Banja Vrujci postala utočište gastarbajtera

"Došao sam sredinom jula da se odmorim u Banji Vrujci. Onda se ispostavilo da imam probleme sa kolenima, ali i da zbog zatvaranja granica ne mogu da se vratim u Austriju. Kako u ovom divnom selu nema korone, odlučio sam sa suprugom da ostanemo da se lečim i odmarmo do kraja avgusta".

Milan Dučić iz Graca nije jedini naš čovek iz dijaspore, koji ovih dana boravi u Banji Vrujci. Ima još osamdesetak gastarbajtera, koji su smešteni u hotelu "Vrujci", najvećem turističkom objektu, okolnim vilama, ali i u svojim kućama i vikendicama.

Banja Vrujci je smeštena u selu Gornja Toplica, na pola puta od Ljiga do Mionice i na sat vožnje novim auto-putem od Beograda, aerodroma "Nikola Tesla" i aerodroma u Lađevcima kod Kraljeva. Već devedeset godina Banja Vrujci je odmaralište, ali i lečilište, jer reka Toplica ima blagotvornu vodu i blato za lečenje bolesti kostiju. Njena okolina je bogata istorijskim mestima, kao što su Ribnička pećina, Struganik i rodna kuća vojvode Živojina Mišića, Ravna Gora i spomenik đeneralu Draži, Mionica, Divčibare, Rajac, manastiri - Lelić, Ćelije, Bogovađa.

"Zahvaljujući našim radnicima na privremenom radu u zemljama Evrope, koji su sada na privremenom odmoru u našoj banji, hotel "Vrujci" usred epidemije korone virusa radi sa devedeset odsto kapaciteta. Svi naši kapaciteti smeštaja i lečilišta zauzeti su do 20. septembra", hvali nam se direktor hotela Ivan Radović.

Lekovitost vode reke Toplice otkrili još srpski ratnici, koji su u vreme mnogobrojnih bitaka u Balkanskim ratovima, a naročito posle Kolubarske bitke u Velikom ratu, vidali svoje rane i druge boljke kupajući se. I seljankama, koje su dugo stajale bose u reci potapajući i kiseleći ćeten i konoplje, rane na nogama su posle toga brže zarastale, a reumatične i druge bolesti iščezavale. Posebna vrednost je moć vrujačke vode da pomogne u lečenju nerotkinja. Mnogo puta do sada su ljudi iz hotela, u ime Vrujaca, kumovali dugo željenom detetu dajući mu najčešće ime Toplica ili Vrujka.

"Opština Mionica i država Srbija su još 1935. godine počeli da rade na formiranju banje kao odmarališta i lečilišta. Prvo kupatilo "Živojin Mišić" podignuto je 1938. sa dva bazena, muškom i ženskom, na samim izvorima tople vode. Godine 1953. uz svaki bazen je dozidana po jedna svlačionica. Na betonskoj ploči uzidanoj na užoj spoljašnjoj strani kupatila stoji sledeći natpis: "Opštinsko narodno kupatilo Vojvoda Mišić - podigoše građani izginulim i pomrlim ratnicima, od 1912. do 1919. godine za uspomenu 1938. godine."

Dve i po decenije kasnije podignut je hotel "Vrujci", čime je objedinjen rad bazena kao lečilišta, ugostiteljstva sa smeštajem, sportske i rekreativne aktivnosti", priča nam kratku istoriju ove banje direktor Ivan Radović, koji već 17 godina radi u ovom hotelu.

Za ovo divno mesto, smešteno u dolini planinske reke, a okruženo brdima, prepunim voćnjacima i pašnjacima, priča se da je seljačka banja, jer su se do skoro i seljani lečili u potocima, tako što su sedeli u vodi i mazali se lekovitim blatom. Toga više nema, jer je Banja Vrujci uz pomoć opštine i države popločala reku i investirala u infrastukturu. U banji pored hotela radi i još jedna turistički kompleks sa bazenom i ogromnim toboganom, koja je dobila nezvanino ime Nova banja. Tvorac Nove banje je profesor dr Milisav Čutović, začetnik zlatiborske „Čigote". Aktivna je i konoba "Kondir" sa bazenom i odličnom kuhinjom, najpoznatije seoske porodice Kovačević.

"Svi su naši banjski objekti puni gostiju, jer Banja Vrujci nema koronu, što ga čini idelanim mestom za bake i deke, koji su došli sa unucima iz velikih gradova, da se odmore i uživaju u razvoju svojih potomaka. Mi se svi odrasli pridaržamo mera zaštite, ali deca su slobodna da se igraju i kupaju po čitav dan. Uveče je vazduh svež pa divno spavaju", opisuje ovaj mali seoski raj Sveto Kovačević, vladnik "Kondira", koji je, takođe, rasprodat do kraja septembra.

Odlična popunjenost i sve veće interesovanje gostiju, posebno iz dijaspore, povećali su potražnju za smeštajem i boravkom u Banji Vrujci. Na to su prvi reagovali zaposleni u Hotelu "Vrujci", koji su prepoznali srpsku dijasporu kao tržište kome treba da se obraćaju i da ga osvajaju.

"Kako je naš hotel privatizovan od strane Srpkinje iz Londona i Rumuna iz Temišvara, mi već imamo jake veze sa srpskom dijasporom. Odlučili smo, međutim, da činjenicu da je hotel postao utočište gastarbajtera, to pretvorimo u dugoročnu poslovnu saradnju sa našim organizacijama i ljudima iz rasejanja", priča nam direktor hotela Ivan Radović.

Naši ljudi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske sa kojima smo razgovarali, oduševljeni su lepotom prirode i same banje.

"Da Evropljani upoznaju Banju Vrujci, shvatili bi da je naša otadžbina prekrasna i da su naše banje kao i njihove, lek za naše organizme i raj za našu dušu", poetski se izražava Vlada Vujačić iz Ciriha.

Stručne analize su pokazale da u zemljama nemačkog govornog područja, Austriji, Nemačkoj i Švajvarskoj, živi najveći broj iseljenih Srba iz Srbije i da oni predstavljaju prvu ciljnu grupu, kojoj će hotel "Vrujci" da se obrati za saradnju.

"Već krajem leta uputićemo našim ambasadama, eparhijama, klubovima, udruženjima, savezima i uglednim ličnostima iz srpske kolonije u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj pozive da posete Banju Vrujci i naš hotel. Da se upoznaju sa našim planovima o pretvaranju hotela u utočište gastarbajtera i u tačku spajanja matice i dijaspore. Nadam se da ćemo se dogovoriti da kada se granice otvore, da u Beču, Štutagrt i Cirihu predtavimo našim ljudima prirodno blago i lepote Banje Vrujci i njene okoline ", otkriva nam direktor Ivan Radović.