Pevala je "Moj dilbere" mala Jugoslavija

Hor Slaveya, nazvan po bugarskom ornitonimu za slavuja, bio je nosilac svečanosti upriličenoj u rezidenciji veterana američke vojske u severozapadnom Vašingtonu. Aktivan u oblasti Srednjeg Atlantika SAD od 1984. godine, ovaj ansambl je specijalizovan za a cappella izvođenje istočnoevropskog muzičkog folklora. Njegov reporetoar čini vokalna refleksija seoskog života naroda Balkana, Gruzije i okolnih regiona, ali i duhovna muzika pravoslavlja, javlja za Program za dijasporu RTS-a Ivan Kalauzović Ivanus.

U nedelju, 8. maja, tokom popodnevnih sati, Slaveya horu su se pridružili reprezenti južnoslovenskog etnosa, članovi Grupe Biljane Regan, sa nošnjama devet regija nekadašnje Jugoslavije i Bugarske. Priredba je otvorena kratkom pesmom prolećnicom iz Godeča, grada blizu bugarsko-srpske granice. Usledio je zvuk poja šopskih žetelaca oslikan stihovima Dilmano, dilbero, kojima se slavi rast i berba crvene paprike. Potom se začula i ukrajinska oda proleću.

Uz kajkavske narodne Polegala trava detela, Lepi Juro i Dobri denek, otpočela je revija folklornih kostima, sinhronizovana sa nacionalnim muzičkim temama i upotpunjena odgovarajućim komentarima o istorijskom i geografskom poreklu svakog etno-detalja. Na red su došle i gruzijske note, najpre ritualna pesma Gonja, posvećena prelazu iz leta u zimu, zatim Maspindzelsa Mkhiarulsa ("Veselom domaćinu"), a onda i srednjovekovna himna Shen Khar Venakhi ("Ti si vinograd"), jedina crkvena pesma koja nije bila zabranjena u vreme SSSR, jer se u njoj ne pominju sveci i Bog.

Kulturno imućstvo devet eks-jugoslovenskih regija prikazano je na potpuno originalan način, uz raritetne folklorne predmete, posluženi ratluk i čokanjčiće sa rakijom, i setni ton sevdaha za jek nostalgije Balkanaca. Sve misli i emocije učesnika ove manifestacije sa naših prostora slile su se u reči bosanskog lirskog speva Moj dilbere, u izuzetno predanom izvođenju muzikologa Nenada Jovanovića. Zahvaljujući mladom autoru Stevanu Mirkoviću iz Šapca, sasvim nova matrica te kompozicije, sa akcentom na mahalski zanos mehova harmonike, stigla je u Vašington na vreme da Nenadu pruži instrumentalni oslonac. Saradnja matice i dijaspore na delu.

Možda zbog činjenice da su ostali nastupi zamišljeni i protekli bez muzičke podloge, samo u a cappella maniru, a možda i zbog rakije i ratluka, zenit priredbe u Nolvudu dosegnut je tek prilikom pevanja Nišlije Jovanovića, koji je u pratnji hora Slaveya izveo i Oj, Moravo, prezentujući tako i Srbiju. Domaća atmosfera koju su saradnici Biljane Regan stvorili, osvojivši sva čula prisutnih, snagom složne raznolikosti činila je pravu malu Jugoslaviju.

Pri kraju susreta, Albanija je predstavljena interpretacijom dela Šekspirove komedije Bogojavljenska noć, a Bugarska i Makedonija numerama Sadila moma kraj more loze i Aj što mi e milo, em drago. Za bis je ostavljena Mravalzhamier, gruzijska verzija ruske narodne zdravice Mnogaja ljeta.