Tagora u Srbiji - predavanje profesorke iz Indije Dipanite Date

„Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći, ali se ne usuđujem, strahujući da bi posumnjala u njih", samo je jedan od slavnih stihova pesnika čija dela recituju milioni zaljubljenih širom sveta poslednjih stotinu godina.

Veliki indijski pesnik Rabindranat Tagora, Šekspir Azije, prvi dobitnik Nobelove nagrade van evropskog kontinenta i veliki putnik koji je posetio više od 37 zemalja, stigao je 1926. godine Srbiju. Na beogradskoj železničkoj stanici okupilo se toliko ljubitelja poezije da dočeka slavnog pesnika, da je policija morala da zavodi red! Srdačan doček od strane srpskih domaćina i javnosti pamtio je do kraja života, a njegov dolazak je imao i veliku uticaj na recepciju njegovog izvanrednog dela koje je u Srbiji mnogo veće nego u velikom broju zemalja.

Toliko su ljudi njime bili oduševljeni, da se čak pojavio starac koji se posle njegovog odlaska šetao Slavijom obučen u indijsku narodnu nošnju, noseći sličnu dugu bradu, podsećajući ljude na slavnog pesnika...

Sada je, posle skoro stotinu godina, značajna profesorka iz Indije, gospođa Dipanita Data, završila istraživanje o boravku slavnog pesnika u Srbiji te davne 1926. godine. Pripremila je celu knjigu o ovoj temi, na kojoj radi već godinama. Pronašla je mnoštvo nepoznatih činjenica i značajnih informacija koje su stajale zaturene po arhivima i bibliotekama, i pripremila delo koje će Srbiji, ali i svetu, još više približiti slavnog i omiljenog književnika. A onda se, kao dugogodišnja članica Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, obratila ovom udruženju sa ponudom da svoja ekskluzivna naučna saznanja prvo podeli sa članovima i publikom ove institucije. Uz to, tokom predavanja profesorka čita u originalu na bengalskom Tagorinu poeziju, što je činio i sam Tagora kada je bio u Beogradu. Jer, poezija ima svoju ritmiku, atmosferu i dušu i ona se oseća samo kada se pažljivo osluškuju tanane niti maternjeg jezika.

Profesorka dr Dipanita Data trenutno je postdoktorski istraživač, dobitnik Tagorine nacionalne stipendije za kulturološka istraživanja Ministarstva kulture Indije. Kao naučnik, napisala je veći broj tematskih monografija o životu i književnom opusu Rabindranata Tagore, kao i o mahatmi Gandiju i njegovom odnosu prema Tagori. Takođe, pisala je i na teme u vezi sa savremenom indijskom knjižvnosti, feminizmom i postkolonijalnom Indijom. Svoje široko znanje iz navedenih istraživačkih oblasti dr Dipanita Data je podelila sa brojnim generacijama studenata kao univerzitetski profesor Univerziteta u Kalkuti, Džadavpur univerziteta, zatim Neotija univerziteta u Zapadnom Begalu, kao i Univerziteta u Beogradu gde je prisutna kao gostujući predavač. Njene profesionalne i akademske veze sa Srbijom su izrodile i osnivanje Tagorinog centra u Zrenjaninu. Njene knjige koriste se kao literatura na univerzitetima širom sveta.

Posle predavanja koje je već održano u sedištu Udruženja Adligat u Beogradu, profesorka će se u ponedeljak 18. aprila, uputiti u Arhiv Vojvodine u Novom Sadu i u gimnaziju u Inđiji, kako bi i Vojvođanima predstavila svoja naučna dostignuća, od kojih pojedina menjaju poznate stavove o Tagorinom boravku u našoj zemlji. Pored Tagorine posete, tema Dipanitinih predavanja je i pesnikov doživljaj sveta putem koncepta „jedinstva". Tagorino razumevanje „jednog sveta" u pogledu duhovno-kulturne ekologije, sa posebnim naglasnom na istočno-zapadni civilizacijski diskurs, posebna je tema interesovanja mnogih naučnika.

Profesorka je na svom predavanju govorila i o idejama međuzavisnosti, pregovaranja, saradnje, prekogranične razmene, kao i koncepta temporalnosti, te međuknjiževne i međukulturalne komunikacije. Tagora je svakako bio jedan od najistaknutijih ideja ove jedinstvene filozofije.

U legatu slavne profesorke Ileane Čure (1930-2016), koja je bila i članica osnivač Adligata, koja nam je zaveštala svoj legat - celokupnu biblioteku i arhivu, nalaze se i stolice na kojima je sedeo Tagore tokom posete Srbiji. Čovek koji je napisao više od hiljadu poema, 24 drame, osam romana, više od dve hiljade pesama uključujući tekst indijske himne, koji je posvetio život povezivanju istoka i zapada, čija poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svesti, pristuan je svom silinom svoga bića u Adligatu.

Ko si ti, čitaoče,

koji ćeš posle jednoga stoleća čitati pesme moje?

Ne mogu ti poslati nijedan cvet od ovog proletnjeg bogatstva,

nijednu traku zlata sa ovih oblaka gore.

Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu.

U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene

na minulo cveće pre stotinu leta.

U radosti svoga srca da osetiš živu radost

koja je pevala jednog proletnjeg jutra

šaljući svoj veseli glas preko stotinu leta.