnjicu njenog rođenja uvrstio u svoj kalendar značajnih godišnjica.

Ulaz je na koncert u okviru BEMUS-a biće besplatan.

Ljubica Marić je rođena 1909. godine u Kragujevcu. Završila je dva odseka Muzičke škole u Beogradu i postala prvi diplomirani kompozitor u Srbiji. Na njene prve kompozitorske pokušaje velik uticaj imao je Josip Slavenski, a na Konzervatorijumu i Majstorskoj školi u Pragu učitelj joj je bio istaknuti češki kompozitor Jozef Suk.

Uz kompoziciju, u Pragu je završila i studije dirigovanja i postala jedna od prvih žena dirigenata u Evropi. Radila je kao profesor u Muzičkoj školi "Stanković" i na Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Jedno vreme dirigovala je Simfonijskim orkestrom Radio Beograda. Uporedo s muzikom bavila se slikanjem, vajanjem i pisanjem. Umrla je u Beogradu 2003. godine. Ljubica Marić je napisala nekoliko desetina kompozicija od kojih su mnoge doživele evropski uspeh.

Njene "Pesme prostora", "Pasakalja", "Muzika Oktoiha", "Invokacija", "Iz tmine pojanja", "Asimptota", "Čudesni miligram", "Arhaja", "Arhaja 2" i "Torzo" smatraju se remek delima srpske muzike i jednim od najoriginalnijih dometa srpskog muzičkog stvaralaštva.

Ovaj međunarodni skup Evropske alijanse udruženja osoba sa neuromišićnim obolenjima (EAMDA) održava se prvi put u Beogradu od 17. do 20. septembra, u hotelu "Holiday Inn".

Tematika će biti podeljena na dva bloka, medicinski i socijalni. U okviru medicinskog dela, glavne teme biće poslednja genetska istraživanja u oblasti neuromišićne distrofije, a tema socijalnog dela programa biće samostalni život osoba sa neuromišićnim oboljenjima, u kojoj će učestvovati ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić. Skup će otvoriti predsednik Srbije Boris Tadić.

Publika je sa velikim oduševljenjem dočekala ovaj mladi ansambl i uživala u kompozicijama Stevana Stojanovića Mokranjca i Ljubice Marić.

Profesor Dragoslav Dević, etnomuzikolog, uručio je horu Pohvalnicu za ovaj nastup, a potom je usledio usmeni poziv i za narednu godinu.

Bojan Suđić je već sa 19 godina postao asistent dirigenta u Simfonijskom orkestru Radio-televizije Beograd. Školovao se na beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti, a prvi veliki uspeh ostvario je pobedom na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika, 1989. godine u Zagrebu. Kraće se usavršavao kod Ilje Musina u Sankt Petersburgu i Otmara Svitnera u Beču.

Od 1992. godine je stalni dirigent Hora i SO RTS sa kojima je izveo veliki broj horskih, simfonijskih i vokalno simfonijskih ostvarenja svetske i domaće, istorijske i savremene literature, sa posebnom pažnjom pristupajući premijernim izvođenjima kako novih domaćih dela, tako i ostvarenja iz svetske muzičke baštine koja su, zahvaljujući njemu, po prvi put bila predstavljena i u Srbiji. Najveći broj tih koncerata snimljen je za radio i TV, a oni su i osnova obimne Suđićeve diskografije.

Sarađivao je od 1989. godine i sa Orkestrom Beogradske filharmonije i sa njim bio na turneji u Kini, nastupao na BEMUS-u, ili pratio velike svetske zvezde (N. Kenedi, M. Vengerov).
Operskom dirigovanju posvetio se 1993. godine, vodeći orkestar Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a sezone 1999/2000. bio je njegov šef-dirigent. Generalni muzički direktor Opere bio je 2004/2005. U svoju bogatu biografiju ubeležio je mnoga izvođenja standardnog baletskog i operskog repertoara, dok se, među gostovanjima, izdvaja nastup na Atinskom festivalu 2008. godine ("Karmen").
Suđićeva duža međunarodna angažovanja počela su 1998. godine, kada je prvi put bio gost-dirigent Kraljevske opere u Stokholmu, da bi se ta saradnja produbila i dovela ga na mesto rezidencijalnog dirigenta 2001. godine. Sa ovim ansamblom ostvario je preko 150 operskih i baletskih predstava, a vrhunac zajedničkog rada predstavljao je nastup na festivalu u Visbadenu 2003. ("Labudovo jezero"). Plodnu saradnju ostvario je i sa ansamblom Helsinške nacionalne opere.

Nagradu grada Beograda po drugi put dobio je 2004. godine za dirigentski poduhvat kada je sa 650 učenika srednjih muzičkih škola iz cele Srbije izveo "Karminu Buranu" Karla Orfa.

Na čelo Hora i Simfonijskog orkestra RTS Bojan Suđić došao je 2005. godine i nastavio svoju misiju predstavljanja novih dela domaćih autora i manje poznatih ili ređe izvođenih ostvarenja iz svetske istorijske baštine. Na tom sve širem spisku našli su se, između ostalih i "Posvećenje proleća" i "Svadba" Igora Stravinskog, Druga simfonija Gustava Malera, "Život junaka" i "Tako je govorio Zaratustra" Riharda Štrausa, Misa u ce-molu V. A. Mocarta, "Faust simfonija" Franca Lista, "Rekvijem" Hektora Berlioza, Šesta simfonija Dmitrija Šostakoviča, kantata "Aleksandar Nevski" Sergeja Prokofjeva, „Missa di gloria" Đakoma Pučinija, "Ostrvo mrtvih" i "Zvona" Sergeja Rahmanjinova, "Ohridska legenda" (integralno izvođenje) Stevana Hristića i "Pasija Sv.kneza Lazara" Rajka Maksimovića.

U subotu, 27. juna 2009. godine Dunavska biciklistička tura je stigla u Beograd, svoju završnu destinaciju. Ova manifestacija obeležava kraj i vrhunac jednonedeljnog putovanja duž Dunava za učesnike iz više od 25 evropskih zemalja. Učesnici su imali mogućnost da biraju između dve rute, iz Budimpešte prema istoku ili iz Bukurešta ka zapadu.

Biciklisti iz cele Evrope, ljubitelji biciklizma i građani Beograda uživali su u raznovrsnom zabavnom i muzičkom programu u kome su učestvovali: Dečiji hor KOLIBRI RTS, pobednici Operacije Trijumf, Global Warming ethno techno orchestra, Kud Španac.

Oko 400 učesnika iz 26 različitih zemalja zapadnog balkana (koje su članice Evropske Unije i zemalja koje nisu članice), kao i iz Turske, okupili su se ispred hotela Slavija u Beogradu u subotu 27. juna u 16:30. Odatle su se uputili ka KALEMEGDANU gde su im se kod paviljona Cvijeta Zuzorić u 17:00 pridružili lokalni ljubitelji biciklizma, a zatim su svi zajedno krenuli u vožnju gradom. Biciklisti su vozili kroz poznatu Kalemegdansku tvrđavu, sve do obala ušća Save i Dunava, gde se u 18.30 održala završna svečanost.

Bicikliste i publiku su dočekali gospodin Žozep Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji. Predstavnici Vlade Srbije kao i ambasadori država članica Evropske unije takođe su prisustvovali ovom posebnom događaju. Posetiocima su se predstavili i evropski informativni štand, regionalne i lokalne nevladine organizacije kao što su Supernatural, Orka, Zero waste Serbia, Ekotopia i Društvo ljubitelja biciklizma Jugo cikling kampanja. Ovaj mali sajam nevladinih organizacija je organizovala Agencija za saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju, pri Gradskoj upravi Grada Beograda.

Dunavska biciklistička tura spaja bicikliste iz čitave Evrope i daje im mogućnost da otkriju delove Evrope koji su možda manje poznati ljudima iz zapadnoevropskih zemalja. Time što se održava tokom Zelene nedelje na inicijativu Evropske komisije, ova tura će uticati na porast svesti o važnosti održavanja rečnih tokova čistim kako bi se očuvala životna sredina, pospešio rečni saobraćaj i unapredio turizam. Dunavska biciklistička tura okuplja sve one koji vole biciklizam, brinu o životnoj sredini i žele da steknu nove prijatelje širom Evrope.

Organizator i pokrovitelj Dunavske biciklističke ture/Biciklom uz Dunav je Opšta uprava Evropske komisije za proširenje u saradnji sa Evropskim biciklističkim savezom.

Na svečanom otvaranju, sa početkom u 11 časova, prisustvovali su najviši državni funkcioneri Republike Srbije, predstavnici udruženja i ugledni pojedinci iz oblasti nauke, sporta i kulture iz dijaspore sa svih pet kontinenata, kao i istaknuti privrednici.

U kulturno-umetničkom programu nastupili su dečiji hor „Kolibri" RTS, umetnici Bora Dugić, Jelena Tomašević i ansambl Smilje, kao i glumci Vojin Ćetković i Tanja Bošković.

Tema Konferencije bila je „Platforma za izradu Nacionalne strategije razvoja odnosa matice i dijaspore i Srba u regionu". Nacionalna strategija, kao zvaničan dokument Vlade RS, koja će proisteći iz prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, treba da odredi ulogu države prema dijaspori i Srbima u regionu i ulogu dijaspore i Srba u regionu prema Republici Srbiji.

„Vidovdanski dani dijaspore" su najveća manifestacija dijaspore, koja se održava u Srbiji svake godine, a prvim Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu predviđeno je da se ubuduće obeležava kao Dan dijaspore.

Džez orkestar Radio televizije Srbije "Big bend" i članovi Simfonijskog orkestra RTS-a, pod dirigentskom palicom specijalnih gostiju Roberta Haubera i Stanka Jovanovića, održali su sinoć u Kolarčevoj zadužbini koncert posvećen kompozitoru i pijanisti Bilu Evansu (1929-1980).

Pred brojnim ljubiteljima džez muzike, dva izvanredno usklađena orkestra nizali su čuvene Evansove kompozicije koje je Hauber specijalno aranžirao za "Big bend". Hauber je 1952. godine započeo karijeru u Radio Beogradu kao aranžer Džez orkestra.

Poslednjih 40 godina, Hauber živi i radi u Švedskoj, SAD, Švajcarskoj i Nemačkoj, sarađujući sa big bendovima širom sveta.

Ponovo pred publikom Kolarca, gde je poslednji put svirao 1959. godine, Hauber je svoje aranžmane Evansovih kompozicija naizmenično dirigovao sa mlađim kolegom Jovanovićem, stalnim dirigentom Simfonijskog orkestra RTS-a.

Hauberovi aranžmani smatraju se za dela koja su daleko ispred našeg vremena. Rado ih izvode big bendovi širom sveta, kao i večeras u Kolarčevoj zadužbini na koncertu pod nazivom "U čast Bilu Evansu", jednom od najuticajnijih i najpoznatijih džez pijanista 20. veka.

Evans je završio klasične muzičke studije, ali je veoma rano počeo da svira džez. Godine 1958. postao je član čuvenog "Majls Dejvis seksteta", gde su svirali i Džon Koltrejn, Kenonbol Aderli, Pol Čejmbers i drugi.

U čast predstojećeg predsedavanja Švedske Evropskoj uniji, u Kolarčevoj zadužbini priređen je koncert pod sloganom "Od Mocarta do Abe - Muzička promenada kroz Evropu". Na gala koncertu koji je prenošen na drugom programu RTS-a, nastupili su renomirani srpski i švedski umetnici, koji su oduševljenu publiku poveli u šetnju kroz muzički pejzaž Evrope.

Dvojica najpoznatijih skandinavskih pijanista braća Peter i Patrik Jablonsk, uz Simfonijski orkestar RTS-a pod dirigentskom upravom Bojana Suđića, izveli su Mocartov "Koncert za dva klavira i orkestar br.10", dok je primadona Jadranka Jovanović pored dela Rosinija i Sen Sansa, izvela i dela naših kompozitora Biničkog i Hristića.

Na kraju koncerta svi zajedno izveli su poznatu pesmu "MAMA MIA" popularne švedske grupe "ABA".

Povodom 200 godina od smrti Jozefa Hajdna, Hor i Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije izveo je Hajdnovu Simfoniju br. 96 u D - duru -  "Čudo", i Misu "In Augustis" u d - molu -  "Nelson misa".

Solisti koji su nastupali:

Snežana Savičić, sopran

Magda Skračić, alt

Radmilo Petrović, tenor (Beč)

Goran Krneta, bas

Dirigent: Aleksandar Marković

Koncert je održan 18. juna 2009. godine, u Dvorani Kolarčeve zadužbine.

Pred dirigentskom palicom Nevene Ivanović, „Kolibri" su održali mini koncert u trajanju od 25 minuta, čime je obeležen početak petodnevnog festivala pod nazivom „Junski programi Zmajevih dečijih igara",i  koji je bio u znaku stiha Jovana Jovanovića Zmaja „Aoj krila, kad bi moja bila".

„Zmajeve dečije igre" su mesto susreta svih poštovalaca Zmajevog dela, stvaralaca koji su svoju poetiku gradili na njegovoj Pevaniji, pedagoga i najvažnije publike dece. Nakon posete Sremskoj Kamenici gde je Jovan Jovanović sahranjen i gde je u njegovu čast stihove govorio dramski umetnik Radoslav Milenković, raznovrstan program odvijao se na više lokacija u Novom Sadu: u Galeriji Matice Srpske, na Trgu slobode, u Zmaj Jovinoj ulici, u Gradskoj biblioteci, u Pozorištu mladih, u bašti hotela „Vojvodina" i u Dunavskoj ulici.

Na programu su bili: nastupi dečijih horova, izložbe, kreativne radionice, glumački, folklorni i pesnički dečiji nastupi, mini univerzijada, savetovanje o književnosti za decu, šahovski turnir, balet, karneval i vatromet, a svečano je zatvoren zatvoren koncertima sastava „Salsa Kings" i „Belgrade Dixieland Orchestra".

U okviru festivala „Zmajeve dečije igre" dodeljene su i povelje i nagrade, i to: Raši Popovu, književniku iz Beograda (povelja za izuzetan stvaralački doprinos književnosti za decu; bezgraničnu odanost svetu detinjstva i najplemenitijim ljudskim težnjama), Mirjani Bulatović, književnici iz Beograda (nagrada za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu), Vesni i Drašku Roganović, prevodiocima iz Beograda (nagrada za izuzetan stvaralački doprinos popularisanju književnosti za decu) i Vesni Vidojević Gajović, književnici iz Beograda (Zmajev pesnički štap).

Narodni orkestar Radio televizije Srbije, pod upravom Ljubiše Pavkovića, održao je koncert pod nazivom Veče najlepših komponovanih pesama, kao treći koncert u serijalu NEKAD I SAD.

Serijal koncerata NEKAD I SAD održava se povodom proslave dva jubileja:
75 godina Narodnog orkestra RTS i 85 godina Radio Beograda.

Koncert je održan u četvrtak 28. maja, 2009., u Kolarčevoj zadužbini.

Program:

1. NARODNI ORKESTAR RTS - GOCINO KOLO (B. Jovanović)

2. ČEDA MARKOVIĆ - RASTAO SAM PORED DUNAVA (D. Toković)

3. DUET PETKOVIĆ-ILIĆ - splet: IDU PUTEM DVOJE NE GOVORE, OD IZVORA
DVA PUTIĆA i OPANČIĆI NA KLjUNČIĆE (P. Tanasijević)

4. MIRKO RONDOVIĆ - SVI PLjEVALjSKI TAMBURAŠI (M. Rondović)

5. VASILIJA RADOJČIĆ - MITO BEKRIJO (R. Graić)

6. NOVICA NEGOVANOVIĆ - JEDNA REKA U MOM KRAJU (N. Negovanović)

7. USNIJA REDžEPOVA - ŽIVOTE MOJ (Š. Bajramović)

8. NARODNI ORKESTAR - splet: MEDENO KOLO (Lj. Pavković), HARMONIKAŠKO
KOLO (R. Živković), LAZNIČKO (T. Paunović), MAKEDONSKO ORO (K. Petrovski)

9. NEDELjKO BILKIĆ - KRČMA U PLANINI (N. Bilkić)

10. MERIMA NjEGOMIR - splet : JUTROS MI JE RUŽA PROCVETALA (P.Tanasijević), BISENIJA KĆERI NAJMILIJA (M. Todorović Krnjevac) i IVANOVA KORITA ( M. Popović Zahar)

11. SNEŽANA ĐURIŠIĆ - ODAKLE SI SELE (R. Živković)

12. MARINKO ROKVIĆ - splet: PROĐOH BOSNOM KROZ GRADOVE (D. Nedović) i RAZBOLE SE SRCE MOJE (J. Petković)

13. ANA BEKUTA - CRVEN KONAC ( D. Živković)

14. NARODNI ORKESTAR RTS - BEOGRAĐANKA (Lj. Pavković)

Voditelj: Svetislav Vuković
Autor programa i scenario: mr. Mirjana Drobac, etnomuzikolog

Koncert "Jazz made in Slovenia" u izvođenju Big Benda RTS-a, soliste Jure Pukla (tenor saksofon) i dirigenta Igora Lundera, održan je 26. maja 2009., u Kolarčevoj zadužbini.

Jure Pukl (tenor saksofon) važi za najprodornijeg slovenačkog džez saksofonistu mlađe generacije. Studirao je na prestižnom Berkli koledžu muzike u Bostonu, u klasi svetskih saksofonista Džoa Lovanoa i Džordža Garzonea. Kao lider objavio je četiri albuma, od kojih dva u Njujorku. Sarađivao je sa poznatim muzičarima: Mejsio Parker, Aron Goldberg, Džeremi Pelt, Džonatan Blejk, Esperanca Spalding, Lio Đenoveze, Renato Čiko, Primož Grašić, Hauard Kartis, Mark Abram i drugi. U Sloveniji je dobio prvu nagradu za najbolju džez kompoziciju 2006. godine.

Igor Lunder (dirigent, kompozitor, aranžer, gitarista) nastupa sa raznim džez muzičarima i ansamblima. Pored brojnih nastupa, pisao je aranžmane i 1999. godine osnovao je "Igor Lunder with Rids", kvartet saksofona i gitara. Piše kompozicije, aranžmane, i predaje na odseku za džez u Srednjoj školi muzike i baleta u Ljubljani. Nastupao je na raznim festivalima u Ljubljani, Mariboru, Koperu, Kranju, Krškom, Portorožu, Podsredi, Bohinju, Cerknu, Tolminu, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu, Puli, Bjelovaru, Bratislavi, Krakovu. Umetnički je direktor Big Benda Grosuplje.

Aleksandar Madžar je studirao u Beogradu, Moskvi i Strasburu.

Bio je pobednik konkursa u Ženevi (1986) i konkursa Feručo Buzoni u Bolcanu (1989), a treću nagradu osvojio je na konkursu u Lidsu (1996).

Kritičar Tajmsa okarakterisao je tada Madžara kao "najmaštovitijeg muzičara među finalistima".

Naredne, 1997. osvojio je Prvu nagradu na takmičenju Umberto Mikeli u Milanu, kao i Specijalnu nagradu za izvođenje Štokhauzenove kompozicije.

Nastupao je kao solista sa orkestrom Berlinske filharmonije, Evropskim kamernim orkestrom, Kraljevskom filharmonijom iz Londona, Engleskim kamernim orkestrom, orkestrima Kelnskog i Frankfurtskog radija, sa Češkom filharmonijom, orkestrom lajpciškog Gevandhausa, orkestrima Bi-bi-si-a, Nacionalnim orkestrom Belgije, Budimpeštanskim festivalskim orkestrom... dok su za dirigentskim pultom bili Ivan Fišer, Andre Previn, Pavo Berglund, Marčelo Vioti, Pavo Jarvi, Džon Nelson, Libor Pešek.

Održao je resitale u Berlinu, Parizu, Londonu, Briselu, Rimu, Firenci, Milanu, Hamburgu, Minhenu, Beogradu,... na turnejama u Japanu, SAD i Kolumbiji, na brojnim festivalima među kojima su Bemus, Bad Kisingen, Šlezvig Holštajn, Festival Ive Pogorelića, Bad Verishofen, Pijanistički festival u Ruru, Davos, Rok D'Anteron, Salcburg, Aldeburg, Lucern, Delft. Snimao je za kuće Intim Musik, BMG/Classic i Arion.

Aleksandar Madžar je profesor na Kraljevskom flamanskom konzervatorijumu u Briselu i Visokoj školi za muziku i pozorište u Bernu.

U subotu, 16. maja 2009. godine, u 11 sati, zasijali su reflektori, a prostor je ispunjen sa oko 1000 dece. Dvorana u centru grada, u Takovskoj 8, otvorila je širom vrata i na velikoj sceni, predstavila reviju pobednika sa Gradskog takmičenja muzičkih sekcija osnovnih škola - Dečjih muzičkih svečanosti DEMUS 2009.

Kao specijalni gost na ovogodišnjoj Reviji pobednika DEMUS 2009 nastupio je DEČIJI HOR RTS-a, sa svojim dirigentom Snežanom Despotović.

Na ovogodišnjem svečanom koncertu učestvovali su pobednici gradskog takmičenja koji su osvojili prvo mesto i specijalne nagrade u sledećim kategorijama:
solo pevači "Zlatna sirena" i mali vokalnih sastavi (dueti, terceti i kvarteti), koji se takmiče u tri žanra - dečja solo pesma, izvorna narodna pesma i dečja zabavna pesma, vokalne grupe pevača, mali instrumentalni sastavi, horovi i orkestri.
Pod pokroviteljstvom Gradske uprave-Grada Beograda, Dečje muzičke svečanosti održavaju se svake godine i traju od marta do maja, kada se na reviji pobednika predstavljaju prvonagrađeni učesnici. Ovo tradicionalno takmičenje predstavlja završni čin široko postavljene akcije da se okupi veliki broj darovite i muzikalne dece, učenika osnovnih škola Beograda, uzrasta od 7 do 14 godina, u negovanju i izvođenju dečje pesme.

Svečano otvaranje na kome je nastupio dečiji hor Kolibri RTS, održano je u nedelju 17. maja u 20 časova u Narodnom pozorištu, na sceni Jadran.

Subotički Međunarodni festival pozorišta za decu tokom proteklih 15 godina postigao je najviše umetničke rezultate predstavljajući više od 400 pozorišnih predstava iz zemlje, Evrope i sveta.

Osnovan je 1994. godine sa ciljem prikazivanja najvrednijih i umetnički najrelevantnijih scenskih ostvarenja iz međunarodne i domaće produkcije za decu, kao i zbližavanja raznih naroda i očuvanja specifičnosti i različitosti svake kulture.

Takmičarskog je karaktera, a festivalske nagrade se dodeljuju prema oceni međunarodnog žirija.

Dečijem horu Kolibri RTS, kao jedinstvenom horu prepoznatljive kulture pevanja, dopadljive interpretacije i visoko profesionalnog odnosa prema muzici, pripala je čast da otvori 16. Međunarodni festival pozorišta za decu.

Ovo je i njegov prvi nastup na ovom festivalu. Da podsetimo da je Kolibri RTS održao preko stotinu koncerata u zemlji i inostranstvu, učestvovao u audio dramama, na televiziji u samostalnim TV emisijama i serijama, kao i na filmu. Izuzetni umetnički dometi doneli su ovom horu niz nagrada od kojih se ističu: Povelja Radio Beograda za doprinos razvoju dečije i omladinske muzike, Zlatni Beočug Kulturno prosvetne zajednice Beograda, Povelja Udruženja kompozitora, Zahvalnicu UNICEF, Zlatna siringa RTV Beograd, Orden rada sa srebrnim vencem, Medalja Mokranjčevih dana i Zmajeva nagrada.