Teatar Boka - Pčelica Maja

Ovom dobro primljenom i posećenom predstavom, na najbolji način obeležen je kraj veoma uspešne prve sezone, berlinske igraonice Štramplica. Olivera Beker potrudila se da u veoma kratkom roku, pripremi i adaptira na srpski, Pčelicu Maju, a Jasmina i Radmila su uspele da animiraju decu i obaveste roditelje, tako da se za predstavu tražila karta više, a gledalište je bilo prepuno.

Oduševljena deca su pretežno predškolskog uzrasta, a Olivera je svojim velikim glumačkim iskustvom, duhovitim darom i šarmom, uspela da okupira njihovu pažnju i održi je nepun sat, koliko traje predstava. Deca su sa punom koncentracijom sve vreme pratila događanja na sceni, koja su veoma često prekidana salvama dečjeg smeha, jer pred gegovima Oliverinih lutaka, jednostavno nisu mogla da se suzdrže. O uspešnom izvođenju predstave, najbolje govore oduševljena lica roditelja i radosna deca, koja ne bi imala ništa protiv da i raspust brzo prođe, samo da ponovo uživaju u Štramplici i na predstavama lutkarskog pozorišta Boka.

Vlasnica, Olivera Beker, o dečjem lutkarskom pozorištu kaže:

"Pozorište Boka postoji od marta 2013. godine, a inače sam već dugo godina u projektu kao glumac lutkar. U Berlin sam došla 1997. iz okoline Beograda. Tamo sam završila glumačko-lutkarski smer u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji, a ovde sam krenula na fakultet kao gost-student, da bih usavršila jezik i definitivno krenula da se bavim glumom i lutkarstvom. Eksplicitno je bila u pitanju studija glume, a lutkarstvo sam završila u Beogradu. Prostor pozorišta Boka, ustupam i umetnicima i mladim muzičarima koji ovde jednom nedeljno probaju. Poslepodne uglavnom koristim za pozorišne probe.

Igram predstave na nemačkom jeziku, a na našem sam praktikovala da igram jedanput mesečno, tokom svih ovih godina. Ovo danas je nešto novo, ima mnogo novih i mladih roditelja, a pre desetak godina kada sam sa tim krenula, publika je bila dosta drugačija. Nedeljno imamo četiri predstave, neizostavan je termin nedeljom pre podne kada igram sa mojim lutkicama, a preko nedelje mogu pojedine škole da izabertu neku drugu predstavu. Radim i u školi kao pozorišni pedagog.

Priprema jedne predstave na nemačkom obično traje 3-4 meseca sa obradom lutaka, a onda paralelno i prevodim tekstove na srpski, tako da predstave koje radim, odmah mogu da izvodim i na našem jeziku. Nedavno sam upoznala Jasminu Drinjak-Malogajski, pogledala sam njihov koncept Štramplice i veoma mi se svideo. Ona i Radmila Milovanović su sve oko predstave organizovale, i danas je prisustvovala brojna publika. Ja sam potpuno zadovoljna, da je publika nešto mogla da vidi, posebno da deca vide i čuju nešto na našem jeziku. Rado bih im ponudila da i ovde kod mene u Pankovu, realizuju koncept Štramplice."

O svojoj porodici, koja je takođe dobrim delom aktivna u scenskim delatnostima, Olivera je navela:

"Moj suprug Denis je inženjer na televiziji i hobi muzičar, sin Stefan studira saund-inžinjering i svira više instrumenata. A ćerka Dženifer se bavi birokratskim poslovima."

Kako je došlo do realizacije ove predstave, navodi još i Jasmina Drinjak-Malogajski:

"Sa Štramplicom smo želeli da malo drugačije obeležimo kraj školske godine, nakon što smo imali jako puno aktivnosti, i zamolili smo Oliveru iz pozorišta Boka da napravi jednu predstavu na našem jeziku. Predstavu Pčelica Maja uči da leti napravila je zaista ekspresno, za samo dve nedelje. Za to smo joj više nego zahvalni. Bilo je to jedno lepo druženje sa pčelicom Majom, koja je naučila da leti. To je ujedno bio i završetak sezone Štramplice za ovu godinu. Od septembra krećemo u intenzivnu saradnju sa pozorištancem Boka, sa pozorišnim predstavama i dramskim radionicama sa decom. Štramplica će biti jedan format za decu do šest godina."

Jasminin sin, Teodor Malogajski, o predstavi Pčelica Maja uči da leti, ima svoje mišeljenje:

"Predstava mi je sasvim OK, mada sam pčelicu Maju ipak nekako prerastao. Najviše mi se dopalo kada je Pavo padao na glavu, jer mi je to bilo mnogo smešno. Došao sam sam pre četiri dana u Berlin, a od prošlog dolaska porastao sam za šest centimetara. Lepo mi je u Berlinu, i već sam se upisao ovde u školu. Sa nemačkim jezikom ne stojim nikako, uskoro krećem u treći razred, i nadam se da ću nemački ipak nekako naučiti."

Aleksandar Filipović je zadovoljan što je njegova ćerkica najzad prisustvovala nečemu što je po njenom ukusu.

"Došao sam sa ćerkom koja ima četiri godine, ovo je jedna prelepa stvar, i mislim da bi češće trebalo ovako nešto da se organizuje. Iznenađen sam koliko u Berlinu ima dece ovog uzrasta, kao što je moja ćerka. Danas je ovo za njih zaista bio jedan fantastičan doživljaj. U Berlinu sam preko trideset godina, i bavim se menadžerstvom u oblasti sporta. Većim delom je to bila košarka, a sada je i fudbal aktuelan. Nastojimo da igrače sa Balkana plasiramo širom Evrope. Živeo sam u Beogradu gde sam igrao košarku, u srpskoj ligi, a kao junior igrao sam i sa Sašom Obradovićem i Aleksandrom Đorđevićem u Crvenoj Zvezdi, koji su kasnije ostvarili veliki uspeh kao igrači", kaže Aleksandar Filipović.

Jelena Mura smatra da se Štramplica za njenu ćerku došla u pravom trenutku, i više je nego zahvalna što je prva sezona krunisana jednom ovakvom predstavom.

"Od kako se pojavila Štramplica, upoznala sam dosta naših ljudi i mnogo više se družimo. Zahvaljujući njoj sam i saznala za ovu predstavu, u kojoj je moja ćerkica Jovana, zaista uživala. Ona ima dve i po godine, a u Štramplici nam je mnogo lepo, i obradovaćemo se ako preraste u vrtić. Osam godina sam u Berlinu, a došla sam iz Skoplja. Radim u IT sektoru, a suprug Marko se bavi finansijama. Jovana ide u vrtić i nastojim da pričam sa njom i srpski i nemački", kaže Jelena.

Porodica Babić, uspela je u kompletnom sastavu da proprati "muke" pčelice Maje, dok je naučila da leti, a sestre, trogodišnja Dana i četvorogodišnja Lenka, su saglasne kada je pčelica Maja u pitanju, i gotovo u glas saopštile:

"Mnogo volimo pčelicu Maju, i ova predstava nam se strašno dopala. Mi idemo zajedno u isti vrtić, i tamo ćemo svima da pričamo, kakvu smo lepu predstavu gledale."

Njihova mama, Kristina Aleksić-Babić je dodala:

"Jako nam se dopala predstava, deca su uživala, i većim delom se slatko smejala. A kada vidite dečje osmehe, možete da budete sigurni da je bilo savršeno. Njih dve su prvi put u jednom lutkarskom pozorištu, i ovo im je nešto potpuno novo. U početku nisu znale šta ih očekuje, ali sad su oduševljene, i već jedva čekaju da dođu ponovo. Imamo širok krug prijatelja iz naše zemlje, tako da Lenka i Dana imaju dosta mogućnosti da pričaju srpski sa drugom decom. U Berlinu sam devet godina, a suprug Dušan malo manje. Došli smo iz Beograda, Dušan je elektroinženjer, u firmi koja pravi sofrvere za druge firme. Ja sam molekularni biolog, radila sam na klinici Šarite, u farmaceutskoj kompaniji Bajer, a upravo sam dobila jedan novi posao, u Robert Koh institutu. U Beograd odlazimo sve ređe, na šta je najviše korona uticala. Nedostaju babe i dede, i ostala rodbina, a na drugo smo se nekako navikli."