Pitanje "izbrisanih" još nije rešeno

U Sloveniji se nastavlja borba za još 15.000 "izbrisanih" i pored odluke Suda za ljudska prava u Strazburu. Srbi i dalje nemaju status nacionalne manjine.

Borba "izbrisanih" još traje. Nedavno je jedan deo ove priče dobio epilog i to na Sudu za ljudska prava u Strazburu. Ostaje da Republika Slovenija sprovede donetu odluku, a borba još 15 000 „izbrisanih" se nastavlja.

U emisiji Srbija na vezi o položaju i problemima Srba u Sloveniji govorili su Milan Aksentijević, penzionisani general bivše JNA, član Nadzornog odbora Saveza organizovane srpske dijaspore i Nikola Vlahović, predsednik Srpskog kulturnog humanitarnog društva Desanka Maksimović iz Celja.

„To je delo organizovanog poduhvata slovenačke države da jednoj većoj grupi ljudi uskrati pravo na boravak, da ih na jedan elegantan način istera iz Slovenije, jer su smatrali da će im stvarati probleme na nacionalnoj osnovi. Nisu hteli da stvaraju Knin u Sloveniji. Vođa DEMOS-a Pučnik je tada to uradio tako što im je velikodušno ponudio slovenačko državljanstvo. Zakon im nije branio da ostanu u Sloveniji, ali im nije ni rečeno da će, ako ga ne uzmu, biti izbrisani. Tako su na grub način izbrisali 25671 osobu i oni su preko noći postali stranci trećeg reda, kao oni koji ilegalno pređu granicu i koje može svaki policajac da izbaci iz zemlje. Od tog broja tu je oko 70 posto Srba.

Posle 15 godina, sud u Strazburu je presudio da je Slovenija napravila jedan „etnički izbris", odnosno teško krivično delo i napravila više od 25000 žrtava i da mora ne samo da se izvini oštećenima, već i da plati novčanu nadoknadu, jer su oni izgubili sva prava: na rad, na penziju, dokumenta....

Prihvaćena je suma od 50 evra po mesecu, a materijalnu štetu će moći da plate samo ako se oštećeni obrati sudu, što automatski znači još izdataka i vremena", rekao je Milan Aksentijević za RTS.

Aksentijević je rekao da od 26. februara 1992. godine do današnjeg dana žive kao „izbrisani" i da se još nije rešilo pitanje izbrisanih u Sloveniji.

"Jedanaest hiljada njih će ovo moći pozitivno da reše, naravno ukoliko idu na sud, a 15000 nas, posebno oni koji ne žive u Sloveniji, moraće da čekaju neko novo vreme, jer ovaj zakon za njih ništa ne rešava i to je najveći problem. Mi koji živimo u Sloveniji smo organizovani u tri društva i imamo načine da se borimo. Za one koji ne žive u Sloveniji je potrebna organizovana pomoć države Srbije i sredstava za informisanje, pre svega da se obaveste ti ljudi koji su morali otići", rekao je Aksentijević.

Nikola Vlahović, predsednik Srpskog kulturnog humanitarnog društva Desanka Maksimović iz Celja je govorio omogućim razlozima što Srbi još uvek nemaju status nacionalne manjine.

"Republika Slovenija i njeno političko rukovodstvo nisu to postavili kao svoj cilj, iako su Srbi najbrojnija etnička zajednica u Sloveniji.

U Sloveniji postoji Savet za pitanja nacionalnih manjina pripadnika naroda bivše SFRJ sa kojim uopšte ne sarađujemo. Mislim da država Srbija treba da napravi strategiju, definiše kulturnu politiku i kulturni prostor. Kada odredimo cilj, pred nama je onda put sa preprekama koje će morati da se prevazilaze, ni na čiju štetu, već na obostranu korist. To je pitanje dugoročne strategije. Kada srpski jezik bude popularan ili kad neko oseti potrebu tada će ga tražiti i u školama, i to ne samo pripadnici srpske manjine, već i slovenačke. Jer ako radite zajedničke projekte, potrebno je znati jezik. Dakle, potrebno je napraviti pozitivnu klimu za učenje jezika", rekao je Vlahović za RTS.

broj komentara 3 pošalji komentar
(petak, 20. dec 2013, 23:09) - anonymous [neregistrovani]

izbrisani

Molim Vas ,pozdravljam BIH u vezi resavanja vracanja stanova!,nije mi jasno zar ne vazi Becka konvencija o suksesiji pokretne i nepokretne imovine eks SFRJ koji kaze da je stanarsko pravo vlasnisko pravo ne zastareva i nasledno je.Zasto se neresavaju u svim odcepljenim republikama slicno, po modelu BIH.!

(sreda, 18. dec 2013, 10:54) - slavko [neregistrovani]

samo autohtone

manjine su priznate u Slo - Mađari i Italijani i to samo na područjima - Prekmurje, Primorska gdje oni autohtono žive. Autohtono znači "izvorno domače" odnosno da tamo žive vekovima. Gotovo 99% Srba (i ostalih iz bivše Yu) je na prostor Slo doselilo tekom 20. veka. Zbog toga nisu autohtoni. Jedino u par sela u Beloj krajini može se govoriti o autohtonim Srbima kojih ima par stotina. Tu bi se moglo otvoriti pitanje manjine ali samo na tom malom području. Broj manjine nema veze sa njihovim pravim jer po takvom bi srpski trebao biti službeni jezik u Beču gdje živi 150.000 Srba dakle 3 puta više nego u Slo. Tamo to pitanje nitko ne otvara jer se zna da nema autohtonosti.
Pozdrav od nekog, koji isto nije autohton...

(sreda, 18. dec 2013, 08:44) - anonymous [neregistrovani]

ma ajde

ko sa Slovencima tikve sadi . . . .