Prvoklasna roba na književnoj pijaci

Za života profesora Miroljuba Jokovića njegov delikatni osećaj za svaku napisanu i izgovorenu književnu reč nije uvek bio po volji mnogima, pa je u knjizi „Strma ravan" i dao uputstvo za čitanje:

„Čitaoče, budi nevin, ali ne i naivan, čitaj, jer je čitanje i način postojanja, budi spreman na život bez idola, obožavanja, pohlepe i falsifikata, jer iluzije odavno više nisu nikome potrebne".

Prof. dr Miroljub Joković, esejista i književni kritičar bio je profesor Beogradskog univerziteta. Na Filološkom fakultetu, gde je završio studije komparativne književnosti, odbranio je 1987. doktorsku disertaciju.

Nekoliko godina radio je u Španiji, Engleskoj, Americi i Francuskoj, gde je 1990. po drugi put doktorirao.

O delu „Imaginacija istorije" profesora Jokovića, ovog velikana srpske književnosti, na tribini u Kultura putem pošte u PTT muzeju u Beogradu, organizator, urednik i voditelj je bio Željko Sarić, književnik i viši kustos PTT muzeja, o temi „Srpski i evropski roman o Velikom ratu" duboko emotivno i potresno govorila je prof. dr Ana Stišović Milovanović.

„Imaginacija istorije" profesora Miroljuba Jokovića, u izdanju Centra za kulturu Gradac iz Raške, izuzetan je doprinos srpskoj književnoj misli. Ovim grandioznim delom profesor Joković je pokazao da će se srpskim žrtvama najbolje odužiti pisci stvarajuće žive slike preteškog prošlog vremena.

U ovom delu profesor Joković osvrnuo se na još uvek nedovoljan broj romana o nikada dopevanom Velikom ratu. U „Imaginaciji istorije" protkana je istorijska svest o događajima od „Dnevnika o Čarnojeviću", Miloša Crnjanskog, preko „Šestog dana" Rastka Petrovića do „Pokošenog polja" i „Knjige o Milutinu" i Ćosićevog „Vremena smrti", jednog od najupečatljivijih dela o kolektivnoj drami i junacima nacije o kojoj govori i nepoznati Bolesnik, Ćosićev junak koji piše o pomoru u Valjevskoj bonici.

Prvi svetski rat za srpski narod je višestruko dramatičan. Srbi su preduzeli jedinstven poduhvat u modernoj istoriji: povlačenje prema moru kroz neprohodne planinske vence i bespuća Albanije.

Posledice „ovog dramatičnog događaja su nesagledive: čitav jedan narod je bio doveden na granicu biološkog uništenja, u najvećem egzodusu posle Napoleonovih vremena. Tokom povlačenja uništena je gotovo sva inteligencija naroda i njeno najmlađe stanovništvo - budućnost, u isto vreme, nad najnemoćnijim delom srpskog naroda - starcima, ženama, decom ispod 13 godina, izvršen je prvi genocid u tom veku.

Ostatak srpske vojske i naroda koji je preživeo strahote ovog povlačenja, biće spasen na svesrdno zauzimanje Rusije i Frncuske, ali tek kada se shvati da su i njihovi strateški interesi ugroženi srpskom tragedijom.

Profesor Joković se pita zašto je srpski junak u „ruskom ruletu" za vreme Prvog svetskog rata bio napušten od saveznika, iako se ceo žrtvovao za njihove ciljeve?

Pita se profesor Joković takođe kakve su te skrivene moći srpskog naroda da nadvlada i najstrašnije kataklizme istorije evropskih naroda i da se u toj istoriji zadrži? Postoji li u srpskoj i evropskoj kulturi svest o tome šta se uradilo sa srpskim narodom za vreme Prvog svetskog rata i šta je srpski narod uradio za evropske narode?

Profesor Joković kaže da su stradanja privilegovano polje u kome nastaju velika književna dela. U obimnom književnom ostvarenju u „Imaginaciji istorije" profesor Joković je prefinjeno protumačio, do najsitnijih detalja, brojne romane ratne književnosti Velikog rata.

U oba svetska rata, pa i u poslednjem bombardovanju svi žitelji Srbije bili su kao meta i žrtve učesnici ratnih zbivanja.