Veliko hvala Borivoju Bori Dragaševiću

Rođen je 8. decembra 1924. u Kragujevcu, u oficirskoj porodici koja je živela u Dalmaciji, Crnoj Gori, Hercegovini i u Srbiji. Stanovali su u Beogradu za vreme bombardovanja 1941. Pobegao je u Grčku 1944, zatim prešao u italijanski logor odakle su izbeglice kasnije prebačene u nemački logor. Stigao je u Kanadu 1948. godine. Prvo je radio na građevini u Ontario Hajdro na severu te provincije. Prešao je u Nijagaru gde je postao jedan od osnivača Crkve Svetog Đorđa i njegovog hora.

Nastavio je rad za istu firmu kao tehničar u Torontu gde je postao aktivan član Crkve i hora „Sveti Sava". Kao dugogodišnji direktor Radio Šumadije podržavao je sve patriotske aktivnosti u korist Srbije, njene Crkve i naroda i u Kanadi. Kao predsednik Srpske narodne odbrane organizovao je Srpski dan u Nijagari više od 30 godina. U ime SNO bio je jedan od inicijatora da se baš na tom mestu podigne spomenik Nikoli Tesli. Zabeležio je svoj životni put u autobiografiji „Stopama predaka", a sav novac od prodaje knjige poslao je srpskoj siročadi u Gnjilane na Kosovu.

Za svoj dugogodišnji rad i promovisanje Srba i Srbiju - od radija, preko „Glasa kanadskih Srba" čiji je glavni urednik bio pune dve decenije, do raznih organizacija, prestolonaslednik Aleksandar mu je dodelio Orden Krune s Velikim krstom prvog reda, a Kanada ga je odlikovala Medaljom Kraljice Elizabete za njegov doprinos mulitikulturalizmu.

Kada je, u čast generalu Jovanu Dragaševiću (1836-1915), ratniku, književniku i utemeljivaču vojne štampe u Srbiji, povodom 100 godina od smrti, u Domu Vojske Srbije, u Beogradu otkriveno spomen-obeležje sa njegovim likom, pročitano je pozdravno pismo koje je iz Toronta poslao njegov praunuk Bora:

"Presrećan sam što se Jovanu Dragaševiću na ovaj način odaje priznanje za njegov rad i doprinos, kao i za kovanicu „Samo sloga Srbina spasava". Poznato je da se moj pradeda svojevremeno požalio svome prijatelju, književniku Jovanu Boškoviću, rektoru Velike škole i ministru prosvete, što se njegova kovanica uzimala kao narodna poslovica. U jednom pismu on kaže: „Istina, milo bijaše mi što se ta moja izreka unosi u narodne umotvorine, ali i žao mi bijaše da se moje lično od mene još za života otima."

Prateći Jovanov primer koji je prenet s kolena na koleno, na mog dedu Borivoja, potom na mog oca Dragora i na mene, posvetio sam ceo život u Srbiji i Kanadi u odbrani Srbije i srpstva, što je opisano i u mojim memoarima.

Kad je dobio odlikovanje kraljevskog doma Karađorđević, Bora Dragašević je, u razgovoru sa Radmilom Lončar, ne skrivajući emocije, istakao:

"Orden Krune doživljavam kao veličanstven dar, možda na kraju mog života, kao oličenje spomena na moj rad i moju spremnost još od najranijih mladalačkih dana da žrtvujem svoj život za Srbiju i našu monarhiju. Od rođenja sam odgajan na amanetu predaka, u tradicionalnoj srpskoj kraljevskoj oficirskoj porodici kojoj su kroz celu njenu istoriju simboli srpstva bili kruna, kraljevi iz dinastije Karađorđević, pravoslavna hrišćanska vera i srpska svetosavska tradicija.

Onima koji su bili bliski ovom patrioti žao je što nije dočekao da, u čast Dana državnosti Srbije, 15. februara 2020, vidi Nijagarine vodopade osvetljene u bojama zastave njegove voljene Srbije.