Dokument o pomilovanju Napoleona "milosrdnog" u "Adligatu"

Za Dan Adligata, iz Francuske, a preko Italije, stigao je dokument iz 1807. godine sa originalnim potpisom imperatora Napoleona I Bonaparte (1769-1821).

„Radi se o poklonu jedne grofice, koja nije želela da se njeno ime objavi. Međutim, troškovi u vezi sa porezima, transportom, osiguranjem, proverom autentičnosti bili su toliki da smo morali da angažujemo donatore u Beogradu da pomognu u njihovom pokrivanju", kaže Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat i dodaje:

„Nijedan veliki muzej na svetu nije veliki ako baštini samo lokalne artifakte, ma koliko oni značajni bili za svet. Luvr i Britanski muzej podjednako su značajni zbog svojih egipatskih i drugih svetskih zbirki, kao i zbog zbirki Francuske i Britanije. U tom pravcu i mi razvijamo Adligat, sa željom da se stvori svetsko čvorište kulture, umetnost i nauke. Nabavka dokumenta ovakvog značaja je samo jedan, ali važan korak u tom pravcu."

Radi se o neuobičajeno velikom dokumentu za to vreme ratova i kriza, što mu daje poseban značaj i vrednost. Potpisan je u slavnoj Palati Fonteblo u Parizu, 27. septembra 1807. godine. Jedan od najslavnijih vojskovođa istorije, dokument kojim se daje milost dezerteru Aleksandru Bernaru Radelskom osuđenom na „šesnaest godina nošenja kugle sa okovima i 1.500 franaka kazne", potpisao je samo sa „Napoleon" uz obrazloženje: „dajemo prednost milosrđu nad strogosti zakona". Pa ipak, osuđenik je dobio samo obično, a ne i potpuno pomilovanje.

Dokument sadrži još tri potpisa. Najznačajniji se svakako potpis arhikancelara imperije Žana Žaka Reži de Kambaseresa (1753-1824), vojvode Vojvodstva Parme, predsednika komisije i jednog od autora slavnog Napoleonovog zakonika za koji je sam Napoleon govorio: „Slavu mojih 40 pobeda potamniće jedan Vaterlo, ali slavu moga zakonika ništa neće potamneti". To je svakako jedan od najznačajnijih pravnih akata u istoriji sveta čiji je uticaj na sveukupno pravo i na pravo mnogih pojedinačnih zemalja, ogroman.

Dokument je potpisao i tadašnji francuski ministar pravde, senator i vojvoda Klod Ambroaz Renjije (1746-1814) i državni sekretar, vojvoda i jedan od najbližih Napoleonovih saradnika Ig Bernar Mare (1763-1839).

„Posredna veza ovog dokumenta sa Napoleonovim zakonikom svakako će biti razlog zašto verujemo da će stotine pravnika i naročito studenata prava želeti da poseti Adligat. U našoj redovnoj turi već je planirano da se istakne i veza Napoleona sa Srbijom, koja je višestruka i kompleksna. Napoloenova osvajanja i diplomatske akcije uveliko su se odražavale na Prvi srpski ustanak. Poznata je tvrdnja da se divio Karađorđu, kojeg je smatrao najboljim vojskovođom na svetu a srpske vojskovođe su mu na neki način okončale karijeru - od 37 ruskih generala koji su učestvovali u Borodinskoj bici čak 10 su bili Srbi ili srpskog porekla.

„Ono što me je posebno fasciniralo kod ovog dokumenta jeste to što je zarobljenik slovenskog porekla, iz posebne jedinice francuske vojske koja je formirana od bivših zarobljenika i od ljudi sa osvojenih teritorija. Zatim, svedočanstvo o neprikosnovenom pravnom uređenju francuske imperije. Jedan običan dezerter prošao je komplikovane sudske procese a na kraju, da bi bio pomilovan, odobrenje je moralo da potpiše troje visokih državnih činovnika i sam imperator. Fascinantno!", kaže potpredsednica Adligata, advokat Gorica Lazić.