Srpska je čvrst orah

Osamnaestog aprila je istekao rok od 120 dana koji su dali predstavnici Republike Srpske (RS) centralnim vlastima u Sarajevu za usvajanje Zakona o Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (BiH) kojim je bio predviđen odlazak stranih sudija, čime bi se onemogućilo preglasavanje u ovoj instituciji. Rok je dat nakon što je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim 9. januar, Dan Republike Srpske.

U Srbiji na vezi o aktuelnoj političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini sa političkim analitičarem Dragomirom Anđelkovićem razgovara Nada Vukelić.

 Hoće li biti referenduma u Republici Srpskoj?

„Njega će verovatno u nekom trenutku biti, ali on u ovom slučaju nije sveto pismo. To je samo jedan od načina da se Republika Srpska odbrani od jedne vrste mirnodopske agresije. Ustavni sud u svakoj zemlji služi za odbranu ustavnog poretka. Ustavni sud u BiH je formiran radi razaranja tog ustavnog poretka. On služi tihoj modifikaciji Dejtonskog sporazuma. Znači, mir je zaključen, na osnovu tog mirovnog sporazuma definisan je Ustav, a sada je stvorena institucija koja protivno sistemu nacionalnog veta i mogućnosti svakog naroda da brani stečena prava modifikuje voljom stranaca ustavno uređenje, polako gura BiH ka centralizaciji, a sve je sračunato na tiho ukidanje Republike Srpske.

RS koja je rođena u otadžbinskom ratu našeg naroda, zapadno od Drine, za koji je više desetina hiljada ljudi poginulo, sigurno ne može da bude ukinuta glasanjem nekoliko stranaca, koji podržavaju bošnjačke hegemonističke aspiracije. U normalnim zemljama zna se i normalna procedura. Tamo gde imate neku vrstu meke okupacije, a to je BiH, tu građani i vlast RS imaju pravo da s e svim sredstvima odupru onome što vodi ukidanju njihove države, a RS prema Dejtonu jeste država", kaže za RTS Dragomir Anđelković.

 Tu imamo primer da su se ujedinili u cilju očuvanja nacionalnog interesa i vlast i opozicija. I predsednik Dodik i srpski član u predsedništvu BiH Mladen Ivanić su saglasni da treba da se održi referendum, ali nisu oko datuma...

"Ovde imamo vrstu površnog nacionalnog koncenzusa koji ne odgovara suštini, jer imamo situaciju da opozicija na nivou RS vlast na nivou državne zajednice, odnosno BH, i u monogim situacijama podržava politiku centralnih vlasti što remeti nacionalni koncenzus oko nacionalnih interesa RS. Mislim da je dobar model postojao ranije, koji je podrazumevao da zajednički predstavnici vlasti i opozicije ulaze u centralne organe i zajednički deluju. Ovaj put je to narušeno i to stvara ozbiljnu koliziju, pogotovo sada kada postoje ozbiljni diplomatski izvori koji kažu da se sprema, po uzoru na Makedoniju, akcija zapadnih centara moći u RS, s ciljem izazivanja „narandžaste revolucije" i nemira".

 Da li je moguće da se sitruacija iz Makedonije prelije u BiH?

"Mislim da nije, ali biće takvih pokušaja. To se neće desiti jer je narod u RS ipak svestan da je njena pozicija drugačija nego makedonska. Makedonija može da ima puno problema, Srbija može da ima, ali će opstati. Republika Srpska ako se oklizne, ona nestaje, tako da građani sigurno neće biti navučeni da uđu u unutrašnje sukobe".

 Najavljuje se miting opozicije i kontramiting vlasti u istom danu...

"Čini mi se da će se naći neko kompromisno rešenje, jer ljudi u RS mogu mnogo čime da budu nezadovoljni, ali su svesni da se ovde ne radi o rušenju Dodika zbog Dodika. Da je bilo ko na čelu RS, Zapad bi ga isto rušio i tražio bi mu mnoge afere, jer ovde je cilj onih koji su nametnuli Dejton u jednom trenutku, da ga sada suspenduju. Radi se o sistematskoj akciji koja je pojačana posle neargumentovane i drakonske osude Radovana Karadžića".

 Da li to ima i veze sa dobrim odnosima Republike Srpske i Rusije?

"Direktne. Zapad je sada paranoično uplašen od jačanja uticaja Rusije na Balkanu, pri tom je Rusija stostruko manje aktivna od Zapada, nema ovde ni medija, ni nevladine organizacije, ali se ipak malo aktivirala. Stvar je u tome da su simpatije i Srbije, i Srpske, i Crne Gore, Makedonije, pa i Bugarske u većoj meri okrenute ka Rusiji nego ka Zapadu. Rusiji malo treba da pridobije aktivnu podršku ovde i to Zapad jako plaši. Prvo su krenuli sa akcijom u Makedoniji, koja je svojevremeno bila centralna tačka Južnog toka, a isto nameravaju da urade i Republici Srpskoj. Ne treba zaboraviti da će se to, pre ili kasnije preliti u svaku zemlju koja nema sto posto pokornu vlast Zapadnim centrima moći. Zato svi na Balkanu moramo biti solidarni u odbrani suvereniteta".

 Evropski parlament je nedavno doneo novu rezoluciju o BiH za koju je predsednik Dodik rekao da je zlonamerna prema RS i da izvestilac nije izneo podatak da Sud i Tužilaštvo BiH nemaju ustavni osnov i nisu deo Dejtonskog sporazuma. U toj Rezoluciji takođe navode da podržavaju evropske napore BiH, ali se upozorava na nacionalističku retoriku, pretnje referendumima i rušenje zajedničkih institucija...Zašto nova Rezolucija o BiH baš u ovom trenutku?

"Evropski parlament ne može, srećom da nametne bilo šta obavezujuće. Ali, on je stecište raznih lobista. Pogotovo Sarajevo i Zagreb imaju svoje aktivne grupe za lobiranje u Evropskom parlamentu, koji pokušavaju da nametnu svoje teme evropskom javnom mnjenju. Znate, kada sto puta isto probate, to u velikoj meri izgubi smisao, a pošto je ovo ne znam koja po redu antisrpska rezolucija, omna i ne može mnogo da odjekne. Najveća opasnost za nas je da neki mnogo moćniji centri na Zapadu, u strahu od Rusije pokrenu ozbiljnu ofanzivu na našim prostorima, gledajući u nama male Ruse. Ali kad je reč o Evropskom parlamentu, to je dizanje buke bez mnogo realnih osnova."

 Da li će RS imti snage da se izbori sa tim, ako mogu tako da kažem, licemerjem zapadne demokratije?

"Republika Srpska je od starta suočena sa tim licemerjem. Kada je progelašena nezavisnost BiH, negirano je pravo konstitutivnog srpskog naroda da da svoje mišljenje. Od toga da su krojene granice tako da niko nije vodio računa o tome da su Srbi bili većina vekovima na mnogim teritorijama koje su nam oduzete. Mi smo već, nekako, navikli da plivamo u živom blatu, a to je s jedne strane dobro. Srećom, naša Republika Srpska je čvrst orah, rođena u borbi i opsataje u borbi i sigurno će i dalje opstati", zaključuje Anđelković.

Urednici Srbije na vezi Nada Vukelić i Miroslav Karlica.