Srbija i mlada srpska dijaspora u Australiji: međusobna očekivanja

Nina Marković Kaze, u Australiju je, iz rodnog Beograda, otišla sa 15 godina. U Sidneju je osnovala porodicu, doktorirala političke nauke na Australijskom nacionalnom univerzitetu. Politički je komentator programa na srpskom jeziku nacionalnog SBS radija. Nikada nije prestala da bude izuzetno aktivna u promociji Srbije na petom kontinentu i negovanju patriotizma kod mlađih generacija srpske emigracije.

Tokom svog boravka u Beogradu, doktorka Marković je studentima predstavila svoju studiju o novoj, intelektualnoj zajednici srpskih lidera. 

"U Beogradu sam predstavila novu generaciju srpske dijaspore u Australiji, generaciju XY. Ovo je totalno drugačiji talas migranata koji žive u dalekoj zemlji poput Australije, i reč dijaspora u ovom kontekstu znači zajednica. Zajednica koja ima i svoju crkvu, i svoj identitet, i dugogodišnje iskustvo" kaže dr Nina Marković Kaze za Program za dijasporu RTS.

"Ovaj novi talas se desio kao skup različitih faktora. Jedan od faktora je bio samoproklamovanje tzv. države Kosovo i tada je stotine mladih došlo u crkve, u naše hramove. Tražili su savet, pitali šta da rade, svi su se osećali bespomoćno. I tada se osnovala organizacija SOYA (Serbian Orthodox Youth Association), pri crkvi, koja je organizacija mladih. Bila je aktivna, i sada je, u svim državama i teritorijama Australije. Oni su organizovali tribine, umreženi su preko socijalnih mreža, čitaju svakodnevno vesti iz Srbije, kroz društvene medije ali i, što je najvažnije, kroz tradicionalne medije. Gledaju Satelitski program, što je jako bitno, i upoznati su sa dešavanjima u svakodnevnom životu. Pored SOYA-e imamo još neke nove organizacije kao što je organizacija australijsko-srpskih profesionalaca, koja okuplja ljude različitih profesija, eksperte, i one koji se bave naučnim radom".

"XY generaciju čine obrazovani, mlađi ljudi. Kada kažem mlađi, mislim na one od 21 do 35 godina, pa i 40 godina, jer se u Australiji i oni smatraju mladim liderima, Oni su uglavnom završili fakultete ali su i dosta putovali. Tako da njima daljina, razdaljina, nije strani pojam. Za razliku od prethodnih generacija, oni dolaze u Srbiju. Oni možda čak i ne znaju srpski jezik tako dobro, ali kupiće kartu Er Srbija i doći u Beograd. Ali ne samo Beograd. Oni vole da imaju regionalnu perspektivu Srbije. Ne koncentrisanu na samo jednom lokalitetu".

- Da li je to patriotizam, ili smo odustali od patriotizma u klasičnom smislu?

"Mislim da se patriotizam povećao, na pravi način, kakav je Srbiji potreban, jer ovi mladi ljudi žele da se povežu sa Srbijom na dugotrajniji način" odgovara dr Marković Kaze. "Naravno, trebamo da zahvalimo starijim generacijama koje su omogućile neke platforme, kao što su crkve, svojim radom su oni to izgradili ... Novim generacijama je bitno da se srpska kultura promoviše široj australijskoj zajednici na drugačiji način kroz npr. organizaciju najvećeg srpskog festivala koji se poslednjih pet godina održava u centru Sidneja".

- Kakav vam je partner država Srbija? U tom odnosu, šta konkretno "dijasporci" zameraju Srbiji a šta Srbija očekuje od dijaspore?

"Očekivanja su različita. Mnogi od tih pripadnika generacije Y nemaju srpsko državljanstvo. Mnogi su iz regiona, znači ne samo iz Republike Srbije, već iz Bosne, iz Hercegovine, iz Hrvatske, ali su srpskog porekla. Kada dođu ovde treba i da nostrifikuju svoje diplome, pre toga da reše svoje papire. Oni bi hteli odmah uglavnom da rade. Ali čitav sistem oko radnih viza, državljanstva, nije tako jednostavan".

"Dijaspora opet zamera državi Srbiji što nema dovoljno informacija na drugim jezicima, na engleskom, nemačkom, i drugim jezicima, koje bi ta deca mogla da iskoriste u svojim radovima, kada predstavljaju srpsku kulturu u svojim školama, na fakultetima, jer, opet ponavljam, mnogi od njih ne znaju srpski jezik, a treba im informacija, treba im zvanična informacija".

Prema zvaničnim podacima australijskog Biroa za statistiku, po popisu iz 2016. godine, Srba u Australiji danas ima oko 74 hiljade što je nekoliko puta manje u odnosu na ranije brojke. Problem je nastao zbog slabog popisnog odziva članova srpske zajednice zbog čega je australijska državna administracija, po novom pravilu klasifikacije, stanovnike etnički definisala po teritoriji sa koje dolaze.

"Ne znamo tačno koliko je ljudi izašlo a koliko nije. Navodno je dvadeset hiljada ljudi, Srba, nestalo, zbog promene klasifikacije u australijskom Birou za statistiku" kaže dr Nina Marković Kaze. "To ima jako loše posledice po finansiranje naših programa, za promociju srpske kulture u Australiji. Na primer na SBS radiju, koji je australijski nacionalni radio i televizija, program na srpskom jeziku gubi jedan sat programa, od 4 nedeljno".

- Koje srpske medije, Srbi u Australiji najčešće, najviše i najradije prate?

"Najradije prate televizijske medije preko satelitskih kanala i preko internet tv kanala. To je prvi kontakt sa našom zajednicom u svetu, a posebno sa dešavanjima u Srbiji. Pored toga, čita se Politika kao internet časopis i portal, ostali internet portali, ali sve je veća uloga društvenih medija. Znači bukvalno svako od nas živi na jednom telefonu sa mnogo aplikacija. Informacije se na taj način najbrže dele, tako da se uloga tradicionalnih medija i socijalnih mreža polako izjednačava".