Naš duhovni roditelj

„I sebi i drugom kažem - mene može da ponižava ko god hoće, al' da me ponizi, nema čoveka na svetu sem jednog, a to sam ja“, govorio je naš blaženopočivši duhovni roditelj patrijarh Pavle.

Rođen je 11. septembra, na veliki pravoslavni praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, u Slavoniji u selu Kućanci.

Po završetku Osnovne škole, u rodnom mestu, Gojko Starčević, to je svetovno ime patrijarha Pavla, odlazi u Tuzlu u nižu gimnaziju, gde se družio sa Mešom Selimovićem.

Višu gimnaziju i Bogosloviju završio je u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. U rodnoj Slavoniji zatekao ga je Drugi svetski rat, odakle je, kao izbeglica, došao u Beograd. U početku, radio je teške fizičke poslove na građevini, a potom kao veroučitelj i vaspitač za decu izbeglice iz Bosne, u Banji Koviljači.

Tokom rata razboleo se od tuberkuloze. Godine 1948. zamonašio se u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle.

Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957. i na Kosovu je proveo 33 godine.
Na tronu 44-tog patrijarha srpskog našao se 1990, a u drevni prestor srpskih patrijarha - ustoličen je u manastiru Pećke patrijaršije 1994. godine.

Ovaj veliki asketa i duhovnik, danonoćno se molio za spas srpskog roda i trudio se da pomogne da zavlada mir na prostoru bivše Jugoslavije. Razgovarao je sa predstavnicima Islamske verske zajednice i Rimokatoličke crkve, posetio sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku i Belu kuću u Vašingtonu.

Pred kraj života, zbog bolesti, tražio je da mu se omogući povlačenje iz aktivne službe, ali ga je Sveti arhijerejski sabor zamolio da i dalje ostane na čelu Srpske pravoslavne crkve. Ova odluka naišla je na pozitivan odjek u svetu i veliko oduševljenje u srpskoj javnosti.

U njegovo vreme nastava veronauke je vraćena u škole, a Bogoslovski fakultet u Beogradski univerzitet.

Ovozemaljski život našeg omiljenog patrijarha ugasio se kao sveća, u snu. Otišao je tiho, kao što je i živeo, 15. novembra 2009. godine.

Do dana sahrane, 19. novembra, više od pola miliona ljudi poklonilo mu se i celivalo njegovu desnu ruku i krst u njoj.

Više od milion vernika ispratilo ga je na večno počivalište u manastir Rakovicu. Bio je to do sada najveći skup u istoriji srpske prestonice.

broj komentara 0 pošalji komentar