Rim: Čula se i srpska muka na konferenciji o posledicama NATO bombardovanja

Na Konferenciji su po prvi put govorili predstavnici Vlade - ministarka zdravlja Republike Italije Đulija Grilo, zatim predsednik Četvrte komisije za odbranu u Domu poslanika Đanluka Rico, bivši predsednik Četvrte komisije za istraživanje posledica osiromašenog uranijuma Đanpjero Skanu, izaslanik ministra odbrane Italije Veronika Forteci.

U radu Konferencije učestvovali su i srpski predstavnici Darko Laketić, predsednik Komisije Skupštine Srbije za istragu posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana Srbije, i Srđan Aleksić, advokat iz Niša, organizator prve Međunarodne konferencije o posledicama bombardovanja u Srbiji.

Govornici iz Italije podsetili su na stravični zdravstveni bilans italijanskih vojnika koji su učestvovali u mirovnim misijama na terenima bombardovanim NATO projektilima sa osiromašenim uranijumom - 365 umrlih i više od 7.500 obolelih. Podsetili su i da su oboleli i porodice preminulih dobili na stotine presuda.

Ministarka zdravlja Đulija Grilo naglasila je da su prethodne tri Komisije koje su se bavile ovim pitanjem došle do neuverljivih i često kontradiktornih zaključaka. Ministarka je, na ivici suza, rekla da se ona uključila u rad Četvrte komisije koja je trajala dve godine, za vreme kojih su oni odolevali raznim pokušajima da se rad Komisije sabotira. Danas očekuju da iz njihovih radnih zaključaka proistekne novi Predlog zakona, a ministarka je izrazila nadu da će donošenje zakona o prevenciji obezbediti istinsku reformu - priznavanje bolesti vojnika povezanih sa izlaganjem toksičnim materijama.

Darko Laketić zahvalio se Italiji i predsedniku Četvrte parlamentarne komisije, jer je njen izveštaj postao izveštaj i srpske Komisije. On je izneo podatke o bombardovanju i količini bačenih projektila osiromašenog uranijuma i do sada sakupljene dokaze da je uticaj radioaktivnih i otrovnih materija više nego evidentan, na primerima istraživanja u više sela, kao i istraživanju o rođenima posle 1999. godine. Laketić je naglasio da Komisija Skupštine Srbije sakuplja dokumentaciju upravo sledeći metodologiju iz Izveštaja italijanske Komisije, prikuplja se medicinska dokumentacija iz bolnica, medicinskih centara, a urađena je medicinsko-naučna studija, gde je analizirano zdravstveno stanje dece i učestalost malignih oboljenja svake generacije na grupi dece od 5 do 9 godina.

U ime srpske zajednice govorio je Dejan Kusalo, delegat za humanitarna pitanja Saveza Srba u Italiji i predsednik HO Koreni, a nakon njegovog izlaganja usledio je dug aplauz.

"Danas smo ovde da razgovaramo o posledicama osiromašenog uranijuma na italijanske vojnike tokom raznih misija u inostranstvu, a posebno tokom misije KFOR -a. Želeo bih nešto da kažem, u ime srpske zajednice u Italiji koju danas predstavljam, i o onome što uokviruje tužnu priču o italijanskim vojnicima koji su izgubili živote zbog municije sa osiromašenim uranijumom korišćene tokom bombardovanje Srbije i Crne Gore, tadašnje Jugoslavije.

Srbija nije bila neprijateljska zemlja i svakako nije predstavljala pretnju zemljama koje sačinjavaju NATO, ali je uprkos tome pretrpela teška bombardovanja koja su izazvala hiljade mrtvih, nazvanih kolateralnom štetom. Nažalost, na taj broj se moraju dodati i oni italijanski vojnici koji su preminuli u posleratnom periodu, zbog posledica koje se mogu pripisati osiromašenom uranijumu.

Železnički most u Grdelici gađan je 12. aprila, konvoj etničkih Albanaca u blizini Đakovice 14. aprila, Radio televizija Srbije 23. aprila, civilni autobus i hitna pomoć u Lužanu 1. maja, pijaca i bolnica u Nišu pogođeni su kasetnim bombama 7. maja, kineska Ambasada u Beogradu 8. maja, albanski civili bombardovani u Koriji 13. maja, most u Varvarinu 30. maja, Surdulica 31.maja... Ovo su samo neki od sporednih efekata ovog rata.

Govori se o broju od 600 do 2000 poginulih civila među stanovništvom Jugoslavije, dok je oko 1000 vojnika ubijeno. Ono što ne znamo sigurno je koliko ljudi još uvek umire od uranijuma, s obzirom na to da se posledice osećaju uglavnom nakon nekoliko godina izloženosti.

Član 35, 52 i 85 Prvog Protokola definišu i objašnjavaju kako su upotreba kasetnih bombi, municije sa osiromašenim uranijumom i napadi na civilne objekte teška (ne)dela i treba ih smatrati ratnim zločinima. Kada se smišljeno bombarduju mesta visokog rizika, namera je uništiti celu populaciju i izazvati patnju koja će trajati još dugo vremena potom. 70% bombardovanja bilo je usmereno na civilne ciljeve, 112 na Kosovu i Metohiji i 89 lokacija u ostatku Srbije. Na nekim mestima izmerena radioaktivnost bila je 1100 puta veća od normalne. Korišćeno je 10 do 15 tona osiromašenog uranijuma, a danas je Srbija na prvom mestu u Evropi zbog smrtnosti od raka. Razboljevamo se 2,8 puta više u odnosu na ostatak sveta, a deca 2,5 puta više od evropskog proseka. Bolesti koje su se pojavljivale gotovo isključivo u odrasloj dobi (preko 50/60 godina) sada pogađaju decu. Pored tumoralnih oboljenja, došlo je do povećanja muške neplodnosti i autoimunih bolesti. Tumori su agresivniji. Od 2002. godine smrtnost od leukemije se povećala za 139%. Svakog dana po jedno dete oboli od karcinoma, svake sedmice po jedno dete izgubi bitku. Informacija o zdravstvenom stanju albanskog stanovništva na takozvanom Kosovu, a posebno o albanskoj deci, nije poznata, mada se mnogi i dalje leče u malobrojnim srpskim zdravstvenim ustanovama koje su i dalje prisutne na Kosovu i Metohiji, ili dolaze na lečenje u centralnu Srbiju.

Mnoga deca dolaze u Italiju na lečenje, a većina nema zdravstveno osiguranje. Zbog toga je humanitarna organizacija Koreni, čiji sam predsednik, zajedno sa još dva udruženja, Graditi budućnost - Costruire il futuro (koji je između ostalog deo Saveza Srba u Italiji) iz Treviza i Raggio di Luce iz Verone, odlučila da osnuje fond za bolesne ljude kojima je potrebno lečenje u Italiji, posebno za decu iz Srbije, uključujući i region Kosova i Metohije i bez obzira na etničku ili versku pripadnost osobe. Projekat je nazvan Insieme per la Vita, Zajedno za život. Nadamo se da ćemo dobiti finansijska sredstva od različitih donatora kako bismo pokrili troškove ili bar deo njih. Pre svega, uzdamo se u pomoć institucionalnih teritorijalnih tela koja, kroz bolnice, mogu konkretizovati ovaj projekat. Još jednom vam se zahvaljujem što ste nam dali priliku da izrazimo svoje mišljenje o onome što se desilo.

Hvala italijanskoj državi za gostoprimstvo koje nam je dato, a posebno i veliko hvala italijanskim vojnicima na Kosovu i Metohiji koji se bore za mir, ali i odbranu srpskog naroda od konstantnih napada. Nadamo se da će jednog dana pravda i istina pobediti, da će oni koji su bolesni, bilo da su vojnici ili civili, odrasli ili deca, Srbi, Albanci, Italijani ili drugi, imati potrebnu negu i da će se svi koji su pretrpeli gubitak u familiji zbog osiromašenog uranijuma izboriti za pravdu. Italijanska zastava mi je zaista draga, nadam se da ću je jednog dana videti kako se vijori na Kosovu i Metohiji, ali pored srpske, kao prijateljske države, jer mi smo to bili, to jesmo i to uvek treba da budemo. Hvala vam.
Dogodine u Prizrenu", rekao je Kusalo.