Novi geoportal o znamenitim Srbima u Beču

Na čelu ovog projekta je doc. dr Mihailo Popović iz Instituta za istraživanje Srednjeg veka pri Austrijskoj akademiji nauka.

Ideju o kreiranju digitalnog geoportala o Srbima u Beču podržali su Austrijska akademija nauka i Austrijski Institut za tehnologiju a finansirao grad Beč.

Biografski prikazi i bečke adrese znamenitih Srba dokumentovaće tragove njihovog prisustva u glavnom gradu Austrije od polovine 18. do kraja druge decenije 20. veka a što je do sada bilo obeleženo sa tek nekoliko spomen ploča.

Za našu Srbiju na vezi, a zahvaljujući kolegama iz televizije dijaspora.tv iz Beča, Zlatan Stojadinović, naučni saradnik na projektu "Srbi u Beču 1741-1918", kaže:

"Projekat obuhvata oko, za sada, tri stotine najznačajnijih ličnosti srpske istorije vezanih za grad Beč. Pored značajnih velikana koje svi znamo, kao što su Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Zaharije Orfelin, Hristofor Žefarović, obuhvata i mnoge ljude koji u našoj istoriografiji nisu uopšte, ili nisu dovoljno, spominjani, a to su pre svega bečki Srbi trgovci, generali, činovnici, i drugi."

"Koristili smo arhivsku građu pre svega Austrijskog državnog arhiva, Arhiva grada Beča, Arhiva Bečkog univerziteta, Arhiva Akademije likovnih umetnosti u Beču, a naročito su nam od pomoći bile matične knjige iz arhiva tri pravoslavne crkve - crkve Svetog Đorđa, crkve Svete Trojice i crkve Svetog Save koja je sagrađena 1893. godine u Beču".

Vođa projekta "Digitalni geoportal istorije Srba u Beču od 1741. do 1918. godine", doc. dr Mihailo Popović, sa Instituta za istraživanje Srednjeg veka pri Austrijskoj akademiji nauka u Beču, takođe je govorio za Srbiju na vezi.

"Posle sagledavanja građe imamo utisak da je doprinos Srba Habsburškoj monarhiji bio zaista veliki, posebno u gradu Beču, recimo u vidu oficira i činovnika srpskog porekla koji su bili deo Habsburške monarhije, i koji su bili povezani direktno sa carem Franjom Josifom".

"Sa druge strane su umetnici. Recimo,čitali smo i memoare austrijskih autora, na primer, ličnog sluge Franje Josifa, koji opisuje kako je Paja Jovanović bio najomiljeniji umetnik austrijskog cara, pošto su njegova dela bila izvanrednog kvaliteta i pošto je imao veliko strpljenje kada je portretisao cara. Tako da iz raznih izvora imamo podatke koje smo sakupili a koji daju jednu vrlo lepu sliku zajedničkog života Srba u Beču sa drugim stanovnicima Beča i isto tako i sa carskim dvorom" kaže, između ostalog, doc. dr Mihailo Popović.

U Beču studira više hiljada mladih iz Srbije. Želeći da napravi čvrstu sponu između istorije i sadašnjosti, istoričar Zlatan Stojadinović, u okviru projekta, za naše buduće akademce već četvrti put organizuje šetnju „Stazama srpskih velikana". I sve to u saradnji sa bečkim ogrankom OSSI-ja. 

"Cilj ove ture je da pokažemo studentima, a naravno i onima koji nisu studenti, da srpski koreni u Beču mnogo dublje sežu nego što smo možda znali, i da Beč ima mnogo veću važnost, mnogo veći značaj za Srbe, i generalno za srpske studente, nego što smo ranije mislili" naglašava Nikola Prerad, predsednik OSSI Beč.

Hristina Živadinović, studentkinja iz Zaječara, učesnica šetnje "Stazama srpskih velikana", dodaje:

"Nakon svog petogodišnjeg boravka u Beču mogu da kažem da sam jako zadovoljna što je ova tura organizovana. Pošto smo hiljadu puta prošli ovim malim ulicama, što kada idemo na kurs jezika, što kada se vraćamo sa fakulteta, nismo znali da postoji toliko znamenitih građevina koje su jako bitne za našu istoriju, za naše studiranje takođe. Baš se radujem što sada mogu, dok budem šetala sa nekom od koleginica sa fakulteta, Austrijankom, da joj ponosno predstavim i kažem, da moji koreni i koreni mog naroda ovde datiraju od pre nekoliko stotina godina".

Istraživački deo projekta Srbi u Beču privodi se kraju, a podaci će na otvorenom geoportalu biti dostupni od septembra.