Od Srpske Krajine do Amerike

Knjiga Predraga Karasovića Od Srpske Krajine do Amerike upoznaje nas sa životom velikog srpskog humanitarca Miloša Šupice, rodom iz Like, koji već 60 godina živi u Americi.

"Kako sam polako ulazio u organizaciju, sve sam više shvatao veličinu ovog čoveka. On je osetio potrebu da pomogne svom narodu. Razmišljao je na koji način može da pomogne i došao je do zaključka da bi bilo najbolje da ono što naši ljudi ne mogu da obezbede, da on proba da im obezbedi. Prva akcija koju je radio bila je da se deci kojoj su roditelji poginuli u Republici Srpskoj, da im se dodeli stipendija svakog meseca", kaže Karasović.

Preko svoje humanitarne organizacije Spasimo srpsku decu pomogao je najmanje 20000 mališana od 1992. do danas, a jedini je Srbin iz ratnih 90-tih koji je uspeo da dođe do tadašnjeg američkog predsednika Klintona i ubedi ga da i srpski ranjenici treba da imaju pravo da se leče u Americi.

"Miloš u početku nije verovao ali, posle 2 godine poslali su mu na kuću Memorandum Bele kuće da je omogućeno da se u Americi Srbi leče", kaže Karasović.

Preko organizacije Spasimo srpsku decu, besplatno se u Americi lečilo 138 osoba, uz nesebičnu pomoć brojnih lekara i naravno, Miloševe supruge Barbare, koja je mnoge ranjenike negovala u njihovoj kući.

Listajući knjigu, pred nama se nižu sudbine ratnih stradalnika, porodice Jokić, mlade deminerke Ljiljane Dakić, Slađane Kobas... Slađana je jedina od 13 banjalučkih beba koja je uspela da preživi usled nedostatka kiseonika u inkubatoru, ali je do 13. godine, kada je preminula, trpela teške posledice.

"Na ideju predsednika organizacije Spasimo srpsku decu pokrenuta je inicijativa da se donese Deklaracija kojom će se Sađana Kobas proglasiti simbolom stradanja srpske dece u ratovima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije", ističe Karasović.

Mnogi ljudi žele da pomognu bližnjima, ali važno je istrajati u toj plemenitoj misiji.

"U početku, kada se pokrene neka akcija, svi smo tu, u stilu "hajde da pomognemo", ali posle nekog vremena to splasne. Znači, prvo treba da budemo uporni. Ne moramo, kao Miloš da radimo, koji je aktivan 25 godina, ali, možemo bar jednom mesečno nekome pomoći i donirati. Ali, nije ni sve u novčanom prilogu", zaključuje Predrag Karasović.

I nije. Veliko srce i upornost mogu učiniti čuda.