"Po delima njihovim poznaćete ih" (Mt. 7,16), u nedelju na RTS Svet, 17.13

Duboki su srpski tragovi u Svetoj zemlji.

Sveti Sava, utemeljivač srpske crkve, na svoje prvo pokloničko putovanje u kolevku hrišćanstva, otišao je 1229. godine. Od tada, i nekoliko stotina godina kasnije, brojne su crkve i manastiri bili u vlasništvu srpske crkve i države.

Na prvom putovanju u Jerusalim, Sveti Sava zadužio je celokupno hrišćanstvo - kupio je kuću Jovana Bogoslova, u kojoj se nalazi Sionska gornica, Soba Tajne večere, a ispod nje, u istoj kući je i Davidov grob, drugo po važnosti mesto koje hodočaste Jevreji. 

Uz Gornicu, Crkvu i kuću Svetog Jovana Bogoslova, Sveti Sava daće kao metoh lavri Svetog Save Osvećenog, po kome je i dobio monaško ime. Pored crkve Svetog Jovana, sagradio je i manastir Časnog krsta, i to na mestu gde je raslo drvo od koga je načinjen krst na kome je Gospod raspet. Sveti Sava osnovaće i srpsku monašku koloniju u manastiru Svetog Save Osvećenog - Mar Sab, i njime će Srbi upravljati 130 godina.

Do manastira, koji čuvaju beduini, dolazi se kroz palestinsku teritoriju, prolazeći kroz Vitlejem, jedino mesto duž granice koje nije opasano takozvanim zaštitnim zidom. Ovaj bezbednosni zid dug je preko šest stotina kilometara, visok 12 metara i opremljen najsavremenijim radarskim sistemima.

I taj i takav odbrambeni zid bi se mogao razumevati kroz činjenicu da Jevreji kroz čitavu svoju istoriju posebno drže do vrednosti slobode i pravde, što je transistorijska vertikala koja ima uporište u sistemu vrednosti zajedničkom i Jevrejima i Srbima.

Bilo je ovo i polazište za održavanje međunarodnog akademskog okruglog stola posvećenog odnosima Izraela i Srbije, stradanju dvaju naroda i kulturi sećanja.

Organizatori ovog skupa bili su Međunarodna ekspertska grupa GH7, koju predvodi dr Gideon Grajf, vodeći istoričar Holokausta, izraelski Centar za kontraobaveštajne studije, beogradski Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, Centar za društvenu stabilnost i Arhiv Vojvodine iz Novog Sada.

Na skupu, koji se izvan svih očekivanja pretvorio u vrlo spontan, živ i sadržajan razgovor, aktivno je učestvovalo preko 30 eminentnih stručnjaka iz Srbije, Izraela, Italije, Holandije, SAD i Nemačke, a svedočili su i preživeli logoraši Jelena Buhač Radojčić, Smilja Tišma i Gojko Rončević Mraović.

Tom prilikom, usvojena je Jerusalimska deklaracija, povodom 80 godina od početka Drugog svetskog rata, kao doprinos borbi protiv antisemitizma, ksenofobije, neofašizma i svih oblika diskriminacije, a u znak sećanja na sve žrtve fašizma, Holokausta i genocida.

Predstavnike naučne i kulturne delegacije iz Srbije primio je, i boravak u Svetoj zemlji blagoslovio, patrijarh svetog grada Jerusalima i sve Palestine, Teofil Treći.

Autor emisije Milena Vujović

Snimatelj Goran Koprivica