Pogled preko ramena

"Živela sam uvek srcem i pravila mnogo grešaka, ali kada bih mogla sve bih ponovila", kaže Nataša Radulović, neobična, iskrena, radoznala, nadasve hrabra žena, majka četvoro dece. Roman sa autobiografskim elementima „Pogled preko ramena" njena je peta, ispisana srcem knjiga, posle 2 zbirke pesama i 2 zbirke priča. Kažu da život piše romane, a ovo je roman o životu, ističe Nataša:

„U tom romanu su sva moja iskustva i sve moje emocije. Roman je krajnje ličan, i mislim, čak i ljudi koji su govorili o njemu ili koji su pisali recenzije rekli su da je to jedan od retkih romana koji nosi pouku i poruku", kaže Nataša.

Dodajemo, i koji se čita u dahu!

Otkriva nam da je deo knjige posvećen njenom boravku na ratištu:

„Na ratište sam otišla iz 2 velike ljubavi: čoveku, koga sam otišla da tražim i svome narodu. Na terenu je jako teško. Sve morate da radite 3 puta više nego ostali da bi vas prohvatili, a ne spadate nigde. Morala sam mnogo da se dokazujem, da sam ista kao oni, da možda mogu i bolje...i videćete u romanu kada su me prihvatili kao svoju. Ako ste mislili o sebi da ste mnogo hrabri, možete i da se razočarate, jer laže svako ko kaže da se nije uplašio".

Kao da je rođena sa krilima, kaže, ili nekim čudnim cipelama koje je teraju da se stalno kreće...puno je putovala, upoznavala narode i običaje, a devedesetih je 4,5 godine živela sa porodicom u Bugarskoj.

„Nisam očekivala ništa, a dobila sam mnogo, mnogo dobrih prijatelja...Bugari su divan narod, stvarno...kada je počelo bombardovanje, svi iz komšiluka su donosili deci čokolade, izvinjavali se zbog koridora koji su dali za nato avione... Tada nas je bilo dosta, ali nismo imali neki srpski klub, okupljali smo se privatno".

Od svih mesta koja je obišla, možda je Černobilj na nju ostavio najveći utisak.

„Stvarno sam bila iznenađena samom prirodom, vozite se cestom, sa jedne strane je sve mrtvo, a sa druge zeleno. Desilo se da smo našli vrganje, napravili gulaš i evo me živa zdrava, nit svetlim, ništa mi nije. Ukrajina je prelepa zemlja, i mnogo mi je žao što se ovo danas dešava, mi smo isti narod, mi se razumemo..."

Trenutno živi na relaciji Srbija-Poljska, piše novi roman i raduje se pozivu poljskog izdavača koji jedva čeka da njen književni rad predstavi tamošnjoj publici.