Svetosavska akademija u Torontu

Najveselije je bilo na proslavama koja priređuju kulturno-umetnička društva, javlja za Program za dijasporu RTS-a Branka Dikanović Trbojević.

Koliko članova toliko gostiju

Prijatelji i gosti Akademije srpske narodne igre Bata Marčetić ispunili su salu Renesans centra u Misisagi (pored Toronta). Nastupili su najmlađi članovi društva koji tek uče prve korake, ali i oni malo stariji, kao i prvi ansambl Akademije. Sve ih je pratio orkestar Dušana Suvajca, takođe članovi ovog društva.

Svi su zajedno sa gostima otpevali Svetosavsku himnu, a potom je usledio recital i nastup najmlađih, ali prekaljenih članova folklora.

Nije bilo Svetosavskog bala u Torontu ali su se članovi Akademije srpske narodne igre svojski potrudili da školska Slava ostane u pamćenju.

Gotovo dve stotine mališana učlanjeno je u ovo društvo a kako je raditi sa najmlađima pitali smo učiteljicu koja ih na probama okuplja subotom.

„Njihova pažnja ne traje dugo, pa se uvek trudimo da uz pesmu i igru ima i druženja i predaha. Sve naše probe i rad sa najmlađima su na srpskom jeziku, ali moram reći da smo mi, subotom, samo dopuna onoga što deca nauče u svom domu od roditelja", kaže Željka Jaković, profesionalni pedagog.

Kao i uvek kad nastupaju članovi ovog društva bilo je puno pesme, a više puta se razvilo i kolo. Nastup na Svetosavskoj akademiji usledio je posle velikog godišnjeg koncerta, a prvi ansambl planira i turneje.

Ana Pešić je član prvog ansambla i instruktor igre u Akademiji. Kaže nam da je sa društvom gostovala širom Ontarija, u Montrealu, Čikagu, San Francisku. Pre punih deset godina bila je sa društvom u Herceg Novom i nada se da će već ovog leta gostovati u Srbiji.

U publici roditelji ... a gde su bake?

Emilija kaže da voli probe, ali još više voli koncerte i leta u Srbiji.

„Moja baka, tetka, sestre žive u Inđiji, a mi ih posećujemo svake godine. Lepo je u Inđiji", povera nasmejana Emilija.

Sedmogodišnja Slavijanka dobila je buran aplauz za svoju recitaciju, a samokritično priznaje da nije najzadovoljnija svojom prezentacijom. Na pitanje da li voli da nastupa pred publikom u kojoj su roditelji i poneka baka ona odgovara:

„Volim baš puno".

I posle kratke pauze dodade:

"Imam i ja baku, ali ona ne živi ovde nego u Nevesinju", i uz osmeh joj šalje poljubac, koji sa Svetosavske akademije u Torontu odlete pravo u Nevesinje.