četvrtak, 09. feb 2012. | Izaberite pismo: Ћирилица
Galerija RTS-a, Takovska 10 organizuje dve izložbe
8.12.2011 - 31.1.2012.
Izložba objekata Dušana Otaševića
„Autoportret"
Izložba u Galeriji RTS-a naslovljena „Autoportret" jednog od naših najautentičnijih umetnika, akademika Dušana Otaševića, sastoji se od 13 objekata nastalih u periodu između 1995. i 2011. godine - reč je o 12 slova od kojih je sačinjeno umetnikovo ime i prezime i radu „Autoportret" koji će biti premijerno predstavljen. Pored ostvarenja koja se nalaze u vlasništvu umetnika, zastupljeni su radovi koji se čuvaju u beogradskom Muzeju savremene umetnosti i Muzeju Cepter, i u privatnim kolekcijama.
„Niz slovnih znakova koji tvore ćirilično pismo, poređanih određenim redom, označavaju moje ime - Dušan Otašević. Prema uvreženom tumačenju, ime je sudbina te je, tako, reč o ličnosti. Ako se poremeti redosled slovnih znakova i zaboravi ponuđeno značenje, dobija se niz piktograma. Svaki od tih piktograma predstavljao je povod za pojedinačni rad na ovoj izložbi: svi zajedno čine moj likovni autoportret" - beleži Dušan Otašević.
Autor izložbe i teksta u katalogu je istoričar umetnosti Đorđe Kadijević. U tekstu kataloga kog je Kadijević koncipirao kao pismo Otaševiću, između ostalog, on saopštava: „Igra je jedna od retkih ljudskih radnji koje nikada nisu bile zabranjene. Vi ste, dragi Otaševiću, shvatili zašto je tako: jer se jedino igrom nije moguće igrati... Ako se u igri dotaknu ozbiljne stvari, pa i zaštićene „svetinje", to ne može biti kažnjeno a da se i kazna ne pretvori u deo igre. To je vaše strategijsko geslo. Utoliko efikasnije što u svakoj Vašoj igri ima neke čedne veselosti".
Dušan Otašević je rođen 1940. godine u Beogradu, gde je 1966. diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti, u klasi prof. Ljubice Sokić. Član je ULUS-a od 1967. godine. Priredio je 30 samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim izložbama kod nas i u inostranstvu
Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja: Politikine nagrade iz Fonda „Vladislav Ribnikar", nagrade za slikarstvo na Oktobarskom salonu, nagrade grada Čačka na 17. Memorijalu Nadežde Petrović, nagrade „Mića Popović", nagrade „Sava Šumanović", nagrade „Milan Konjović", itd. Kako laureat nagrade iz Fonda „Ivan Tabaković" Otašević je 1995. godine održao samostalnu izložbu u Galeriji SANU u Beogradu. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 2003. godine, a redovni član 2009.godine. Ove godine imenovan je za upravnika Galerije SANU.
Pored slikarstva, Otašević stvara i u oblasti primenjenih umetnosti. Brzo napušta slikanje na platnu i okreće se kreiranju i izradi jedinstvenih umetničkih objekata. Izrađuje ih sećenjem, farbanjem, lakiranjem oblikovanih dasaka ili limova i njihovim sklapanjem u smislene, prepoznatljive motivske sklopove, u sažete vizuelne poruke o svetu i vremenu u kome živi i stvara. „Umetničke" pojmove u tumačenju vlastitog stvaralaštva zamenjuje «zanatskim tj. zanatlijskim» - recimo, crtanje naziva rezanjem, slikanje - farbanjem, same umetničke proizvode - prerađevinama, a često svoje radove naziva «igračkama za odrasle».
Galerija RTS-a, Takovska 10
10.11.2011 - 3.2.2012.
Izložba skulptura Svetomira Arsića Basare
U nameri da svoju izložbenu delatnost proširi i na polje skulpture Radio-televizija Srbije je, pored redovnih izložbi slika u Galeriji RTS-a, 2010. godine izložbom vajara Petra Palavičinija, kojoj je usledilo i predstavljanje dela Rista Stijovića, otvorila još jedan izložbeno-galerijski prostor u holu zgrade u Takovskoj, prilagođen potrebama predstavljanja vajarskih ostvarenja.
U narednom periodu u ovom prostoru biće upriličena izložba vajara,. akademika Svetomira Arsića Basare, čije se stvaralaštvo smatra jednom od najosobenijih stranica u savremenoj srpskoj umetnosti. Izložba obuhvata 22 skulpture, nastale u periodu između 1961. i 2009. godine. Većinom to su robustne skulpture ostvarene u kombinaciji drveta i metala. Autor postavke je istoričar umetnosti Nađa Ivanji Švab, dok je autor teksta u katalogu istoričar umetnosti prof. dr Srđan Marković, koji ukazuje na Basarinu „duboku i oporu vezu sa bićem zavičaja i zemljom iz koje je uvek crpio suštastvene podsticaje za svoju umetnost.... postavljajući delom pitanje (i sluteći odgovor) o sudbini čoveka, njegovim korenima, poreklu, etničkom i egzistencijalnom udesu". Takođe, Marković tumači:
„U stvaralaštvu koje traje bezmalo šest decenija Svetomir Arsić Basara prešao je dug put, ostvarivši pri tom obiman opus, nezaobilazan u istoriji savremene srpske skulpture. Razvojnu liniju njegovog stvaralaštva čini nekoliko celina koje su se smenjivale onako kako je u njemu sazrevala svest o ulozi i moralnoj odgovornosti stvaraoca spram dela i sveta u kojem živi i, analogno tome, kako je tekao proces sazrevanja njegovog plastičnog mišljenja. U načelu bi se moglo govoriti o tri celine u njegovom stvaralaštvu: o ekspresivno antropomorfnim plastičnim iskazima nastalim na početku njegovog rada, o asocijativnoj apstrakciji, koju osvaja početkom šezdesetih godina, i o plastičnoj elaboraciji dramatičnog sveta oblika proizašlog iz suštinskog dodirivanja sa bićem i sudbinom Kosova kao zavičaja, celini koju počinje da stvara početkom osamdesetih godina - celini na kojoj rad traje do danas a koju bismo mogli nazvati Angažovanim ciklusom. Ciklusom koji svoju hronološko-tematsku okosnicu ima u Prvom svetskom ratu, Prvom srpskom ustanku, Kosovskim pripovedanjima, da bi ga sledeći prirodu stvari zaokružio temom o uništavanju Srbije tokom 1999. godine".
Svetomir Arsić Basara rođen je u šarplaninskom selu Sevcu na Kosovu. Nakon završene Škole za primenjene umetnosti u Nišu, upisuje vajarstvo na Akedemiji primenjenih umetnosti u Beogradu, koju završava 1958. godine. Godine 1959. prelazi u Prištinu gde radi u Učiteljskoj školi, zatim Višoj pedagoškoj školi, a 1973. počinje da predaje vajarstvo na prištinskoj Akademiji umetnosti, gde je 1975. godine izabran za dekana. Boravio je na studijskim putovanjima u Italiji, Francuskoj, Albaniji. Autor je brojnih monumentalnih spomenika. Održao je niz samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim grupnim izložbama kod nas i u svetu. Dobitnik je brojnih uglednih nagrada i priznanja. Godine 1994. izabran je za Redovnog člana Srpske Akademije nauka i umetnosti. U Galeriji SANU u Beogradu 1998. godine pripredio je reprezentativu retrospektivu. Od 1999. godine živi u Beogradu.
 |
 |
 |
 |
 |
