Veče srpske pisane reči - osnove našeg identiteta i kulture

U zajedničkoj organizaciji Kulturnog i medijskog centra Srpski venac i Srpskih nedeljnih novina, čiji je ta ustanova izdavač, održano je Veče srpske pisane reči. Ovom manifestacijom obeležene su tri decenije samostalnog srpskog novinskog izdavaštva u Mađarskoj i prezentovani segmenti stvaralaštva desetak naših pesnika i prozaista, koji stvaraju na srpskom jeziku.

Direktorka KMC-a Srpski venac Zorica Jurković Ember čestitala je jubilej srpske pisane reči u Mađarskoj i istakla značaj koji je štampa na srpskom jeziku uvek imala za sve naše sunarodnike. Ona je iskazala svoje zadovoljstvo što se događaj odvija u prisustvu većeg broja posetilaca, s obzirom na restriktivne mere koje su bile donedavno na snazi, a neke su i dalje aktuelne, zbog pandemije virusa korona.

U programu su učestvovali Petar Milošević, koji je bio urednik kulturne rubrike nekada zajedničkih srpsko-hrvatsko-slovenačkih novina, a zatim čitavu deceniju glavni urednik Srpskih narodnih novina. Gost je bio i Dragomir Dujmov dugogodišnji saradnik srpskih listova u Mađarskoj i urednik rubrike Neven, namenjene deci i mladima. Sa dvojicom svojih kolega, razgovarao je Dragan Jakovljević, sadašnji glavni i odgovorni urednik Srpskih nedeljnih novina, koji je ovoga puta bio i moderator programa.

Pozivu organizatora su se, pored ostalih, odazvali i Vera Pejić Sutor, predsednica Samouprave Srba u Mađarskoj, Borislav Rus, predsednik Srpske samouprave u Budimpešti, Anica Pandurović, zamenik direktora Srpske škole Nikola Tesla u Budimpešti, Julijana Kotorčević, direktor Srpskog pedagoškog i metodološkog centra, Pera Lastić, direktor Srpskog instituta, dr Aleksander Urkom, šef Smera za srpski jezik i književnost Univerziteta ELTE i drugi. Prisutna je takođe bila i većina sadašnjih saradnika Srpskih nedeljnih novina, od kojih su neki sarađivali i u nekadašnjim Srpskim narodnim novinama.

U uvodnom delu programa, prof. Dragomir Dujmov je govorio o zaboravljenim srpskim listovima u Budimpešti, u periodu od 1866. do 1914, o kojima je svojevremeno napisao knjigu. Navodeći imena listova i časopisa iz prošlosti, on je govorio i o društvenoj klimi koja je tada vladala među srpskim intelektualcima u Pešti. Atmosferu iz minulih epoha dočarao je odabranim odlomcima iz starih listova.

Njihova uređivačka politika bila je slična: da vode brigu o pravima srpske nacionalne manjine u Austrijskom carstvu, odnosno Austrougarskoj monarhiji i da se staraju o jednakosti naših ljudi sa ostalim građanima monarhije. Dujmov je spomenuo sledeće listove: „Zastavu" Svetozara Miletića koja je sredinom 1867. iz Pešte prešla u Novi Sad, gde je izlazila sve do izbijanja Prvog svetskog rata; „Srpski dnevnik" barona Nikolića od Rudne, u čijem je zaglavlju stajalo da je to list za politiku, prosvetu, radinost i trgovinu; list „Novi vek", čiji se prvi broj pojavio u Budimpešti 1900. godine i koji, nažalost, nije dugo izlazio; „Male novine" koje su donosile vesti o životu Srba (paralelno sa „Malim novinama" Viktora Sekelja, postojale su i „Male novine" Nikole Markovića, koje su izlazile do 1905. godine); „Srpske novosti", koje su pored srpskih tema objavljivale i vesti iz sveta, a izlazile su od 1902. do 1904. godine; „Glasnik" koji je izlazio tokom 1904. godine, a čiji su se primerci sačuvali u Sečenjijevoj biblioteci u Budimpešti.

Sadržaj lista „Topola" bio je koncipiran za političku propagandu, u nameri da se veliča dinastija Karađorđevića, a ruši ugled kraljevske kuće Obrenovića. Pojavio se 1902. i iste godine nestao, nakon objavljenog drugog broja.

„Neki listovi su trajali duže, neki kraće vreme, jedni su se rađali, a drugi gasili, ali su svi zastupali interese srpstva", rekao je profesor Dujmov nakon iscrpnog izlaganja.

Petar Milošević je izneo svoja zanimljiva iskustva, stečena tokom rada u „Srpskim narodnim novinama", prisećajući se vremena kada su novine rađene bez digitalnih informacionih sistema, kada se teže dolazilo do informacija, a tekstovi iz rukopisa prekucavani su na pisaćim mašinama. Zahtevan novinarski zanat „pekao" se usput. Praćeni su svi događaji značajni za srpsku zajednicu, a nedeljnik je imao raznovrsne rubrike i pristizao u svaku srpsku kuću širom Mađarske.

Gost je podsetio prisutne na politička dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, koja su se odrazila i na nacionalne manjine u Mađarskoj. Zajednička organizacija - Demokratski savez Južnih Slovena u Mađarskoj se tokom 1991. godine raspala, što je uticalo i na tadašnji nedeljnik Narodne novine, koje su najpre izlazile na osam, a zatim na dvanaest strana, na srpskom, hrvatskom i slovenačkom jeziku. Štampane su u Budimpešti, latinicom i ćirilicom.

Od maja 2003. godine periodično izlazi Neven, kao književni dodatak, nekada Srpskih narodnih novina, a kasnije i Srpskih nedeljnih novina, u saradnji sa Zadužbinom Jakova Ignjatovića u Budimpešti.

Dragan Jakovljević je istakao značaj Teodora Pavlovića (1804-1854), koji je bio sekretar Matice srpske, pokretač i urednik prvih srpskih političkih novina u Pešti, urednik Letopisa Matice srpske. Potom se osvrnuo na aktuelni trenutak srpskog nedeljnika u Mađarskoj i zahvalio svim prethodnicima i sadašnjoj generaciji novinara, koja svojim radom i trudom doprinosi negovanju srpske pisane reči u Mađarskoj i ujedno informisanju srpske zajednice.

"Novine su u protekle tri decenije menjale izdavače, izgled, naziv, saradnike, delimično i koncepciju, ali je njihov cilj uvek bio isti: da informišu, edukuju, pa i zabave naše sunarodnike u Mađarskoj, na maternjem jeziku. Danas naš list ima svoje štampano i internet izdanje, s tim što se trudimo da ono elektronsko ne bude kopija štampanog, koje je i dalje rezervisano za najvažnije i detaljnije članke. Na internet uglavnom postavljamo najave članaka i kraće vesti, kao i multimedijalne sadržaje, kojih nema u novinama iz tehničkih razloga. To su galerije fotografija, video zapisi i slični sadržaji - rekao je Jakovljević koji se, osim novinarima i urednicima, zahvalio i dosadašnjim izdavačima srpskih listova u Mađarskoj u poslednje tri decenije: Srpskom demokratskom savezu, Samoupravi Srba u Mađarskoj, Kancelariji SSM-a i KMC-u Srpski venac.

U drugom delu večeri, svoje pesme i kraće odlomke iz proznih dela čitali su njihovi autori: Petar Milošević, Dragomir Dujmov, Dragana Meseldžija, Slavica Zeljković, Zoran Meseldžija, Aleksander Urkom i Dobrila Borojević.

Pri kraju programa, saradnicima nekadašnjih Srpskih narodnih novina i današnjih Srpskih nedeljnih novina Zorica Jurković Ember je u ime ustanove na čijem je čelu, uručila zahvalnice za dugogodišnji, dragocen doprinos informisanju srpske zajednice u Mađarskoj. Zahvalnice su primili: Petar Milošević, Dragomir Dujmov, Dragan Jakovljević, Ivan Jakšić, Dobrila Borojević, Dragana Meseldžija, Slavica Zeljković, Katarina Bači, Ferenc Iboš i Tibor Fiksel. Priznanja u vidu zahvalnica namenjena su takođe i Predragu Stepanoviću, Milanu Nedeljkoviću, Evici Šišković, Predragu Mandiću, Radojki Gorjanac, Vojislavu Galiću, Snežani Milivojević, Milanu Stepanovu, Žaklini Stepanov, Stanislavi Đeneš, Diani Đurić, Predragu Aleksovu i Danici Aćimović.

Ovom prilikom uručeno je i tradicionalno priznanje SNN-a Teodor Pavlović, za novinarstvo i publicistiku. Ovogodišnji laureati su Vanja Vasić iz RTS-a i Slavica Zeljković iz Srpskih nedeljnih novina, za rezultate ostvarene tokom dugogodišnjeg rada na informisanju srpske zajednice u Mađarskoj, javnosti u našoj matici i rasejanju.

Atmosferu tokom Večeri srpske pisane reči, svojom muzikom je ulepšala Marija Rašić, studentkinja na Muzičkoj akademiji Ferenc List u Budimpešti, izvodeći numere na akustičnoj gitari.

Za ovu priliku je profesorka likovne umetnosti Izabela Borza, u prostorijama KMC-a Srpski venac priredila izložbu naslovnih stranica nekadašnjih srpskih glasila na ovim prostorima. Vizuelno je predstavljen protok vremena i razvoj naših štampanih medija, kako vizuelni, tako i koncepcijski i sadržajni.

Na kraju programa priređen je koktel za sve prisutne, za koji se takođe pobrinuo Kulturni i medijski centar Srpski venac.