Marija Bajalica: Volim svoju životnu formulu

Kada su klavirske dirke jednoj četvorogodišnjoj devojčici važnije od lutaka, njen život zaista i postane muzika. Nekoliko meseci je slušala stariju sestru kako svira, sela za klavir i odsvirala ceo njen program. Od tada - Mocart, Bah, Šopen, List, takmičenja, nagrade, festivali... Sa 15 godina Marija Bajalica upisuje Akademiju.

"Na polovini srednje muzičke škole počelo sam svoje lično interesovanje da pokrećem i svesno se uključujem u ceo taj proces...tako što se tiče studija ne sećam se da sam uopšte imala drugu ideju, dilemu...", kaže za Program za dijasporu RTS-a Marija Bajalica.

Nakon završenih magistarskih studija, sa porodicom se seli u Južnoafričku Republiku. Docent je na katedri za klavir univerziteta u Pretoriji, a kao solista nastupa širom Afrike.

"Moja sećanja ne bih menjala za druga i smatram privilegijom što sam se uopšte našla u toj situaciji, u J. Africi. To je moje lično iskustvo, a mislim i mnogih koji su tamo živeli, jednostavno postane deo vas. I taj život sa mladima prija i svako ko je radio u ovoj struci ili deo života proveo na časovima individualne nastave zna da je to više od muzike i više od nastave...lepa profesija", iskrena je pijanistkinja.

Po lepom pamti i srpsku školu u Johanezburgu.

Za nju kaže da je imala svoju autonomiju, odnosno da su profesori imali autonomiju šta god da su radili.

Godine 2006. seli se u Australiju, a njena koncertna karijera odvija se i dalje paralelno sa akademskom. 9 godina predaje klavir na univerzitetu u Adelaidi, a završava i doktorske studije.

"Dosta se sviralo, bilo je lepih koncerata, sale u Australiji imaju svoju publiku. Publika ko i svugde, svako dušu ima...Ja sam lično zahvalna svakom ko je odvojio vreme da dođe mene da sluša, a toliko toga ima da radi, tako da se s poštovanjem odnosim prema svojoj publici i jednaku dozu profesionalnosti i energije uložim u svaki svoj koncert".

Pri crkvi Sveti Sava, u dogovoru sa ocem Strahinjom, osniva mali hor.

"Nismo baš mnogo liturgijskog repertoara obradili, ali smo svašta od naših narodnih pesama. Za razliku od Južne Afrike, škola u Adelaidi je pri crkvenoj zajednici i funkcionišu kao jedan organizam".

Od prošle godine živi u Austriji, u Velsu, uz druge boje, ukuse i mirise, sve bliže rodnom Beogradu. A planovi?

"Uvek su mi isti planovi-koncerti, koncerti, koncerti, ako bude još studenata usput, a toga je uvek bilo, volela bih i da ostane, dok ovi moji zemaljski dani traju...ne bih menjala formulu...sama se ispisala nekako, po njoj klackamo", zaključuje Bajalica.