O Mini Karadžić i Milici Stojadinović na nemačkom jeziku

Ovu priču o nemačko-srpskim, tj. srpsko-austrijskim mostovima započinjemo stvaralaštvom Dragice Šreder, koja skoro četiri decenije, u zapadnonemačkom gradu Hildenu prevodi srpske pisce izdavši do sada 30 malih dvojezičnih antologija, zbirki poezija i niz drugih knjiga.

„Nemci me u Hildenu baš podržavaju. Od 1995. godine, imamo jugoslovensko-nemačko kulturn-umetničko društvo u Hildenu. Imamo izložbe naših umetnika u Hildenu i zastupljeni su mnogi naši umetnici i naši pisci u mojim antologijama koje su uvek dvojezične. Do sada je prevedeno 30 antologija, ne računajući moje knjige koje sam prevodila. U poslednjoj antologiji Sećanja ima 49 pisaca raznih nacija", kaže za RTS Dragica Šreder.

A da li je teško dočarati Nemcima našu poeziju?

„Ja se trudim da prevodim, a da ne prepevavam, da bi Nemci mogli stvarno našu dušu da osete, jer se na televiziji uvek priča nešto negativno o Srbima, a ja se trudim da to ispravim makar kroz tu poeziju i naravno, kroz prozu", kaže gospođa Šreder.

Upravo svojom prevodima knjiga Svetlane Matić iz Beča, Dragica Šreder je sa ovom srpskom Bečlijkom i te kako učvrstila kulturne mostove između dva naroda, pogotovo Svetlaninim knjigama o ćerki Vuka Karadžića, Vilhelmini Mini Karadžić i o Milici Stojadinović Srpkinji, pa je to i povod za razgovor na njihovoj promociji u Biblioteci grada Beograda.

„Ja bih rekla da je ovo pionirski poduhvat s obzirom na to da sam pokušala da istražim život dve uspešne Srpkinje koje su živele u doba romantizma u 19. veku. U periodu kada nije bilo lako biti žena stvaralac, pisac, umetnik, ali su uz veliki trud i želju, uz veliki napor, prikazale sve najlepše što srpski narod ima. Minu sam prevela na nemački jezik, upravo u nameri da naše ljude, ali i Austrijance upoznam sa jednom plemenitom ženom, njihovom sugrađankom, jer Mina je dete iz mešovitog braka, (znamo da je Vuk Karadžić bio oženjen sa Anom Kraus), naučila je srpski sa 15 godina, ali je toliko dobro govorila jezik, da je pričala ijekavicu kao njen otac. Takođe, predlažem i da se na kući, gde je Mina Karadžić rođena, postavi spomen ploča u znak zahvalnosti i sećanja na ta velika dela, jer Mina je zaista bila neko ko je gradio mostove kulture između dva naroda", kaže Svetlana Matić.

U nadi da će književno stvaralaštvo Dragice Šreder iz Hildena i Svetlane Matić iz Beča, doprineti boljem razumevanju Srba i srpske kulture na germanskom kulturnom području, ostaje nada da će njihov pregalački rad inspirativno delovati i na druge književne poslanike kako bi bili utvrđeni i dograđeni pravi i nerazrušivi mostovi između srpskog i germanskih naroda.