Bal u čast prosvetitelja i u Bazelu

Svetosavski bal zvanično je 1846. godine ustanovio knez Miloš Obrenović. Svetosavski bal tada postaje još jedan vid obeležavanja Dana Svetog Save. Specijalno za tu priliku, Miloš Obrenović je od austrijskog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg naručio i prigodnu kompoziciju. Pomenuti Srpski kadril premijerno je izveden upravo 1846. godine, a čuveni kompozitor u njemu je iskoristio motive starih srpskih pesama. Pomenuta svetkovina se ujedno smatra i pretečom srpskih dvorskih balova.

U Srbiju je običaj njihovog održavanja dospeo pravo iz Beča, i to zaslugom mlađeg sina kneza Miloša, Mihajla Obrenovića. Njegov naslednik, kralj Milan Obrenović, nastavio je ovu tradiciju podigavši je tokom godina na evropski nivo.

Od tada pa do danas, sa kratkim prekidom nakon Drugog svetskog rata, na Savin dan naši sunarodnici su se okupljali širom sveta na ovj svetkovini.

Svetosavski program u Bazelu, koji je sastavljen po uzoru na prošla vremena, očarao je prisutne, od himne Svetom Savi, preko igara koje su se igrale na dvorskim balovima pa sve do Srpskog kadrila. Svečane balske haljine, frakovi, plamen sveća i odbrane melodije su svečanu salu Grand kazina pretvorile u dvorac iz 18. veka.

Idejni tvorci ovog okupljanja su članovi grupe Arno koju čine Andrijana Adamović, Jovica Milutinović, Nenad Janjić, Slobodan Novaković i Tatjana Vučelić.

U samom programu su učestvovali Peđa Ristić, književnik, grupa Arno, Tatjana Vučelić i KUD Kikac i mnogi drugi...

Program su otvorili Andrijana Adamović i Peđa Ristić. Gostima se rečima podrške obratio i ambasador Republike Srbije Goran Bradić. Događaju je prisustvovala i Natalija Grujić, ataše za kulturu Srbije.