Sabranja u Mitropoliji australijsko-novozelandskoj

33. Srpski folklorni festival održan je od 9. do 11. avgusta u Bonirigu, u Australiji. Episkop Mitopolije australijsko-novozelandske Siluan upoznao je prisutne sa projektom veoma značajnim za srpsku zajednicu - Koledžom Svetog Save i pozvao ih da se okupe 7. septembra 2019. godine na Koledžu, gde će biti održana proslavita velikih jubileja Srpske Crkve - osam vekova samostalnosti i sedam decenija Srpske pravoslavne crkve u Australiji i Novom Zelandu.

U Srpskom sportskom centru Bonirig 9. avgusta 2019. godine otvoren je 33. Srpski folklorni festival. Prvoj večeri festivala nastup odabranih folklornih grupa pratile su ugledne zvanice iz javnog i političkog života Australije.

"Rujemo se u Gospodu što smo danas okupljeni i što smo došli sa raznih strana da projavimo naše jedinstvo. Preko festivala, ali i na drugim mestima na kojima se okupljamo i sabiramo, projavljujemo našu suštinsku nit, a to je da smo složni kao srpski narod i svesni da treba da održimo sebe, svoju veru i svoju kulturu, a da time obogatimo ovu zemlju i narode koji nas okružuju, da budemo „so zemlji i svetlost svetu" po rečima svetog Jevanđelja.

Episkop Siluan je upoznao prisutne i sa projektom veoma značajnim za srpsku zajednicu - Koledžom Svetog Save - koji će obeležiti novo poglavlje srpskog naroda na Petom kontinentu:

"U koledžu Svetog Save vaspitavaćemo decu upućujući ih na pravilan pogled na život koji će u sebi nositi pečat Svetosavskog etosa koji će ih nadahnjivati. Upravo je kodeks Svetog Save pomogao da se kao narod održimo."

Episkop Siluan je pozvao narod da se okupi 7. septembra 2019. godine na Koledžu, gde će biti održana proslavita velikih jubileja Srpske Crkve - osam vekova samostalnosti i sedam decenija Srpske pravoslavne crkve u Australiji i Novom Zelandu.

"Tom prilikom, uz uvažene goste iz drugih pomesnih Crkava i političkog života Novog Južnog Velsa, posetiće nas i visokoprepodobni arhimandrit Metodije, iguman Carske lavre Hilandara, čija poseta će imati nemerljiv značaj za vernu decu Svetog Save", poručio je vladika Siluan.

U subotu, 10. avgusta 2019. godine, na imanju Koledža Svetog Save organizovan je ručak blagodarnosti za sve one koji su u proteklom periodu doprineli izgradnji zgrade budućeg Koledža.

Episkop Siluan je srdačno pozdravio sve koji su se odazvali pozivu.

"Ovo je samo mali znak pažnje i zahvalnosti za one koji se svojim nesebičnim radom i trudom ugrađuju u zgradu Koledža Svetog Save, poručio je episkop i prisutne upoznao sa trenutnim i budućim radovima kao i napretkom po pitanju registracije škole i njenog plana i programa.

"Upravo etos škole koji ćemo negovati biće ono po čemu će naša škola biti prepoznatljiva, poručio je episkop i zahvalio kumovima Koledža i svima koji su od početka gradnje doprineli izgradnji škole na bilo koji način:

"Naša želja je da cela srpska zajednica bude uključena u projekat Koledža, jer smo konačno blizu da imamo svoju prvu školu u Australiji.

U osmu nedelju po Duhovima, 11. avgusta 2019. godine, episkop Siluan služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija u Kabramti.

Sasluživali su protojereji-stavrofori Đuro Đurđević i Nikola Bilić, protođakon Petar Mrakić i đakon Miloš Raketić, uz prisluživanje velikog broja čtečeva iz Sidneja.

"Današnja jevanđelska priča o umnoženju hlebova i ribe, ukazuje na znamenje koje je Hristos učinio u vremenu i prostoru ljudske istorije, ali istovremeno i na Tajnu Crkve - On je hleb koji silazi sa neba i daje se rodu ljudskom. Hleb koji jedini može da utoli onu glad duhovnu ako Mu se pristupa sa verom, strahom i ljubavlju. Zato treba da se radujemo što smo prizvani da budemo udovi Njegovog tela", poručio je episkop.

Posle Svete Liturgije, episkop je posetio završni dan 33. Srpskog folklornog festivala u Bonirigu, na kome su nastupile folklorne grupe iz cele Australije. Tom prilikom, vladika Siluan se obratio prisutnima i istakao značaj saborovanja srpskog naroda kao projave jedinstva i sloge:

"Negujući našu tradiciju, mi ne samo da utvrđujemo srpsko kulturno nasleđe, već i obogaćujemo društvo koje nas okružuje."

broj komentara 0 pošalji komentar