Legat porodice Ružić - nameštaj i lični predmeti Vide i Miloša Crnjanskog

„Porodični legat kakav se retko sreće, ljudi kakvi se retko sreću, čije zasluge i životi ne smeju biti zaboravljeni, već moraju biti na pijadestalu našeg naroda", kaže Lazić.

„Dobroslav M. Ružić, to je čovek čiji život i karijera blistaju nad Srbijom kao zvezda zaštitnica. Od ranog detinjstva slušao sam o ovom "bibliotekaru nad bibliotekarima". To je čovek na kojeg se svaki bibliotekar ugleda, na kojeg svi gledaju sa poštovanjem, a čije je ime nedovoljno poznato javnosti", kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata.

Dobroslav M. Ružić (1854-1918) bio je bibliotekar kralja Petra I, gimnazijski profesor, književnik, senator, državni savetnik i ministar, čovek koji je tokom Prvog svetskog rata spasao Miroslavljevo jenvađelje. Bio je predsednik Srpske književne zadruge i Zadužbine Nikola Čupić, nadzirao je izgradnju crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

Njegova ćerka Vidosava - Vida Ružić, čija zaostavština je takođe uključena u porodični legat - to je supruga Miloša Crnjanskog, bez čije podrške je nezamisliv život velikog pisca.

U okviru legata porodice Ružić Adligatu su stigli zaista posebni darovi - trosed i dve fotelje iz dnevne sobe Miloša i Vide Crnjanski, zatim Vidina šivaća mašina, kao i mnoštvo stinijih, ali ne i manje značajnih, predmeta i arhivske građe.

Snimak koji je načinio Dobroslav D. Ružić, poklonodavac, kako Miloš Crnjanski i Vida sede na trosedu koji se sada nalazi u Adligatovom ogranku u Inđiji koji je sinoć otvoren za javnost, a koji je bračni par Crnjanski doneo iz Londona, dovoljno rečito govori o ovom bračnom paru, kao i o poklonjenim materijalima.

Električna šivaća mašina Vide Crnjanski koju su takođe doneli iz Londona u Beograd 1965. godine, a koja se pominje i u Romanu o Londonu, takođe je poklonjena Adligatu.

Poklonjene su dve knjige koje su pripadale Miloševom ocu Tomi Crnjanskom, tu su i knjige iz biblioteke Miloša Crnjanskog, neke sa posvetama, izuzetne fotografije - Crnjanski koji igra hokej sa potpisom velikog pisca itd.

Poklonjena je i značajna prepiska: dopisnice Kašikovića upućene Crnjanskom, nekoliko pisama u vezi prevoda Romana o Londonu na engleski jezik (sa M. Spanglerom). Tu je i izvod iz matične knjige venčanih Vide i Miloša, isečci iz novina, štampani tekst Engleske uspomene iz 1972, sa ispravkama koje je unosio lično Crnjanski. Poklonjeni su i papiri za pisma sa memorandumom Crnjanskog, njegove vizit karte, koverte sa adresom, Miloševa članska karta SSRNJ, pa čak i - opruge za vežbe ruku.

Tek sledi preuzimanje stvari iz zaostavštine Dobre M. Ružića, kao i ostalih članova porodice Ružić.

„Životi mnogih naših velikana sažeti su u ovom neobičnom legatu, ljudi koji su toliko učinili, koji su bili kao deo moje najuže porodice mnogo pre nego što sam imao prilike da njihove naslednike upoznam, mnogo pre nego što sam imao čast i obavezu da se, u ime institucije koju vodim, brinem o njihovim zaostavštinama. Svi ti ljudi su prilično propatili zbog nepravdi koje su doživljavali od države, medija, sugrađana... Predmeti su više od predmeta: sadrže deo njihove duše, i duše cele jedne generacije i vremena. Istovremeno se osećam ponizan i ponosan, tužan zbog svega što se događalo, srećan jer su takvi ljudi bili među nama. Uskoro ćemo za svaku ličnost obuhvaćenu ovim legatom objaviti detalje sa njihovim zaslugama", kaže Viktor Lazić.

Zaostavština obuhvata zaostavštine Miloša N. Ružića, Dobroslava - Dobru M. Ružića, Vidosavu - Vidu Ružić, Jovana - Jovu Ružića, Dragoslava - Dragana Ružića i Žarka M. Ružića. Ugovor je potpisan sa Dobroslavom D. Ružićem, uz podršku njegove supruge Lidije Ružić i sinova Dragoslavom i Jovanom.

Sa Dobroslavom D. Ružićem potpisan je ugovor o štampanju rukopisa njegovog dede Dobroslava M. Ružića Uspomena na kralja Petra, dodaje Lazić i najavljuje da će ovaj projekat biti u najvišem prioritetu u radu ovog udruženja narednih meseci.