Karl Malden dobija spomenik u Beogradu

Karla Maldena ili Mladena Sekulovića, kako je voleo da ga zovu ili samo Mladen, a Amerikanci su govorili Malden, znali smo samo kao velikog glumca, ali smo malo znali o njemu kao čoveku koji nikada nije zaboravio svoje poreklo i narod kome pripada. Na novo ime teško je pristao, jer su to zahtevali njegovi menadžeri i producenti, jer je Sekulović bilo krajnje teško izgovoriti. Ipak u filmovima u kojima je igrao, ime Sekulović je često izgovarao on, jer je od scenarista tražio da neki od junaka nose to prezime.

Višedecenijska nepravda o čoveku našeg porekla koji je u sferi umetnosti stekao svetsku slavu, biće, verujemo, donekle ispravljena. To će za početak učiniti knjiga "Kako sam uspeo", koja je predstavljena na Beogradskom sajmu knjiga, čiji su izdavači "Službeni glasnik" i Asocijacija za saradnju sa dijasporom "Srpska veza".

Čovek koji je najzaslužniji što se ova knjiga pojavila u javnosti je Aleksandar Vlajković, novinar. Temama vezanim za naše rasejanje bavio se i kao novinar i kao predstavnik Vlade Srbije.

Knjiga je autobiografska, koju je Mladen Sekulović, pisao sa svojom ćerkom Karlom Malden, književnicom i filmskim scenaristom. Karla je svoja autorska prava prenela na Aleksandra Vlajkovića, koji je sa grupom saradnika priredio knjigu, a ujedno okupio i ljude koji su kao Organizacioni odbor pokrenuli inicijativu da se podigne spomenik, najpre u Beogradu, a potom i Republici Srpskoj i Americi.

To je i povod za priču sa Aleksandrom Vlajkovićem, koji je bio inicijator i niza drugih projekata koji se odnose na naše velikane u svetu. Svi su pod visokim pokroviteljstvom države. 

"Da, mnogo toga se uradilo. Malden, odnosno Mladen Sekulović zaslužuju da o njemu mnogo više znamo, zaslužuje i spomenik i ulicu. Naša inicijativa je dobila podršku Gradske komisije koja je dala saglasnost i za spomenik i za ulicu. Nažalost, od tada je prošlo skoro pet godina. Stalno smo pokušavali, ali neko kao da je to kočio. Tek smo zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je prilikom susreta sa Zubin Mehtom, koje je dobro znao ko je Karl Malden, pitao šta je bilo sa spomenikom, odgovorio da će spomnik biti podignut, jer je reč o natprosečnom Srbinu, kojim se ponosimo. Nažalost, na ulicu ćemo izgleda morati da čekamo, jer se i pored više ponovljenih pisanih inicijativa o tome ni ne govori, a predlažu se neki ljudi koji to ne zaslužuju. Ako se to uskoro ne dogodi, moraćemo o tome javno da govorimo.

Mi koji smo bili u prilici da knjigu pročitamo, a među njima bilo je veoma kompetentnih, tvrdimo da je to jedna od značajnijih knjiga koja se pojavila na ovogodišnjem Sajmu knjiga i da je od nacionalnog značaja. 

Memoari Oskarovca Karla Maldena, opisuju njegov život u srpskoj emigrantskoj zajednici u Americi, ali i o uspešnoj filmskoj karijeri u kojoj su mu partneri bili najveće filmske zvezde svih vremena. To je zanimljiva priča o zlatnom dobu Holivuda i o ostvarenju američkog sna „novodošlog". To je u isto vreme priča o ljubavi prema svom narodu i zavičaju, na koji se ne sme nikada zaboraviti, o tradiciji i običajima srpskog naroda, o uspehu koji se postiže pre svega napornim radom, jer ništa ne pada sa neba. Zato je knjiga važna za sve koji žele da se bave umetnošću, jer nosi poruke i za one koji žele da postanu uspešni glumci,reditelji, producenti, organizatori ... Važna je podjednako i za sve druge mlade, jer kao i knjiga našeg naučnog velikana Mihaila Pupina - „Od pašnjaka do naučenjaka" za koju je dobio Pulicerovu nagradu i koja je bila obavezna literatura u američkim školama, nosi poruku da je za uspeh najvažniji rad, obrazovanje i poštovanje. „Život stvara umetnost na sceni, a ona se postiže obrazovanjem. Zato glumac mora biti obrazovan, mora imati dostojanstvo i mora biti ponosan. Ako sam poštuješ svoju profsiju i ostali će te poštovati. Uvek sam bio ponosam što sam glumac" - govorio je Karl Malden. Imao je svoj moto: "Nije važno da li te ljudi vole ili ne, već da li te poštuju".

Iako je rođen u Americi, on je rastao u porodici i okruženju emigranata, pa se i sam osećao kao emigrant. Engleski jezik je progovorio tek kada je pošao u školu, a dotada je govorio isključivo srpski. U ovoj knjizi on dosta reči posvećuje životu u srpskoj zajednici u Čikagu i Geriju, gde je živeo, i svojoj porodici i zato nećemo podsećati na ta njegova sećanja, već na one činjenice o kojima nije govorio, a zaslužuju širu pažnju. Poznato je da je bio privržen srpskoj pravoslavnoj crkvi. U crkvi je kršten i dobio je ime Đorđe. Pevao je u crkvenom horu, a crkvu je, kada je postao imućan, veoma pomagao.  

Međutim, malo je onih koji znaju da se Mladen rado sretao sa mladima u crkvi i govorio im da budu dobri građani Amerike, ali da pripadnost svom narodu nikada ne smeju da zaborave. Mladen je svoju ljubav prema svom narodu sam iskazao rečima: "Srećan sam što sam rođen u srpskoj kući, što sam kršten u srpskoj crkvi, što je redovno posećujem, što pevam u srpskom horu i što mogu da kažem da sam Srbin". Imao sam sreću da sretnem tog velikana. Došao je u vreme svoje velike zauzetosti u jedan restoran u Holivudu. Bili smo kratko i imao sam planove da mu još nešto poručim, ali nije bilo vremena. Bio je čovek od reči i došao da me pozdravi i da kaže da ju uvek srećan kad vidi nekog Srbina. Rekao je da sam ga tim susretom usrećio tog dana., priseća se Aleksandar Vlajković."

U knjizi između ostalog se navodi da je Karlu Maldenu bio zabranjen ulazak u bivšu Jugoslaviju.

"Malden, uvek kada je bio u prilici da se javno obrati, gotovo uvek je koristio priliku da istakne svoje srpsko poreklo. Bio je veliki srpski patriota, ali nije bio nacionalista u nekom ružnom smislu, a još manje šovinista. Voleo je sve narode sveta. Na jedan poziv predstavnika bivše Jugoslavije, koji mu je preneo blizak prijatelj Dan Tana /Danilo Tanasijević/, da pozdravi veliki međunarodni skup u Njujorku, Karl Malden je to sa zadovoljstvom učinio. U svom obraćanju najpre je istakao svoje srpsko poreklo i zadovoljstvo što pripada tom narodu. Neki visoki funkcioneri su mu to veoma zamerili i obeležili ga kao nacionalistu, kome je stavljena zabrana dolaska u zemlju njegovog porekla. Ta zabrana mu je skinuta tek kada je trebao da dođe u Jugoslaviju, na snimanje filma "Suton", početkom 80-tih prošlog veka i taj problem je rešen uz posredovanje najviših predstavnika dve države. Film je sniman u Istri, a tom prilikom posetio je glavni srpski grad - Beograd, a potom i rodnu Bileću, odakle mu je otac Petar i gde večno počivaju njegovi najbliži. Sećanja na te dane rado je evocirao prilikom susreta sa našim ljudima.", objašnjava Aleksandar Vlajković.

Karl Malden je imao bogatu glumačku karijeru dugu preko 60 godina. Bio je veliki filmski glumac, a igrao je i u pozorištu, pa se oprobao i kao reditelj. Igrao je sa najvećim glumcima sveta, a zanimljivo je da su neki od njih govorili da su od njega mnogo naučili. Bio je predsednik Američke filmske akademije u Holivudu i osnivač ugledne umetničke biblioteke u Beverli Hilsu, najveće u Americi. Bio je natprosečan glumac, a oni koji su ga dobro poznavali kažu da bi bio uspešan i u mnogim drugim zanimanjima. Voleo je i sport. Bio je izuzetan košarkaš. Posebno je voleo Pita Maravića, jednog od najvećih američkih košarkaša i sigurno najvećeg košarkaša srpskog porekla svih vremena.

Knjiga "Kako sam uspeo" je autobiografija Mladena Sekulovića, a kako je on u to vreme već bio u godinama, i pisanju mu je pomagala njegova mezimica, mlađa ćerka Karla. 

Karla je jedna izuzetna ličnost i ona je u svetu filma. Čak je i njena ćerka zaljubljenik u film. Vrhunski je montažer i njen film je bio učesnik Kanskog festivala.

"Dve godine sam provela sa svojim ocem pišući ovu knjigu. Dok me je vodio na put kroz svoj život, čula sam nebrojene priče - neke koje sam slušala čitavog života, neke koje nikada pre nisam čula, i ipak smo sa nekih zajedno obrisali prašinu, kako bi otkrili istinu skrivenu pod velom godina. Puno smo se smejali i isto tako plakali, nekada u isto vreme" - o pisanju knjige rekla je Karla Malden.

Otkrivanje spomenika u Beogradu zakazano je za 20 novembar. Uvod u tu priču bila je promocija knjige "Kako sam uspeo". Na otkrivanje spomenika u Beogradu očekuje se dolazak njegove porodice i jedne velike filmske zvezde. Na ranije planirano otkrivanje spomenika najavljen je dvostruki Oskarovac i njegov učenik Majkl Daglas koji je tada potvrdio dolazak. Nažalost, spomenik nije bio završen i ceremonija je odložena. Umesto njega u Beograd dolazi podjednako velika holivudska zvezda. Događaj će, očekuje se, uveličati predsednik Srbije i predsednik Republike Srpske.