Molitveni doručak 2020. u odbrani hrišćana

Sveštenici, misionari, političari, naučnici, umetnici, sportisti, studenti, doktori, poslovni ljudi i drugi predstavnici svetske elite iz Amerike i sveta su se okupili da izgrade i razviju prijateljstvo, prodube svoju veru u Boga i podele svoja verska iskustva kako bi osnažili veze između naroda i doprineli izradnji mira u svetu.

Od prvoga molitvenog doručka koji je održan 1953. godine kada je Dvajt D. Ajzenhauer, tadašnji predsednik SAD-a bio prisutan na ovom događaju, američki predsednici su bili redovni gosti na molitvenom doručku. Ove godine Donald Tramp je četvrti put prisustvovao molitvenom doručku kao predsednik SAD-a zajedno sa članovima svog kabineta Majk Pensom, podpredsednikom SAD-a, i drugim predstavnicima američke administracije.

U ime Republike Srbije, pored ostalih prisutni su bili Meho Mahmutović, državni sekretar u ministarstvu zdravlja Vlade Republike Srbije i Nj.K.V. prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević.

Ako se pogleda istorija molitvenih doručaka, mnoge ličnosti koji su doprineli miru i produbljivanju vere i ljubavi prema Bogu u svetu su bili njegovi počasni gosti.

Predsednik Tramp je zaželeo dobrodošlicu svim verskim i drugim predvodnicima u svetu:

„Mi znamo da je naša nacija jača, naša budućnost svetlija i naše radost veća kada se okrenemo Bogu i pitamo ga da podeli svoju milost sa našim životima. U Americi mi slavimo veru, negujemo religiju, podižemo naše glasove u molitvi i podižemo naše glasove u slavi Boga...Danas možemo ponosno reći da je vera živa, zdrava i napredna u Americi. Niko to ne može promeniti...Nešto što nije učinjeno sasvim dovoljno - tj. ako bih mogao reći nije učinjeno uopšte - a mi smo učinili da stojimo uz progonjene hrišćane i verske manjine svuda u svetu kako to niko nije učinio ranije. Svako od nas ovde danas učvršćuje ove večne istine: vera nas održava slobodnim. Molitva nas čini jačim... Vera u našoj zemlji i svuda u svetu, a posebno određene vere, su pod opsadom. To se neće dogoditi. Mi ćemo zaštititi naše religije. Mi ćemo zaštititi hrišćane."

Nakon ovih reči predsednik Tramp je doživeo veliki aplauz sa nadom nekih od prisutnih da će se ove njegove reči obistiniti u odbrani i zaštiti hrišćana i njihovih hramova na Kosovu i Metohiji.

Nakon reči dobrodošlice, prisutni su se pomolili kako bi ojačali veze sa prijateljima, bližnjima i drugim narodima. U sali je prevladao zajednički osećaj mirnoće duha i glasa mira i razumevanja među narodima. Za vreme molitve i kasnije u razgovoru učesnici su prolazili zajedničku posvećenost vrlinama dobrote i brige za druge.

Artur Bruks, profesor Harvard univerziteta, bio je glavni govornik i on je istakao potrebu „voleti drugog" uprkos političkim razlikama. On je rekao da nam Bog daje snage da volimo svog neprijatelja: „da izbacimo politički prezir iz svog srca."

Ako je naš život zasnovan na vrlinama dobra i brige za druge, naš duh može dostići moralnu čistotu kojoj bi svako ljudsko biće trebalo da teži. Ovako ovaploćenje duha može napraviti veliko delo u našem i životima drugih ljudi.

Nakon Molitvenog doručka, Dane A. Medić, predsednik Srpskog narodnog saveza, i Miloš Rastović, koordinator za kulturu, sastali su se u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Luke u Vašingtonu sa episkopom dioklijskim g. Metodijem koji je pretučen tokom litije u Crnoj gori.

Vladika Metodije ih je upoznao sa položajem Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i novim Zakonom o slobodi veroispovesti. U razgovoru sa vladikom Metodijem, ocem Mihajlom Backovićem, ocem Vasilijem Vranićem i članovima Crkvenog odbora crkve Sv. Luke u Vašingtonu razgovarano je o načinima na koji srpska dijaspora u Americi može pomoći srpsku pravoslavnu crkvu u bratskoj Crnoj gori.